Oproštaj od Đorđa Marjanovića: Čovek ispred svog vremena i čovek za sva vremena

Uspevao je da od estrade napravi muzičko pozorište Živeo je za scenu i za muziku - obožavao je svoju publiku

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Uspevao je da od estrade napravi muzičko pozorište
Živeo je za scenu i za muziku – obožavao je svoju publiku


BEOGRAD, 21. maja (Tanjug) – Komemoracija povodom smrti jednog od najpopularnijih srpskih i jugoslovenskih pevača zabavne muzike Đorđa Marjanovića (1931–2021) održana je u petak (21.05.) u Svečanoj sali Skupštine grada pred najužom porodicom i mnogim prijateljima i kolegama muzičarima.

Veliki umetnik je preminuo 15. maja u 89. godini od posledica korona virusa.

  Antologijska pesma “Zvižduk u osam” slavnog muzičara bila je uvertira za odavanje poslednje pošte pevaču koji je bio najpopularniji tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u SFR Jugoslaviji i tadašnjem Sovjetskom Savezu.

   Čuveni pijanista, profesor Nikola Rackov, prijatelj preminulog umetnika, prisećao se druženja sa svojim kolegom u njegovom rodnom gradu Kučevu dok je posmatrao slike pevača koje su sve vreme bile prikazivane na platnu.

   Gospodin Rackov je otkrio da je Marjanović bio izuzetno željan da savlada sve veštine koje su mu potrebne za umetnost i scenski nastup, tako da je išao ne samo na muzičke, već i dramske umetnosti, išao je u školu dikcije, jer je osetio da mu to nedostaje da sebe kompletira.

   “Voleo je stalno da se iznova dokazuje. Tako je odlazio u Rusiju, tadašnji Sovjetski savez, tamo je ostajao mesecima na gostovanjima gde je očarao publiku, jer im je pružio sasvim nov način izvođenja”, objasnio je prof. Rackov.

   “Marjanović je od estrade napravio muzičko pozorište. On nije pevao tekst, već ga je tumačio i uvek je bio ispred svog vremena”, naglasio je pijanista.


   

Prijatelj je napomenuo da su tradicionalni koncerti u tadašnjem Domu sindikata (sada Kombank Dvorana) bili praznik za sve, događaj za pamćenje.

    Racković je srećan što je za života popularni pevač dobio dve monografije i izrazio žaljenje što nemaju svi umetnici knjige o sebi tokom karijere, podsetivši na preminule muzičare Predraga Gojkovića Cuneta i Predraga Živkovića Tozovca, koji to nisu dobili.
    “Izrastao je u pravog giganta, rodonačelhnika u scenskom prikazu pop i rok muzike. Anđeli na nebu su ga dočekali da pojačaju svoj hor”, oprostio se Rackov od svog prijatelja i dodao stih njegove čuvene pesme – “Nikad nije kasno da se ljubi strasno”.

    Istaknuti muzičar, kompozitor i voditelj Minja Subota smatra da je Đorđe Marjanović svojim snažnim emocijama u pesmama i na sceni obeležio jedno vreme kojeg više nema.

   “Solistički koncerti mog prijatelja su bili antologija popularne muzike. To vreme daleko iza nas Marjanović je krasio svojom kreativnošću i neprolaznom umetnošču”, izjavio je Subota, autor kultne emisije “Muzički tobogan”.

    Podsetio se i druženja sa svojim preminulim prijateljem na mnogim putovanjima, kao i na pozornici, gde je uvek pokazivao koliko je retko pošten čovek.

   “Uvek je otvarao nove puteve i staze. Bio je neverovatno radoznao čovek, sve ga je zanimalo da novo isproba. Svaki put je izlazio raspoložen na svoj koncert”, evocirao je uspomene Subota i opisivao kako su izgledali ti nastupi.

 “Samo mu se čuje glas na početku, a njega nigde nema. Odjednom se pojavi iz mraka i prolazi između redova kod svoje publike. To je bilo čudesno”, napomenuo je voditelj i kompozitor.

  Takođe je izjavio da je neophodno da mladi danas izučavaju to vreme i njegovu karijeru, jer ne mogu da zakoračaju u budućnost, ako se malo ne vrate u prošlost.

  “Đorđe Marjanović je živeo za scenu i muziku”, zaključio je Minja Subota.




Vokalna solistkinja Nada Pavlović je sa teškom knedlom u grlu pričala o svom prijatelju, za kojeg je istakla da je on “sam bio istorija i čitava epoha”.

   “Kao što su “Bitlsi” bili popularni u Engleskoj i celom svetu, jer su doneli jedan novi stil, tako je i Marjanović na isti način doneo originalnost u Jugoslaviju”, navela je ona.

   Umetnica se prisetila kako je Marjanović, iako otežanog govora zbog moždanog udara, uvek je voleo da zapeva kada je dolazio kao gost na nastupe u Australiju, u njenoj organizaciji. Tada je pevao barem tri pesme, obavezno “Zvižduk u osam”.

  “Bio je čovek ne samo ispred svog vremena, već čovek za sva vremena”, oprostila se Nada Pavlović.




  

Džez muzičar Jovan Maljoković je naglasio da je Marjanović bio pevač iskrenih emocija, što je ostala retkost i dan danas.

  “Obožavao je svoju publiku i ona je apsolutno obožavala njega. Izgledalo je to ovako: on samo raširi ruke i kratko kaže “Mili moji”, a ljudi u sali odmah krenu da plaču. To je bilo neviđeno”, dočarao je Maljoković frenetičnu atmosferu na tim kultnim koncertima.

  Objasnio je da kad izgovori “Mili moj”, to uvek znači “Ponovo sam sa vama, volim vas”, a publika svih uzrasta je padala u trans i euforiju.

  Džez umetnik trube se prisetio da je Marjanović imao takvu energiju da je održavao po tri koncerta dnevno i u punoj snazi ostajao po 15 dana zaredom u Rusiji na turneji.

   “Bio je pun života, ljubavi i optimizma, a muziku je obožavao”, oprostio se Maljoković u svoje i u ime Udruženja muzičara zabavne, rok i džez muzike Srbije.

   Sin Marko Marjanović je sa tugom priznao da je sve vreme tokom govora kolega, očekivao da će njegov otac iznenada da se pojavi iza zavese, da klekne i ponovo da peva pred svima.
   “Siguran sam da raduješ neku novu publiku tamo gde si sada otputovao”, oprostio se sin Marko od svog slavnog oca, što je bilo veoma emotivno i potresno.


 

Predstavnici Ruske ambasade i Ruskog doma u Beogradu – Vladan Valenjin (savetnik u ambasadi Ruske federacije) i Jevgenij Đomin (zamenik direktora tog ruskog kulturnog centra) složili su se da je Marjanović bio veliki prijatelj Rusije, koja ga veoma voli i pamti svih ovih decenija.

Ostaje zauvek u srcima naroda Rusije kao umetnik izuzetnog šarma i ljudskih kvaliteta, koji je ostavio velike hitove za sobom i vrednu muzičku baštinu”, izjavili su oni..
 Olga Marković, prevodilac i član poznatog ruskog kluba obožavalaca „Đokisti“ (u Moskvi osnovan 1967. godine) je istakla kako je slavni pevač uvek imao vremena da se druži sa pripadnicima tog kolektiva pre i posle svojih nastupa.

“Naučio si nas da volimo i da budemo dobri ljudi”, zaključila je Marković, a poslednji oproštaj je bio u vidu čuvene pesme “Hvala vam, prijatelji”, sa kojom je pevač završavao svoje koncerte.

Nakon komemoracije, Đorđe Marjanović, po mnogima najveća zvezda jugoslovenske i srpske zabavne muzike, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.




Beleška o Đokistima

Đokisti su ušli u enciklopediju rock’n’rolla, a taj termin rezervisan je za obožavatelje Đorđa Marjanovića. Fenomen koji danas nazivamo „Bitlmanija“ – masovna histerija i bučno obožavanje od strane omladine, kod nas je prvi put zabeležen krajem pedesetih i početkom šezdesetih kada se na sceni pojavio upravo Đorđe Đoka Marjanović.

Kažu da je njegov debi album, objavljen 1959. godine, bio prodat u 11.000 primeraka, u zemlji u kojoj je tada bilo svega 20.000 gramofona.

Po nekim američkim uzorima, uveo je u scenski nastup dinamiku koja do tada nije viđena kod nas (a ni šire) i tako izazvao zemljotres u jugoslovenskom šou biznisu.

O, kakav mesec”, “Vera”, “Stari frak”, “Volim te, devojčice”, “Pesma raznosača mleka”, “Zvižduk u osam”, “Milord”, “Romana”…




Đorđe je na vreme shvatio važnost scenskog nastupa i tako postao jedan od najpopularnijih pop pevača sa ovih prostora.

Prvi zvaničan klub osnovan je 1964, a za samo dve godine mreža obožavalaca proširila se po celoj bivšoj Jugoslaviji. U SFRJ je 1968. postojalo čak 56 takvih klubova, sa oko 23.000 članskih karata. Iste godine klubovi “Đokista” osnovani su u Milanu, Sofiji, Bukureštu, Kanadi, pa čak i u Kongu.

U Moskvi je prvi klub “đokista” osnovan 1967, a već 1972. u SSSR je bilo 150 klubova, a samo onaj u Kijevu imao je registrovanih 14.000 članova. Sovjetski “Đokisti” su učili srpski jezik kako bi mogli da pevaju s njim na koncertima, a jugoslovenski su im slali tekstove pesama kako bi ih naučili napamet.

Mnogi “đokisti” svedoče kako ih je Đorđe opominjao da ne smeju da popuste u školi, da ne puše, da se ne odaju porocima… Jedna od obožavateljki ovako je opisala njihov susret: “Došao je da poseti moju bolesnu majku. I ne samo moju. Uvek kad je imao vremena dolazio je kod mnogih ‘Đokista’ ako bi čuo da se nešto dešavalo.”

Zbogom, neprolazna veličino. Hvala na svemu! Vidimo se …


- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Arhitektura u fokusu Kaleidoskopa kulture – otvoren konkurs za dizajn javnih prostora u Novom Sadu

U sklopu priprema za ovogodišnji Kaleidoskop kulture, koji će biti održan od 2. septembra do 8. oktobra u Novom...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket