NIKOLA VRANJKOVIĆ Povodom koncerta u Beogradu: Kombank Dvorana, 22. decembra

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

IVAN MILENKOVIĆ NAJAVLJUJE PRVI SOLO ALBUM SA BLUZ MAŠINOM

Novo izdanje Bluz Mašine ovog puta biće objavljeno pod imenom “Ivan Milenković i Bluz Mašina”, te će...

Cubismo i Jazz Orkestar HRT-a vas časte besplatnim krompirima

U jeku afere "Krompiri" koji potresa muzičku  i društvenu scenu poslednijih dana, Cubismo i Jazz Orkestar HRT-a...

Rage Against the Machine u Pragu, Krakowu i Beču

Podsećamo, povratnička turneja kultnih Rage Against the Machinea trebala je biti održana ove godine, ali je zbog...

MOJ BEND JE MOJE IME I PREZIME


Pesnik, kompozitor, producent, pevač, muzičar, aranžer, gitarista, pravi maestro.
Na sceni je prisutan već tri decenije. Ali nije karijeru obavezno imao samo u Srbiji. Četiri godine je proveo u Moskvi, gde je uvek radio samo u svojoj “struci”, nije morao da pristaje na razne kompromise. Dakle, i u glavnom gradu Rusije, naš sagovornik za “Music Pocket”, sa raznim grupama je svirao. Povratak u Beograd ga dovodi u kontakt sa dijametralno suprotnim izvođačima od njegovog senzibiliteta, kao što je pop grupa “Ruž” ili kontraverzni Satan Panonski. Onda kasnije postaje alfa i omega alternativnog benda “Block Out” od 1991. do 2013. godine, kada je definitivni kraj grupe. Bio je autor apsolutno svih pesama iz kataloga od četiri studijska albuma. Samo ime benda je smišljeno prema tada popularnoj video igrici. Progresiv, art rock, alternativa, muzika koju je tamo stvarao odlikovala je pomalo teška atmosfera, ali publika je to obožavala.

Posle raspada grupe, on nastupa samostalno sa novom ekipom talentovanih, vrsnih, izvanrednih muzičara, a na repertoaru su pesme iz solo karijere i grupe koja ga je proslavila. Naravno, znamo o kome je reč.
Vrhunski profesionalac – NIKOLA VRANJKOVIĆ.

Tekuća godina definitvno je njegova. A opet, koja pa nije? Sudeći po redovnim koncertima koje ima u prestonici, Vranjković je svakako ključna figura moderne alternativne rock muzike koja je uvek prisutna u muzičkom svetu. Ono što je možda najvažnije, njegovi epski koncerti uvek su rasprodati, bilo da je reč o manjim ili većim prostorima. U tome ne može da omane. Subbeerni centar, najbliži komšiluk Elektropionir, klub Fest tri puta ove godine, Zappa barka, a da ne pričamo o onoj gustoj gomili ispred Alternative stage na Beer festu. A tek letnje veče na Beer Gardenu – Makiška strana Ade Ciganlije. Uvek puno. Kao oko. Tradicionalno je držao koncerte u velikoj sali Doma omladine, naravno, uvek rasprodato i tamo. A onda je od prošle zime pronašao novo utočište za svoje prednovogodišnje druženje sa iskrenim ljubiteljima njegovih kolosalnih koncerata bliskim univerzumu Pink Floyd-a, težini emocija i prividnog mraka Nick Cave-a, ili monumentalnosti legendi R. E. M.

Kombank Dvorana, 22. decembra. U organizaciji koncertne agencije GMR.


Nikola ne drži svirke, nastupe, izlete … to su jednostavno – koncerti! Maratoni od tri sata bez pauze, sa retko vanserijskom gradacijom, koja se zahuhtava od mirnih početaka i padanjem u letargiju do čitave eksplozije gitara i vokala u noći bez kraja. Dramaturgija tih muzičkih rock čarolija nikada ne jenjava, energija je uvek na visini, i ima se utisak da bi mogao posle tri sata odmah da svira ponovo, i tako u beskraj.

Kompletan autor izdao je tri solo albuma. Prvi “Zaovdeilizaponeti” (2001) snimljen je paralelno dok je bio u grupi “Block Out”, dok su preostala dva u periodu kada je bio slobodan i mogao da stvara sopstveni muzički kosmos – “Bremeplov” (2014) i dvostruki CD “Veronautika” (2017). Upravo taj solo prvenac album predstavlja Vranjkovića i kao pesnika, jer uz album izlazi i njegova knjiga pesama, kao i tekstovi Block Out-a. Psihodelični rock koji apsolutno osvaja.

Svestran, veoma produktivan, koncertno izuzetno aktivan, u kontinuitetu nastupa na gotovo svim najznačajnijim rock festivalima po Srbiji (naravno i Exit), a ima i zavidnu karijeru i kao muzički producent. Osim svoje solo albume i neke iz faze Block Out, Vranjković je radio materijale mnogim poznatim grupama, kolegama: Orthodox Celts (“A Moment Like the Longest Day” 2002, “One, Two, 5” 2007), E-Play (“Crime” 2005, “Drago mi je da smo se upoznali” 2009, “Obični ljudi” 2013), Direktori (“Evo vam ga” 2000), Rare (“Breathing” 2001), Bolesna štenad (“Loše loše” 2012, “Desiće se lepe stvari” 2015), Sharks, Snakes & Planes (Nebeska mehanika 2013) i mnogi drugi.

Ovo je Nikolina priča …


Gledano sa strane, deluje da veoma lako i brzo rasprodate sve koncertne prostore koje zakažete u Beogradu, pri čemu vam je protekla godina bila veoma plodna – Subbeeerni centar, klub Fest, Elektropionir, Zappa barka, a naravno uvek su puni redovi i na Beer Gardenu i Beer festu. Koji su to još koncertni prostori, osim Doma omladine i Kombank Dvorane, koji su vam zanimljivi u prestonici za novo “osvajanje”?

– Voleo bih da odsviramo akustični koncert na Kolarcu.


Tradicionalno ste svirali pred novu godinu upravo u Domu omladine. Ipak, drugu zimu zaredom ovaj prostor ste zamenili Kombank Dvoranom. Da li vam je DOB postao tesan zbog tolike publike koja se sve više umnožava ili vam je jednostavno komotnije da promenite sredinu, scenografiju, atmosferu, energiju jedne kuće?

– Volim da sviram u bioskopskoj sali Doma omladine. Mnogo puta sam tamo svirao u poslednjih 20 godina, ali koncerti u Kombank Dvorani su nešto posebno. Prošlogodišnji koncert tamo je bio zaista odličan po svim parametrima, pa smo rešili da ostanemo u istom prostoru i ove godine 22. decembra.




Pre kultne grupe “Block Out” vaš život je bio na adresi velike Moskve četiri godine. Kako se čovek odluči da ode iz Srbije i pokuša tamo daleko, a kako onda na kraju ipak odluči i da se vrati? Da li ste se danas pokajali zbog povratka iz ušuškane Rusije u uvek komplikovanu i nestabilnu Srbiju? Zašto tamo niste ipak ostali?

– Zašto bih se pokajao? Ja volim Srbiju, to je moja zemlja, a navikao sam odavno na te lažne uzbune i dizanja tenzije ni zbog čega, i plivam nekako i kroz bistru vodu i kroz fekalije. Nekad naravno držim glavu visoko iznad vode….Nisam dugo bio u Moskvi, a vidim da se sve promenilo. To je jedna ogromna planeta sama sebi dovoljna. Ne nedostaje mi. Fale mi jedino neki prijatelji odatle.


Osim što ste pisac tekstova, kompozitor, kompletan autor, vi ste takođe i producent albuma mnogih svojih kolega (Orthodox Celts, E-Play, Direktori, Sharks,Snakes & Planes, Bolesna štenad, Rare …). Kako osećate drugi bend u tom poslu muzičkog producenta? Da li nepogrešivo ocenite kakav album je potreban kom bendu i stremite ka tom cilju šta je apsolutno najbolje za vaše kolege?


– U zadnje vreme manje radim u studiju jer nemam vremena, ali kad radim sa nekim bendom, uglavnom su to ljudi sa kojima se dobro poznajem, tako da se ja stavljam u ulogu spoljašnjeg člana sastava koji im svakako želi sve najbolje. Razmišljao sam naravno dosta vremena pre snimanja o nekim albumima, i danas kad ih čujem, zadovoljan sam, a to je svakako i najvažnije.


Koliko često svirate u Beogradu i to uvek zapaženo, snažno i upečatljivo, neki bi rekli da ste možda već uveliko ušli u mainstream pravac, a ne više alternativu? Da li tako nešto potvrđuje i vaš predstojeći koncert u Kombank Dvorani, gde obično ne sviraju alternativci ili drugi pravci manje komunikativni sa širim auditorijumom? Da li vas opterećuju te kategoririzacije žanrova? Šta je to po vama glavna struja, a šta nezavisna – alternativa?

– Ne znam kom pravcu pripada moj bend, a i sve mi je jedno. U Kombank Dvorani evo pre neki dan svirao je i Lajbah, a malo posle našeg koncerta sviraće i Rambo Amadeus. I Nikola Pejaković Kolja je imao sjajan koncert u istoj sali prošle godine. Ako se svi ti izvođači svrstavaju u mainstream, nemam nikakav problem da im se u tom mainstream-u priključim. Šta je zaista mainstream u Srbiji, to je jasno, i koja su to imena, a što se tiče alternative, tu isto nema preteranog problema. Alternativa su oni bendovi za koje se neupućenimuzički urednici i novinari čuli pre tri godine i još uvek ne znaju nijednu njihovu pesmu, a inače postoje već dvadeset i više godina, pune hale i sluša ih ogroman broj ljudi. Ima ih dosta tih alternativnih, često ih zovu i mladim bendovima, iako neki članovi već imaju i po četrdeset i pedeset godina. Bez šale. Problem je ustvari u tome što ima veoma malo pismenih novinara i kritičara pa se pop i pop rok bendovi proglašavaju za rok mainstream grupe, pravi rok mainstream bendovi se nazivaju alternativnim, a zaista alternativni bendovi se označavaju kao “neki tamo bezveze amateri” kojima uglavnom ne žele ni da objave najavu za koncert u novinama, a upravo ti “bezveze amateri” su nešto što ovu zemlju drži još uvek dovoljno daleko od septičke jame u koju lagano klizi.


Više od 20 godina ste bili alfa i omega Block Out ere. Kakav je osećaj kada dođe do razlaza benda koji vas je afirmisao, i onda odjednom krećete ponovo sami? Da li je postojao strah da neće publika da vas prihvata dalje od matičnog benda?

– Nisam razmisljao o publici ni tad, a ni sad. Razmišljao sam kako da nađem vreme i ljude sa kojima mogu da završim dupli album koji sam dugo pravio. I stvorili smo “Veronautiku” posle jako puno rada u studiju. Ustvari nikad nisam ni kretao sam u nešto novo, već sa novim bendom, koji se na nagovor mojih drugara zove potpuno isto kao što se i ja zovem i prezivam.



A onda ste sada skoro institucija alternativne rock muzike, kao individua i deluje mnogima kao da ste oduvek zapravo bili samo – solo igrač? Da li ste vi to lako uspeli da nadgradite “Block Out” i budete izmeštena priča sama za sebe?

– Na potpuno isti način sam radio i onda i sada, i na sreću sam uvek svirao sa odličnimmuzičarima. Uživao sam da sviram u Block outu sa Balaćem i Miljkom, jer smo se sjajno razumeli i dopunjavali, kao što i danas uživam da sviram sa Danilom, Kizom, Mikijem, Božomi Macanom.


Posle života u Moskvi i sviranja sa raznim bendovima, u Beogradu u to vreme sarađujete sa nekada slavnom pop grupom Ruž, kao i Satanom Panonskim. Da li biste danas mogli sebe da zamislite da radite sa nekim pandanima tih sastava? Ovako deluje nespojivo mnogima.

– U to vreme sam puno svirao u studiju i na koncertima sa raznim bendovima. Ova dva su specifična, jer su apsolutna suprotnost, ali meni je to bilo zabavno. Mogao bih ponovo sa sličnima, zašto da ne. U oba slučaja sam svirao kao gitarista na koncertima koji svira tuđe pesme na način na koji bendu to odgovara. Naravno sa Satanom Panonskim je to bila prava avantura na bini koju je trebalo doživeti, a boga mi i preživeti.


Vaš stil muzike, komponovanja, vokala, tekstova, odlikuje teška priča, mračna atmosfera, padanje u letargiju. Da li su umetniku potrebni sivi i tamni tonovi? Da li vas nekada plaši mrak kao takav, ili samo odsustvo svetlosti u svetu u kome živimo, ili samo boravimo? Da li nekada uspevate da se probijete kroz teško prohodne prepreke života?

– Iskreno, ne smatram svoju muziku teškom niti mislim da preovladavaju sivi i tamni tonovi. Probijam se kroz svoju muziku kao što se svi mi probijamo kroz život, na najbolji način na koji umem.


Spotovi su vam filmični, posebno za pesmu “Dve reči” sa Sergejem Trifunovićem. Ovaj glumac je igrao i kod Vukašina Markovića i irieFM, kao da je idealan za ekranizaciju pesama? Da li vi osmišljavate ideju, scenario za sopstvene spotove, i konkretno kakav je bio rad na ovom spotu gde Sergej kao da tumači – vas? Svesni ste da su to prave male filmske priče, kao kratki igrani filmovi?

– Spot za pesmu “Dve reči“ je zapravo premontiran studentski film rediteljke Milene Grujić. Montažu su jako dobro uradili Bojan Dmitrašinovići spomenuta Milena Grujić uz nekoliko mojih sugestija.


Iako svirate svuda po Beogradu i Srbiji, nedavno ste imali tri poglavlja – koncerta u Novom Sadu (Boolevar Books), vi ste ipak odabrali za život – Zrenjanin. Zašto baš ovaj živopisni krajolik od grada u Vojvodini? Niste jedini koji je tamo od vaših kolega (Zoran Kostić Cane), i zato se nameće pitanje– da li tamo živi čarolija koju prestonica ipak ne poseduje?

– U Zrenjaninu za 20 minuta stignem da uradim nesto za šta mi u Beogradu treba 5 sati! Kad rešim da idem na pecanje, ja sam za 10 minuta na Tisi na čamcu, kad rešim da odem u Beograd, za sat vremena stignem do Arene, i onda još sat putujem do Dušanovca, ukoliko dolazim po danu. Mi Beograđani kao da smo u prošlom životu nešto jako zgrešili, pa sada okajavamo grehe u jednoj pretrpanoj košnici u kojoj se svi jedva kreću i ništa ne podseća na normalan život. Mislim da nema veće kazne nego biti vozač u Beogradu! Beograd jeste divan grad za život, ukoliko imate dosta para, posao i stan u centru grada, a nemate automobil!

Uvek organizujem psihičke pripreme pred odlazak kolima u Beograd i sve češće razmišljam da putujem autobusom ili vozom, ali više ne znam gde se u Beogradu nalaze autobuska i železnicka stanica. Zrendža(Zrenjanin) je, kako Cane kaže, “večita nedelja”.


Tri studijska solo albuma i četiri sa grupom Block Out, dakle sedam veličanstvenih je za vama. Da li ste možda mogli snimati i više za skoro tri decenije karijere, ili vi smatrate da je ovo prava mera? Da li izbegavate da stvarate kao mašina, već samo kao – umetnik? Ali zato energije uvek imate za barem tri sata snažnog koncerta svaki put?

– U tim albumima ima mnogo minuta muzike ako malo pažljivije obratite pažnju. Albume sam snimao uvek kada sam imao dovoljno dobrih pesama i dovoljno vremena da im se posvetim. To nije ni malo naivan posao.

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija

Fotografije: Jovanović Strahinja

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Organizatori: Vidimo se na Moto Festu, Banjaluka 2021

Nakon što je prvobitno najavljeni datum održavanja četvrtog po redu Moto Festa, Banjaluka planiran za maj ove...

Cubismo i Jazz Orkestar HRT-a vas časte besplatnim krompirima

U jeku afere "Krompiri" koji potresa muzičku  i društvenu scenu poslednijih dana, Cubismo i Jazz Orkestar HRT-a odlučili su počastiti svoje obožavatelje...

FINALE ONLINE FESTIVALA “ARLEMM” VEČERAS (SREDA, 5. AVGUST) U 21.00h NA TELENOR YOUTUBE KANALU

LP DUO & MARKO LOUISIAKO je morao biti otkazan za pravo uživo uživanje zbog Covid 19 situacije, umetnički festival “ARLEMM Art Fest”...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!