Divno muzičko putovanje kroz istoriju opere i mjuzikla
BEOGRAD, 2. novembra – Festival Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS 2022 u 54. izdanju svečano je otvoren sinoć (01.11.) koncertom čuvenog velškog bas – baritona Brina Terfela u Kolarčevoj zadužbini.
Gradski sekretar za kulturu grada Beograda Nataša Mihailović Vacić i direktor Centra beogradskih festivala CEBEF Damir Handanović prigodnim kratkim govorima su otvorili 54. BEMUS gde su istakli da publiku tokom 15 dana čeka izuzetnih 13 koncerata umetnika iz celog sveta.
Ljubitelji klasične i operske muzike imali su prilike da večeras uživaju u delovima opera Vagnera („Majstori pevači“, „Tristan i Izolda“, „Valkira“), Betovena (“Fidelio”), Boita (“Mefistofel”), Verdija (“Magbet”), Geršvina (“Porgi i Bes”), kao i u odlomcima iz slavnih mjuzikala – “Violinista na krovu”, “Mačke”, “Kamelot” i “Jadnici” (Les Miserables).
Čuvenog solistu iz Velsa na koncertu pratio je Festivalski orkestar “Virtuozi” uz dirigenta Bojana Suđića i opersku umetnicu Sofiju Petrović.
Navedeni orkestar je i započeo koncert sa Uvertirom iz opere „Majstori pevači“ Riharda Vagnera (1813-1883), koji se smatra najvećim kompozitorom opere ikada, a za njim, prema oceni mnogih stručnjaka, slede Volfgang Amadeus Mocart i Đuzepe Verdi.
Opera je poznata i pod imenom “Majstori pevači iz Nirnberga”, napisana 1867. godine, a Terfel je u prvom činu koncerta veoma predano i nadahnuto priredio numeru “Was duftet doch der Flieder”, ariju junaka Hansa Saksa iz II čina te slavne opere.
Sofija Petrović u izuzetno atraktivnoj zelenoj haljini i neobiccne pojave vokalno je doccarala nakon velškog maestra – odlomak “Mild und leise wie er lächelt” – “Izoldina smrt” iz III čina opere „Tristan i Izolda“ (1859), koja se smatra Vagnerovom najboljom i najoriginalnijom pojedinačnom operom, a po mnogima je i najbolja ikada napisana. Komponovana je između 1857. i 1859. godine, a premijera je bila 10. juna 1865. u Narodnom pozorištu u Minhenu.
Odlomci “Kas Valkira” iz III čina opere „Valkira“ (1856) sa orkestrom „Virtuozi“ bez vokala, kao i “Nicht streh, o Maid” – “Votanov oproštaj” iz istog dela opere koji je maestralno otpevao Terfel, označio je završetak prvog čina koncerta.
Brin Terfel je jedan od vodećih operskih umetnika i tkz. „vagnerijanaca“ današnjice, dakle stručnjak za Riharda Vagnera sa njegovim remek delima, te uvek briljira, i laureat je mnogih svetskih nagrada – “Gremi”, “Classical Brit” i “Gramophone Award”, uz diskografski opus koji obuhvata opere Mocarta, Vagnera i Štrausa i više od 15 solističkih albuma.
Debitovao je na međunarodnoj operskoj sceni 1991. godine u Teatru La Mone u Briselu, a iste godine i premijerno u SAD u Operi Santa Fea (u ulozi Figara).
Terfel je obeležio svoj 50. rođendan i 25 godina profesionalne karijere velikim Gala koncertom u Rojal Albert Holu, koji je vodio holivudskl glumac Majkl Šin.
Obeležavanje je nastavljeno u Velškom Milenijumskom centru u Kardifu.
Nakon pauze, beskrajno šarmantni operski mag izvanredno se posvetio velikom Ludvigu van Betovenu (1770-1827) sa naslovom “Ha! Welch ein Augenblick!”, arija Don Pizara iz prvog čina opere „Fidelio“ (nastala 1804, onda doradjivana sve do 1814).
Ta jedina Betovenova opera koju je napisao, govori o žrtvi, herojstvu i trijumfu, uobičajenoj temi iz „srednjeg perioda“ njegovog stvaralaštva.
Terfel veoma inspirisan svojim bas baritonom duhovito je i odigrao ovu priču o junakinji Leonori koja se prerušava u Fidelija, zatvorskog čuvara, da bi spasla iz političkog zatočeništva svog muža Florestana.
Onda je muzički umetnik iz Velsa na tečnom srpskom jeziku, nakon gromoglasnog aplauza, samo rekao „Hvala vama“, i dobio još aplauza.
Ubrzo je otkrio nešto zanimljivo i duhovito: „Sledeću numeru koju ćete čuti,vežbao sam na farmi tako glasno, da su se psi ovčari veoma uznemirili i uplašili, gledajući me sve vreme totalno zbunjeno“, i naravno, publika je opet aplaudirala simpatičnom i veselom pevaču koji nije skidao osmeh sa lica.
Onda je uzvišeno otpevao delo “Son lo spirito che nega”, arija lika Mefistofela iz prvog čina te opere „Mefistofel“ (stvarana između 1868. i 1875. godine) italijanskog autora Ariga Boita (1842-1918).
Boito je bio svestrani kreativan umetnik – pesnik, novinar, romanopisac, libretista, koji je pisao libreta za Verdija i njegove dve poslednje monumentalne opere „Otelo“ i „Falstaf“ prema Vilijamu SSekspiru.
Spomenuti Đuzepe Verdi (1813-1901) stigao je na red sa “La luce langue”, arijom Lejdi Magbet iz II čina krvave opere „Magbet“ (1847), takodje prema Šekspirovoj tragediji, koju je vrhunski iznela Sofija Petrović.
Ogroman aplauz je osvajao operski umetnik iz Velsa, posebno sa kompozitorom Džerijem Bokom i sjajnim songom “If I Were a Rich Man” iz hit mjuzikla „Violinista na krovu“ (1971), koji se igrao i kod nas, u Beogradu (Pozorište na Terazijama) i Novom Sadu (Srpsko narodno pozorište, poslednja verzija 2015).
Naravno, morao je biti ove noći „prisutan“ na repertoaru i američki džez kompozitor i pijanista Džordž Geršvin (1898-1937), tako da su Brin Terfel i Sofija Petrović izuzetno dragoceno izveli duet “Bess, You Is My Woman Now” iz slavne opere „Porgi i Bes“ (1935), prema istoimenom romanu DuBose Heyward-a (1925). Zanimljivo da je isti pisac, osim što je stvorio roman, napisao i libreto za ovu operu (stihove pesama je pisala – Ira Geršvin), ali i pozorišni komad “Porgy” sa Dorothy Heyward.
Sofija i Brin su uverljivo odglumili zaljubljeni par i velški kolega je na kraju numere neočekivano dobio od nje i poljubac u obraz, što ga je veoma obradovalo.
Umetnica nije uzela predah, već je ubrzo vrhunski pevala kompoziciju “Memory”, kultnu numeru iz dugovečnog hit mjuzikla „Mačke“ (Cats, 1981) čuvenog tvorca „meta opere“ i raskošnih mjuzikala – Endrjua Lojda Vebera (“Fantom u operi”).
Veoma raspoložen Brin Terfel je stigao na pozornicu i uživao da peva numeru “How to handle a woman” iz slavnog mjuzikla „Kamelot“ (1960) kompozitora Frederika Luvea, po kome je kasnije snimljen i ne tako uspešan film, inspiriran srednjovjekovnim legendama o britanskom kralju Arturu. Kako naslov pesme u slobodnom prevodu kaže „Kako izaći na kraj sa ženom“, Terfel je uz smešak sve vreme, samo rekao „Ma, ko to zna“.
Kompozitori Klod-Mišel Šonberg i Džon Kameron ulepšali su čitav svet sa remek delom „Jadnici“, i tako za kraj zvaničnog dela koncerta, Terfel je vanserijski ušao u ulogu opasnog inspektora Žavera u numeri “Stars” iz opere-mjuzikla „Les Miserables”, odnosno „Jadnici“ (1985), prema istoimenom klasik romanu (1862) francuskog piscaViktora Igoa, predstavnika romantizma.
Mjuzikl se sa ogromnim uspehom igra i kod nas u Operi i teatru Madlenianum od 2007. godine.
„Želeo sam malo da pevam i glumim u Holivudu, ali šta ću, ovu ulogu Žavera dobio je Rasel Krou, a ne ja“, duhovito je Velšanin podelio svoju “muku” sa publikom, misleći na holivudski mjuzikl „Les Miserables“ (2012), gde su igrali još Hugh Jackman, Anne Hathaway, Amanda Seyfried, Eddie Redmayne, i drugi.
Publika je tražila još pesama, i na scenu je ponovo došla Sofija Petrović, inače rođena u Beogradu, i prva iskustva u oblasti klasične muzike stekla je uz violinu i violu.
Diplomirala je solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 2014. godine.
Sofija Petrović je od nedavno kreativni ambasador nacionalne platforme “Srbija stvara” pri Vladi Republike Srbije. U septembru debitovala je u ulozi Karmen u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Tako za sam kraj na bis srpska umetnica i kolega iz Velsa šarmantno su dočarali pesmu „Anything You Can Do, I Can Do Better“ kao zaštitni znak pomalo zaboravljenog američkog mjuzikla „Annie Get Your Gun“ (1950).
Time je okončan veoma višeslojan i sadržajan koncert od puna dva sata za sam početak 54. BEMUS-a.
Ovogodišnje izdanje najstarijeg i najznačajnijeg medjunarodnog muzičkog festivala u Srbiji ponudiće publici 13 celovečernjih koncerata do 15. novembra na različitim umetničkim i neobičnim prostorima Beograda kao što su – Kolarac, Sala Beogradske filharmonije, Župa svetog Ante Padovanskog i Saborna crkva Svetog Arhangela Mihaila.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
