Operska dama i diva Tamara Rađenović održala spektakl koncert na Kolarcu (27.12.2022.)

Još jedan upisan trijumf mlade talentovane umetnice

BEOGRAD, 28. decembra: Operska umetnica – sopran Tamara Rađenović sa uspešnom karijerom u Velikoj Britaniji, održala je sinoć (utorak, 27.12.) pravi spektakl koncert pod nazivom “Novogodišnja želja” u Kolarčevoj zadužbini.

Na repertoaru njenog novog solističkog nastupa u Srbiji izvedene su kompozicije večitih autora klasike – Đuzepea Verdija, Dmitrija Šostakoviča, Franca Lehara, Johana Štrausa II, kao i Nina Rote, pisca muzike za legendarni film “Kum”.
Zvaničan program sadržao je 15 veoma dinamičnih numera raspoređenih u dva gotovo jednaka čina.

U pratnji soprana od samo 27 godina, na pozornici Kolarca bio je Simfonijski orkestar i hor “Makris”, uz dirigenta – maestra Predraga Goste i muzičara na trubi – Nikole Mijajlovića, sveukupno 85 izvođača.

Kako je operska diva rekla agenciji Tanjug – portalu Music Pocket uoči nastupa, trudila se da koncert bude prazničnog raspoloženja, da se publika opusti i uživa u kombinaciji filmske muzike i opere, klasike, operete, valcera, i prema njenom konceptu tako je i ostvareno.

Napomenula je da joj je želja da u Beogradu publika uvek lako prihvati njen repertoar, posebno uoči praznika kao što je Nova godina, što se i ostvarilo, jer je program veoma prijatno “išao niz dlaku publici”, numere su fino klizile nenametljivo i bez opterećenja.


Koncert je krenuo uvertirom iz operete “Laka konjica” Franca von Supea (1819-1895), prvi put izvedena u Beču 1866. godine, i “Trijumfalnim maršom” iz Verdijeve opere “Aida” u izvođenju Simfonijskog orkestra i Hora “Makris”, što je bio znalački planiran uvod za pojavu Tamare Rađenović.

Tako je došla na red njena prva arija “Merce dilette amiche”, ponovo Đuzepe Verdi iz njegove manje izvođene opere “Sicilijansko večernje” (Vespri Siciliani, 1282).

Radnja muzičkog spota za tu čuvenu Verdijevu ariju je smeštena u 13. vek u okolini Palerma, kada je Sicilija bila pod francuskom okupacijom.

Spotovima se na atraktivan način promoviše klasična muzika i od zaborava čuva manje popularno Verdijevo delo, a taj Tamarin spot je gledalo više od 74 000 posetilaca YouTube platforme.

Kolarac je ove muzičke noći iz više stilova bio kao pravi Karnegi hol u Njujorku, gde je Tamara nastupala dva puta, tako je i ovde imala buran aplauz nakon svake numere.

Do sada je pevala u 15 zemalja – u Španiji, Italiji, SAD, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Sloveniji.

Nakon njene prve arije, orkestar je dalje obeležio 150 godina od rođenja od engleskog kompozitora Ralfa Vona Vilijamsa (1872-1958) sa fragmentom“Fantasia” iz opere „Greensleeves“ (tradicionalna folk pesma iz Britanije) prema adaptiranom delu “Zaljubljeni gospodin Džon” (Sir John in Love, 1934) Ralfa Grejvsa (1889-1966), po motivima Šekspirove komedije “Vesele žene vindzorske”.


Sopran se graciozno vratila na scenu čime je ponovo opravdala reči velike dive Monserat Kabalje koja je predvidela veliku planetarnu karijeru srpskoj umetnici kada je ona imala svega 19 godina, kada joj je dala priliku da peva na njenim gala koncertima u Španiji.

Ovog puta Tamara je izvela ariju Norine iz čuvene opere “Don Paskale” Domenika Donicetija (1797-1848) i sve više se uživljavala u nove uloge koje je interpretirala na pozornici.

Arije za nju nisu bile samo scenski zadatak koncerta, već se Rađenović zaista poistovećivala sa junakinjama koje tumači u tim odlomcima velikih opera ili opereti.

