Oproštaj mnogih kolega od Borisa Komnenića: Nije ovo jedna od tvojih šala

Hvala ti na svemu čemu si nas naučio, na svakom smehu duše koji si nam priredio! Volimo te i čuvamo te zauvek!

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Hvala ti na svemu čemu si nas naučio, na svakom smehu duše koji si nam priredio! Volimo te i čuvamo te zauvek!


Čitava javnost i posebno dramski umetnici su u velikom šoku nakon vesti da je večno otišao glumac Boris Komnenić usled teške bolesti u 64. godini, i mnoge kolege sa velikom tugom se opraštaju sa njim putem društvenih mreža.

Zanimljivo je da je Komnenić u poslednjem periodu bio izuzetno produktivan, posebno u aktuelnom naletu proizvodnje igranih TV serija, te je publika mogla da ga gleda u “Sinđelićima” (230 epizoda), krimi priči “Ubice mog oca”, sportskoj telenoveli “Žigosani u reketu” (dve sezone, 90 epizoda), “Daleko je Holivud”, kao i filmu “Jedini izlaz” koji je sada aktuelan u bioskopima (biće od filma i serija).

Upravo se emituje i poslednja serija na kojoj je radio, sitkom “Koleginice” na kablovskom kanalu K1, a auditorijum će ga takođe gledati u epohi “Vreme zla” po delu Dobrice Ćosića.

Među prvima još tokom noći između subote i nedelje, mladi glumac Dušan Matejić, koji je sa Komnenićem igrao u seriji “Sinđelići”, kratko se oglasio potresnom porukom:
“Hvala Vam, Borise. Voli Vas Vaša “renesansna ličnost”, Ličnosti! Putujte s anđelima… “.





Dragana Mićalović, koja je takođe igrala u spomenutoj seriji, nije mogla da se smiri od napada šoka – “Ne! Ne! Ne ti Boćo moj dobri!! Nismo se ispričali!
Nismo sve naučili od tebe!! Nismo popili sve! Putuj sa anđelima, naš dobri anđele”.


Onda je dodala, uz sliku sa snimanja te serije :
“Hvala ti na svemu čemu si nas naučio, na svakom smehu duše koji si nam priredio!! Volimo te i čuvamo te zauvek!! Pozdravi mi mog starog..igraćemo mi opet negde..”.

Jelena Ćuruvija, glumica Malog pozorišta “Duško Radović”, ćerka čuvenog novinara Slavka Ćuruvije, zapisala je kratko svoje misli.
“Jedan od najvećih u svakom smislu! Nedostajaće… jako”, bile su njene reči.

“Nema sam … Boki”, bilo je sve što je mogla da napiše Ljubinka Klarić, koja igra u hit predstavi “Moj deda je aut” na sceni BDP-a, gde je upravo briljirao Komnenić.

Partner u istom komadu je i Milorad Miki Damjanović, koji se oprostio od velikog glumca tako što je okačio nekoliko slika i napisao suptilne reči.
Ovo su samo neke od onih što sam te terao da se slikamo. Bio si veliki car! “Mator kurjak- pasja sprdačina”, ta mi je omiljena”, bilo je sve što je zapisano na profilu ovog glumca.




Zbogom dragi moj, putuj mirno. Na straži ostaje tvoj major Dobov i doktor… i posrnuli kreacionista bez mašte… i svi ćutke prate sve što si dao.
Ima li šta gore? Mi dole i dalje samo naslućujemo”,
odjavio je svoju poslednju poštu glumac Aleksandar Lazić.

Glumica Tatjana Venčelovski nije se smirila od neprijatnog iznenađenja, te je okačila nekoliko zajedničkih slika sa slavnim glumcem.
Satima čekam da neko demantuje. Uzalud. Nije to jedna od tvojih šala. Zatečena sam, Borise. Hvala ti na igri, na ljudskoj i kolegijalnoj podršci, na iskrenosti, na razgovorima, na iskustvu, na zrnu cinizma koje me je vraćalo u stvarnost. Putuj, dobri Borise. Laka ti, laka noć”, zapisala je potresne redove Venčelovski.

U komentarima na tu njenu objavu oglasila se i glumica iz Crne Gore – Varja Đukić.
“Zauvijek onaj lebdeći i kada govori i nasmijan u žanru koji nije komedija, više sa 33 godine, jer je ostao tako…Boris. Drago mi da si se družila sa njim, Tatjana. Bio mi je daleko. Ostajem sa njim na istom “mjestu” do susreta jednako udaljeni”, stoji u objavi koleginice Đukić.

Kostimograf Jelisaveta Tatić Čuturilo uz prigodnu sliku Komenića sa jedne od predstava upisala je svoje nežne reči: “Sa anđelima frajeru, 😢 sa nama, dokle god mi živimo”.




Pozorišni reditelj Božidar Đurović bio je kratak – “Neka mu Gospod podari carstvo nebesko. Vječnaja pamjat! Amin!”, kao i glumica Paulina Manov – “Jedan jedini neponovljivi”.

Bio je naš Hranislav u “Molitvi za malko sreće”, Kapulet u “Romeu i Juliji” i Džeri Lengford u “Kralju komedije”. Bila nam je ogromna čast i zadovoljstvo”, napisali su iz pozorišta “Boško Buha”.

Branka Šelić, glumica Ateljea 212 bila je nešto duža u svom poslednjem pismu dragom kolegi, gde se prisetila jedne noći za koju kaže da joj je bilo jedno od najlepših večeri maštanja.

Svojevremeno smo davnih dana snimali seriju ,,Neki čudni ljudi” i došavši na jedan od setova u prirodi, shvatili smo da nemamo domet za mobilni, da se u blizini nalazi neki starački dom, a da smo okruženi predivnom prirodom”, započela je priču Šelić, a onda se dalje obraćala sve vreme Borisu Komneniću, kao da je tu, pored nje.

Sedeći u bifeu Ateljea 212 posle neke predstave, setili smo se tog snimanja i tog mesta, za koje si rekao, kako bi bilo divno da počnemo sami, možda udruženo, da ulažemo u naš budući zajednički starački dom za glumce, koji bi baš mogao da se nalazi tamo, na tom mestu bez dometa.

Krenula je lavina oduševljenja i ideja na tu temu našeg budućeg glumačkog staračkog doma i tako satima, do duboko u noć”, sećala se svega glumica.

Bilo je to jedno od najlepših maštanja koje se širilo među glumcima kao jedva dočekana ideja na radost svih, navela je umetnica, jer su svi u tome videli mogućnost za radosniju budućnost u perspektivi, za njihovo veselo druženje.

Shvatili smo, da bi mi svi voleli, posle svih tih naših procesa, turneja, susreta i opet da budemo zajedno do poslednjeg minuta, da se sećamo, šalimo i smejemo svemu, nama samima najviše.

Organizovali bi razne večeri, kao što je – Večeri holesterola, Izleti dokle infuzija doseže, Kasting za odabir reditelja, Saveti studentima glume, Kolektivno štrihovanje raznih odigranih dramskih dela, Zajednička poseta autobusom pozorišnim premijerama i slobodne, otvorene i ne prererano kontrolisane reakcije na iste, Kućne večeri sećanja i iskrenih priznanja…Ideja ima mnogo i još se množe”, otkrila je glumica sve duhovite ideje Komnenića.

Hvala ti za taj nepresušni izvor mašte i smeha.
Mi smo svi stalno zajedno u mislima i osećanjima”, zaključila je Šelić.




Proslavljena glumica Miona Marković, poznata iz serije Žigosani u reketu” gde je Komnenić ostavrio jednu od poslednjih veoma zapaženih uloga, zapisala je izuzetno potresne, lepe reči o neprolaznoj veličini izvanrednog glumca.

Prenosimo njeno obraćanje u celini.

Imao si najkrupnije oči koje sam ikada videla, na sve to dolaze tvoje tegle od naočara… na sve to još dobiješ dva krupna kadra jer su tvoje reakcije uvek bile genijalne, pa da slučajno nešto ne promakne.

Imao si najtoplije reči za u četiri oka, a sve si to maskirao svojim beskrajnim cinizmom, pa na svako: “Borise, kako si? (U 5h ujutru) ti odgovaraš sa: “Odvratno.” I sve nas tada nasmeješ dok ranom zorom pozdravljaš sa: “Dobro veče!”

Nikada niko nije mogao ni na kvarnjaka da plati piće za tvojim stolom. I nekad sam jedva čekala te duže pauze za ručak da sednemo na kafu s tobom dok nam ti pričaš svoje anegdote ali i vrlo želiš nas da čuješ.

O ljudima si uvek govorio sa nekim dostojanstvom čak i kad bi nešto prigovorio. Bio si kum ljudima ne mnogo starijim od mene, eto koliko su te mladi glumci voleli.

Tvoje indikacije su uvek suptilne i tek kada bih došla kući shvatila bih kako si me zapravo lepo naučio nešto o glumi. Nenapadno, istinito i poučno u dve tri reči naizgled potpuno usputne. Napravio si sam lik, bez ikakvog preterivanja, najduhovitijeg u seriji, a dok sam čitala scenario taj tvoj Radovan bio mi je najdosadniji i pitala sam se ko li će ovo da igra jadan.

Bila sam najponosnija na naš trio: Cvele, ti i ja u scenama u redakciji “FLEŠA” i tada smo svi morali da izdržimo tvoj pogled, trebalo mi je godinu dana da izdržim u kadru sa tobom, a da ne uništim scenu jer ne mogu da se ne nasmejem.

Pokušavam da se setim kako si mi tačno pričao svakog dana: “Evo je…Nepodnošljo zadovoljna sobom.” Ali sigurno je to bolje zvučalo.

Kada neko drag otputuje svi mislimo na sebe i žao nam je što ga nismo više imali i upili i plačemo jer oplakujemo i sebe u tom odnosu ali sada mi prvi put nije glupo jer je zaista tako.

Zbogom mom najdražem ciniku ! Sigurna sam da bi na sve ovo imao neki jako smešan pogled koji bi me posramio i nasmejao ali bih znala da ti je i neizmerno drago jer ti si ceo satkan od ljubavi.

Laku noć Borise ! A mi se vidimo na nekom drugom setu sigurna sam !”.


Veoma tužno, tragično, neutešno, opustošeno…
Dugo nećemo verovati da nema više retko odličnog i briljantnog Borisa Komnenića.

Kada će ovaj košmar i užas već jednom nestati i prestati ???


- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

ZORANU SIMJANOVIĆU POSTHUMNO NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO 67/68. MARTOVSKOG FESTIVALA

Sa velikim žaljenjem primili smo vest o smrti kompozitora Zorana Simjanovića, velikog umetnika i izuzetnog čoveka, laureata Nagrade za...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket