Održan četvrti koncert u okviru 54. izdanja BEMUS – violinistkinja Bomsori Kim

Inostrani umetnici kao gosti sa Simfonijskim orkestrom RTS-a

BEOGRAD, 6. novembra – Violinistkinja Bomsori Kim iz Južne Koreje, u pratnji dirigenta Manuela Lopeza-Gomeza iz Venecuele i Simfonijskog orkestra RTS-a održala je sinoć (05.11.) koncert u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine u okviru 54. izdanja festivala BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti).

Repertoar je počeo sa jednim od najvećih imena klasike: Petar Iljič Čajkovski je bio „prisutan“ sa svojim delom inspirisanim svetskom dramskom literaturom “Hamlet, uvertira-fantazija op. 67” (1888), odlomak iz orkestarskih dela.

Taj prvi segment prvog čina koncerta Simfonijski orkestar RTS i venecuelanski dirigent Lopez-Gomez izveli su bez poznate violinistkinje, čiji se izlazak na scenu očekivao uskoro.

 Kompozirtor Čajkovski je kasnije napisao i scensku muziku – simfoniju “Hamlet” (1891) prema istoimenom antologijskom pozorišnom komadu Vilijama Šekspira.

Čajkovski nije jedino “Hamleta” muzički adaptirao iz veoma bogator Šekspirovog opusa, već i čuvenu tragediju “Romeo i Julija– uvertirska fantazija” (1869, prerađeno 1870. i 1880), kao i “Bura u f-molu op.18 – fantazija prema Šekspiru” (1873).

Dirigent iz Venecuele je veoma strastveno interpretirao delo kao supervizor velikog orkestra, često je skakao na svojoj platformi dok je melodija kompozicije vodila publiku kroz tragičnu sudbinu danskog kraljevića Hamleta, sigurno najpopularnijeg junaka iz istorije pozorišta i dramaturgije.

Od scenske muzike Čajkovski je potpisao i dela od ruskog dramskog pisca Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog – “Lažni Dmitri i Vasilij Šuiski” (1867), “Snežna pahuljica” (1843) i “Vojvoda” (1886), kao i “Seviljski berberin” (1872) prema komadu Bomaršea.

Petar Iljič Čajkovski (Votkinsk, 1840 – Sankt Peterburg, 1893), kompozitor poznog romantizma, pojavio se u ruskoj muzici istovremeno sa kompozitorima Ruske petorke, ali nije bio njihov član.

Kako navode muzikološki stručnjaci, njegova muzika je sadržala ruski karakter, bila je jako dobro prihvaćena i imala je u sebi više zapadnih elemenata, iako je ruski umetnik uspešno spajao medjunarodne elemente ruske narodne muzike.

Svetski teatri redovno na svojim repertoarima, kao i kod nas u Narodnom pozorištu, izvode njegove balete “Labudovo jezero” (1875–1876), “Uspavana lepotica” (1888–1889), “Krcko Oraščić” (1891–1892), ili najpoznatije opere “Evgenije Onjegin” (1877–1878), i “Pikova dama” (1890). 

Operski opus mu nije bio veliki, mada značajan – “Vojvoda” (1867–1868), “Opričnik” (1870), “Orleanska devojka” (1878), “Mazepa” (1881), “Čerevički” (1885), “Čarobnica” (1885/1887), “Jolanta” (1891), uz simfonije, dela za hor, pesme, kamerna muzika i solističke kompozicije za klavir i violinu.

Nakon muzičkog portreta lika i opsežnog dela Čajkovskog, na pozornicu je izašla solistkinja na violini Bomsori Kim i odabrala veoma zahtevnu kompoziciju Maksa Bruha – „Koncert za violinu br. 1 u ge molu, op. 26“ sa tri kompleksna i duga stava (“Vorspiel: Allegro moderato”, “Adagio”, „Finale: Allegro energico”).

Violinistkinja iz Južne Koreje nije sve vreme bila u centru pažnje, odnosno muziciranja ove Bruhove kompozicije, jer samo remek delo je i zamišljeno da orkestar dominira, dok se ona uključuje u većini numere. Tako je energičnim izvođenjem sa čitavim ansamblom putovala kroz univerzum autora.

Maks Bruh (1838-1920) je bio veoma plodan nemački romantični kompozitor i dirigent koji je napisao preko 200 kompozicija i tri koncerta za violinu (ti koncerti su postali standardi za violinu).
Poznata mu je kompozicija „Škotska fantazija“ (1880) koju je posvetio violinskom romantičnom virtuozu Pablu de Sarasetu (1844-1908).

Bomsori je diplomirala je na Univerzitetu u Seulu, i završila je master studije i Artist Diplomu na školi Džulijard (SAD).

Ona svira na violini Gvarnerijus iz 1725. godine, koju je dobila na korišćenje od fondacije „Samsung“ u Koreji i „Društva Stradivari“ Čikaga.

Za violinistkinju sa virtuoznošću, prisustvom, jasnoćom i toplim, bogatim tonom, časopis „Crescendo“ ističe da je „vešta da svaki trenutak učini svojim“ .

 Tokom prossle godine Bomsori je potpisala eksluzivni ugovor sa kućom „Deutsche Gramophon“ u Berlinu i njena sezona 2021/2022 uključila je nastupe sa Njujorškom filharmonijom, Simfonijskim orkestrima San Franciska, Frankfurtskog radija, Danske, Radija Jugozapadne Nemačke, Singapura, Tokija.

