Novo književno delo – treći roman bivšeg muzičara, sadašnjeg novinara kulture
BEOGRAD: Treći roman novinara i pisca Branka Rosića – „Dolazak matadora“ (Laguna 2022) nedavno je predstavljen u beogradskom bioskopu „Balkan“ pred velikim ljubiteljima savremene književnosti.
Pored autora, o knjizi u izdanju kuće “Laguna” govorili su popularna muzičarka Ana Đurić Konstrakta, pisac i dramaturg Božo Koprivica, istoričarka Dubravka Stojanović i istaknuti vajar Mrđan Bajić.
Autor je takodje za “Lagunu” objavio dva zapažena romana – “A tako je dobro počelo” (2015) i “Za sutra najavljuju konačno razvedravanje” (2018).
Teme njegovih romana su uglavnom porodične i ljubavne drame, politički trileri i druge.
Moderator promocije bila je poznata TV voditeljka Nevena Madžarević, koja je odmah primetila veoma neobičan profil i spoj gostiju na promociji koji su pričali o knjizi.
Ona je navela da su već neki komentarisali da je u pitanju eklektika na promociji kod Rosića, ali i objasnila želju autora da na jednom mestu spoji mejnstrim Beograda.
Ipak, sam pisac je želeo da pojasni takav izbor gostiju, gotovo nespojivu kombinaciju.
„Hteo sam da okupim goste koji su svi redom iznad konfekcijskog broja. Volim da budem medju prijateljima, što svi prisutni ljudi jesu, od Konstrakte, preko Bože, Mrdjan Bajich dijagonalno blizu mene živi, stalno se vidjamo. A Dubravka Stojanović je imala sjajno predavanje koje sam slušao o Ronaldu Reganu, Americi, veoma mi je značilo, tako da je i ona morala biti ovde“, rekao je pisac Rosić, inače diplomirani mašinskiinženjer, koji se ne bavi svojom strukom.
Autor novog romana je naveo da obično na promocijama svojih dela ne voli da se ističe, već mu prija više da druge sluša kako govore, što se odigralo i na predstavljanjima njegova prethodna dva romana.
Kako je Rosić i bivši muzičar, osmislio je multimedijalnu promociju, i za muzički deo programa zadužena su bila tri di-džeja: Maria Nordgren iz Stokholma, DJ Brka iz Beograda i Kris Džon iz Londona.
Tokom promocije njegovog prethodnog romana “Za sutra najavljuju konačno razvedravanje”, Rosić je 2019. godine upriličio susret u Jugoslovenskoj kinoteci (sala “Makavejev”) gde su gostovali Biljana Srbljanović, Teofil Pančić uz muzički program – grupa “Magic Bush” i Ana Stanić.
Roman „Dolazak matadora“ je priča o dva muškarca koje je spojio poslovni interes, ali čije su sudbine različite. Jedan je, od silne gladi za uspehom, postao kao Raskoljnikov iz „Zločina i kazne“ od F. M. Dostojevskog, a drugi je, kao borac protiv sistema, postao vođa društvene revolucije.
Rosić se složio sa konstatacijom moderatorke Madžarev da je utkao u svoj treći roman mnogo toga aktuelnog kod nas i u celom svetu decenijama, ali i svežih pojava kao pandemija virusa Kovid 19, ili kapitalizam, korporativni svet, tako da sve vreme držičitaoce u stanju matadora.
Branko Rosić je spomenuo da se u ovom književnom delu odmetnuo na neki način da napiše sve te goruće teme koje možda ne bi uživo plasirao, a slogan zvuči – „Dva beogradska hazardera u koridi 21. veka“.
Zaplet dalje kaže – Maks je lepuškasti glumac od tridesetak godina, u senci očeve grandiozne glumačke karijere. On ima glumačkih ambicija i prihvata predlog marketinškog maga Gavrana da glumi u dečjoj novogodišnjoj predstavi.
Tako Maks upoznaje Višnju Mastilović koja će mu ponuditi da bude glavni junak u internacionalnoj prevari.
Paralelno sa njegovom pričom prati se Gavranovo otpadništvo od sistema, odlazak iz kompanije, iz zemlje i lansiranje jedne žene u ulogu Jovanke Orleanke 21. veka.
Njih dvojica će se sresti nekoliko meseci kasnije nakon što im sudbina podeli karte.
Branko Rosić je svestrani kreativni umetnik, ranije poznat kao muzičar u pank rok bendu “Urbana gerila”, grupi “Viborg Dallas” i elektro sastavu “Berliner strasse”.
Muzičarka Ana Đurić Konstrakta, nekada Rosićeva koleginica, pomislila je da ju je pisac pozvao jer se u romanu spominje Evrovizija, a zahvaljujući njoj je umetnica dostigla neverovatnu popularnost ove godine.
Ipak, sama je rekla da, iako se to od nje očekuje, nije se zadržala na tom segmentu.
„Na žalost ne stižem da često čitam knjige, pogotovo u poslednje vreme, i obično se tome posvetim na moru. Tako je došao red na Rosićev roman i odmah me je privukao lik Gavran koji me je uveo u priču pobune. Javila mi se nada kako ćemo bar sa Rosićemrešiti problem svetskog poretka“, bili su prvi utisci Konstrakte.
Muzička pop umetnica i diplomirani arhitekta otkrila je da joj je nada ubrzo utihnula kada je pisac završio tu revoluciju u jednoj stranici, što je bio veliki krah koji je junaka veoma boleo.
Konstrakta je čitala jedan odlomak iz knjige gde se pominje irska rok grupa „U2“ i frontmen Bono Voks, i dodala da se u romanu provlači i heroj digitalne ere Džulijan Asanž, osnivač “Vikiliksa”, predsednik Francuske – Emanuel Makron, globalizacija, estradizacija, u oblandi komične preteranosti koja joj se veoma svidja.
Božo Koprivica je poduže navodio detaljno razne segmente novog romana koji su na njega ostavili snažan utisak, i rekao da dobar pisac ako je stvarno dobar, što Rosić svakako jeste, ima smisla za humor i malo za erotiku, što je prisutno u knjizi.
Istoričarka Dubravka Stojanović isprva se zapitala otkud ona na promociji romana, što joj je bilo čudno na toliko načina, jer smatra da obično ne ume da govori o književnosti.
Ali, kako se ne odbija poziv njenog prijatelja, onda je njegov roman čitala iz ugla svoje profesije, kao da je knjiga istorijskog žanra.
Stojanović je analizirala roman i utvrdila da poseduje pet nivoa.
„Prvi nivo je ta priča u žanru trilera sa tragičnom završnicom. Drugi nivo je vreme korone i tu je Rosa izvanredno uhvatio našeživote u tom periodu. Stvorio je taj svet pandemije i ostavio mnoge reči neprevodive na srpski jezik, što je sjajno i ima svoje razloge, svrhu – lockdown, zoom, Wolt, i koristi pojam društvena distanca“, otkrila je istoričarka.
Njena teorija, kako je učitala taj postupak pisca, i inače generalno stav naroda, jeste da su se svi nadali da će pandemija jako brzo proleteti, tako da je nevažno da još prevodimo na srpski te nove pojmove.
Takodje, treći nivo koristi mnoge strane reči koje su se utisnule u svakodnevni govor kod nas (chat room, blokbaster, advertising, life couch) što je za nju „briljantan prikaz modernog srpskog društva„.
Četvrti nivo predstavlja današnju politiku koja se pretrčava velikom brzinom kao što i junaci jure kroz priču, a na tom nivou pisac ne štedi nikoga, posebno ne crkvu.
Poslednji, peti nivo, prema Dubravki Stojanović, jeste istorija, konačno njeno polje stručnosti, koja „udara“ junake, i jedan od njih je i učestvovao u ratu.
„Iskreno ja se neću baviti ovim periodom istorije, ali zato zavidim istoričarima danas, jer ako budu želeli da istražuju, evo sada u ovom romanu već imaju gotov posao“, zaključila je Stojanović.
Rosić u svojim mnogim interesantnim projektima je bio i saradnik na popularnoj knjizi “Leksikon Yu mitologije” i glavni je urednik publikacije festivala Egzit – 20 godina EGZIT aktivizma.
Vajar Mrdjan Bajić se takodje pitao otkud on na jednoj književnoj promociji, ali se složio sa Dubravkom da se Rosić ne odbija.
„Osecham se kao da sam neka vrsta forenzičkog eksperta koji je doveden kao konsultant da oceni da li pojava umetnika Dejmijana Hersta funkcioniše u romanu. To je već ono polje mogućeg i verovatnog“, ocenio je vajar Bajić i dodao da je u svojim delima spomenuti britanski umetnik imao izraženu strast, opsesiju prema smrti.
Dejmijan Herst (57), rodom iz Bristola, dominirao je britanskom kulturnom scenom 90-ih godina, i predstavljao je novi talas engleskih umetnika, kao pop art pojava Endi Vorhol.
Mrdjan Bajić smatra da je pojava Hersta u romanu mikro-sagledavanje ovog neobičnog umetnika, te da je Rosić vešto u vezi njega predstavio sve ono moguće, verovatno i verodostojno.
„Branko Rosić briljantno spaja fikciju i dokumentarizam i onda zaista sve funkcioniše na jedan ozbiljan vrhunski način. Tako je i pojava Hersta opravdana i sasvim funkcioniše na nivou mogućeg i verovatnog“, zakjučio je Bajić.
Herst pripada konceptualnoj umetnosti, poznat po instalacijama, sa mračnim temama, i priča o njemu se adekvatno uklopila u novi roman srpskog pisca koji je inače veliki zaljubljenik u Veliku Britaniju i njenu kulturu.
Uveliko Rosić radi kao zamenik glavnog urednika magazina „Nedeljnik“ i piše o kulturi, najviše o muzici.
Rosić je bio aktivan muzički novinar i u biografiji ima intervjue sa značajnim ličnostima iz pop kulture sa prostora bivše Jugoslavije.
Posebno se može pohvaliti intervjuima sa velikanima svetskog rokenrola britanske i američke scene.
Prvi je srpski novinar koji je dobio intervju od kultnog engleskog muzičara Morisija (frontmen benda “The Smiths”), a osim njega i od Stiva Haketa (“Genesis”), Jana Andersona (“Jetrhro Tull”), Šarlin Spiteri (“Texas”), Jana Gilana (“Deep Purple”), Žan Žak Burnela (“The Stranglers”),kao i poznate književnike Tonija Parsonsa, Frederika Begbedea, Ju Nesbea i druge.
Kao novinar Rosić je objavljivao tekstove u časopisima “Plejboj”, “Kosmopolitan”, “Max”, “Elle”, “L’Europeo”, “Nacionalna geografija”, B92 onlajn, “Fame”, i drugim.
Naravno, pooznato je i ovo – za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Srbije i Velike Britanije kraljica Elizabeta II odlikovala je Branka Rosića – Medaljom Britanske Imperije (British Empire Medal – BEM).
Princ Čarls nazvao ga je svojim kolegom, odnosno – princom, a bivšem britanskom ministru i gradonačelniku Londona, a sada premijeru Ujedinjenog Kraljevstva Borisu Džonsonu Rosić je predstavljen kao „panker sa maskom novinara“.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
