NIKOLA VRANJKOVIĆ SINOĆ U BAŠTI KLUBA FEST (SUBOTA, 27.06.2020.)

ROCK POEZIJA OD SEDAM VELIČANSTVENIH

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

Pevač i gitarista Divljih jagoda, Livio Berak, objavio prvi samostalni singl “Hoću novi život”

Livio Berak, muzičar koji već dugi niz godina sarađuje u raznim muzičkim formacijama, a već izvesno vreme i...

KULTURA – MUZIKA NA ČEKANJU (VOL. 6): ODLOŽENI KONCERTI NEGATIVE, NIPPLEPEOPLE, KRALJ ČAČKA

ZA SADA BEZ NAŠIH FAVORITA TAMAN smo se svi ponadali da se svet vratio u normalu i...

KULTURA–MUZIKA NA ČEKANJU (VOL. 7): ODLOŽEN FESTIVAL “GRDELIČKO LETO” I KONCERT KALIOPI VEČERAS (10.07.)

SERIJA NEZAUSTAVLJIVIH OTKAZIVANJA Samo što smo najavili manifestaciju “Grdeličko leto” na Trgu u Grdelici u okolini Leskovca,...

ROCK POEZIJA OD SEDAM VELIČANSTVENIH


PRIVLAČNA bašta antologijskog rock kluba Fest u ušuškanoj oazi odmah pored Hale Pinki u Zemunu izgleda će ovog leta osvojiti iskrene ljubitelje prave, vredne muzike i pokloniće im događaje za duže pamćenje i iskonsko uživanje.
Kod nas se publika veoma brzo navikne na lepo, što se da primetiti i sa ovim novim prostorom još na otvaranju 19. juna sa koncertom Queen Real tribute, a nastavilo se još uspešnije i efektnije već sledeće večeri i nastupom Eyesburn.
Ipak, sinoć (subota, 27. jun) je novi događaj nadmašio prethodna dva, što se uvek može i očekivati, jer je sa svojim bendom načinio izuzetnu eksploziju na vrelini i sparini letnje noći, ko drugi do – NIKOLA VRANJKOVIĆ. Uvek velikim slovima.

Tokom ove godine, pre pandemije, umetnik je imao već koncert u Festu, a prethodnih meseci i krajem 2019. osvajao je druge veće prostore kao rasprodatu Kombank Dvoranu, gde nas je sve raspametio sa četiri sata maratona. Kako nadmašiti takav spektakl?
Protekla godina svakako je bila njegova, nije bilo relevantnijeg festivala niti prostora koji nije pokorio i svaki put pružao i najstitnije atome energije i neverovatne snage za onoliko gitarsko kidanje što je dokazao i ove subotnje večeri u punoj Bašti Festa.


Zanimljivo je gledati Vranjkovića u svim tim različitim ambijentima, kako svaki put udahnjuje novi život svojim nastupima, kao muzički serijal koji ima svoja poglavlja i epizode na svojim adekvatnim koncertnim mestima (Elektropionir, Subbeerni centar, Zappa barka, Fest), i leto 2019. nastavio je i na festivalima Beer Garden i Beer fest.
Dok nas nije zadesio korona period, odličnu formu je kalio Nikola sa tri uzastopna koncerta u knjižari Boolevar Books u Novom Sadu i Pivnici Floyd u Šabcu.
U tom nizu euforična ciljna grupa njegove pesničke misli i dela bila je od starta i sinoć pod plaštom magije prenosa te neobične hemije muzičara i svoje puiblike i posebno gitarsko – vokalnog umeća koje vas sasvim postepeno, neprimetno, lagano … izuva iz cipela.

Opus jedinstvenog pesnika i muzičara sadrži diskografiju alternativne grupe Block Out čiji je on bio stožer, alfa i omega, kompletan autor, i ljubitelji uvek očekuju da upijaju numere sa svih albuma kultne grupe grunge rock psihodeličnog prosedea: Crno, belo i srebrno (1994), Godina sirotinjske zabave (1996), San koji srećan sanjaš sam (1998), Ako imaš s kim i gde (2004). Presek ove bogate karijere naravno nije sve, ni u opusu NV, a ni u sadržaju njegovih koncerata, već se nadovezuje na drugu liniju sopstvene solo karijere, koja se do neslućenih visina izdigla poslednjih sedam godina od kada umetnik samouvereno i sigurno vlada tronom rock scene kao solista.
Tada su se iznedrili mini album “Bremeplov” (2014) i dvostruki CD, istinsko remek delo “Veronautika” (2017), koji su uz prethodni materijal “Za ovde ili za poneti” (2001) činili kompletnu okosnicu svih koncerata, time i ovog juče.


Pevač, kompozitor, tekstopisac, gitarista, autor … čim se pojavi na sceni, zauzme poziciju spremnog lava da zagospodari pozornicom kao kralj te koncertne džungle, deluje na bini već kao akter i model svojih tako dobro znanih umetničkih rock fotografija, ali i vizualno privlačnih spotova. Sa uvijenom kosom, tom šmekerski sedom bradom i opuštenim pogledom, sa cigaretom u desnom uglu usana, toplim očima u kojima se ogleda i neka tek primetna seta. A pesme i pripovedaju o tome, na taj način, emotivno opustošeno, znalački osvešćeno, nekad i okrutno, pravi poeta u muzici, rock poezija kroz snažne balade i dinamične gitarske solaže, tako moćne i višeslojne kao kompleksno putovanje bez (vidljivog) kraja. Uz slikanje nevidljive utopije na horizontu, Nikola nas često uvodi kroz svoja dela prvo višestrukim instrumentalima, simbolični prolozi koji nas tek zagrevaju za dalje istraživanje duše i osećanja autora.

Vranjković ako želi, priznaće sebi i ostalima više puta “ne vraća mi se” u delu Marburg, a kako i da se vraća tamo negde kuda vlada patnja i agonija.
Kada pažljivo hoda, na putu mu se otvaraju Zvezdane staze, ali on se često pita “da li je jebeno moguće?” što odzvanja čitavom baštom i prolama se kroz otvoreno nebo.
Svakome svaka čast ko uspeva da na tako visokim temperaturama na nivou šoka stameno vlada na užarenom stage-u, sliva im se znoj na lice, ali momci iz benda sa svojim frontmenom stoički podnose tu paklenu atmosferu i reflektore, probijajući se kroz magične gitarske pasaže i umetnost muziciranja kao da sede udobno u “Fotelji” i kroz nju nam pisac otkriva čitav mikrokosmos svojih dilema i odluka. A niko tamo ne sedi, ni u fotelji, ni bilo gde komforno, nemaju gde, stoje i bore se kroz pakao teških pesama i vreline asfalta. Navikli smo na Vranjkovića da dobar deo koncerata sedi, a sada je to činio tek povremeno, kada se dobrano odmaklo od prvih taktova, tek da napravi intermeco, kroz sfumato dima od svoje cigarete i manjih gutljaja vode da ne dehidrira. Retko remek delo “Fotelja” opčinjava 11 minuta koliko traje i ne oseća se nikakav pad nijednog trena, što čine i ostale njegove duže pesme koje se prate u jednom dahu i treptajima.


Nikola svoje fanove posmatra sve vreme, iako to ne deluje tako, niti da mu je naročito važno, ali ne, on je psiholog i na svoj način psihoanalitičar, poznaje svoje ljude oko sebe koji sa žarom u očima citiraju sve reči njegovih pesama. I tako ih upoznaje …
Izvire bes i nerazumevanje kako neko može da ne čini ništa u životu kada ga ponižavaju i poražavaju – “seku ti granu, a ti sediš, seku ti glavu, a ti ne vidiš!!!”, upečatljiva i agresivna deonica drame Moraćeš da naučiš da živiš sa tim (pesma nastala u saradnji sa Autogenim treningom).

Ponovo Nikola uspeva da omađija svet ispred sebe, i konačno je divno posmatrati te mlade i starije ljude, sve su to zanimljiva, plemenita, produhovljena lica. Na njegovim koncertima su sve gospoda i neki lep univerzum, kulturni, vredni, poznaju kompletan opus, taj vredan diskografski balans od sedam veličanstvenih studijskih albuma legendarne grupe i solo karijere. Teško je uspeti da se kroz solističku priču istisne prethodna uspešna indie grupa, a njemu je to izgleda uspevalo lako, odnosno postao je institucija za sebe, kao da je oduvek bio samo – Nikola Vranjković. A ne deo Block Out kosmosa, sa kojim je vladao uz ostatak ekipe 23 godine.
Dok ga posmatrate, deluje da je njemu sve lako, da stvori tu dramsku matricu po kome se gradacija koncerta postepeno rađa i onda poput vulkana samo doživi erupciju i dinamitnu katarzu, koja prati i Nikolino oslobađanje u svakom smislu. Prvo se njegova kosa sama zavijori i udaljava od konjskog repa i time kreće serija nezaustavljivih eksplozija kroz uzvišene instrumentale i blago autotitativni promukli vokal.


Dramaturški koncipirano, lider i svoj bend zavode i osvajaju publiku, ali to tako realizuju nenamerno i nenametljivo, a hevi metal psihodelični tonovi dominiraju i kada kolega iz grupe Ivan Zoranović Kiza (vokal, gitara, klavijature) preuzme mikrofon i zavlada scenom kroz stihove “mi smo zalutali i evo sad se vraćamo polako, ali ne znamo kako!” kao veoma efektan odlomak naslova Dan koji nikada nije došao. Čekajući taj nedosanjani i nepristupačni dan kao Godoa, Nikola zapravo shvata da se nalazi na opasnom “Raskoraku” bez rešenja i priznaje sebi u gustu bradu – “ako ostanem moraću dalje”. Uz ovu numeru pred nama je još bisera Block Out poretka, u kojima se autor nalazi na raskrsnici identiteta ili samospoznaje i kao da čini vapaj – “ja ne umem da ti kažem ko sam”, predana i detaljna vivisekcija numere Ako imaš s kim i gde.

Hvala vam svima što ste sa nama večeras ovde, osećamo se kao da nismo svirali 200 godina – Nikola se osvrće na celu pandemija situaciju i pauzu oko koncerata za sve.
Pravo iz staračkog doma dolazi nam Kiza – aludira umetnik na svog kolegu iz benda koji je tokom korona perioda našao posao baš tamo kao socijalni radnik, što mu je i struka. Kiza je inače bio veoma aktivan i u online svirkama na svojoj Facebook stranici.
Ljudi, ne zajebavam se, ozbiljno, Kiza se zaista zaposlio u jednom staračkom domu – objasnio je šarmantno Vranjković, na aplauz prisutnih u prvim redovima.
Onda dodaje simpatično: Moramo paziti ovde na vreme koliko nam traje koncert, jer sledećih pola sata je ključno” – mudra opaska na ovu floskulu koja se ukorenila u kolokvijalni govor, tokom zasedanja struke u medijima i sve nas bacala u stres.

Izvanredno i vanserijsko delo od 7 predivnih minuta Zadrži svoj dah uvek sve uspeva da raspameti i ošamuti, prođu vas žmarci i nemir čim prostruji kroz telo i um. Na “Sretenje” nastaje “kraj zimskog sna … kao da ceo svet spava … a java ne obećava”. Barem onda koncert Nikole Vranjkovića (za)uvek obećava … da će biti vrhunski.

Ima toliko kompozicija Nikolinog solo perioda nakon grupe u diskografskom svestranom opusu (Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu, Tajni život suterena, Dve reči, Dve hiljade i kusur godina) koje uvek opominju i zateknu vas, a to ne može tek tako, bilo ko, svuda.
Inspiracija dugo tinja i onda bljesne kroz rock poetiku uz gitarske bravure koje nemaju granica uživanja i rasturanja do kraja, do koske. Dužina pesama na CD-u i uživo vam nikada ne smeta, kao ni trajanje koncerta, a Nikola uvek zvuči identično kao na svim nosačima zvuka. Nema razlike!


Ipak je album “Veronautika” (sa višeslojnim, kompleksnim i snažnim kompozicijama poput dugog i udobnog putovanja), po glasovima slušalaca Radija Beograd 202 proglašen za najbolji 2018. godine, dok je umetnik dobio i nagradu “Strune od svetla” za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Dovoljno?

Uskoro izlazi trostruki live CD Nikole Vranjkovića sa koncerta u Kombank Dvorani decembra 2019. u izdanju kuće Multimedia Music, kao prava poslastica za iskrene fanove i kolekcionare. Nezavisni autor će nam se predstaviti uskoro i sa novim singlovima, a ako ga ne vidimo na Beer Gardenu ili Beer festu, izvesno je da će u Beogradu svirati u Božidarcu, za koji se još uvek čeka novi datum, u septembru. Podsetimo, imao je zakazan, pa odložen koncert tamo 13. marta, uoči vanrednog stanja, ali sa aktuelnom zabranom masovnih okupljanja na kulturnim dešavanjima.

Hvala, Nikola, na još jednoj neprolaznoj veličini od svog briljantnog koncerta.
Ali, publika je već razmažena i samim tim i ne očekuje nikad ništa manje.


P.S. Organizacija kluba Fest je zaista ovog leta posle karantina i teške izolacije veoma vredna, te vas u narednom periodu očekuju koncerti mnogih jakih imena: Mooncage & R.O.C.K. (2. jul), Ničim izazvan (3. jul), Texas Flood (4. jul), Lutke na koncu (10.07.), Deca Loših Muzičara – DLM (11.07), Lift (16.07.), Kralj Čačka (17.07.), Stray Dogg (18.07.), Ritam nereda & The Bite (24.07.), Disaster (30.07.), Dža ili Bu (31.07.), ELEMENTAL (21. avgusta), Atheist Rap (11. septembra).

Dobronameran i veoma praktičan savet za sve koji će ići dalje u Fest, ali … :
1) nemaju kola,
2) nemaju sa kim da dođu i odu kolima,
3) nemaju spreman budžet za taksi svako veče
4) ne žive blizu kluba Fest u Zemunu
….

– Pažljivo gledajte na sat i brinite o tome kada imate poslednji dnevni autobus za vaš (udaljeni) dom. Nekad nije moguće da vaše favorite odlušate do kraja, i okvirno vreme kada je potrebno da bezbedno i komotno krenete je 23.00h. Sve posle toga je zastrašujuća trka sa vremenom, autobusi ne idu više istim redom vožnje već kako im padne napamet, i da ne bi ostali zarobljeni u ovom delu grada, svaki minut je ključan! Da se ne desi da vam mučenje oko povratka kući, kada nema nikakvog prevoza, pomalo istisne uživanje na koncertu i ne presedne vam inače vrhunski utisak i doživljaj.


Ivan Makragić

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Zagrebački bend Mašinko predstavlja novi singl i videospot o „Izgubljenom vremenu“

Zagrebački bend Mašinko predstavlja novi singl i videospot „Izgubljenom vremenu“ s aktualnog albuma „Danas ću, sutra ću“....

Vlada u Velikoj Britaniji ponovo dozvoljava održavanje koncerata

Nakon što je prošle nedelje spremila paket mera pomoći za muzičku industriju i sektor manifestacija od čak 1,57 milijardi funti, vlada Velike...

OTKAZAN TAM – TAM MUZIČKI FESTIVAL U HRVATSKOJ

“Dragi TAM TAM-ovci, nažalost nemamo dobre vijesti. Kao organizatori TAM TAM-a i u dogovoru sa lokalnim vlastima, a obzirom na situaciju smo...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!