PETAR PECA POPOVIĆ, publicista: DANAS NISTE SIGURNI DA LI SVIRA ŽIVI ČOVEK ILI KOMPJUTER

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

USPJEŠNA REALIZACIJA NEKTAR OK FEST KARAVANA U FOČI

Proteklog vikenda u Foči je uspješno realizovan kompletan program novog projekta OK teama Nektar OK Fest karavan...

Revija kultnih domaćih filmova od 22. do 28. oktobra u Kombank Dvorani

“Balkan ekspres”, “Mi nismo anđeli”, “Zaboravljeni”, “Oktoberfest”, “Tito i ja”, samo su neki od naslova koji će...

YU Grupa 29. novembra slavi 50 godina karijere koncertom u Kombank Dvorani

Dunavom još šibaju vetrovi i posle pet decenija Legendarni rok sastav YU Grupa...

PETAR PECA POPOVIĆ
publicista, pisac, rok novinar

Čuvena hodajuća muzička enciklopedija, pisac, publicista, rok novinar, kritičar i analitičar, urednik, gostovao je sinoć (28.01.2020) u Vranju na kabaretskoj sceni obnovljenog pozorišta “Bora Stanković” povodom promocije trećeg, dopunjenog izdanja knjige “Biti rokenrol” (Službeni Glasnik, 2016). Delo je pisao sa Mihajlom Pantićem, poznatim kniževnikom, koji je takođe bio na predstavljanju novog izdanja.

Naravno, reč je o jedinstvenom čoveku, pravom eruditi: Petar Peca Popović.

Promocija je zapravo bila i neka vrsta predavanja o istoriji rokenrola u Srbij i celoj bivšoj Jugoslaviji, o čemu ćemo detaljnije pisati na stranicama Music Pocket-a, dok je sada težište na razgovoru koji smo vodili sa njim specijalno za naš magazin.
Govorimo o uredniku čuvenog “Džuboksa”, novinara koji je svojim afirmativnim pisanjem na neki način davao vetar u leđa velikim bendovima i imenima na početku karijere kao što su Bijelo Dugme, Azra, Zdravko Čolić, Bajaga i Instruktori, Riblja čorba, Poslednja igra leptira. Pisao je za mnoge dnevne novine i magazine – “Politika”, “Politikin zabavnik”, “Sportski žurnal”, “Blic”, a glas mu je bio prepoznatljiv na “Radiju Beograd” i “Radiju 101”.
Ogroman i čuveni besplatan koncert Bijelog Dugmeta kod Hajdučke česme 28. avgusta 1977. godine realizovan je upravo po ideji našeg sagovornika.
U poslednje vreme redovno objavljuje zanimljive kolumne u “Blicu”, i dobar deo tih autorskih tekstova posvećen Beogradu (59 naslova) publikovan je u knjizi “Proleća u Topčideru” (Književna opština Vršac 2019), predstavljenu na prethodnom Sajmu knjiga u Beogradu. Ideju za ovo štivo dao je upravo Mihajlo Pantić, urednik izdanja.
Peca Popović piše kolumne već 14 godina, sa više od 700 objavljenih tekstova.

Naravno, Popović je glavni akter i veoma zapaženog, gledanog dokumentarca “Zarobljeno vreme” kao presek najznačajnijih perioda i ključnih ličnosti rokenrola države koje više nema. Film je obišao bioskope po celoj Srbiji i regionu.


Da zavirimo u priču Pece Popovića.

Koliko je danas razvijeno pisanje o muzici, odnosno konkretno rock novinarstvo? Ili su ta vremena ipak odavno prošla?

Ne, ta vremena nisu nikako prošla. Danas postoji generacija koja piše i bolje od nas, da se razumemo. Zato što su imali na kome da vide šta je dobro, a šta nije. Da se nauče da ne budu kao mi. Način kako smo mi dolazili do tema o kojima smo pisali u ono vreme bio je mnogo komplikovaniji i teži nego danas ljudima koji se bave novinarstvom. Oni imaju dokumentaciju, informacije su njima sada lakše dostupne, nego što su bile nama. Ali mi smo imali tu privilegiju što smo u to doba mogli da dođemo do svakoga ko nas je zanimao. Nisu postojale PR službe, nije bilo tih ljudi što primaju plate jer nam omogućavaju da dođemo do ljudi koje želimo. Ipak, ovi danas su talentovaniji, jer na kraju krajeva, imaju pred sobom mogućnost da čitaju unazad 50, 60 godina iskustva ozbiljnog pisanja o muzici starijih kolega, i da tako steknu svo znanje i hrabrost da se time bave.


Da li je moguće da danas nečije pisanje utiče na karijere bendova slično kako ste vi svojim putem uticali na Bijelo Dugme, Zdravka Čolića i mnogih drugih?

– Nikada ne možete zaista da utičete na one muzičare koji neosporno vrede. Zato ne smatram da sam ja stvarno uticao na njihove karijere. Možete jedino da utičete na one koji ne vrede i kažete im da – ne sviraju, da se ne bave time i da nađu drugi posao. Iskreno ne znam, stvarno nisam upućen ko su ti ljudi koji danas odlučuju o pojavama novih bendova. Danas nema regularnih diskografskih kuća, ne postoje ljudi koji otkrivaju talente, investiraju u njih, vode talente, prate ih i naplaćuju. Vi danas imate razne mešetare koji rade na poznatosti, odnosno popularnosti tih ljudi, muzičara. Nisam siguran da li rade i na kvalitetu tih umetnika, toga šta oni stvaraju, i da li kada oni to urade, mogu nekoga u to da ubede, to je sada velika stvar.


Da li veliki festivali kao Exit, Arsenal fest i mnogi drugi mogu da utiču na generacijski tok današnje muzike? U poslednje vreme kao da je ipak više publike na koncertima samo u Beogradu? Da li se stvara neka nova generacija?

Ako je nastup dobar, ako su živi instrumenti u pitanju, ako je pevač odličan, to jedino možete utvrditi na koncertu. Danas imate razne digitalne proteze koje mogu da od jednog ne-pevača naprave pevača, od ne-svirača pravog virtuoza! Ali bina to ne trpi. Bina želi i traži original, bina želi da vidi žive ljude koji to rade za publiku.
E sad, na žalost, mi živimo u vremenu kada i Pink Floyd ima već polu snimljene materijale za koncert, a pola izvode uživo. Vidite kada izađe na binu Roger Waters sa njih nekoliko, a ima ih još pozadi, što je slično i sa grupom Rolling Stones. Tamo izađu njih četvorica, a onda iza kulisa svira ih još petorica. Onda je i jasno zašto se na turnejama sviraju tih istih 20 ili 30 pesama po identičnom redosledu, zato što je nešto unapred programirano. Publika je tu da to prepozna. Ja sam imao tu sreću da gledam Džimija Hendriksa uživo. Onda ste imali kriterijum. Danas puno toga morate da čujete da biste imali kriterijum, kada ne znate da li svira živi čovek ili kompjuter.


Malo je vaših kolega rock novinara, urednika i publicista koji se pamte i uvažavaju. Aleksandar Žikić, Momčilo Rajin, Petar Janjatović, Branko Rosić, Ivan Ivačković i vi. Zašto lista za rock žurnalizam nije duža kad je Rock odavno prisutan? Da li je teško pisati o rock muzici o domaćim i stranim imenima i u tome istrajati?

– Vi navodite ljude koji su dosta prisutni u pisanim medijima, radiju i televiziji. Zaboravljate koliko stotina ljudi danas piše blogove, ili su novinari na sajtovima. Ne smemo njih nikada da potcenjujemo. Oni su veoma dragoceni. Kada čitam tekstove ljudi sa muzičkih portala, naučim mnogo više nego čitajući knjige.


Upravo neke vaše kolege novinari latili su se gitare, bubnja ili su samo zapevali (Žikić, Timofejev, Ivačković, Rosić, Ljilja Zdravković), i da li je vas uhvatila želja da uz pisanje o muzici postepeno je i stvarate?

– Kao klinac sam svirao, i kada sam video da su u mom komšiluku svi bolji od mene u pevanju i sviranju, meni je bilo besmisleno da ulažem svoje vreme u to. Kada sam shvatio da ne mogu da stignem njih, a kamoli i one najbolje, ja sam onda želeo da radim nešto što je blizu muzike, i da to, što možda znam, na najbolji način predstavim. To je razlika. Nikada nisam zavideo ljudima koji osim pisanja o muzici i sviraju. Ipak, ne verujem da čovek može da radi deset stvari. Mislim da može da uradi samo jednu dobru stvar.


Sve više se snimaju domaći muzički dokumentarci, eto i film o vama “Zarobljeno vreme”, o Vladi Divljanu, Električnom orgazmu, snima se i o Yu grupi. Izdvajate li neke od njih kao vanserijske dela?

– Ne bih mogao o tome da govorim ili sudim. Očigledno je da postoji veliko interesovanje za te filmove, čim se snimaju. Moje zadovoljstvo je što je ostvarenje “Zarobljeno vreme” prikazano u 52 grada Srbije i regiona. To je lepa cifra, koju su mi zvanično potvrdili iz Centra filma u Beogradu i rekli da su jedino filmovi o Titu prikazivani više puta na prostoru bivše Jugoslavije.




Rado se čitaju i prate vaše kolumne u “Blicu” gde pravite presek na razne aktuelnosti iz sveta muzike i umetnosti uopšte. Kao eto i pisac, publicista i muzički novinar, volite da imate potpunu slobodu u svom stvaranju, bez cenzure, i nametanja tema koje vam se ne pišu?

– Urednik mi nije rekao o čemu da pišem, davao mi je autorsku slobodu. Samo jedan tekst do sada mi nije objavljen. Nadam se da ću dočekati i da mi on izađe u štampu.


Šta vas fascinira danas na Rock sceni Srbije, neki bend, pojava, album, pesma, koncert ili originalni koncept?


– Danas me fasciniraju neki novi klinci koji veruju da vredi uživo svirati. To me apsolutno fascinira! Volim i kada se s vremena na vreme pojavi neko novi. Recimo godinama postoji u Osijeku devojka po imenu Mija Draškić. Za mene je ona nešto najbolje što se pojavilo u autorskoj ženskoj muzici na ovim prostorima. Međutim, evo, ona je osvojila sve moguće nagrade, poslednji album je snimila u Nešvilu, a o tome se ovde uopšte ne piše. A zato se piše o drugim glupostima ko sve peva i svira na prostoru bivše Jugoslavije. To mi nikako ne ide u glavu. Verujem da mora da se pojavi neko ko će svojim pesmama uticati na ovu generaciju na isti način na koji su uticali najveći autori iz prošlih decenija. Nemoguće, apsolutno nemoguće da se svima najviše dopadaju ove pevačice bez ikakvog identiteta i razni momci koji se nešto krevelje i misle da im je jedini kvalitet taj koliko su tetovirani i drogirani.


Možda u tome ulogu igra i stajling?

– Znate kako, stajling nije odlučio o karijerama jednog Boba Dilana, Roling Stounsa, Bitlsa ni Džimija Hendriksa. Odlučile su samo pesme. Razlog za muziku su pesme. A poznatost ranije nikada nije bila tako važna. Sada na žalost živimo u svetu poznatosti, i svi se za nju bore. A niko ne ističe kvalitet. Po čemu ćete pamtiti te bendove za 30, 40 godina?


Izvor: Ivan Makragić / Dalibor Stamenković – Redakcija
Foto: Dalibor Stamenković



Uskoro: Predavanje o rock muzici kod nas povodom promocije knjige “Biti rokenrol” (treće izdanje) Petra Pece Popovića i Mihajla Pantića u Vranju, 28.01.2020.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Tri humanitarna rok koncerta od utorka do četvrtka (27.10.-29.10.) u Bašti kluba Fest

PARTIBREJKERS, EYESBURN, S.A.R.S., KKN SVIRAJU ZA MALENU ANIKU Partibrejkers,...

Nakon 4 godine razišli se grupa Detour i pevačica Gina Victorija Damjanović

Nakon četiri i pol godine suradnje, grupa Detour razišla se s pjevačicom Ginom Victorijom Damjanović. Proteklog vikenda, bend je trebao održati oproštajni, posljednji koncert u...

Pearl Jam po prvi put na CD-u objavili legendarni “MTV Unplugged” koncert

„MTV Unplugged“, nastup Pearl Jama iz 1992, objavljen je prvi put na CD-u! Izdanje se poklapa s 30. godišnjicom njihovog prvog nastupa...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!