Nikola Vranjković: Rok pesnik i snažna koncertna grmljavina (sinoć, 8. avgusta – Zappa Barka u Beogradu)

Izuzetno (ne)podnošljiva lakoća i dinamika rock maratona

0
Reklama


Izuzetno (ne)podnošljiva lakoća i dinamika rock maratona



BEOGRAD, 9. avgusta (Tanjug) – Rok muzičar Nikola Vranjković održao je sinoć (nedelja, 8. avgust) skoro tročasovni koncert na reci, u neobičnom i atraktivnom ambijentu “Zappa Barke” u Beogradu, pred velikim brojem svojih iskrenih ljubitelja koji su upijali svaki stih i horski strastveno pevali sa muzičarem.

 Koncert je održan u organizaciji veoma aktivne agencije – kuće “Panteon Promotions”.

Svestrani umetnik – kompozitor, pisac tekstova, gitarista, producent, rok pesnik, pevač, pre dve godine (septembar 2019) je prvi put na istom prostoru imao uspešan koncert, tako da je ove noći tek po drugi put isprobavao teren i opipavao puls neke svoje nove publike.


Bivši frontmen antologijske alternativne rok grupe “Block Out” nije izneverio ni sada očekivanja svojih fanova, koji su od samog početka do kraja disali kao jedan i pratili zavidan opusa Vranjkovića kroz sedam magičnih albuma – četiri od spomenutog benda i tri dragulja iz solo karijere.


Maratonski događaj je krenuo upravo sa grupom Block Out i kompozicijom koja je sve odmah žestoko pokrenula – “Najduži je poslednji sat”, što je bila tek uvertira, “predjelo” za ono što sledi.






Odmah narednom numerom je Vranjković nagovestio uobičajenu grmljavinu i eksploziju sa stihovima “Moj korak je moje ime, čuvaj me” za pesmu gde jasno i odlučno poručuje “Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu”, sa remek dela od solo albuma “Veronautika” (2017).

Upravo je taj album iznedrio jedinstvene instrumentalno-vokalne bisere od kojih je teško odrediti koji je najuzvišeniji, jer svi izazivaju vrhunski doživljaj bez premca.


Tako se na albumu nalazi i 11-minutno čudo “Večernja zvona”, koje se ne može slovima prepričavati, mora se doživeti takvo muzičko putešestvije za sva čula, što važi i za “Fotelju”, identičnog trajanja, koja ima tako jedinstven uvodni segment satkan od neponovljivih gitarskih i bubnjarskih instrumentala.


  Vranjković sa zapaljenom cigarom kroz sfumato atmosferu poetičnog dima na sceni uglavnom sedi prema pravilu tokom prve polovine koncerta, dok se još uigrava, poigrava, trenira za ono žestoko koje tek sledi kasnije.

  Tako je prvi segment koncerta posvećen laganijim melodijama, kompleksnim kompozicijama koje se poetično slivaju niz stvaralaštvo Vranjkovića, što prolazi kroz njegove prste na gitari i autentičan, originalan vokal.






Duboki glas lidera idealno se uklapa u gitarske rifove i duge solaže koji zavode auditorijum ispred bine, a koliko detaljno poznaju iz publike tekstove pesama, bilo je jasno kada su svi redom pevali poznatu melodramu “Dve reči”, koja se pamti i po upečatljivom video spotu.

Nikola je rešio da na ovoj izvanrednoj numeri mikrofon prepusti svojim obožavaocima, jer su oni više od pola pesme uglas snažno pevali, ne davajući mu da se on priključi i nastavi.

Sa navedenog albuma treća u nizu beše “Zadrži svoj dah”, kao istinsko remek delo, gde dominira, kao i u “Dve reči”, briljantan instrumental i ostavlja bez daha prepun brod publike.


Vranjković inače predstavlja specifičan fenomen u savremenoj rok muzici.
 Iako ne pripada “mainstream” pravcu, dakle nije u komercijalnim vodama, već u umetničko autorskom prosedeu, progresiv rok, psihodelični hard rok, koja naginje ka nezavisnoj, alternativnoj sceni, bez izuzetka svaki put uspeva da rasproda svoje nastupe, premda veoma često svira u Beogradu.

   Nije prošlo ni dva meseca od njegove prethodne svirke u prestonici kada je napunio Letnju baštu rok kluba Fest u Zemunu (19. jun), koju je “opsedao” i u junu 2020, eto “Zappa barka” je bila krcata posetiocima, gde je nekoliko stotina duša iskreno uživalo u performansu.








Neumoran muzički umetnik, samo što je gostovao na turneji po Srbiji (Šabac, Valjevo) i regionu (“Lake Fest” – Nikšić), nije mu problem da održi i maratonski koncert u Beogradu sa svojim vrhunskim bendom od pet članova, koji ga zdušno prate i čine jedan kompaktan i bogat organizam.


Repertoar se i dalje zakačio za grupu “Block Out” kada je priznao Vranjković da ide “Protiv sebe”, jer se nalazi na samom “Raskoraku”, kroz stihove “ako ostanem, moraću dalje”.

Kako pesimistično najavljuje i piše Vranjković “Kraj je zimskog sna, a java ne obećava” u čuvenoj pesmi “Sretenje”, tako mu se sledeće delo proteže na ogroman period “Dve hiljade i kusur godina”, uvek poetično, fatalno, osvešćeno, jer on upozorava, opominje, brine za sve dalje šta se može desiti.


