Održan koncert „Muzička epopeja“ umetnika iz Maroka u Madlenianumu (petak, 09.12.2022.)

Veče finala proslave 65 godina diplomatije izmedju Kraljevine Maroka i Repubolike Srbije

0
Reklama

Veče finala proslave 65 godina diplomatije izmedju Kraljevine Maroka i Repubolike Srbije



BEOGRAD: Koncert pod nazivom ‘‘Muzička epopeja“ – Trio za klavir, violinu i violončelo umetnika iz Maroka izveden je u petak, 9. decembra u Operi i teatru Madlenianum u Zemunu.


Muzički dogadjaj je realizovan povodom svečanog zatvaranja proslave 65. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između Republike Srbije i Kraljevine Maroka.


Trio mladih muzičara – Dina Bansaid (klavir), Gibril Benani (violina) i Abdesamad Alasali (violončelo) je za svoj nastup u Beogradu odabrao kompozicije kao Trio za klavir, violinu i violončelo: “Trio br. 3 u ce-molu” Ludviga van Betovena i “Trio br. 1 u de-molu, opus 49” Feliksa Mendelsona.

Ambasador Kraljevine Maroko u Srbiji, Nj. E. Mohamed Amin Belhaž istakao je da su navedeni muzičari stigli čak iz Kazablanke direktno u Beograd da odrzze koncert i u svom prigodnom govoru izrazio je zahvalnost mnogobrojnoj publici što je došla da isprati obeležavanje diplomatskih odnosa dve zemlje.

On je podsetio da se tokom cele tekuće 2022. obeležava 65 godina od početka diplomatskih odnosa Kraljevine Maroka i Republike Srbije, te da je sve krenulo 1. marta u Muzeju Pošte Srbije, kada je predstavljena specijalna kolekcija poštanskih marki dve prijateljske države.

 Povodom ovog radosnog događaja i u znak odličnih odnosa dva naroda, Ambasada Kraljevine Maroko u Beogradu izvela je niz umetničkih i kulturnih aktivnosti u saradnji sa srpskim partnerima, sa ciljem predstavljanja bogate marokanske kulture srpskoj javnosti.




U martu na sceni Madlenianuma bio je održan koncert “Šalaban benda”, a koncert “Muzička epopeja” je zapravo finalna ceremonija zatvaranja svečane proslave i manifestacije „Maroko u Srbiji, Srbija u Maroku“.

Ambasador Maroka osetio je potrebu da iskreno pohvali Madlenianum kao izuzetno uspešnu instituciju, čiji su „organizacioni kapaciteti i efikasnost na vrhunskom, zadivljujućem nivou“.

Gospodin Amin Belhaž je pozdravio i prisustvo u publici „svetskog muzičara, vanserijskog talenta“ violinistu Stefana Milenkovića, i na kraju govora ocenio da muzika i sport dele sposobnost da zbližavaju narode ssirom sveta, i naglasio zadovoljstvo i zahvalnost za medjusobnu podršku i bodrenje naroda Srbije i Maroka na fudbalskom svetskom prvenstvu u Kataru.

Na scenu je onda izassla vodja muzičkog trija – pijanistkinja Dina Bensaid.

Umetnica je želela da približi publici program koncerta, kao i same kompozitore.

Trio za klavir, violinu i violončelo – “Trio br. 3 u ce-molu” Ludviga van Betovena sadržao je četiri stava – „Allegro con brio“, „Andante cantabile con variazioni“, „Menueto“ i „Finale“.

Pijanistkinja je napomenula da svaki partner u triju na sceni kroz ove stavove kompozicije velikog Betovena uspeva da iskaže emocije na pravi način.

Ludvig van Betoven (Bon, 1770 – Beč, 1827), nemački kompozitor, značajna muzička figura u prelaznom periodu između ere klasicizma i romantizma, i kako je Dina Basaid ocenila, ključni je autor klasične muzike koji je uspevao da emocije utisne u svoja vrhunska muzička dela. Navedena kompozicija kroz koju su umetnici na pozornici putovali putem četiri kompleksna stava, bio je Betovenov pokušaj da se oslobodi svih ustanovljenih pravila tog doba.

DINA BENSAID




Tako prvi stav počinje mirno i uzburkava emocije, drugi predstavlja varijacije kao raznolike melodije i pod različitim svetlima i raspoloženjima, dok je treći stav „Menuetto“, pre samog „Finala“, lagan i zabavan, kao igra.

Bensaid je na taj način bila domaćin, vodič kroz program koncerta podeljenog iz dva dela, dve posebne celine.

Od oca Johana van Betovena (1740—1792), flamanskog porekla, i majke Magdalene Keverik (1747—1787), Betoven se smatra jednim od najvećih umova i umetnika svih vremena u istoriji. Njegov otac je radio kao muzičar na dvoru u Bonu, i tako se razvila Ludvigova ljubav prema muzici i komponovanju.

Osim velikih simfonija, značajna mu je „Misa Solemnis“ (Svečana misa), klavirska dela – komad „Za Elizu“ , sonate – „Patetična sonata“ i „Mesečeva sonata“, “Apasionata ili poslednja”, klavirski komadi – “Eroika – Varijacije”, 17 gudačkih kvarteta, 9 sonata za violinu i klavir, 5 sonata za violončelo, Koncert za violinu i orkestar, vokalni ciklusi, uvertire “Koriolan”, prema drami Vilijama Šekspira, “Egmont”, po komadu Johana Volfganga Getea, “Leonora” – ciklus od tri uvertire. Pre njega kompozitori su pisali dela za verske obrede i da zabave ljude.

Posle Betovena, na red je stigao Feliks Mendelson (Hamburg, 1809 Lajpcig, 1847), nemački kompozitor ranog romantizma, stvarao je mnoga poznata dela – simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamernu muziku, uvertiru za Šekspirov komad – komediju „San letnje noći“.

Kompozicija „Trio za klavir, violinu i violončelo br. 1 u de-molu, opus 49″ donosi takodje četiri stava – „Allegro molto agitato“, „Andante con tranquillo“, „Scherzo“ i „Finale“.

Kako je marokanska pijanistkinja objasnila, kompozicija na pravi način uspeva da prikaže emocije koje kruže izmedju tri instrumenta, tako se osećanja kreću od beskrajne lepote uživanja, preko utešne, nežne atmosfere, setne i dramatične note, do optimizma, farse, zabave, šale i snažnih tema, što podseća na „Romansu bez reči“isto od Mendelsona, autora koji je često pisao dela za vokalne deonice.

Stvaralačka originalnost autora se kasnije više prepoznavala nego u početku karijere i ponovo se vrednuje tako da je danas nemački maestro među najpopularnijim kompozitorima romantizma, nakon perioda ignorisanja usled promene muzičkih ukusa i antisemitizma u kasnom 19. i ranom 20. veku.

Pored muzike, Mendelsonovo obrazovanje uključivalo je umetnost, književnost, jezike, slikarstvo i filozofiju. Bio je vešt u crtanju olovkom i slikanju akvarela, mogao je da govori (pored maternjeg nemačkog) – engleski, italijanski i latinski i bio je zainteresovan za – klasičnu književnost.

Smatrao se za vunderkinda, pravo čudo od deteta, kako se isprva govorilo za Volfganga Amadeusa Mocarta, odakle je i potekla ta reč.

GIBRIL BENNANI



Mendelson je napisao 12 gudačkih simfonija između 12. i 14. godine. Ta dela su ignorisana gotovo jedan vek, ali se danas povremeno mogu čuti na koncertnom repertoaru. Godine 1824, dok je još imao 15 leta, napisao je svoju prvu simfoniju za ceo orkestar (u ce-molu, op. 11).
U 16. godini napisao je “Gudački oktet u Es-duru”, prvo delo koje pokazuje snagu njegove genijalnosti. Gudački oktet i njegova uvertira na Šekspirovu dramu “San letnje noći”, koju je napisao godinu dana kasnije, njegova su najpoznatija rana dela.

Ovim redosledom je stvarao dela: Simfonija br. 1 (1824) gde se uočava uticaj Baha, Mocarta i Betovena, Simfonija br. 5 „Reformatorska“ (1829 -1830), napisana povodom 300. godišnjice Reformacije, Simfonija br. 4 „Italijanska“ (1833) – Mendelson je inspiraciju za stvaranje ovog dela dobio tokom putovanja u Italiju, Simfonija br. 2 (1840 /1841) i Simfonija br. 3 „Škotska“ (1830, 1842) – evocira atmosferu Škotske u romantičarskom duhu, ali bez škotskih narodnih melodija.

Koncertna pijanistkinja i dirigent Dina Bensaid nastupa kao solista u najvećim evropskim koncertnim dvoranama, kao „Viktoria Hall“ u Londonu ili Pariska filharmonija, a laureat je Međunarodnog takmičenja „Kraljica Elizabeta od Belgije“. Do sada je ostvarila saradnju sa velikim evropskim dirigentima i orkestrima -„Engleski kamerni orkestar“ i „Pasdeloup“.

Abdesamad Alasali




Gibril Benani je solo violinista Marokanske filharmonije, profesor orkestra i kamerne muzike pri društveno-kulturnom programu „Mazaja“ , kao i na Nacionalnom konzervatorijumu za muziku i ples grada Rabata, gde je studirao violinu.

Usavršavao se na Nacionalnom regionalnom konzervatorijumu u Marseju, imao je priliku da nastupa širom sveta, posebno u Teatru Šatele u Parizu i u Pariskoj filharmoniji.


Abdesamad Alasali je trenutno profesor i violončelista pri Marokanskoj filharmoniji, saradjivao je sa velikim dirigentima kao što je Žan-Klod Kazadez, kao i u evropskim koncertnim dvoranama kao Pariska filharmonija.

Madlenianum će i u utorak, 13. decembra imati još jedan svečani dogadjaj takodje na Velikoj sceni: koncert “Muzika čuva sećanja” povodom obeležavanja jubileja 25 godina diplomatskih odnosa Republike Azerbejdžana i  Srbije.

U organizaciji ambasade Azerbejdžana i Kulturnog centra ove zemlje u Beogradu nastupiće: dirigent Đorđe Stanković, BRAS ansambl, Jasmina Trumbetaš – sopran, Mina Ristić – klavir, Fagan Hasanli – klavir, Marko Josifoski – violina, i plesni par iz Azerbejdžana. 


IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket







Reklama

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here