Uspešno vatreno krštenje umetnice u našoj prestonici
BEOGRAD, 25. septembra: Italijanska operska umetnica – sopran Mariam Batisteli održala je večeras (ponedeljak, 25.09.) prvi put koncert u Srbiji u Ustanovi kulture „Gvarnerijus” u Beogradu, gde je priredila repertoar od deset kompozicija iz sfere opere, operete i mjuzikla.
Ovaj koncert prvi je u nizu nastupa koje će UK “Gvarnerijus”, u saradnji sa čuvenim austrijsko-ruskim violinistom Jurijem Revičem realizovati do kraja ove godine.
Revič je u novembru 2022. još jednom gostovao u Beogradu na solo koncertu na Kolarcu, takodje u realizaciji „Gvarnerijusa“, čiji je osnivač naš slavni violinista Jovan Kolundžija.
Dobitnica glavne nagrade na međunarodnim takmičenjima „Marija Kalas” u Veroni, „Franca Mattiucci” i „Ottavio Ziino” u Rimu, za prvi susret sa beogradskom publikom, Mariam Batisteli priredila je najlepše arije Gaetana Donicetija, Vinčenca Belinija, Šarla Gunoa, Đakoma Pučinija, Đoakina Rosinija i Džordža Geršvina, uz klavirsku saradnju Vladimira Stojnića.
Arija “Casta diva” iz tragične opere u dva čina „Norma” Vinčenca Belinija (1801-1835) predstavljala je početak večerašnjeg koncerta. Libreto za ovu čuvenu operu je napisao Felice Romani, premijerno je izvedena 1831. godine, a osnovu čini istoimena drama u stihovima francuskog pesnika Aleksandrea Sumeta, i radnja je smeštena u Galiju na početku rimske vlasti.
U sasvim drugom tonu i raspoloženju, operska diva rodjena u Etiopiji, krenula je u veselu igru sa arijom “Quel guardo il cavaliere..so anch’io la virtù magica” iz komične opere u tri čina “Don Paskvale” italijanskog kompozitora Gaetana Donicetija (1797-1848).
Ta komedija je razveselila Batisteli, koja je plesala po podijumu, pravila šou program kao da je već ušla u ulogu i prepustila se uživanju na pozornici.
Komična ili bufo opera “Don Paskvale” uvek se nalazi na repertoarima svetskih operskih scena., prema libretu Đovanija Rufinija i samog Donicetija, prema motivima originalnog libreta Anđela Anelija za operu “Ser Markantonio” (1810) Stefana Pavesija.
Operu “Don Paskvale” je prvi put 3. januara 1843. izvelo Italijansko pozorište u zgradi “Salle Ventadour” u Parizu sa velikim uspehom, te se smatra vrhuncem tradicije opere bufa iz 19. veka, a istovremeno obeležava njen kraj.
Međunarodno nagrađivani italijanski sopran Mariam Batisteli rođena je u Etiopiji, a uloga Paža u operi „Rigoleto“ Đuzepea Verdija, sa divovima operske pozornice Plasidom Domingom i Ruđerom Rajmondijem, uz dirigenta Zubina Mehtu, otvorila joj je vrata uspešne karijere.
Jasno je bilo koliko joj nedostaje da zaigra na sceni sa ostalim likovima opera čije odlomke izvodi, jer je svaki put koristila priliku da pleše iako je mali prostor koncerta za pijanistu i soprana.
Sledeća na repertoaru je bila arija arija “Je veux vivre” iz tragične opere iz pet činova “Romeo i Julija” francuskog autora Šarla Gunoa (1818-1893), bazirane na istoimenoj drami (1587) Vilijama Šekspira. Opera je prvi put izvedena 1867. u pozorištu “Théâtre-Lyrique Impérial du Châtelet” u Parizu i ostala je upamćena upravo zbog pesme “Je veux vivre” za glas soprano, i seriji od četiri dueta za glavne junake.
Batisteli sa širokim osmehom i uzvišenim glasom ponovo se vratila žanru komične bufo opere – te je pevala ariju “O mio bambino caro” iz „Đanija Skikija“ (Gianni Schicchi) u jednom činu Đakoma Pučinija (1858-1924), na libreto Đovanija Forzana.
Ta opera je bazirana na priči koja u „Božanstvenoj komediji“ Dantea Aligijerija predstavlja treću operu ciklusa „Il trittico“ (prva je „Il tabarro“ (Plašt), a druga „Sour Angelica“ (Sestra Anđelika).
Premijerno je izvedena 14. decembra 1918. godine u Metropoliten operi (Njujork) i ubrzo je postala najpopularnija opera iz ovog ciklusa.
Mariam Batisteli je publiku sprovela kroz istoriju operske umetnosti, tako da je došao red na ariju “Musetta’s Walz” iz opere u četiri čina „Boemi“ (1895) ponovo Đakoma Pučinija, što opisuje scene iz boemskog života Pariza 1830. godine.
Operska umetnica je podjednako raspodelila arije, pet u prvom i pet u drugom činu.
Sa veoma kratkom pauzom, diva se vratila na scenu i sa kolegom pijanistom Vladimira Stojnića nastavila u drugačijem tonu: veoma dinamično izvodjenje arije “Meine Lippen die kussen so heiß“ iz muzičke komedije ili komične opere iz pet scena „Giudita“ (1934) Franca Lehara (1870 –1948), austrijsko-madjarskog kompozitora. Bio je najpoznatiji po svojim hit operama kao što je „Vesela udovica“ koja se od 2020. godine igra na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu.
Usledila je “La Danza” (1835) Đoakina Rosinija (1792-1868), kao sedma pesma njegove kolekcije „Les soirees musicales“ (1830/1835).
Publika je uživala u koncertu Batisteli, koja je studirala u “Centru Perfeccionament Plácido Domingo” (Operski studio „Palau de les Arts“) u Valensiji, te se istakla u operama „Manon Lesko” Đakoma Pučinija, „Krunisanje Darija” Antonia Vivaldija.
Nakon zapaženog uspeha sa „Manon Lesko”, umetnica aristokratske lepote je pozvana da snimi tu svoju ulogu zajedno sa svetski slavnim tenorom Andreom Bočelijem, a zanimljivo da im je dirigent bio upravo vrhunski solista Plasido Domingo.
Pijanista se okrenuo ka publici i prvi put obratio rečima – “Što bi Monti Pajton rekao – “And now something completely different” (A sada nešto sasvim drugačije).
I bio je u pravu, jer je usledio segment van klasične muzike ili opere, već se program okrenuo modernijem zvuku.
Mariam Batisteli je tako u punoj euforiji otpevala „I could have danced“ iz čuvenog američkog filma “Moja lepa gospodjice” (My Fair Lady, 1964) Džordža Cukora sa Odri Hepbern i Reksom Harisonom u glavnim ulogama, prema istoimenom mjuziklu iz 1956., baziran na drami „Pigmalion“ (1913) Bernarda Šoa.
Sopran je nastavila u tom ritmu i priredila na vrhunski, operski način antologijsku pesmu „Summertime“ iz popularne mjuzikl opere „Porgi i Bes“ američkog džez kompozitora Džordža Geršvina (1898-1937), prema istoimenoj drami i romanu “Porgi” (1925).
Za sam kraj, italijanski klasik, napuljska pesma “O sole mio” (1898) tandema kompozitora Eduarda di Kapua (1865-1917) i Alfreda Macučija (1878-1972), što je posebno oduševilo publiku. Naravno, znamo da su ovu pesmu izvodili mnogi od Enrika Karuza, preko Lučana Pavarotija i Andrea Bočelija i sve do kralja rokenrola Elvisa Prislija u svojoj verziji “It’s Now or Never”.
Bilo je ovo izuzetno veče, puno nadahnuća i uživanja, kada slušate tako izvanredan vokal koji uspeva da vas oduševi i obori sa prvim pevačkim deonicama.
Vladimir Stojnić diplomirao je klavir na FMU u Beogradu.
U toku studija osvojio je medalje na takmičenju Marija Kanals u Barseloni, bio finalista takmičenja „Alessandro Casagrande“ u Terniju (Italija) i dobitnik Oktobarske nagrade za studentska dostignuća 1986. godine.
Kao solista nastupao je u Rusiji, Švajcarskoj, Grčkoj, Izraelu, Sloveniji, Francuskoj, Americi, svirao je sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Vojnim orkestrom ,,Stanislav Binički“, Sofijskom filharmonijom.
“Mnogo mi je drago da ste bili sa mnom večeras. Meni je bilo divno na koncertu, nadam se i vama. Prvi put sam u Srbiji, u Beogradu, i veoma mi se svidja boravak kod vas. Vidimo se ponovo”, obratila se Mariam Batisteli na kraju koncerta od punih sat vremena i time je zaokružila svoje premijerno muzičko veče u našoj zemlji.
Verujemo da će se umetnica zaista ubrzo i vratiti u Beograd, i jedino bi bilo još efektnije da je koncert trajao duže. Ovako, sat vremena je kratko u odnosu na njen talenat i kreativan izbor numera, tako da naredni put je očekujemo na barem sat i po na sceni, ili barem sa dužim bisevima. Ovako, ostali smo bez bisa, da se osmisli neki dodatni program, a vreme je svima u dahu proletelo.
Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket
