Neobičan spoj ambijentalne elektronske muzike i klasike
BEOGRAD, 19. februara – Rusko-britanski muzičar i kompozitor Gabriel Prokofjev i Orkestar mladih Evropskog instituta FAME’S iz Skoplja, uz švajcarskog dirigenta Etjena Ablena premijerno su nastupili sinoć (18. februar) u Srbiji na sceni Kolarčeve zadužbine u Beogradu.
Umetnici su izveli koncert sa monumentalnim programom gde je dominirala numera “Betoven9: Simfonijski Remiks”.
Bio je to neobičan spoj veoma moderne instrumentalne i klasične simfonijske muzike koji se veoma retko viđa na našim prostorima.
Nedavno je na Kolarcu, povodom 91 godine Velike scene ove ustanove kulture, u celosti izvedena Betovenova „Deveta simfonija“ uz Simfonijski orkestar i Hor RTS-a, sa dirigentom Srboljubom Srbom Dinićem.
Evropski institut FAME’S, projekat podržan kroz program EU Kreativna Evropa, okuplja mlade talentovane muzičare iz evropskih zemalja.
Saradjuju sa mnogim umetnicima, od Holivuda do Bolivuda (indijska filmska industrija).
Svetski poznat kompozitor i muzički producent Gabriel Prokofjev je unuk čuvenog ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva (1891-1953), autora baleta “Romeo i Julija”, “Peća i vuk”.
Muzičar kombinuje klasične i simfonijske kompozicije, partiture za film, ples i operu, i elektronsku muziku, i na programu koncerta je selektovana njegova originalna muzika – višeslojna kompozicija “Tehno svita”.
Švajcarski dirigent Etjen Ablen bio je veoma srdačan, komunikativan sa publikom i trudio se da ima prisnu ulogu domaćina, vodiča i naratora koncerta kroz dijalog sa kompozitorom Gabrielom lično, koji je približio svoje stvaralaštvo.
Prvi čin je bio u znaku „Tehno svite“, ambijentalnog muzičkog putovanja iz šest muzičkih komada, koji prevazilaze klasični format stavova.
Unuk Prokofjev je spajao dve naizgled nespojive muzičke discipline – elektronski, dens pravac i klasičnu kamernu muziku.
Kako je objasnio Gabriel, ta njegova kompozicija može da se opiše kao barok i klasična dens svita 21. veka, ali su veoma jasne reference na mnoge žanrove – fank, tehno, esid haus, hip-hop.
Dirigent ETJEN ABLEN
Gabriel Prokofjev sve vreme prvog i većim delom drugog čina je aktivno učestvovao sedeći pored dirigenta za posebnim stolom sa laptopom sa kojeg je koordinisao muziku sa gudačko – duvačkim orkestrom.
Prvi muzički komad „Green March“, kako je otkrio Gabriel, sinoć su izveli premijerno uživo, sa ansamblom, što im je velika čast da se desilo u Beogradu.
Numera je snimljena u Holandiji, i kako ju je mladi Prokovjev opisao, „u pitanju je istraživački projekat, sa primesama džez muzike“.
Kompozitor, di – džej i producent Gabriel Prokofjev dalje je predstavljao proces stvaranja ccitave „Tehno svite“ i sa orkestrom izvodio sve ostale komade tog višeslojnog dela – „Craven Spirals“, „Dark Lights“, „SofSorbn“, „Zginer“ i „Port Melancholia“.
Ova muzička instrumentalna avantura podseća na primenjenu muziku, specijalno kreiranu za scenska dela, pozorište – dramu, operu, performanse, mjuzikle, moderne rok opere, ili mali i veliki ekran – filmove, TV serije, reklame.
Nakon pauze, usledio je glavni izazov, zahtevna kompozicija „Betoven9: Simfonijski Remiks“, bazirana na čuvenom remek delu klasike.
„U početku, Betoven nije bio moj izbor, niti Deveta simfonija. Stigao je poziv ansambla iz Francuske da komponujem neku vrstu remiksa za ovo delo, što sam iz prve odbio. Smatrao sam da ne smem dirati u svetinju i da nikako ne treba pokušavati niti eksperimentisati“, podelio je kompozitor Gabriel prve utiske o svojoj kompoziciji, koju je zamalo propustio
.
„Kasnije sam dobro razmislio i ipak prihvatio. Jednostavno, Betoven je stvorio tako savršenu kompoziciju, istinsko remek delo, da nikako i ne može da se izneveri ili naruši ta lepota“, ocenio je Gabriel i otkrio da je ovde utisnuo uticaje svog dede Sergeja Prokofjeva, američkog kompozitora klasike Filipa Glasa (86), ali i američkog kralja fank muzike Džejmsa Brauna (1933-2006).
Delo “Simfonija br. 9” ili “Deveta simfonija, d – moll, opus 125” je najveća i najmonumentalnija simfonija nemacckog kompozitora Ludviga van Betovena (1770–1827) koju je stvarao između 1818. i 1823. godine.
Koncipirana je u četiri velika stava i ukupnog je trajanja oko 70 minuta.
Premijerno je izvedena u „Kertnertor Teatru“ u Beču, 7. maja 1824. godine i muzikolozi i istoričari muzike smatraju da predstavlja krunu Betovenovog simfonijskog stvaralaštva.
Prva tri stava su instrumentalni, dok u finalnom četvrtom stavu, obimnih dimenzija, Betoven uvodi kvartet vokalnih solista i veliki mešoviti hor, čime je simfonijski oblik doveo do revolucije za ceo 19. vek.
Kompozitor Gabriel Prokofjev je nasnimio horske vokale kao veoma efektan kreativni učinak te duge kompozicije.
Zanimljivo je da Betovenova „Deveta simfonija“ nije imala uspešnu premijeru u 19. veku, ali je onda desetak godina kasnije, mladi Rihard Vagner svojim dirigovanjem tog dela, jasno isticao njegovu istorijsku vrednost.
Danas, centralna horska partija iz finalnog stava „Oda radosti“ jeste zvanična himna Evropske Unije.
“Betoven9: Simfonijski remiks” sa sedam stavova ili komada – „Presto“, „Allegro Assai“, „Beyond Stars“, „Alla Marica“, „Ode Finale“ i drugih, smatra se za hrabru i dinamičnu kompoziciju, gde je osnovni motiv preuzet iz “Devete simfonije”.
Gabrijel Prokofjev je ostao dosledan svim tradicionalnim temama iz te simfonije, gde je najvisse istakao melodiju kompozicije “Oda radosti”, prema poemi nemačkog dramskog pisca i pesnika Fridriha Šilera (1759-1805), koga je Betoven veoma cenio i voleo.
Tako je Gabriel stvorio sve muzičke transformacije od modernizma, hip-hopa, neoklasicizma, impresionizma do fanka, baroka, i hausa, stvarajući neobičan i autentičan savremeni remiks, vrsta modernog omaža Betovenovom uzvišenom delu, a njegova ideja za remiks inspiraciju je preuzela iz sveta klupske muzike.
Šarmantni dirigent Etjen Ablen je i kreativni preduzetnik i violinista koji ima veliku strast da inspiriše publiku i istražuje nove mogućnosti klasične muzike.
Dirigovao je ansamblom „Bach & Electronics“ sa poznatim pijanistom Frančeskom Tristanom, Omladinskim orkestrom iz Karakasa i drugima.
Kompozitor i producent Gabrijel Prokofjev nalazi se na preseku prošlosti i budućnosti savremenog muzičkog stvaralaštva, poznat je kao za stvaralac ambijentalnih muzičkih putovanja poput slavnog Žana-Mišel Žara, koja prevazilaze žanrove, i pojavio se kao značajan glas u novim pristupima klasičnoj muzici na početku 21. veka.
Nakon što je završio studije muzike na univerzitetima u Birmingemu i Jorku, a nezadovoljan „naizgled izolovanim svetom“ savremene klasične muzike, razvio je paralelnu muzičku karijeru kao dens, grajm, elektro i hip-hop producent.
Gabrijel je autor mnogih orkestarskih i kamernih dela, komponovao je sedam koncerata (tri sa gramofonima), kao i mnoga dela elektronske muzike, često u kombinaciji sa sintisajzerima.
Njegova dela su izvodili orkestri širom sveta, od Simfonije iz Sijetla i Detroita (SAD), Moskovske državne simfonije, Filharmonije Sankt Peterburga (Rusija), preko BBC Filharmonije, MDR Lajpciga (Nemačka), filharmonije Kopenhagena (Danska), Luksemburga, Buenos Ajresa (Argentina), do Porto Simfonije (Portugal) i Real orkestra iz Sevilje (Španija).
Evropski omladinski institut FAME’S iz Severne Makedonije – Skoplja, predstavlja muzički obrazovni centar, osnovan u okviru kompanije FAME’S koja se bavi profesionalnim snimanjem i produkcijom muzike, a reralizuju i primenjenu muziku za filmove, televiziju, pozorišne predstave.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
