“Dorsi – Pet opakih godina muzike za ceo život“ – reči koje odjekuju u istoriji rokenrola
BEOGRAD: Muzičko-književno veče posvećeno američkoj rok grupi “The Doors” održano je sinoć (18.07.) u klubu „Bluz I Pivo“ u Beogradu, u vidu slušanja muzike ovog benda i putem promocije knjige “Dorsi – Pet opakih godina muzike za ceo život“ (CLIO) autora Grejla Markusa.
Specijalno za agenciju Tanjug / Music Pocket, direktor, glavni i odgovorni urednik kuće “CLIO” – Zoran Hamović, rekao je da obično ne bira knjige stranih autora za objavljivanje po tome da li mu se nešto dopada, već na nivou same vrednosti rukopisa i književnog dela.
Tako i sada nije važno da li je on lično pratio slavni bend, već da je knjiga na mnoge načine izuzetna.
„Oduvek me je fascinirao i intrigirao način na koji se piše o muzici. Smatram da je najteže pisati upravo o muzici, muzičarima, bendovima, biografijama tih umetnika. Zato se iskreno divim svakom autoru koji napravi u knjizi takvu atmosferu da se zaista „čita“ muzika“, objasnio je Hamović, prvi čovek izdavačke kuće „CLIO“, na muzičko-književnoj noći u trajanju od puna četiri sata (19h-23h).
Hamović je pohvalio samog autora knjige Gejla Markusa, i podvukao ne samo da je on jedan od najboljih rok publicista i kritičara svih vremena, već istinski istoričar rok kulture.
„Markus je uspeo da osvoji istoriju rokenrola, on ima tu širu sliku. Na taj načinmože da održi lekciju svima koji danas pišu o roku ili generalno popularnoj muzici. Pisac knjige je pravi posvećenik, to se jasno vidi prema akademskom nivou koji je uspeo da ostvari, jer on nije samo izveštač sa dogadjaja, već Markus živi muziku“, smatra direktor, glavni i odgovorni urednik kuche „CLIO“.
On je takodje istakao da je Markus napravio tako posebnu atmosferu u knjizi da i oni koji nisu slušali, voleli ni pratili grupu „The Doors“, niti pripadaju rok kulturi, veoma lako mogu da razumeju priču o njima u potpunosti i da se zainteresuju.
Hamović je izdvojio i podnaslov nove knjige „Pet opakih godina muzike za ceo život“ kao nešto veoma retko i specifično, jer su „Dorsi“ postojali svega pet godina, a o njima se i dalje govori nakon pet decenija od kako su prestali da postoje, što je za glavnog urednika prava misterija velikih razmera.
Zoran Hamović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu i tokom profesionalne karijere u Institutu za strane jezike, izdavačkim kućama “Rad“ i “Clio“ stekao je široka znanja iz oblasti izdavaštva, menadžmenta, kulturne i obrazovne politike i medija.
U periodu 2000. – 2015. lično je dobio niz domaćih i stranih priznanja za uređivačke i izdavačke poduhvate, nagradu Biblioteke grada Beograda za najboljeg izdavača 2003. i Beogradski sajam knjiga proglasio je „CLIO“ za najbolju kuću 2003. i 2010. godine.
Sarađivao je sa obrazovnim programima i redakcijama za kulturu brojnih štampanih i elektronskih medija, kao što je kulturna redakcija Radio Televizije Srbije (1990).
Nekonvencionalna biografija čuvenog benda iz Los Anđelesa, prožeta širim kulturološkim i kritičkim analizama, jeste potvrda neprolazne vrednosti poezije Džima Morisona i muzike grupe “The Doors”.
Hamović je izjavio za Tanjug / Music Pocket da sam bend nije služio za zabavu omladine ili širih narodnih masa, već su tekstovi Morisona imali visoke umetničke vrednosti koji se i danas proučavaju, slušaju, iznova pevaju, a da bez njih možda ne bi bila dovoljna samo muzika.
Na nedavno održanoj prvoj promociji knjige u Dorćol Platz-u o fenomenu američkog benda govorili su prevodilac Zoran Paunović, rok kritičar i publicista Žikica Simić, vizuelni umetnik i kolekcionar ploča Saša Stojanović, kao i moderatorka Tamara Stojanović.
Američki rok bend “The Doors” trajao je od 1965. do 1970. godine i bio veoma produktivan, jer je snimio devet studijskih albuma, neke objavio i posle trajanja – “The Doors” (1967), “Strange Days” (1967), “Waiting for the Sun” (1968), “The Soft Parade” (1969), “Morrison Hotel” (1970), “L.A. Woman” (1971), “Other Voices” (1971), “Full Circle” (1972) i “An American Prayer” (1978).
Slavu su stekli bezvremenskim rok hitovima, kao i zahvaljujući harizmi frontmena Džima Morisona (1943-1971), koji je tragično izgubio život u 27. godini, a u tom fatalnom uzrastu zauvek su otišli i drugi velikani muzike – Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Ejmi Vajnhaus, i drugi.
Snimljen je i čuveni igrani film o grupi pod nazivom “Dorsi” (The Doors, 1991) u režiji Olivera Stouna, gde je Džima Morisona izvanredno dočarao glumac – Val Kilmer, bila je to uloga dostojna Oskara, kojeg nije dobio.
Tako je prošlo 50 godina od odlaska Morisona, više od 40 leta otkad je izašao njihov poslednji album nakon njegove iznenadne smrti, i tri decenije od čuvenog biografskog filma. A sada čitamo novu knjigu o „Dorsima“.
„Naravno, sasvim je razumno zašto se jedan veliki režiser kao Oliver Stoun odlučio za ekranizaciju života o ovoj grupi i Džimu Morisonu. To je isto kao kada se pozorišni reditelji odluče da rade klasiku ili antičku dramu. Uvek to rade sa dubokim razlogom. Takve teme su večne i neprolazne, kao i grupa “Dorsi” „, naglasio je i ocenio urednik Hamović i podsetio da su u ovom izdavačkom preduzeću objavili uspešne publicističke knjige o grupi „Bitlsi“, Bobu Dilanu, nedavno preminulim legendana Dejvidu Bouviju i Leonardu Koenu, a u planu im je i delo o Tomu Vejtsu.
Umesto zamorne faktografije, tabloidnog senzacionalizma i sumnjivog misticizma, Grejl Markus nudi uzbudljive i duboke kritičke i kulturološke uvide, čime ubedljivo potvrđuje svoj status jednog od vodećih svetskih rok kritičara i istoričara kulture, i neprolaznu vrednost poezije Džima Morisona i muzike grupe ’Dorsi’”, zapisao je prevodilac Zoran Paunović.
U središte čitalačke pažnje nije stavljen mit o „Dorsima”, ni kult smrti Džima Morisona, već samo – muzika.
Markus u knjizi pokušava da pruži odgovor na pitanje kako to da 40 nakon raspada grupe i Morisonove smrti, i dalje nije moguće provesti dva sata u vožnji, a ne čuti na radiju bar jednu njihovu pesmu.
Takodje, kako to da je bend koji je postojao svega pet godina do danas ostao slušaniji od gotovo svih koji su stvarali u istom periodu?
Grejl Markus je američki pisac, muzički novinar i stručnjak za američku pop-rok kulturu, nekada kritičar i kolumnista značajnih magazina („RollingStone”, “Village Voice”, “Artforum”), poznat po jedinstvenom, esejističkom stilu i pristupu rok muzici, koju analizira uvek u širem kulturološkom kontekstu.
Napisao je knjige posvećene rok muzici („Istorija rokenrola u deset pesma”) i njegovim najzvučnijim predstavnicima – Bobu Dilanu i Elvisu Prisliju.
Kada je napisao knjigu „Tajanstveni voz“, bilo je to jedino delo posvećeno američkoj muzici na listi 100 najboljih nefikcionalnih ostvarenja magazina „Time”.
Jedan je od urednika „Nove književne istorije Amerike“, koju objavljuje Univerzitet Harvard, a predaje na Prinstonu, Berkliju, Minesoti…
Ivan Makragić
TANJUG – Music Pocket