Rok pesnik, dobitnik nagrade “Strune od svetla” upravo za umetničku vrednost svojih pesama, uglavnom na koncertima, kao i sinoć, ne priča mnogo, tek povremeno se obrati publici, ako ima potrebe. On smatra da sasvim dovoljno njegove pesme govore kroz njega, mada ume da se našali, tako što članove svog benda predstavlja prema imenima injekcija protiv Kovida-19, što je bilo simpatično.


Ume kantautor i bolno da prizna “Tako mi nedostaješ” u neprevaziđenoj, predivnoj rok baladi “Tajni život suterena”, i sve vreme uspeva tokom tri sata da oduševljava fanove, kojima nikad nije dosta svirke, jer su navikli da slušaju Vranjkovića i po četiri sata bez problema i bez pauze.






 Drugi segment koncerta je realizovan kao istinska rok eskplozija, teška grmljavina koja je zatresla ceo brodić na Savi, jer je Vranjković sa svojom moćnom 5-članom ekipom viknuo “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim” kroz osvešćene stihove “Loše vreme vadi pogrešne ljude, loši ljudi prave pogrešno vreme” ili “Seku ti granu, a ti sediš, seku ti glavu, jer ti vrediš”. Kada se ponovo čuju reči, deluje tako turobno, emotivno opustošeno, beznadežno, mračno, ali danas je takav i život koji gradi kompleksne mučne okolnosti i truje dušu.


  Na sve to se zato Vranjković energično prodere “Da li je jebeno moguće kada mu je svega dosta u pesmi “Zvezdane staze”, što je iz opusa Block Out,dakle još od tada se ništa ne menja u našim stanjima teskobe, a možda je uteha u “Manastiru”, takođe iz perioda te grupe, u kome se ističe – “Ptice lete, gori more, tope se planine”.


 Skoro tri sata intenzivnog koncerta prošetao je NV publiku kroz karijeru benda Block Out i albume – ,,Crno, Belo i Srebrno˝ (1994) ,,Godina Sirotinjske Zabave˝ (1996), ,,San koji srećan sanjaš sam˝ (1998) i ,,Ako imaš s kim i gde˝ (2004).

  Ipak, kako je uveliko postao muzička, kulturna institucija za sebe, zapravo je uspeo da od svoje solo karijere stvori brend I uspešniji život od samog benda, što je verovatno svim ljubiteljima grupe delovalo nemoguće.
  Tako su se iznedrili albumi ,Za ovde ili za poneti˝ (2001) – dok je još bio deo benda, mini CD ,,Bremeplov˝ (2004) i dupli album koji je spomenut ,,Veronautika“ (2017), svojevrsno remek delo vokalne i instrumentalne muzike sa veoma dugim, moćnim kompozicijama.






 Istina je da nema ni približno slične autorske kreativne figure na našim prostorima, jer Nikola Vranjković sa svojom ekipom deluje u potpunosti sa neke druge, udaljene planete.

  Zapravo funkcionišu kompletno kao strani bend, najviše negde u linijama kolosalnog “Pink Floyd”-a, a nije ni slučajno da je zagrevanje pred nastup Vranjkovića, set lista za zagrevanje u Zappa barki bila u znaku bendova “The Cure” ili “The Cult”.
   
Opet, N.V. sa svojim saborcima nije nalik ni navedenim gothic sastavima, tek delimično instrumentali mogu biti deo tog univerzuma i kosmosa.

 
  Svaka pesma je kao neka posebna, gigantska celina, kao kratak film, audio eksperiment koji će prerasti u nešto ogromno, serijal nadahnuća bez kraja, koji se račvaju u nekoliko dramaturških rukavaca, slojeva, specijalnih nivoa.
  Idealno bi bilo da muzičar vremenom postane tražen i u primenjenoj, filmskoj muzici, u toj sferi bi takođe postao tražen među rediteljima i producentima filmova, pozorišnih predstava ili igranih TV serija.


Veoma je angažovan zato na svim važnijim manifestacijama ili festivalima po zemlji ili region pre i tokom pandemije (Beer fest, Beer Garden, Exit, Arsenal fest, Rock Village – Banatski Sokolac, Lake fest – Nikšić) i na solo koncertima uvek tako lako i brzo rasproda nastupe (klubovi Fest, Elektropionir, SKC, Božidarac, Subbeerni centar, Kombank Dvorana, Dom omladine, prošle godine prvi put i na sceni BitefArtCafe na Kalemegdanu).







Ove sezone je nastupao na 11. Arsenal festu u Kragujevcu, na kome je svirao i 2020. kada je festival slavio jubilej od 10 godina postojanja, ali su morali nastupati bez publike, dakle online, a live streaming je išao preko YouTube platforme manifestacije.

 Tokom pandemije Nikola je objavio trostruki live album ,,Biološki minumum˝ (Multimedia Records 2020), snimljen u decembru 2019. na rasprodatom maratonskom koncertu od puna 4 sata u Kombank Dvorani, u Beogradu.

Sledeća stanica Nikole Vranjkovića i ekipe jeste  31.08. Niš – Banovina.

Od poznatih kolega, koncertu na Zappa barci su prisustvovali alternativni elektro rok tandem Romana i Bojan Slačala, alfa i omega uspešnog benda „Artan Lili“.

Što se tiče programa na Zappa barci, posle pop rok rokabili atrakcije “Vampiri” i Vranjkovića od protekle nedelje, sledeći je 19. avgusta hrvatski muzičar neobičnog pseudonima Z ++, kao i alternativni srpski bend “Keni nije mrtav”.
 
Mlade domaće rok nade “Dram” će nastupiti 26.08., a grupa “Ex-Revolveri” će biti na pozornici brodića 1. septembra.





Reklama

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here