Oproštaj od Zorana Simjanovića: Zaista ne znamo kako ćemo dalje bez njega

Retka neprikosnovena i neprolazna veličina

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Retka, neprikosnovena i neprolazna veličina


BEOGRAD, 11. aprila – Fatalna crna lista se i danas (11.04.) nastavila kada je usled korona virusa u 74. godini preminuo tako veliki umetnik kakav je filmski kompozitor i popularni muzičar Zoran Simjanović – Simke (1946-2021), od koga se mnoge kolege opraštaju putem medija ili preko društvenih mreža.

Ipak, ovde bih morao dati ličnu notu, posvetu, osvrt, reči upućene samo njemu, mom divnom profesoru, pre nego što se posvetimo kolegama koje su u šoku i neverici.

Divni umetnik, pre svega sjajan čovek, predavao mi je predmet Primenjena muzika na Fakultetu dramskih umetnosti, na smeru Dramaturgija, dve godine, III i IV.
Najteže je kada nekog od umetnika i lično poznajete, onda je nepodnošljivo kada doživite šok tog dana kiako je ta osoba otišla zauvek, takođe od ove jezive, nepobedive bolesti.

Istina, nisam mnogo odlazio na predavanja gospodina profesora Simjanovića, jer nam statut FDU dozvolio da idemo svakako na ispite iz tog predmeta, ali da ne moramo odlaziti na svaki čas, kako bismo na miru spremili veoma zahtevne, temeljne i naporne godišnje i diplomske ispite na Dramaturgiji.





Ono što pamtim jesu upravo ispiti kod dragog profesora, ta smirenost, blagost, opuštenost, ta želja da bude prijatelj sa vama, da neobavezno ćaskate i odmah pređe na “ti”, kao da se znamo već duže vreme, a mi imamo zapravo tada tek prvi susret jedan na jedan.

Čak i nevažno što sam na oba ispita III i IV godine kod profesora imao desetke…
I da mi je davao šestice, imao bih isti divan osećaj što sam ga upoznao.

A najlepše od svega što me je nakon oba ispita povezao kolima ka gradu, sa tog udaljenog i dosta zabačenog FDU-a na Novom Beogradu, eto da se ne mučim prevozom tamo – vamo.
U to vreme beše samo jedan autobus koji paradira tim putem, i to prilično retko, što je i sam Simke znao, te nije hteo da dozvoli da mu se studenti muče, ako ne moraju.

Uvek sam se divio hiper produktivnim ljudima, a on je bio baš takav, s tim što je od tolikog kvantiteta, uvek imao kvalitet u svojim rukama, da ne poverujete kakav alhemičar, da sve filmske, serijske ili pozorišne kompozicije ostave tako neizbrisivog, dubokog traga.






Nakon drugog ispita na mojoj završnoj godini studija FDU, nisam više imao prilike da ga bliže viđam, tek ponekad usputno, ništa značajno…

Tek skorije sam sreo divnog, dragog profesora na Festivalu evropskog filma Palić 2020, gostovao je više dana, imao susret sa medijima, a sedeli smo kasnije blizu u autobusu, uvek simpatičan i pričljiv, živa enciklopedija.

Ubrzo nakon Palića, sledeći i poslednji susret nam je bio na specijalnoj projekciji filma “Majstori, majstori” Gorana Markovića u oktobru 2020, na stadionu Tašmajdan, gde smo imali kratak intervju, podsetili se druženja toliko godina ranije.

Stvarno ne verujem da ga nema … jer sam taman obnovio poznanstvo sa njim.
Samo što smo se videli dva puta u kratkom razmaku…

A onda je iznenada otišao, kao i toliki velikani muzičari neposredno pre njega:
Zafir Hadžimanov, Vojkan Borisavljević, Aleksandar Sanja Ilić, Dragoljub Đuričić …
a tek Đorđe Balašević …. Beskrajni pakao.

Žao mi je što se nismo dalje sretali, i što nismo nikada sarađivali zajedno.

Hvala vam za podsećanje na to druženje i divan intervju.

Vidimo se … na nekom boljem i lepšem mestu.
Ovo ovde ionako ne vredi više ništa, jer ništa nema smisla.







Kako se kolege opraštaju od velikog Simjanovića:
Šta lepše čovek može da ostavi ovom svetu nego muziku…
Hvala, maestro!”


Najviše je od bliskih kolega i prijatelja potresen svakako filmski reditelj i scenarista Goran Marković, koji je izjavio za beogradske medije da je sa velikim kompozitorom realizovao svaku sekundu materijala koji je radio na filmu, televiziji i pozorištu i da mu stvarno nije nimalo jasno kako će dalje bez njega.

Ono što je kod njega najlepše je to što su sve njegove kompozicije sasvim različite i nikada nije dozvolio da liči na sebe”, istakao je Marković o preminulom prijatelju i kolegi, profesoru Primenjene muzike na FDU gde i reditelj predaje.

Simjanović je režiseru, dramskom piscu i scenaristi Markoviću bio tokom cele karijere nerazdvojni saradnik, čije filmove je krasila upravo ta neprolazna i nezaboravna muzika – “Specijalno vaspitanje”, “Nacionalna klasa”, “Majstori, majstori”, “Variola vera”, “Tajvanska kanasta”, “Već viđeno”, “Tito i ja”, “Urnebesna tragedija”, “Kordon”, “Turneja”, “Falsifikator” kao i poslednji film i mini seriju “Delirijum tremens” (2019).





Pokojni kompozitor je bio veoma uspešan i kao pedagog, predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kao i na Akademiji umjetnosti u Banjaluci.

Kao jedan od najplodnijih autora potpisao je na stotine tema i prateće muzike za film, televiziju i pozorište, i prema rečima muzičkog novinara i publiciste Predraga Pece Popovića,priča o beogradskoj popularnoj muzici je nezamisliva bez Zorana Simjanovića”.

Kako je podsetio Popović, Simjanović je bio originalni učesnik u osnivanju “Silueta”, druge beogradske grupe po nastanku, a onda kasnije i vođa druge značajne pop atrakcije “Elipse”.

Kasnije je bio autor nepreglednog broja kompozicija za film koje su obeležile stvaralaštvo “praške rediteljske škole”, jer je sarađivao sa Srđanom Karanovićem na čuvenoj seriji “Grlom u jagode”, filmu “Miris poljskog cveća”, i sa Goranom Paskaljevićem na mnogim projektima, kao što je “Bure baruta” i drugi naslovi, ali i sa Emirom Kusturicom na njegovim prvim filmovima.

Kako je naglasio Popović za beogradske medije, muzičar je bio jedan veliki autoritet u svome poslu, ali i dobitnik najvećih nagrada.

“Bio je muzički školovan, ali se nije stideo da pripada onom žanru – rokenrolu, koji u početku nije imao ni ugled ni poštovanje. On je bio jedan od ključnih učesnika tog velikog puta od nepoštovanja do ugleda. Odlaskom Zorana Simjanovića beogradska muzička scena više nikada ne može biti ista”, zaključio je Popović.





Operska umetnica Katarina Jovanović samo je kratko napisala na Facebook nalogu – “Moj dobri duh” uz fotografiju omiljenog kompozitora Simjanovića.

Svi ostali su se opraštali upravo tako što okače sliku ili pesme, muzike iz popularnih filmova i TV serija kao što je “Balkan ekspres” ili “Grlom u jagode”.

“Hvala profesore. za sve, neka te anđeli čuvaju”, reči su rediteljke Ane Marije Rossi, poznate po filmu “Ajvar”.

Režiser i scenarista uspešnog filma i serije “Južni vetar” – Miloš Avramović kratko se oglasio na istoj društvenoj mreži – “Maestro, počivaj u miru”.

Glumac Ivan Tomić je zapisao svoje misli povodom ovog iznenadnog gubitka – “Nek’ ti je laka zemlja i hvala za muziku”.

Kakva sumorna godina. Ode još jedan velikan. R. I. P. Zoran Simjanović”, napisala je pevačica Julijana Vincan i okačila svoju obradu njegove pesme “Cveta trešnja” iz filma “Sabirni centar” Gorana Markovića, po drami Dušana Kovačevića.




Džez pijanista Vasil Hadžimanov, koji je na žalost nedavno ostao bez oca Zafira Hadžimanova, zbog iste bolesti Covid-19, na svom Facebook profilu objavio svoj snimak kako svira na klaviru kultnu instrumentalnu temu iz serije “Grlom u jagode”.
Ispod tog video-audio zapisao naveo je sledeće dirljive, tužne reči:
“Za Simketa i celu jednu neponovljivu generaciju koja nam odlazi”.

Predstavnici Pozorišta za decu “Boško Buha” na svojoj stranici Facebook-a ostavili su oproštajne reči: “Šta lepše čovek može da ostavi ovom svetu nego muziku… Hvala, maestro!”.

Kompozitor i muzičar Kornelije Kovač je za medije rekao da je ovo veoma veliki gubitak i da su svi šokirani što su izgubili uspešnog čoveka koji je predavao o muzici i na fakultetima, ali ne samo to, već je napisao toliko muzičkih tema za filmove.

“Toliko godina je u opticaju sa uspešnim radom i to što smo ga izgubili u trenutku veliki je šok”, ističe Kovač i dodaje da su se veoma poštovali uvek, i navijali jedan za drugog u karijeri.

“Naravno, bilo je male konkurencije, jer smo i on i ja učestvovali na najvećem filmskom festivalu u to vreme sa svojim projektima, u Puli, ali nikada nije bilo sujete i uvek smo se radovali uspehu, bez obzira ko osvoji nagradu”, naglasio je legendarni muzičar o svom kolegi.



Nakon saradnje sa velikim kompozitorom, takođe pokojnim – Zoranom Hristićem na muzici za film ‘Nemirni’, Simjanović prekida studije prava i upisuje Muzičku akademiju u Beogradu.

Između ostalog on je komponovao muziku za filmove “Specijalno vaspitanje”, “Miris poljskog cveća”, “Nacionalna klasa”, “Zemaljski dani teku”, “Sećaš li se Doli Bel”, “Otac na službenom putu”, “Maratonci trče počasni krug”, “Balkan ekspres”, “Variola vera”, “Tajvanska kanasta”, “Šta se zgodi kad se ljubav rodi”, “Jagode u grlu”, “Sabirni centar”, “Tango argentino”, “Virdžina”, “Besa”, “Bure baruta”, “Tito i ja”, “Urnebesna tragedija”, Boško Buha“, „Petrijin venac“, „Sok od šljiva“ Nešto između“…

Stvarao je muziku za više od 60 igranih filmova i oko 50 televizijskih filmova i serija, isto toliko animiranih i kratkih ostvarenja, kao i za više stotina reklamnih spotova.

Poslednji projekat na kome je vođa bendova “Siluete” i “Elipse” radio kao kompozitor jeste popularna TV serija – telenovela “Tajne vinove loze”, iz 36 epizoda, koja je snimana i emitovana tokom perioda pandemije 2020 / 2021.


Ivan Makragić


P.S. Ne želim reći zbogom, jer vi zapravo nigde niste ni otišli.




- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Arhitektura u fokusu Kaleidoskopa kulture – otvoren konkurs za dizajn javnih prostora u Novom Sadu

U sklopu priprema za ovogodišnji Kaleidoskop kulture, koji će biti održan od 2. septembra do 8. oktobra u Novom...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket