Održana online tribina „Rod i kultura u Srbiji”: Muškarci žele da budu uspešniji od žena

Ipak se situacija malo pomera na bolje nego ranije i ženama se daje više prostora u svim umetnostima

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Ipak se situacija malo pomera na bolje nego ranije i ženama se daje više prostora u svim umetnostima

Digitalna tribina pod nazivom „Rod i kultura u Srbiji: Napredak na ivici“ i sloganom “Ona stvara” održana je u petak (21.05.) preko platforme Zoom na Facebook stranici Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji je i organizator te debate.

  Onlajn razgovor je realizovan povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj i okupio je eminentne umetnice iz raznolikog stvaralaštva: glumica Tamara Krcunović, slikarka Biljana Cincarević, etno muzičarka Biljana Krstić, filmska i TV rediteljka Jelena Bajić–Jočić, Nevena i Jelena Buča – članice benda The Frajle“ i dramaturškinja Maja Todorović.

   Moderatorke tribine Bojana Subašić i Marijana Milankov, kao istraživači Zavoda, istakle su da panel ima cilj da se podigne svet o značaju kulture, posebno u doba pandemije, kao i važan položaj umetnica u savremenom, pretežno muškom svetu.
One su navele mnoga istraživanja koja kažu da su žene manje angažovane od muškaraca u audio-vizuelnoj industriji, odnosno u filmu i TV serijama, i projektima koji donose profit.

Na tragu važne teme rodne ravnopravnosti u kulturnim i kreativnim industrijama, o pitanjima rodne jednakosti ili nejednakosi u sektoru kulture, posebno u oblasti stvaralaštva žena,

Pitanje rodne ravnopravnosti u kulturnom i kreativnom sektoru je sve aktuelnije, kako u medijskoj sferi, tako i u kulturnoj politici Republike Srbije.
Danas su za ovim virtuelnim stolom žene, sa ciljem da što preciznije ukažemo na količinu izazova sa kojima se suočavamo, treba naglasiti i da pitanje rodne ravnopravnosti nije samo „žensko pitanje“, već se odnosi na sve muškarce, žene, devojčice i dečake“, rekle su na početku debate navedene moderatorke.
Koliko je ova tema važna govori i podatak da je jedan od ciljeva održivog razvoja posvećen rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena i devojčica.


BILJANA KRSTIĆ – “BISTRIK”, Foto: Dragan Kadić



 

Muzičarka Biljana Krstić pohvalila je ostale koleginice iz debate da su sve uspešne i ostvarene u svojoj struci, i da je u današnje vreme mnogim ženama lakše da usklade karijeru i porodicu nego kada je ona bila na startu karijere.

„Danas je ženska snaga mnogo veća nego ranije u vreme kad sam ja počinjala sa radom, što mi je posebno drago”, rekla je Bilja Krstić.

  Podsetila je na svoje početke u sastavu „Suncokreti“ sa Borom Đorđevićem, liderom rok grupe „Riblja čorba“, i kasnije u grupi “Rani mraz“ sa nedavno preminulim kantautorom Đorđem Balaševićem.

  „U tim bendovima sam eto imala muške partnere u pesmama, i bili smo relativno ravnopravni“, objasnila je Krstić, vođa etno kolektiva „Bistrik“.
      „Kasnije sa Balaševićem naša grupa je promenila ime u „Đorđe Balašević i Rani mraz“, tako da smo se uvek šalili da je on istaknut svojim pravim imenom i prezimenom, dok se ja zovem Rani mraz“, napomenula je umetnica.

        Pevačica ima stav da je u današnje vreme idealno da pripadnice lepšeg pola imaju zajedništvo, da se uvek podržavaju u poslu i privatno, a čini joj se da je to sada izraženije nego kada je ona stasavala u poslu.
      „Napravila sam jednu pauzu u muzici kada sam rodila dve ćerke, a onda sam se vratila na scenu upravo bendom „Bistrik“, sa kojim ćemo u junu proslaviti jubilej od 20 godina „braka“, tako mogu nazvati našu grupu”, otkrila je Biljana.

       „Uvek mi je bilo važno da umetnici sa kojima radim u „Bistriku“ pre svega budu dobri ljudi, što je veoma važno. A onda će biti i kvalitetni umetnici“, izrazila je stav etno muzičarka.

    Podsetila je i na to da u mediju kakav je Radio Beograd uglavnom su žene na pozicijama urednika, a i ona je tamo do nedavno bila muzički urednik pre odlaska u penziju.
        „Žao mi je što nije pružena šansa nekoj ženi da postane i direktor radija, ali i ovo je dobro da se dešava“, zaključila je liderka sastava „Bistrik“.


BILJANA CINCAREVIĆ



Njena imenjakinja, istaknuta slikarka Biljana Cincarević, prisetila se početka svoje umetničke karijere pre 20 godina kada je nailazila na razne oblike diskriminacije.
     Ipak, smatra da je danas situacija drugačija po tom pitanju, da se stvari menjaju na bolje i da ne vlada toliko muški princip.
     Kao sasvim mlada pokušavala je da izlaže svoja slikarska dela u galerijama, ali je nailazila na otpor raznih osoba, koji su je u tome sprečavali uz komentar da nije ona još zrela za tako nešto.
    Onda je Biljana Cincarević bila veoma uporna i istrajala je u nameri da joj radove vidi što veći broj ljudi, te je izlagala u manjim ili većim kafe galerijama.
   Uspevala je na raznim mestima u inostranstvu, prvo u Americi, kasnije Turskoj, da njen talenat dođe do izražaja.
Slikala je scene sa plaža, sekvence iz kafića i restorana, što je njoj bliska tematika, moderni pop art.

Biljana Cincarević koja se u svom likovnom opusu aktivno se bavi pitanjima položaja žene, i organizovala je nekoliko izložbi na ovu temu poput HOLY FEMININITY i Woman Nature, na temu ravnopravnosti iznela je svoj stav.

Kultura uvek strada, kada se borimo za sopstvenu egzistenciju. Mene je ta situacija podstakla da istražujem ženski princip, istražujući žensku kosmogoniju u drugim kulturama, shvatila sam da stari narodi na primer nemaju mentalnih bolesti, savremeno društvo nas formatira tako da žena stavi u zapećak ono iskonsko – porodicu, mogućnost da bude majka”, rekla je Cincarević, jedna od najuspešnijih slikarki kod nas.

Kroz rad, ali i performans Krug žena, koji se bavio oslobađanjem transgeneracijskih trauma naše ženske predačke linije, Biljana je shvatila da u svemu treba pronaći pravi balans.

Da bi imali stabilno društvo, mi moramo imati stabilno korenje. Nekada su postojali ženski šatori, tokom kojih su se žene okupljale i bile jedna drugoj podrška, savremeni svet je uzajamnu podršku žena uzdrmao”, zaključila je popularna slikarka.


THE FRAJLE





Najveću muku tokom pandemije pretprela je muzička industrija, što su osetile članice popularnog ženskog benda „The Frajle“ iz Novog Sada.
   Rođene sestre Nevena i Jelena Buča kažu da su tek malo svirale tokom leta 2020. na nekim festivalima, da bi onda ponovo došlo do zatvaranja za sve vokalne muzičare.
Imale su zakazana čak tri unapred rasprodata koncerta u Kombank Dvorani tokom marta 2020, koji su prebačeni kasnije na jesen prošle godine, ali ipak je moralo sve biti otkatano.

       Za to vreme su bile vredne, tako da je Jelena napisala autobiografiju benda koja će za tri nedelje biti objavljena, dok je Nevena, kao diplomirani psiholog, radila emisije o mentalnom zdravlju. Na taj način su bile zaokupirane drugim poslovima, kad ne mogu muzikom, mada su realizovale pesmu „Tajne vinove loze“ za veoma gledanu istoimenu seriju – telenovelu gde glavne uloge igraju bračni par Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković.

Jelena je imala vremena tek sada da napiše autobiografiju, jer tokom intenzivne karijere koja traje skoro 12 godina stalno su imale posla, nastupe, koncerte, turneje, snimanja albuma, tako da nije mogla da postigne.

       Prema Jeleni, muškarci se danas plaše uspešnih žena, tako da kad ona spomene da peva u bendu i da piše knjigu, jači pol se povlači.
         „Kao da je njihova prirodna, biološka funkcija da budu uspešniji od nas, tako da u tom odnosu muškarci imaju problem, žene nemaju“, istakla je Nevena Buča.

Članice ženskog benda The Frajle Nevena i Jelena osvrnule su se na svoje početke u kojima su se prijatelji kladili da li će četiri žene uspeti same.
Vremenski okvir u kojem žene mogu da se ostvare kao majke, svakako utiče na njihovu karijeru. Važno je imati podršku i od države, kako bi žene mogle da usklade sve izazove majčinstva i karijere“, naglasile su sestre. Takođe su rekle da je ranije gitara bila uglavnom muški instrument, a danas se to uveliko promenilo, on je žesnki koliko i za jači pol. The Frajle su uvek imale rasprodate koncerte po Novom Sadu i Beogradu, kao i ostatku Srbije, punivši dvorane Sava centra, Spensa, Doma sindikata, SNP-a, UK “Vlada Divljan”.




  

Dramaturškinja Maja Todorović dala je svoj osvrt na temu velike produkcije domaćih igranih TV serija koje su doživele veliki procvat upravo u doba pandemije.
      Ona ne smatra da se bilo šta novo promenilo za struku scenariste, samo ima više posla, ali nema posebnog poštovanja prema ženskim autorima, niti je samo pandemija otvorila vrata tolikoj proizvodnji serijskog programa.
       Todorović ne voli kada se projekti nazivaju „ženski film“ ili „ženski roman“, niti je potrebno da se autori dele na „muške“ i „ženske“ pisce.
„Ne mislim da samo žene treba da pišu o ženama, danas nemamo primer jakog ženskog junaka, junakinje koja vodi radnju, to je i dalje muški svet, u kome žena pomaže muškarcu. U kinematografiji taj zaokret mora da se desi“, rekla je Todorović.

       Spisateljica je u teatru adaptirala razne romane ili drame u režiji njenog partnera Milana Neškovića, dok je na filmu bila ko-scenarista nagrađivane melodrame „Ajvar“ Ane Marije Rossi, i trenutno je u timu scenarista za seriju „Dug moru“ (sezona 2) i za film i TV seriju „Toma“ Dragana Bjelogrlića i Zorana Lisinca, biografska muzička drama o legendi Tomi Zdravkoviću.


JELENA BAJIĆ JOČIĆ



 

Rediteljka Jelena Bajić Jočić, ćerka glumca, scenariste, reditelja i producenta Radoša Bajića, mišljenja je da je sada mnogo bolja situacija nego ranije, jer se na mestima važnih pozicija iz oblasti kulture nalaze – žene.

Tako je ministarka kulture Maja Gojković, direktorka Muzeja savremene umetnosti – Marijana Kolarić, upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu –Ivana Vujić ili na čelu Upravnog odbora Filmskog centra SrbijeJelena Trivan.

Osim toga, privatne producentske filmske i televizijske kuće koje danas najviše rade u Srbiji – „Firefly“, „This and that Productions“ i „Baš čelik“, imaju za direktora – žene.

   Bajić-Jočić radi za porodičnu firmu „Contrast Studios“ gde je režirala film i mini seriju „Led“, seriju „Psi laju, vetar nosi“ (dve sezone), a trenutno je u fazi montaže njena najnovija serija „Azbuka našeg života“ iz 10 epizoda, prema dva romana Mirjane Bobić Mojsilović.

Tu ističe da kada radi, obično ustaje u četiri ujutru, legne u devet uveče, dok se ne završi ceo projekat, a to zna da bude i po šest meseci. A i pored toga, kada dođe u svoj dom, ona je podvukla da je i tada posvećena majka i supruga, bez presedana.

Kako dolazi iz porodice poznatih muških umetnika, uporedila je muški i ženski put u umetnosti.

Mlade generacije su danas hrabrije i borbenije. Ja nisam pesimistična, iako se od rođenja borim sa muškarcima. U kinematografiji danas ima mnogo više žena i vrlo su uspešne. I u našoj produkciji “Contrast Studios” dosta poslova rade žene.
Globalni utisak je da žene jesu postale agresivnije i borbenije, dok su se muškarci zavalili u fotelje i čekaju”,
smatra rediteljka, koja je duhobito dala komentar da muškarac danas može da nauči sam da se snalazi bez žene u svom domu, da skuva ručak, pusti mašinu, i barem sebi da isprži jaje.

„Nedostaju nam jaki ženski likovi u scenarijima, tako da se ja trudim da to uvek imam u mojim serijama i filmovima. Ženska snaga je stub, pokretač u svakom smislu“, zaključila je poznata rediteljka i izvršna producentkinja na svim naslovima te kompanije (“Selo gori, a baba se češlja”, “Ravna gora”, “Za kralja i otadžbinu”, “Preživeti Beograd”, “Srpski junaci srednjeg veka”).


TAMARA KRCUNOVIĆ, Foto: Elena Simonović


 
Glumica Tamara Krcunović ističe da dosta radi, ima primanja, tako da joj nije ugrožena egzistencija, tako da ne oseća da žene znatno manje rade od muškaraca na filmu i serijama.

      Krcunović je imala glavnu žensku ulogu u podužoj seriji „Šifra Despot“ (Pink) produkcije “Contrast Studio”, od čak 70 epizoda upravo po scenariju i režiji Radoša Bajića i Dejana Zečevića, ali i druge zapažene serijale kao „Vojna akademija“, “Južni vetar”, i trenutno je aktuelna sa romantičnom komedijom „Zlatni dani“ od 30 epizoda na kablovskom kanalu Superstar TV, u vlasništvu Telekoma Srbije. Partner joj je Andrija Kuzmanović, a scenarioje napisao nedavno preminuli Gordan Mihić, doajen filmskog scenarija.

    „Tokom pandemije imali smo sreće da se dosta snimaju serije i filmovi, tako da smo svi redom uposlili mozak i dušu samo da radimo i ne mislimo o situaciji“, naglasila je Krcunović i podvukla da možda ona nije adekvatan sagovornik na ovu temu, jer je uvek u poslu, dobija uloge u projektima.

      „Roditelji su me od malena uvek ohrabrivali da se bavim onim što volim i taj svoj put sam sledila sve vreme. Zato ne vidim da sam u problemu, posla ima, angažovana sam“, objasnila je junakinja putujućih predstava „Hotel 88“ i „Scene iz bračnog života“ koje nije mogla da igra tokom pandemije zbog svih preventivnih mera.

Učesnice su imale debatu o filmskoj i TV produkciji, gde je Tamara istakla da glumice ponekad imaju potrebu i da produciraju, ali je to muški svet.

 Izdvojila je njene kolege glumce kao što su Dragan Bjelogrlić (Cobra film) ili Lazar Ristovski (Zillion films), koji postaju producenti, i da je to generalno više muški posao, a da žene u toj sferi mnogo manje dolaze do izražaja, te ne smatra da je to pravedno.

Takođe, producenti su postali i mnogi drugi glumci, prvi je počeo pokojni Ljubiša Samardžić, a danas ih ima još među glumcima – Milutin Mima Karadžić, Gordan Kičić, Nikola Kojo, Goran Radaković, a od glumica, svoju kompaniju “Horizont 2000” neko vreme je uspešno vodila Ivana Mihić, ćerka spomenutog scenariste Gordana Mihića.

U svim segmetima žene troše mnogo više novca na pripremu za ostvarenje ženskog lika. Moje kolege su na primer okarakterisani kao prelepi, najpoželjniji glumci – neženje od strane novinara, mene nikada nisu tako predstavili. Nijedan naslov o meni u novinama ili bilo kojim drugim medijima nije bio da sam ja najpoželjnija udavača ili slično”, podsetila je Krcunović.

Na kraju sve prisutne umetnice su se složile i zaključile da se stvari svakako menjaju na bolje i da se ženama daje više prostora u svim umetnostima.  

Sumirajući održan otvoreni dijalog učesnice su se složile sa preporukama istraživačica Zavoda da je neophodno pokrenuti konkurse u kulturi namenjene stvaralaštvu žena, uvesti nagrade u kulturi za žene stvaraoce i žene stručnjake u kulturi, za najbolja umetnička ostvarenja i projekte u kulturi, ali da je potrebno i ohrabriti umrežavanje i saradnju žena.

Kako su navele dve moderatkinje programa – debate, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka će nastaviti da podstiče kulturne programe u javnim ustanovama kulture koji doprinose zagovaranju rodne ravnopravnosti, jer ostaje mnogo posla da se uradi ako se želi postići ravnopravnost u ovom sektoru.


Ivan Makragić / TANJUG

- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Otvaranjem ulice kultnog filma „Lepota poroka“ završen prvi festival svesnosti i intimnosti na Adi Bojani

Otvarajem ulice „Ljepote poroka“ u samom srcu Ade Bojane, zatvoren je ADA Divine Awakening, prvi festival svesnosti i intimnosti...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket