Nikola Vranjković: Da li će u publici biti petoro ili pet hiljada ljudi, nije najvažnije, jer bi svakako svirali i toj petorici najbolje što umemo

Priča o novom mini albumu “Teorija zabave”, o koncertu 4. avgusta u Beogradu – Zappa barka, saradnji sa grupom “Artan Lili”, ponovo o pandemiji, festivalima

Rok muzičar – kompozitor, pevač, gitarista, pesnik, tekstopisac, aranžer, producent, neumorni kreativac i kantautor izuzetne stvaralačke snage.

Sve to u jednom biću jeste naš novi gost magazina “Music Pocket” – Nikola Vranjković, po drugi put, o kome često pišemo, odnosno pružamo javnosti najave njegovih koncerata i svakako izveštaje sa istih. A naravno često ga objavljujemo, jer ovaj muzički umetnik neprestano ima nastupe, svirke po Srbiji i regionu, i retko kada predahne …

Osim kada je naišla ta razarajuća pandemija korona virusa 2020. godine, tada su svi umetnici morali malo da zastanu, i uzmu dah.

Nikola Vranjković sa svojim bendom uživo se vraća u Beograd ovog četvrtka, 4. avgusta od 21.00h kada će na atraktivnom prostoru Zappa barke na putu izmedju starog i Novog Beograda svirati još jedan raskošan, sadržajan, višeslojan celovečernji koncert od barem dva i po sata.
Nastup na brodiću i to na samoj reci, uvek je u startu uzvišen i moćan ugođaj/doživljaj.

Nikola ima i novi mini album – EP “Teorija zabave” (Multimedia Music 2022) gde se nalaze četiri numere – “Granica”, “Arsenije”, “Kad tuga pobedi bes” i naslovna pesma.
Za prvi singl sa EP-a „Kad tuga pobedi bes“, gde gostuje gitarista Dragutin Guta Jakovljević, video spot potpisuje Milan Panić.
Ovo izdanje su producirali Vranjković i Marko Nježić uz pomoć Ivana Petrovića, a gosti na bubnju i bas gitari su beogradski muzičari Milan Jejina i Ivan Mihajlović.

Ekipa koja svira sa Vranjkovićem na koncertima je i snimila novi materijal – Danilo Nikodinovski, Milan Vučković, Ivan Zoranović, Vladan Božilović i Miroslav Uzarević.

Svaka godina mu je plodonosna što se tiče koncertnih aktivnosti, tako da je ove i prethodne sezone imao nastupe u Kragujevcu (Zastavina bašta), Nišu (klub Feedback, Dvorište Univerziteta – Banovina), Novom Sadu (serija svirki u Knjižari koja svira – Bulevar Books), gostovao nedavno i na “O.K. Fest”-u Tjentištu (Bosna i Hercegovina).

Podsetimo, afirmaciju je Vranjković stekao dok je dve decenije bio jedna od važnih rok figura alternativne grupe “Block Out” sa kojom je izdao četiri studijska albuma – ,,Crno, Belo i Srebrno˝ (1994), ,,Godina Sirotinjske Zabave˝ (1996), ,,San koji srećan sanjaš sam˝ (1998) i ,,Ako imaš s kim i gde˝ (2004), kao i dva live CD-a: “Live KST, Akademija˝ (1993) i ,,Između dva zla˝ (2001).

Prvi samostalni album ,,Zaovdeilizaponeti˝ je objavio kao veliku potrebu da se izrazi van benda, budući da ga je izdao 2001. godine, što beše još daleko od definitivnog raspada (2013) kultne grupe “Block Out”.
Tada je publikovao i istomenu knjigu, a u tom maniru i konceptu Vranjković će nastaviti i 2014. godine kada je ozbiljno krenuo u samostalnu karijeru, jer su tada izašli mini album i takodje knjiga ,,Bremeplov˝.

Već 2017. iz kreativne muzičke radionice izašao mu je izvanredan dvostruki studijski album ,,Veronautika˝, pravo dugosvirajuće remek delo, gde kompozicije lako prelaze i 10 minuta, poput instrumentalnih gitarskih spektakl performansa, i tu je dokazao koliko je jedinstvena, autentična pojava alternativne rok scene i uveliko se približio toj glavnoj struji (mainstream) rokenrol umetnosti.

Za vreme pandemije, Vranjković je objavio i trostruki live album ,,Biološki minimum” (2021), snimljen u decembru 2019. na rasprodatom koncertu u tadašnjoj Kombank Dvorani, koji je trajao puna 4 sata.
Album je bio jedan je od najprodavanijih domaćih izdanja u proteklom periodu.

Ipak, da se ne raspričamo previše, dalje sledi isključivo – Nikolina priča.

Očekuje nas 4. avgusta vaš treći koncert na atraktivnom prostoru Zappa barka. Kakvi su vam utisci sa prethodna dva letnja koncerta u ovom manjem usidrenom brodu, na samoj reci, gde je uvek bilo puno publike, vaše ciljne grupe? Ovog puta razlika je u tome što promovišete i novi mini album “Teorija zabave”?


Postoji nekoliko mesta u Beogradu na kojima sviramo u vrlo sličnim terminima svake godine – klub Fest, Zappa barka ili Dom sindikata pred novu godinu…ne znam još kako se ove godine zove ta dvorana. Koncerti na Zappa barci su uglavnom opušteni za razliku od nekih većih nastupa pa nam je lakše i da sviramo. Često ljudi dodju i čamcima na koncert.


Koliko se tematski i konceptualno, ili barem po naslovu novi studijski EP “Teorija zabave” nadovezuje na album “Godina Sirotinjske Zabave˝ (1996) sa grupom “Block Out”? Da li nam danas nedostaje prava zabava, hleba i igara, kako je to možda bilo nekada, sa kulturom na znatno višem nivou, era SFRJ?

Pa ne zvuči loše ni “Teorija sirotinjske zabave”, a i ima smisla. Nisam uopšte razmišljao o tome….Ima Kebra (frontmen benda “Obojeni program”, prim. aut.) jednu pesmu koja se fino uklapa u odgovor na drugi deo pitanja. Ta pesma se zove “Kako to misliš – mi?”.


Prema vašem ranijem planu, odnosno rasporedu publikovanja, kada ste objavili EP “Bremeplov” (2014) uz knjigu, onda je usledio dvostruki CD “Veronautika” (2017). Možemo li očekivati nešto slično od vas u narednom periodu, dakle mini album “Teorija zabave” je neka vrsta zagrevanja za dupli studijski projekat koji verovatno uveliko spremate?

Ne verujem. “Veronautika” se snima samo jednom u karijeri.

Novi album je iznedrio kompozicije “Kad tuga pobedi bes”, ”Granice” sa vašim kolegama (Dragutin Guta Jakovljević – “Galija”, Zoran Marinković – “Bjesovi”), kao i naslovnu pesmu “Teorija zabave”. Tekstovi su vam uvek osvešćeni, kritični prema svetu koji nas okružuje, nimalo laki, uvek nas opominju. Gde nas danas vode Granice, šta se desi kada tuga pobedjuje bes, i postoji li ta Teorija zabave?

“Granice” nas trenutno vode ka druženju sa vozačima iz Turske koji voze automobile sa nemačkim tablicama. Sate i sate provodimo sa njima na graničnim prelazima, ćaskamo, upoznajemo običaje, merimo izdržljivost probavnog trakta na 40 stepeni. Solidarnost je na visokom nivou. Kad tuga pobedi bes je nešto što možeš da vidiš na svakom koraku oko sebe, a teorija zabave postoji, objavio sam je pre dva meseca.
Četvrta pesma na ovom izdanju se zove “Arsenije” i oko nje se vode poprilično glupave polemike na YouTube-u.


Da li je divan osećaj kada saznate da su vam koncerti gotovo uvek apsolutno rasprodati gde god da nastupate? Samo u Beogradu osvajali ste – Dom sindikata (sada Mts Dvorana), Dom omladine, BitefArtCafe, SKC, klubovi – Fest, Subbeerni centar, Elektropionir, sada i Zappa barka, festivali Beer fest, Beer Garden…
Ima li ponekad zebnje, treme, odgovornosti da li ćete svaki put pružiti maksimum i vrhunski koncert publici, koja ima velika očekivanja?


Ja iskreno razmišljam o razglasu, pojačalima i bubnjevima, a da li će ih u publici biti petoro ili pet hiljada, nije najvažnije, jer bi svakako svirali i toj petorici najbolje što umemo.

Veoma lako ste osvojili neke nove prostore u Beogradu na otvorenom kao što su Zappa barka ili BitefArtCafe na Kalemegdanu. Jednom ste izjavili da biste voleli da održite akustični koncert u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, gde ranije niste nikada nastupali. Da li ćemo vas i tamo gledati možda uskoro?


Svirali smo pre nekoliko meseci akustični koncert u Prokuplju u okviru “Drainčevih pesničkih susreta” i bilo je jako lepo. Sviraćemo sigurno jednom i sličan koncert na Kolarcu.


Predugo traje pandemija virusa Kovid 19, duže od dve godine, i neko vreme je utihnula, ali najnovije brojke rasta zaraženih nisu naivne. Kako vam se sada čini, da li se ipak bliži konačan kraj korone ili se spremaju nove mutacije? Opet, kako gledate na to da je nastala nova hiper-produkcija mnogih festivala, koncerata, veoma bogata ponuda u celoj zemlji, kao da se svi spremaju za novo zatišje, a publika možda ne može sve da isprati sa tolikog menija?


Ne razumem se u medicinu, jer nisam ni doktor ni epidemiolog, a što se tiče konačnih krajeva i mutacija, kod nas kad god se nekome približavao konačan završetak, već su bile spremne nove mutacije, tako da sam oguglao. Nema ništa loše u tome da i manja mesta imaju svoje letnje festivale, i publika svakako može da izabere gde hoće da ide, a gde ne.

Tokom pandemije objavili ste i live album “Biološki minimum” sa skoro 4-časovnog koncerta decembra 2019. u tada Kombank Dvorani, kao i sada novi EP.
Da li je muzičarima pandemija učinila da se posvete diskografskim izdanjima, radom u studiju, da se na miru pripreme novi projekti? Koliko obično turneja i česti koncerti odmažu umetniku da se posveti novim studijskim albumima?


Meni je lično u prvo vreme bilo prilično mučno da nešto pišem, komponujem ili snimam, a posle sam počeo da funkcionišem, ne znam za druge.
Ipak to nije bio godišnji odmor, nego godišnji pomor.

Što se čestih koncerata tiče, nekim grupama to pomaže u stvaranju novih pesama, jer su češće zajedno, a nekima ne pomaže, jer su umorni. Ljudi su različiti.

Laureat ste nagrade ,,Strune od Svetla˝ za poseban doprinos afirmacije pesničke reči u rok i bluz muzici 2018. godine. Možemo li očekivati od vas neku zbirku poezije koja nije nužno vezana za vaš muzički stvaralački rad, već je posebna knjiga pesama? Sa tim u vezi, kako su vaši stihovi dosta oštri, autentični, opisni, oni – iako poetični, sadrže i prozni potencijal, te da li ste razmišljali u tom pravcu da napišete roman ili zbirku priča kao neke vaše kolege (Dr Nele Karajlić, Zoran Predin)?


Objaviću još jednu knjigu poezije, kad budem imao dovoljno dobrih pesama, a za ostalo ne znam tačan odgovor.

Pored veoma aktivnog koncertnog života duž naše zemlje, vi stižete da budete i producent albuma značajnih bendova (Orthodox Celts, Direktori, E-Play, Bolesna štenad…). Da li pred vama stoje neki novi albumi afirmisanih ili možda još uvek neafirmisanih bendova koji čekaju prvu šansu? Kako je biti producent albuma danas u Srbiji?

Poslednje što sam radio su 4 pesme za novi album grupe “Artan Lili”. Pesma “Rokenrol posle rokenrola” (uz gosta – Zorana Kostića Caneta iz benda “Partibrejkers”, prim. aut.) je već postala veliki hit. Lepo smo saradjivali. To su vredni i veoma talentovani ljudi. Ne verujem da ću uskoro snimati sa još nekim, jer sam već dva meseca uglavnom na turneji sa “Bajagom i instruktorima” kao ton majstor, a to oduzima mnogo vremena i veoma je odgovoran posao. Tako da u studio skoro da i ne stignem da odem. Nisam nikad sebe smatrao klasičnim producentom, jer sam imao sreću da albume koje sam snimao ili producirao, radim uglavnom sa onima koji su mi prijatelji.


Živite u mirnom mestu u Vojvodini, daleko od gradske vreve jednog Beograda, što ste više puta napomenuli da vam je kao kazna kada morate da se suočavate sa gradskim prevozom prestonice i prolazite te neverovatne gužve. Ipak, da li je vama lično Beograd najveće priznanje kada je barem reč o vašim rasprodatim koncertima? Odnosno, koliko vam je kao umetniku Beograd važan ili najvažniji za dokazivanje u karijeri, ili sasvim podjednako vaše nastupe posmatrate i u svim drugim gradovima (Novi Sad, Niš, Kragujevac) ili veoma malim mestima (Banatski Sokolac – festival “Rock Village”)?


Beograd ume da bude divan nedeljom pre podne. Logično je da najviše koncerata sviramo u njemu, jer tamo živi najviše ljudi. Odsvirali smo ove godine puno lepih koncerata u Novom Sadu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Nikšiću, Tjentištu. Sledeće – 30. avgusta sviraćemo na Felix Romuliani u Zaječaru i to će biti nešto zaista posebno.


Prija li vam da budete kompletan autor, ili kantautor u muzici – kompozitor, tekstopisac, gitarista, pevač, aranžer, producent? Da li vas ponekad ta svestranost opterećuje, jer ste to od samih početaka i u grupi “Block Out” i kao solo umetnik? Ima li neka od tih pozicija koja vam najviše prija ili su vam sve podjednako izazovne, inspirativne, drage?

Meni je sve to slično. Najlepši je osećaj olakšanja kada završite neku pesmu ili tekst, smiksate nešto u studiju što ste dugo snimali ili još prostije, kada se poklonite publici na kraju koncerta. Da bi do toga došlo, potrebno je da ste okruženi talentovanim saradnicima u koje imate poverenja.


Ivan Makragić