Kroz zavodljivu boju glasa i visoke frekvencije vokala zahtevnih arija, glumu i scenski nastup, veoma su jasan rezultat znanja putem dugogodišnjeg rada, uz vodeće svetske muzičke pedagoge i mentore sa Kraljevskog muzičkog koledža iz Londona.


Orkestar “Makris” je nastavio bez dame, sada sa mirisima Rusije – Dmitrij Šostakovič (1906-1975) i “Valcer iz Džez svite br. 2”, a onda je sopran sa karijerom u Londonu i čitavom svetu, stigla sa sledećom arijom “Meine Lippen” iz operete “Giudita” Franca Lehara (1870-1948), našoj publici poznatog po hit predstavi “Vesela udovica” (Opera i teatar Madleanianum).


Izvođenje ovog dela bio je pravi spektakl, jer su se odjednom stvorile balerine iz Instituta za umetničku igru koje nisu igrale na sceni, već u sali medju publikom, u jednom nizu koji ravno ide ka bini. U Velikoj dvorani Kolarca je napravljen i vizuelno-scenski iskorak kada je mlada operska diva sasvim neočakivano sišla sa scene i pridružila se balerinama u toku izvođenja ove kompozicije.

Praznično okićena sala sa raskošnim osvetljenjem i 85 izvođača na sceni su doprineli magiji večeri.
Prvi čin sa osam kompozicija okončan je delom “Trič-trač-Polka, op. 214” Johana Štrausa II (1825-1899).

Publika je jedva dočekala nastavak muzičkog putovanja, i drugi čin je krenuo sa finalom uvertire iz opere “Viljem Tel” Đoakina Rosinija (1792-1868), o legendarnom narodnom heroju Švajcarske.

Aplauz se prolomio dvoranom Kolarca samo što je Tamara ponovo izašla na binu i zapevala remek delo od kompozicije “Parta piu piano” kompozitora Nina Rote (1911-1979) za kultni gangsterski film “Kum” (1972) Frensisa Forda Kopole, prema romanu Maria Puza.
Njeno izvođenje je bio poseban dogadjaj, jer se priključio Nikola Mijajlović na solo trubi ali sa balkona Kolarca, i tako svirao kompoziciju, baš kao na filmu, nestvarno i romantično.

Spot za tu kompoziciju “Parla Piu Piano” je objavljen pred koncert na Kolarcu, i već ima preko 90 000 pregleda, i time je Tamara dokazala koliko je približila kvalitetnu i starovremensku muziku široj populaciji i mladima, što joj je i dalje misija.

Beogradskoj publici se predstavila u prethodne dve godine solo koncertom sa baritonom Davidom Bižićem i pijanistom Đorđem Nešićem.
Održala je dva gala koncerta sa simfonijskim orkestrom “Makris’’ u Kolarčevoj zadužbini i Novosadskoj Sinagogi, a u septembru ove godine i gostovanje u okviru festivala “CEBEF- Atrium Sessions” sa Gudačkim orkestrom “Makris’’i Soul Sextetom u Etnografskom muzeju.

Repertoar je bio prilagođen raznolikoj publici i ona je postigla toliko da je postala kulturni ambasador klasične muzike, koja doživljava ovacije na svakom spektakt gala koncertu u Beogradu.
Ceo koncert je bio veoma prijatan jer nema praznog hoda, nikakvih slabih momenata, nastup ne poznaje pojam dosade, već je sve posvećeno ukusu publike – dakle dinamika, brze numere, da sve stane u celovečernji muzički događaj za mnoge generacije.

Aranžman za orkestar numere iz “Kuma” je napisao Bojan Mladenović, kao omaž filmu koji slavi jubilej – 50 godina od snimanja antologijskog ostvarenja.
Ovo Tamarino izvođenje je izazvalo buru emocija vesele publike, koja je nezasito želela i očekivala još od njenog vokala.

Ipak, Tamara je vešto dozirala svoje nastupe, odnosno pevala je skoro naizmenično, nikada dve numere zaredom, nego napravi pauzu posle jedne pesme, sačeka da “Makris” izvede do dva naslova, i onda nastavlja dalje u svom maniru. I dalje je glumila i nadahnuto ulazila u nove operske ili filmske likove.

Izmedju dva javljanja na bini, “Makris” sa dirigentom Gostom izveo je Fantaziju za trubu i orkestar “Laura” od jedinog još uvek živog autora, savremenika Ante Grgina (77), a u tom drugom delu koncerta veliku pažnju je izazvao i Valcer iz svite “Masquarade” Arama Hačaturijana (1903-1978).

U sličnom raspoloženju kao za temu iz “Kuma”, publika je dočekala i kompoziciju “Historia de un amor” Karlosa Eleta Almarana (1918-2013).
Orkestarski aranžman za ovu poznatu špansku kompoziciju je realizovao Aleksandar Simić –domaći, a svetski priznati kompozitor.
Zvaničan kraj koncerta je obeležio španski ritam, skoro da je i publika zaigrala, tako da je umetnica otpevala snažno “Carcerelas” – radosna, višeslojna i veoma zahtevna arija iz zarzuele (španski muzički komad) “Las hijas del Zabedeo” (1889) Ruperta Čapija (1851-1909), štoje izazvalo jak aplauz i ovacije publike, što je bilo sasvim očekivano.

Tokom samog finala koncerta, izvedena su dva bisa – prvo je “Makris orkestar” u stilu velikih svetskih novogodišnjih koncerata izveo “Radecki marš” Johana Štrausa (1804-1849), koji predstavlja svakako jedan od najpopularnijih marševa ikada napisanih.

Publika je bila radoznala i nestrpljiva, jer nije bila sigurna da li će se Tamara pojaviti još jednom, a evo i zašto: dalje numere se sviraju i pevaju bez redovnog repertoara, i time publika u štampanom programu više ne može da vidi koja kompozicija sledi.

Na sreću, sopran dama koja je tokom koncerta presvlačila nove elegantne, gala, atraktivne haljine, izašla je na samo finale koncerta u već veseloj atmosferi na Kolarcu.

Tako je Tamara na bis otpevala odlomak opere “Heia in den Bergen” madjarskog kompozitora Emeriha Kalmana (1882-1953), čime je okončana muzička noć od skoro 100 minuta spajanja filmske hit muzike, klasike i operske umetnosti.

Finale je bilo veoma efektno sa velikim brojem konfeta koje su na samom kraju izvođenja fragmenta mađarske opere izletele iz dva “topa” kao prava zabavna i svečana atmosfera, što je publiku veoma obradovalo.

Magična muzička noć u Beogradu predstavila je Kolarac kao mesto koje može da bude u rangu sa najprestižnijim svetskim muzičkim dvoranama na kojima je Tamara nastupala svih ovih godina.

Ova nadarena 27-godišnja umetnica živi i radi u Londonu odakle gradi svoju svetsku karijeru.

Pre pet godina je diplomirala solo pevanje na prestižnoj muzičkoj akademiji Royal College of Music u Londonu i dobila stipendiju za master, a 2022. godine dobila i trajne papire za boravak u Velikoj Britaniji (Ujedinjenom kraljevstvu) kao vrhunski muzički talenat koji doprinosi kulturi ove zemlje.

Tamara je prva umetnica sa prostora bivše Jugoslavije i još uvek jedina koja je primljena na odsek solo pevanja na ovom prestižnom muzičkom konzervatorijumu.

Royal College of music, koji je pod direktnim patronatom engleske kraljevske porodice je godinama unazad rangiran u dve najbolje akademije na svetu, a ove godine je na prvom mestu ispred američkog Džulijarda.

Takođe, veoma zanimljivo je i da je njen spot “La rosa y el sauce” (C. Guastavino), objavljen decembra 2021. dostigao impresivan broj od 390.000 pregleda, što je za ovu vrstu muzike zaista veoma retko.

Publika sigurno jedva čeka naredni susret sa Tamarom, možda već na proleće 2023, videćemo.


IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket