Poema koja se pretvara u zbirku proze na sceni
BEOGRAD, 25. marta: Rok muzičar Nikola Vranjković sa svojim vrhunskim bendom održao je samostalan celovečernji koncert sinoć (24.03.) u beogradskom klubu Anti Shop Elektropionir kao otvaranje muzičkog programa konferencije i festivala “Kontakt 2022”.
Sasvim očekivano, karte za navedeni nastup su danima unapred bile rasprodate, što je sasvim normalno za umetnika koji je bez problema mogao da napuni i znatno veće prostore, kao što je Kombank Dvorana, gde je održao još jedan (treći) nezaboravan koncert u decembru 2021. godine.
Vranjković je sada imao svoje veče trijumfa u intimnoj atmosferi manjeg kluba prepunog iskrenih fanova rok poetike velikog muzičara, koji je krstario svojom uspešnom karijerom kroz dva i po sata intenzivne svirke.
Publika u Elektropioniru nije bila tu slučajno, sve je to mladi i stariji svet koji pomno prati Nikolinu karijeru, upija je svim čulima i želi da oseti tu magiju uživo kada na na metar ispred sebe gleda svog favorita kako gospodari pozornicom.
Intimniji koncerti u klubovima donose na neki način veću bliskost umetnika i svojih ljubitelja, što se moglo primetiti i ove noći, svakako se stvara opuštenija atmosfera nego na većim scenama koje je alternativni rok kompozitor napunio.
Uvek svetski uigran bend na čelu sa vrhunskim maestrom pružio je fanovima pregled zanimljivog diskografskog opusa Vranjkovića kroz četiri albuma njegove bivše grupe “Block Out” (“Crno, belo i srebrno” (1994), “Godina sirotinjske zabave” (1996), “San koji srećan sanjaš sam” (1998), “Ako imaš s kim i gde” (2004)) i tri materijala solo karijere (“Za ovde ili za poneti”, “Bremeplov”, “Veronautika”) kao sedam činova, poglavlja i dragulja jedinstvene višeslojne karijere.
Auditorijum od samog početka diše sa svojim favoritom, upija svaki stih, akorde, solaže, instrumentale, uživa dok traje muziciranje dužih kompozicija od po 12 minuta, kao posebne dramaturške priče i zaokružene celine. Vranjković izgleda da nikada ne ume da omane, on nastupa na bini kao da svira pred barem 10 000 ljudi koliko lako može da okupi kada je na Beer festu ili nekoliko stotina koliko se okupilo sinoć na veoma dinamičnom koncertu punom žestoke energije.
Scenario je uvek jasan i koliko god bivao isti, uvek je podjednako uzbudljiv – kreće se sa usporenijim numerama, publika se zagreva, gradacija se komponuje, da bi se nepogrešivo u drugom delu večeri nastavilo sa brzim i kraćim deonicama, razarajućim melodijama koje izuvaju iz svih vrsta obuća i jurišaju ka svom cilju.
Ta postavka pomalo podseća na sportske maratone u solo trkama plivača ili atletičara, pri čemu se takmičenja osvajaju upravo u drugoj polovini ka finišu izazova.
Tako i Vranjković u prvom poglavlju savršeno vlada epskim pasažima, rok balade predstavljaju muzičara kao vrhunskog rok pesnika, koji je osvojio nagradu “Strune od svetla” – godišnje priznanje upravo za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici.
Poetsko pripovedanje priče kroz note i akorde uvek oduševljava iskrene ljubitelje dok muzičar i njegova ekipa ne progovore “Dve reči” ili zauzmu svoju “Fotelju” i čuvaju se da “Zadrže svoj dah”, mada ume gitarista, pevač, kompozitor i lider sastava da opasno podvikne kada više nema kud – “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim”, i otkriva da ne želi više “Nikad” ili može ali za “Dve hiljade i kusur godina”, i svesno opominje kroz svoje snažne reči i stavove dok glasno viču “Večernja zvona”.
Kako je odmakao koncert, svaka sledeća numera je bila sve snažnija i brža, tako da se muzičar iz sve vreme sedećeg položaja lagano uzdizao i stojeći na nogama dalje pružao eksploziju vokala i gitare sa svojim profesionalnim timom mladjih momaka.
Voli Vranjković da se obraća publici, ali ne previše, tek je dovoljno da nakon oduševljenja ljudi ispred bine pomalo hermetičnog kluba Elektropionir, samo iskreno i skromno kaže – “Hvala vam puno”.
“Ako ostanem, moraću dalje”, nevoljno priznaje u svojoj pesmi muzičar, pravi osvešćeni kritičar ovog vremena nevremena, i nakon 150 minuta koncerta, priveo je program kraju, ovog puta, sasvim neočekivano – bez bisa.
Publika je želela dalje, uvek su gladni i žedni njegove muzike, poput vapaja, ali Nikola i njegov tim smatrali su da je to bilo dovoljno, da se “ne preteruje ni u jelu ni u piću”.
Svetlosni efekti na svakom njihovom koncertu uz tektonske poremećaje pri gitarskim solažama zaista su svaki put na vanserijskom nivou, kao da posmatramo spektakl predstavu, da je jasno da umetnik Nikola Vranjković odavno nema konkurenciju na ovim prostorima.
A sami tekstovi, reči, stihovi, misli, razmišljanja, koja prodiru kroz sfumato dima njegove cigarete … odavno su prevazišli foirmu pesme i kompozicije, i nadgradili na nivo poeme koja bi se lako mogla pretvoriti u zbirku proze.
Neko nekad je rekao, možda i potpisnik ovih redova – nakon Vranjkovića, zaboravite sve druge.
Pažljivo je uvek osvajao nove koncertne prostore u prestonici i širom Srbije, i jači efekat je postigao u manjim klubovima ovih sezona tokom pandemije – klub Fest u Zemunu – Letnja bašta, BitefArtCafe na Kalemegdanu, Subbeerni centar, Zappa barka, Božidarac i drugi ušuškani prostori.
Osim Beograda, fanovi ga mogu gledati 1. i 2. aprila u Novom Sadu, knjižari “Bulevar Books”, a onda ga put vodi ka Nišu – 7. i 8. aprila u klubu “Feedback”, i 24.4. će biti u Gornjem Milanovcu.
P. S.
Drugi koncert kao deo “Kontakta” takodje je realizovan sinoć – pijanistkinje Branka Parlić i Nataša Penezić nastupile su u Kolarčevoj zadužbini.
Večeras (25.03.) je svirao “Obojeni program” takodje u Elektropioniru, gde će sutra veče (26.03.) na zatvaranju manifestacije “Kontakt” svirati dva benda – “Rebel Star” iz Beograda i “Bohemija” iz Niša, a u Domu omladine Beograda nas čeka hrvatski hip hop rep bend “Elemental” iz Hrvatske.
Ivan Makragić
TANJUG – Music Pocket
