Održan onlajn panel “Srbi i svet”: Umetnost govori nekim drugim jezikom (4. novembar)

Vjera Mujović i Sofija Knežević o svojim iskustvima u inostranstvu


BEOGRAD, 6. novembra (Tanjug) – Srpska džez pevačica iz Njujorka – Sofija Knežević, glumica Vjera Mujović, i drugi umetnici učestvovali su na prvom panelu naziva “Srbi i svet: podrška naših umetnika razvoju kulture” na digitalnoj konferenciji „Cirkularne migracije u kulturi – Kako da znanje, iskustvo i uticaj naših ljudi u svetu pomognu srpskoj kulturi“.

Projekat su realizovali u četvrtak, 4. novembra medijska kompanija “Color Media Communications” i Ministarstvo kulture i informisanja, a gledaoci su konferenciju mogli da prate putem YouTube kanala spomenute kompanije.

Nakon uvodnog govora Vuka Radulovića, savetnika za međunarodnu saradnju u kabinetu ministarke kulture i informisanja, u razgovor se uključila Sofija Knežević, koja duže vreme živi u inostranstvu.
Kao veoma istaknuta u svojoj klasi na studijama Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu, otisnula se prvo u Grac (Austrija), da bi kasnije otišla u Njujork gde i danas živi.

Kako je džez umetnica napomenula, u samom početku svog kreativnog razvijanja, imala je potrebu da što pre ode negde gde će moći da se usavršava.

• 

• 

• 

• 

U tom periodu imala je velike ambiciozne planove, tako da je jedva čekala da ih što pre ostvari, samim tim joj strpljenje nije bilo jača strana u karakteru.

“Oduvek je postojala moja ljubav prema džezu, i samo njemu. U mom svetu, od gradova bio je isključivo Njujork, kao idealno mesto za džez. Naravno, ima i drugih evropskih gradova koji neguju veoma uspešno ovu vrstu muziku, ali Njujork je ostao u tom domenu neprevaziđen”, priča muzičarka, poznata i kao Sofijazz, koja u Velikoj jabuci živi i radi.

Ona smatra da je stigla dosta ranije u veliki svet, gde se otisnula kao sasvim mlada, skoro kao grlom u jagode, i uspevala je da se izbori sa mnogim okolnostima i problemima, za koje je mislila da će doći na red kada bude starija.

Otkrila je da su u Njujorku tek pre nekoliko meseci otvoreni klubovi gde mogu da sviraju muzičari, tako da je od početka 2020. godine, od izbijanja pandemije, bilo nemoguće zaraditi od koncerata.
Muzički umetnici su bili bez posla i pomoći države, one zvanične.

“Ima nekih organizacija koje su nam pomogle, one brinu o umetnicima, tako da smo sa njima ostvarili neke projekte, snimali albume, što je bio spas”, istakla je Knežević, koja je pre godinu dana imala samostalan koncert na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Ranije je nastupala i na Kolarcu.


Sofija je otkrila i da je veoma ispunjava pedagoški posao, tako da je tokom pandemije nastavila da predaje, u onlajn formatu, usled okolnosti.
Postojala je mogućnost da dobije plaćeno odsustvo sa fakulteta, kako su joj ponudili, ali ona je odabrala da bude sa svojim studentima.
Smatra da je to bila ispravna odluka, veoma je vezana za njih i uvek želio da im se nađe u razvoju karijere koji ih tek čeka.

• 

• 

Glumica Vjera Mujović ne živi van Srbije, ali je sa svojim poslom imala prilike da puno putuje po inostranstvu i nikada nije imala loše iskustvo sa strancima u pogledu toga odakle dolazi.

“Kada uzmemo u obzir u kakvom svetlu je prikazana Srbija u svetu, moram reći da sam imala tu sreću da budem dočekana uvek sa velikom ljubavlju i pozitivnim raspoloženjem”, navela je Mujović, koja je učestvovala u raznim stranim produkcijama zemalja Frankofonije i u ruskim komadima.

“Umetnost govori nekim drugim jezikom od svih. Kada odete na neki lep koncert, izložbu, ili pozorišnu predstavu, u bioskopu odgledate film, pročitate nove knjige poezije ili proze, sve to snažno deluje na naše emocije. One su jače od bilo kog suvoparnog rečnika, i zato mislim da su kultura i umetnost predvodnice naše zemlje u odnosu na politiku i sve druge sisteme”, naglasila je dramska umetnica Vjera Mujović, glumica i spisateljica, autorka nekih pozorišnih komada.

Glumica je napisala zapaženu knjigu „Kulturna diplomatija u službi Srbije“ (Institut za političke studije, 2020), koja govori uporavo o ovoj temi panela, odnos Srbije i ostatka sveta u pogledu razvoja kulture. Ona je izdvojila srpske predstavnike koji su trijumfovali u svetu – reditelj Emir Kusturica ili teniser Novak Đoković, ali i rekla da postoje i mnogi drugi na koje je potrebno obratiti pažnju.

Takođe se osvrnula na mnoge srpske pisce koje iznova čita – Ivu Andrića ili Momu Kapora, čije knjige prevedene na engleski jezik obavezno kupuje na poklon svojim prijateljima u inostranstvu, posebno Kapora za koga smatra da je idealno opisivao Srbiju i srpski narod – mentalitet.


Na prvom panelu “Srbi i svet: podrška naših umetnika razvoju kulture” svoja iskustva su podelili i ostali umetnici – reditelj Bogomir Doringer, književnik i urednik Radomir Baturan, dama Vesna Petković ispred Srpske biblioteke u Londonu, dizajnerka nameštaja Ana Kraš iz SAD, kao i pozorišna i filmska producentkinja Milena Garfild Trobozić, uz moderatora Divnu Čpajak.

Na drugom panelu “Umetnici koji odlaze iz Srbije i zašto se ponekad i vraćaju” sagovornici uz novinarku – moderatorku Bojanu Janković, bili su – Princeza Danica Karađorđević – Dana Maar –kolažista i grafički dizajner, Goran Čpajak – vajar i dekan Fakulteta primenjenih umetnosti, Gala Čaki – slikarka, Miloš Nadaždin – fotograf, Marina Marković – vizuelna umetnica iz Njujorka, Vuk Vidor – slikar i reditelj, kao i Milan Đurić – slikar i grafičar iz Budimpešte.


Ivan Makragić