Kao solista, Bomsori je nastupala u brojnim koncertnim prostorima – Zlatna sala Muzikferajna u Beču, dvorana Čajkovskog u Moskvi, Filharmonijska dvorana u Sankt-Peterburgu, Dvorana Finlandije u Finskoj,  Herkules sala i Pozorište Princa regenta u Minhenu, Berlinska filharmonija, dvorane Rudolfinum i Smetana u Pragu, Karnegi hol i Linkoln centar u Njujorku.

U junu 2021. Bomsori je izdala svoj prvi solistički album za kuću “Deutsche Grammophon” pod nazivom „Violin on Stage“ sa Nacionalnim muzičkim forumom u Vroclavu i Đankarlom Gererom.

Na kraju prvog čina publika na Kolarcu je zvala južnokorejsku muzičarku na bis, i ona je sa zadovoljstvom prihvatila, i sa uživanjem bez pratnje orkestra svirala je još brzih i kratkih kompozicija.

„Hvala vam puno, mnogo sam srećna što sam ovde kod vas u Beogradu prvi put do sada i znači mi što sam deo ovako važnog festivala BEMUS“, obratila se violinistkinja jedini put na samom kraju svog nastupa uz serije aplauza i velikog broja cveća u buketima od strane direkcije festivala i Kolarčeve zadužbine.

Kao rezidencijalni umetnik Kim je održala devet koncerata na kojima je predstavila celokupno umetničko stvaralaštvo zajedno sa mnogim umetnicima: odsvirala je svih pet Mocartovih Violinskih koncerata sa Kameratom Salcburg, kao i Violinski koncert Čajkovskog sa Kraljevskom filharmonijom.

Album sa pijanistom Rafalom Blehačem na kojem su izvođena dela Faura, Debisija, Šimanovskog i Šopena, objavljen je u februaru 2019. godine “Deutsche Grammophon” i CD je osvojio nagradu “Frederik” za Najbolji album u inostranstvu.

Godine 2017. diskografska kuća “Warner Classics” je objavila Bomsorin debi album sa maestrom Jacekom Kaspšikom i Varšavskom nacionalnom filharmonijom, sa “Violinskim koncertom br. 2” Vijenjavskog i “Violinskim koncertom br. 1” Šostakoviča.

Pauza je usledila, i onda je Simfonijski orkestar sa dirigentom Venecuele na listi imao još jedno epsko delo: Antonjin Dvoržak – „Simfonija br. 7 u de molu, op. 70, B. 141“ sa četiri stava – „Allegro maestoso“, „Poco adagio“, „Scherzo. Vivace“ i „Finale. Allegro“.

Antonjin Dvoržak (Nelahozeves, 1841 –Prag, 1904) bio je češki kompozitor i dirigent romantične muzike. Nakon Bedžiha Smetane, bio je drugi češki kompozitor koji je postao svetski slavan.

Sledeći Smetanov nacionalistički primer, Dvoržak je često koristio aspekte, specifično ritmove, narodne muzike Moravije i njegove rodne Bohemije.

Najpoznatija dela su mu opere “Rusalka”, “Jakobin” i “Đavo i Kaća”, “Simfonija Novog Sveta”

Koncerti za violinu, violončelo, klavir i orkestar, “Humoreska”, “Slovenske igre”.

Jedan od najbližih Dvoržakovih kolega kompozitora bio je Johanes Brams.
Dvoržak je komponovao svoje „Slavenske plesove” u isto vreme kada je Brams pisao svoje „Mađarske plesove” i danas se ta dela upoređuju.
Zanimljivo je i da je Brams svoje plesove prvo komponovao za klavir, a Dvoržak je poslednje „Mađarske plesove” obradio za orkestar.

Venecuelanski dirigent Manuel Lopez-Gomez ostvario je izuzetno uspešne nastupe u Severnoj i Latinskoj Americi, Evropi, Aziji i Australiji sa mnogim simfonijskim orkestrima i filharmonijama: Nacionalnim simfonijskim orkestrom Vašingtona, Simfonijskim orkestrima Detroita, Frankfurtskog radija, Geteborga, Sidneja, Filharmonijama Radija Francuske, Roterdama, Busana, Seula, Češke, Moskve, Kraljevskim filharmonijama Liverpula i Stokholma.

Manuel Lopez-Gomez je studirao violinu, klavir, kamernu muziku, kompoziciju i dirigovanje u Venecueli i trenutno je na funkciji muzičkog direktora Omladinske filharmonije Bogote.

Radio je na simfonijskim i operskim projektima – “Boemi”, “Travijata” i “Osma simfonija” Gustava Malera u Karakasu, “Don Đovani” u Los Anđelesu, “Simfonija u Parizu” od Johanesa Bramsa, “Priča sa zapadne strane” sa Čečilijom Bartoli na festivalu u Salcburgu.

Simfonijski orkestar RTS jedan je od najznačajnijih orkestarskih ansambala u Srbiji, osnovan 1937. godine, u okviru Radio Beograda. 

Za velike uspehe u kulturnoj i umetničkoj misiji, a obeležavajući 70-godišnjicu od osnivanja, zajedno sa svojim šefom-dirigentom Bojanom Suđićem, Simfonijski orkestar RTS je 2008. godine dobio i priznanje Izvanredni zlatni beočug.
Simfonijski orkestar RTS danas je moderni ansambl, koji deluje u okviru Muzičke produkcije RTS i prati svetske tendencije u interpretaciji muzike. Njegov repertoar obuhvata značajna simfonijska, koncertna i vokalno-instrumentalna dela domaće i inostrane literature.


IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket