Obeležen rođendan Vlade Divljana – 10. maj 2022: Neprevazidjen, neprolazan i neprežaljeni džentlmen i gospodin rokenrola

Uvek je imao dar da stvori pesmu koja dugo traje


BEOGRAD, 11. maja – Zanimljiv multimedijalni program “Divljanu u čast“ održan je sinoć (10.05.) u Ustanovi kulture Parobrod u Beogradu povodom proslave rođendana čuvenog muzičara Vlade Divljana (1958-2015), te je tako višeslojni dogadjaj obuhvatio projekciju filma, tribinu i dva koncerta u dva različita prostora prestonice.

“Vlada Divljan je uvek imao dara da napravi pesmu i da ona traje. Album “Odbrana i poslednji dani” grupe “Idoli” je jedan od najboljih rok albuma ikada na ovim prostorima”, reči su poznate muzičke novinarke Dubravke Duce Marković koja je sinoć gostovala na tribini povodom rođendana velikog rok umetnika koji nas je iznenada prerano napustio pre sedam godina.

Prvo je održana projekcija poznatog dokumentarnog filma „Nebeska tema – Priča o Vladi Divljanu“ (2019) Mladena Matičevića, a onda nakon toga tribina „Hajde da pričamo o… Vladi Divljanu“ autora i moderatora Aleksandra Đuričića.
Na kraju je održan koncert benda „(ne)normalni“ sa hitovima Vlade Divljana.

O Divljanu su govorili: reditelj Mladen Matičević, spomenuta novinarka Dubravka Marković, muzičari Zdenko Kolar, Dušan Strajnić (Stray Dogg) i Mladen Juričić Maks.

Takodje, održan je i koncert “4 Maljčika” dvojice pijanista Aleksandra Šandorova i Nemanje Nikolića kao spoj Divljana i Sergeja Prokofjeva, na velikoj sceni Kolarčeve zadužbine.
Dvojica umetnika na klaviru su taj idejni koncept već predstavili na istom mestu krajem 2020. godine takodje na Vladin rođendan 10. maja.

Aleksandar Đuričić, novinar i pisac (autor istaknute knjige “Glogi” o preminulom glumcu Nebojši Glogovcu) nazvao je veče „Hajde da pričamo o… Vladi Divljanu“ i pozvao goste da iz različitih uglova predstave lik i delo velikog muzičkog umetnika.

Reditelj Mladen Matičević je pričao da se “upoznao” sa Divljanom prvi put preko televizora, odnosno putem muzičkih spotova koje je gledao na televiziji i odmah bio oduševljen pojavom grupe “Idoli”.

“Nisam u početku shvatao šta oni to izvode, da li su ozbiljni ili je to šala, zabava. Iako to nisam kao mali razumeo, znao sam da je fenomenalno i genijalno. Moj otac koga sam mnogo voleo, bio je veoma strog po tom pitanju i njemu se nisu dopadali “Idoli”, nije prihvatao taj stil, dok su meni od početka privukli pažnju”, prisećao se režiser ’80-ih godina i pojavom Novog talasa rokenrola.

Matičević je rekao da nije bio blizak prijatelj sa Divljanom, poznavali su se, sedeli često u istom društvu, imali su medjusobno poštovanje i uvek popričali kada se sretnu.

Sa jedne strane to je i bila olakšavajuća okolnost reditelju da snima film o Divljanu, da ne bude previše emotivno uključen, mada on smatra da je “njegova smrt za sve bila uznemirujuća i šokantna”, a on sam je gajio snažne emocije prema njemu kao čoveku i umetniku.

“Nebeska tema – Priča o Vladi Divljanu” scenariste i reditelja Mladena Matičevića je dugometražni dokumentarni film sa pojedinim elementima igranog ostvarenja o velikanu, gospodinu, džentlmenu rokenrol muzike Vladi Divljanu, kako su mediji muzičara ranije definisali.

U njemu učestvuju najznačajniji autori sa ex-Yu prostora, koji su specijalno za ovu priliku snimili (i u filmu izvode) nove verzije Vladinih pesama – Darko Rundek, Srđan Gojković Gile i mnogi drugi.

Ovakav autorski pristup i veliki broj atraktivnih učesnika čini ovaj film jedinstvenim projektom kakav još nije viđen na našim prostorima.

„Toliko velikih muzičkih ličnosti na jednom mestu bio je izgleda moguć upravo povodom ovakvih okolnosti, a to je odlazak Vlade Divljana. Mislim da bi bilo teže u drugačijem povodu i situaciji spojiti sve njih, a ovde su oni bili tu da se podigne spomenik Divljanu. Svi su se rado odazvali mom pozivu da učestvuju i pričaju o Vladi u filmu, neke od njih sam tek upoznao, neke sam znao od ranije”, pričao je reditelj o procesu rada na samom filmu “Nebeska tema”, koji je dugo bio na repertoaru domaćih bioskopa, što je neuobičajeno za dokumentarce.

Muzička novinarka Dubravka Duca Marković, autor čuvene TV emisije “Hit meseca”, istakla je da je “Divljan imao poseban dar da napravi pesmu i da ona zaista traje”, što je bilo jedinstveno kod njega.
Marković smatra da je album “Odbrana i poslednji dani” (1982, Jugoton) rok sastava “Idoli” sigurno jedan od najboljih jugoslovenskih albuma ikada, na našim prostorima.

Zanimljivo je da i Darko Rundek, frontmen bivše novotalasne rok grupe “Haustor”, u filmu “Nebeska tema” govori upravo o tom albumu i priseća se da su mu “Idoli” delovali na početku karijere neozbiljno, kao da su slučajno upali u svet muzike i gledao ih je kao neke “fićfiriće” sve do pojave albuma “Odbrana i poslednji dani”, kada je zanemeo koliko se oduševio i bio raspamećen tim remek delom. Izgleda da svi dele mišljenje da je taj album prekretnica u uspešnoj karijeri “Idola”, a sada obeležava jubilej – 40 godina od nastanka.

Dubravka Marković je podsetila da je u to vreme bila hiper produkcija raznih bendova, te je u tada svoju popularnost imao “Plavi orkestar” ili “Bajaga i instruktori”, ali su bili drugačijeg stila i izraza.

Danas urednica u Radio Beogradu, gde vodi dve emisije („Nekad smo se dobro zezali” i „Večeras zajedno“), Dubravka Marković je dugo smatrana da je rodjena sestra Vlade Divljana, jer pomalo i liče u licu, tako da je taj mit ili urbana legenda godinama kružila Beogradom.

Ona smatra da su te osamdesete godine zaista bile veoma lepe, jer su se tada svi družili, bili mnogo bliskiji nego danas, energija koju su razmenjivali je bila sjajna i slično su razmišljali medjusobno, i delili su ljubav prema rokenrolu.

Jedan od osnivača antologijskog novotalasnog rok benda “Idoli” Vlada Divljan kasnije u solo karijeri je takodje imao mnoge poznate pesme sa svojim pratećim sastavima – “Old Stars band” i “(Ne)Vladina organizacija”, a živeo je u Austriji i tamo izgradio zapaženu karijeru i kompozitora primenjene muzike za filmove, televiziju, pozorišne predstave ili reklame.

Verni pratilac u svim sastavima je bio bas gitarista Zdenko Kolar, sada aktuelan sa bluz bendom “Zona B”. Kolar se prisećao saradnje sa Divljanom dok su bili zajedno u “Idolima”, i u drugim projektima.

“Bilo je to ovako: samo me pozove telefonom, pita me šta radim i kaže mi da odmah svratim na kafu. Tako je uvek počinjalo, i onda ja odem, i krene stvaranje muzike”, govorio je Kolar o toj Vladinoj spontanosti u kreativnosti i naveo da je uvek bilo teško odrediti i predvideti koja bi pesma postala hit.

Zdenko Kolar se iz Zemuna preselio davne 1963. godine sa roditejima u zgradu gde je živeo Divljan i on je bio prvi dečak kog je upoznao u tom novom komšiluku, a ubrzo i Božu Jovanovića, dva buduća muzička drugara. Sa njima je osnovao bend “Faraoni”, koji je promenio naziv u “Hoplipe”, i imali su uspešne školske svirke – 1969, što je bio Zdenkov početak karijere.

Prvi ozbiljniji bend sa Divljanom je bio “Zvuk ulice” 1976. godine, a radni naziv sastava im je bio “Marilyn” prema holivudskoj glumici Merilin Monro kojom su bili tada opčinjeni.

Kolar se prisetio da su odlazili zajedno na kurs iz gitare u Univerzitet „Braća Stamenković“ kod profesora Branka Perišića, a sada se ta ustanova zove – “Vlada Divljan”.

Kolar i Divljan, osim svih studijskih albuma grupe “Idoli” (“Paket aranžman” (1980), “VIS Idoli” (1981), “Odbrana i poslednji dani” (1982), “Čokolada” (1983) i “Šest dana juna” (1986)), saradjivali su i na daljim projektima i izdanjima – “Sve laži sveta” (Automatik, 2000) – Vlada Divljan Old Stars Band, “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale” (B92 Records, 2003) – Die Tonzentrale, live album “Odbrana i zaštita” (B92 Records, 1996) – takodje “Vlada Divljan Old Stars Band”, a potpisali su i muziku za domaći hit film “Tri palme za dve bitange i ribicu” (Favi, 1998).

Muzičar Dušan Strajnić iz psihodeličnog alternativnog benda “Stray Dogg“ (snimaju pesme samo na engleskom jeziku) bio je jedan od učesnika u filmu “Nebeska tema”, a lično nije nikada imao priliku da upozna Divljana, što mu je veoma žao.

Sa njegovom muzikom se upoznao kao mali prvenstveno preko albuma “Vlada i Gile – Rokenrol za decu” (1989) koji su stvorili Divljan i Srđan Gojković Gile (Električni orgazam), a sada te pesme često peva svojoj deci, u čemu uživa.

Strajnić je pričao da je Divljan veoma uticao na njegovo stvaralaštvo, i da je sada u fazi karijere kada snima album prvi put na srpskom jeziku sa nekim drugim sastavom, što mu prija kao promena.

Putem Zoom platforme online se javio iz Zagreba muzičar Mladen Juričić Max, veliki prijatelj Divljana, sa kojim je saradjivao kao deo “Ljetnjo Kino Big benda” i novog ruha Vladine pesme “Samo jednu ljubav imam”, a takodje su i njegove stare pesme obukli u “novo odelo”.

“Danas na Vladin rođendan na radio stanicama Zagreba su puštane njegove pesme, i činilo mi se kao da ih čujem prvi put, rasturile su me. Vlada je bio ambasador dobre volje, povezivao je kulturu Srbije i Hrvatske. Sreli smo se prvi put osamdesetih godina na Omladinskom festivalu u Subotici, kada su učestvovali svi tada novotalasni bendovi – njegovi “Idoli”, “Šarlo Akrobata”, “Film”, “Haustor”, “Električni orgazam”, prisećao se muzičar Mladen Juričić Max, koji je bio član bendova “Vještice”, “Šo!Mazgoon,”, “Film”, “Azra”.

Pre dve godine (2020) Max je snimio pesmu posvećenu Divljanu – ”7 nota 100 zivota”, kako on sam kaže, “tek moj mali doprinos i velika želja da saradnju sa Vladom Divljanom simbolično produžim još jednom pesmom, a njegov vedri duh da i dalje bude sa nama”.

Kako su istakli organizatori tribine u najavi, simbol dobrog života, kvalitetne muzike i raspoloženja koje se nosilo u krčagu i delilo sa prijateljima, između svega ostalog, bio je i jeste Vlada Divljan.

Taj dečko nije obećavao on je ispunjavao sve naše snove, mamio uzdahe, učio nas kako treba da se pleše i njiše, vodio nas je na more, ljubavlju terao kišu i pravio radosne dane, bio je svetionik i kada je ovde bio mrkli mrak, a on svetli i dalje ssvojim osmehom i glasom.
Neponovljivo je njegovo preplitanje emocija protkano istinskom ljubavlju prema svemu što vredi.

Sinoć je u Beogradu i šire proslavljen njegov rođendan – 10. MAJ.

Rođendan rok velikana je ranijih godina bio obeležen pravim spektaklima – koncertima u beogradskom Sava centru i Tvornici kulture u Zagrebu.

Pored filma i tribine, realizovan je koncert beogradskog sastava (ne)normalni.
Bend ima dva autorska albuma – “(ne)kompatibilnosti” i “Refren za poneti”, ali su odavno poznati širom zemlje i regiona i kao Vlada Divljan Tribute bend.

Poslednjih godina Vlada Divljan je skoro svake godine nastupao na koncertima u Beogradu, iako je dugo živeo u Beču, tako da je publika mogla više puta da ga gleda na večerima u Domu omladine (Velika sala), bivšoj Dvorani Doma sindikata, na dočecima Nove godine u centru Beograda, na festivalu “Bojčinsko leto” u Surčinu, Progaru.

Oduvek je bio i ostao večiti dečak iskrenog srca, divne energije, osmeha, pozitivnih misli i ljubavi prema svim dobrim ljudima.


Ivan Makragić