Posveta velikom slovenačkom pesniku Francu Prešernu
BEOGRAD, 3. februara – Svečani koncert Simfonijskog orkestra srednje muzičke škole Konzervatorijuma za balet i muziku iz Ljubljane održan je večeras (03.02.) na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u Zemunu, kao posveta čuvenom slovenačkom pesniku Francu Prešernu.
Dirigent ansambla je bio maestro Slaven Kulenović, ujedno i umetnički rukovodilac ovog orkestra, a nastupio je i mladi i talentovani violončelista Leonard Razboršek od svega 16 godina.
Na taj način Madlenianum nastavlja uspešnu saradnju sa ambasadama stranih država u našoj zemlji i povodom Prešernovog dana, koji se tradicionalno slavi svakog 8. februara, kada je veliki slovenački pesnik preminuo, upriličen je uspešan gala koncert.
Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant svečano je otvorio koncert i obratio se zvaničnicima i publici na tri jezika – srpskom, engleskom i slovenačkom.
„Večeras slavimo Slovenački dan kulture kod vas, Prešernov dan, odnosno datum je 8. februar, kada nas je Franc Prešern napustio. Kultura ne poznaje granice, niti različite jezike, već ona nas uvek spaja. Srbija i Slovenija imaju veoma dobar odnos, naročito u pogledu kulture. Orkestar večeras koji ćete čuti, sve su to mladi ljudi. Oni nisu profesionalci, ali zvuče kao da jesu, jer sviraju iz srca“, istakao je ambasador Slovenije u Beogradu.
France Prešern (Vrba, 1800 – Kranj, 1849) bio je antologijski slovenački književnik, pre svega pesnik sa neprolaznim delima.
Prešern je u životu imao jednog velikog prijatelja, a to je bio Matija Čop, njegov drugar iz detinjstva, što je prvi otvoreno i smelo ustajao protiv nazadnih i starinskih shvatanja o književnosti, i svojim talentom i velikim znanjem branio je narodni jezik i poeziju.
Čop je takodje bio naprednog duha, veoma naučen, obrazovan, koji je pokrenuo pesnički almanah „Kranjska čbelica“, gde je Prešern objavio svoje prve pesme.
Čop je u Prešernu video velikog pesnika, zato ga je branio i podsticao na stvaranje.
Prešern je opet u njemu našao svog učitelja i velikog prijatelja.
Čopova smrt je za Franca bila veliki udar – onda mu je posvetio spev “Krštenje kod Savice” i elegiju u spomen Matije Čopa.
Sudbina Prešernu nikada nije bila naklonjena, kako svedoči istorija, živeo je u bedi do kraja života, napaćen i razočaran, umro je 1849. godine u Kranju.
Koncert ove noći je bio zamišljen iz dva čina, dve celine, a svaka je bila u trajanju od jednog školskog časa (od po 45 minuta).
Program koncerta je krenuo sa kompozicijom “Svečana uvertira“ (1932) poznatog slovenačkog autora Lucijana Marija Škerjanca (Gradec, 1900 – Ljubljana, 1973), kompozitora., pijaniste, dirigenta, muzičkog pedagoga.
Prvi čin je obuhvatao i “Koncert za violončelo i orkestar u a-molu, op. 33” francuskog kompozitora Kamija Sen-Sansa, gde je na violončelu svirao spomenuti mladi umetnik Leonard Razboršek.
Talentovani muzičar je pokazao i dokazao virtuoznost kroz tri poglavlja, tačnije tri stava ove kompozicije – “Allegro non troppo”, “Allegretto con moto” i “Molto allegro”, te je delovao da je uveliko profesionalac u rangu sa znatno iskusnijim kolegama.
Violončelista je tako višestruki pobednik domaćih i međunarodnih takmičenja mladih muzičara, a tokom 10 godina školovanja primio je 14 prvih i 12 specijalnih nagrada stručnog žirija, bio je laureat takmičenja, a pet puta je ocenjen najvišom ocenom od 100 poena.
Kao solista nastupao je više puta sa Gudačkim orkestrom Muzičke škole Moste-Polje iz Ljubljane, sa Obalnim kamernim orkestrom, i sa Kamernim gudačkim orkestrom Slovenačke filharmonije.
Osvajao je takmičenja: Svirel u Sloveniji (2014, 2015, 2016, 2017), Euritmija u Italiji (2014, 2015, 2016), A. Janigro u Hrvatskoj (2016), R. Mac u Hrvatskoj (2016), Temsig u Sloveniji (2015, 2018, 2021), Petar Konjović u Srbiji (2019).
Pored toga, dobitnik je treće (2020) i druge (2022) nagrade (A. Janigro, Hrvatska), zlatne plakete sa gudačkim kvartetom (Temsig, Slovenija), a bio je i finalista Internacionalnog takmičenja violončelista Ana Kul u Gracu (Austrija).
Nastavlja školovanje na drugoj godini Konzervatorijuma za muziku i balet u Ljubljani.
Član je ansambla za violončelo “Cello Attacca”, sa kojim već petu sezonu nastupa u okviru Bledskog festivala.
Kompozitor Šarl Kamij Sen-Sans (Pariz, 1835 – Alžir, 1921) bio je francuski orguljaš, dirigent, pedagog, a iznad svega – slavni kompozitor.
Počeo je da stiče popularnost kao dečak od 11 godina, jer je sa lakoćom svirao one kompozicije koje su i za starije pijaniste predstavljale problem, tako da ima sličnosti izmedju slovenačkog mladog violončeliste i neprolaznog francuskog umetnika, čiji su kulturni horizonti bili veliki (bio je veoma svestran – astronom, filozof, slikar, književnik).
Frabcuski umetnik je napisao prvu muziku za film, 1909. godine – “Ubistvo vojvode od Giza”.
Sen-Sans je napisao više kompozicija, od kojih je najpoznatije scensko delo “Samson i Dalila”, autor je tri simfonije, pet klavirskih koncerata, kao i koncerta za violončelo i orkestar.
Na repertoaru velikih violinista nalazi se njegova “Introdukcija i Rondo kapričozo za violinu i orkestar”, dok na vokalnom segmentu, Sen-Sans ima oratorijum “Potop” i jedan “Rekvijem”, i poznate su mu i često izvođene kompozicije – “Karneval životinja”, “Ples Smrti”.
Dirigent i pijanista Slaven Kulenović (38) iz Sarajeva trenutno je jedan od vodećih mladih dirigenata u Sloveniji. Studirao je klavir na Akademiji za muziku Univerziteta u Ljubljani i u toku studija, dobio je prestižnu “Prešernovu nagradu” za izvođenje “Koncerta za klavir i orkestar u c-molu KV491” Volfganga Amadeusa Mocarta.
Solističke pijanističke koncerte i nastupe sa kamernim ansamblima izvodio je u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Južnoj Koreji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.
Drugi čin koncerta u Madlenianumu predstavljao je samo jedno delo, kompoziciju “Simfonija br. 2 u D-duru, op. 43” Jana Sibelijusa, sa četiri zahtevna stava – “Allegretto”, “Tempo andante, ma rubato”, “Vivacissimo” i “Finale”, koji su “klizili” kroz instrumente mladih naraštaja Simfonijskog orkestra srednje muzičke škole iz Ljubljane.
Kao sa delom Kamija Sen-Sansa, samo ovaj put bez soliste, stavovi se nisu ni osetili.
Orkestar sa dirigentom je tako predano predstavio te stavove iz univerzuma Sibelijusa kao da se ulivaju u jednu kompaktnu celinu, da se ne primeti da su uključena ta poglavlja, samo se automatski odlazi iz jednog u drugi ili četvrti stav, veoma vessto i efektno, i time su zaokružili dva čina i sat i po celovečernjeg koncerta.
Jan Sibelijus (1865-1957) bio je finski kompozitor, čije muzičko stvaralaštvo obuhvata ukupno 116 dela ili opusa, stvaranih između 1888. i 1929. godine.
Sibelijus se smatra ipak za velikog majstora simfonijske muzike i na tom polju ostavio je veliki broj simfonijskih poema iz jednog stava i sedam instrumentalnih simfonija, tako da je bio snažna umetnička ličnost svoje zemlje.
Na polju kamerne muzike, komponovao je niz komada za violinu i klavir, u manje ili veće celine, zbirke, solo – pesme za glas i klavir i gudačke kvartete.
U oblasti koncertne muzike, Sibelijus je komponovao kultno delo za violinu, njegov najomiljeniji instrument: Koncert za violinu i orkestar, d – mol, opus 47 (1903-1905).
Takodje, finski muzičar komponovao dva kraća baleta: “Peleas i Melisanda” – po istoimenom komadu belgijskog dramskog pisca Morisa Meterlinka i “Bura” – prema poslednjoj drami Vilijama Šekspira.
Napisao i dve samostalne orkestarske svite – “Karelija, svita opus 11” (1894) i “Ljubavna svita, opus 14” (1894, za kamerni orkestar).
Na kraju koncerta ove noći u Madlenianumu, bila su dva bisa i na oba je bio „prisutan“ Sibelijus, prvo iz repertoara ove večeri, a onda i delo “Adante festivo”.
Simfonijski orkestar srednje muzičke škole Konzervatorijuma za muziku i balet iz Ljubljane je osnovan 1953. godine.
Tokom 2014. vođenje orkestra je preuzeo upravo dirigent Slaven Kulenović i pod njegovim vođstvom, orkestar se predstavio na gostovanjima u Sloveniji i inostranstvu – u Nemačkoj (Drezden, Minhen), Austriji (Grac), Mađarskoj (Budimpešta), Bosni i Hercegovini (Sarajevo i Zenica).
Primarna svrha ansambla je da uvede učenike u svet sviranja u orkestru i upoznavanje literature za simfonijski orkestar.
Istovremeno, najboljim učenicima nudi mogućnost da nastupaju u ulozi soliste. Orkestar je bio gost mnogobrojnih festivala među kojima je i Festival Ljubljana.
Neobična je okolnost da je ovaj orkestar je u poslednjih 20 godina izveo više od 15 kompozicija slovenačkih kompozitora koje su bile posvećene mladim izvođačima – đacima škole.
