Nikola Čuturilo Čutura: Posle pandemije ništa više ne može biti isto na našoj kulturnoj sceni

Pričamo o novom singlu i spotu, albumu koji izlazi na jesen, stvaranju pesama za druge pevače, komponovanju primenjene muzike za mnoge projekte – TV serije, kao i o veoma tužnim temama koje nas udaraju direktno u dušu

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

Pričamo o novom singlu i spotu, albumu koji izlazi na jesen, stvaranju pesama za druge pevače, komponovanju primenjene muzike za mnoge projekte – TV serije, kao i o veoma tužnim temama koje nas udaraju direktno u dušu


Jedan od retkih, poslednjih gospodina umetnika – džentlmena rokenrola urbanog Beograda.
Uvek prijatan u svakom smislu, za kratak ili duži razgovor, neformalno druženje ili intervju, otvoren za svaki vid dobre vibracije i razmene pozitivne energije.

Sigurno u vrhu najtalentovanijih kantautora, pisaca tekstova, gitarista, muzičara u kompletnoj slici. Retka neiskvarena duša, tih, nenametljiv, skroman, iako je postigao toliko toga ogromnog, a sve vreme je čvrstim nogama na zemlji. To je za svaku pohvalu i to moramo ceniti, voleti, pozdraviti, zar ne?

Muzičar ima novu pesmu – “Sanjam te” kao odlična uvertira za novi, predstojeći album na jesen, u septembru“Priče iz Depoa” u izdanju diskografske kuće Lampshade Media.
Tek ćemo pričati o tome, a o tom novom projektu je već bilo pisanja na našim stranicama.

Spot za pesmu deluje kao budući kratkometražni igrani film za mnoge festivale, gde se muzičar oprobao kao veoma dobar glumac sa koleginicom Vajom Dujović, koja je u poslednjem periodu veoma aktuelna sa raznim TV serijama (“Državni službenik” – dve sezone, sprema se i treća, “Vojna akademija”, “Jedini izlaz”).
Dragan Jeriminov je autor spota kao reditelj, montažer, snimatelj.

Verovatno je naš sagovornik, po drugi put u Music Pocket magazinu, rekorder od domaćih muzičara po broju grupa koje je promenio.
Kredit, “Paviljon” i “Bicikl” su bili prvi sastavi sa kojima se susreo kao umetnik, a onda se kasnije priključio grupi “Siluete” gde je nekada blistao divni kompozitor filmske muzike – Zoran Simjanović na klavijaturama, a bio je deo i supergrupe “Zamba”.





Najpoznatiji rock bendovi u kojima je stasavao svakako je Električni orgazam (1984) na velikoj jugoslovenskoj turneji, ali nakon toga prihvata ponudu koja se ne odbija – da bude član Riblje čorbe. I umetnik uspeva tamo ne samo gitarista već i kao sjajan autor tekstova.

U arhivi ostaju četiri studijska albuma sa “Čorbom” koje je snimio – “Istina” (1985), “Osmi nervni slom” (1986), “Ujed za dušu” (1987), “Priča o ljubavi obično ugnjavi” (1988), ali i tri live albuma (“Nema laži, nema prevare – Uživo, Zagreb `85” (1995), “Od Vardara pa do Triglava” (1996) i kasnije “Koncert za brigadire” (2012)).

Znamo li sada o kome se radi? Naravno i sigurno:
NIKOLA ČUTURILO ČUTURA.

Veoma impresivna karijera, što se može videti jasno i sa satelita.
Viktorija, Peđa D’Boj, Kerber i YU Grupa tek su samo neki od mnogih koji su želeli iznova saradnju sa njim, da im on bude autor iz senke, odnosno da iza kulisa piše reči pesama koje će oni tek da izgovore – otpevaju, ili da im komponuje melodije.

Debi album “9 lakih komada” (1988) mu je nazvan prema poznatom filmu – klasiku “Pet lakih komada” (1970) reditelja Boba Rafelsona sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi.
Voli Čutura očigledno fimove, posebno taj koji ga je nadahnuo, a tek će biti tražen i istaknut kompozitor primenjene muzike za film, teatar, TV serije, reklame, kampanje.





Tada je već mogao da radi sa svima, jer su ga sve kolege pojednako zavolele – Bogdan Arsovski (Leb i Sol), Žika i Dragi Jelić iz Yu Grupe, bubnjar Dragoljub Đuričić (u to vreme deo bendova Leb i Sol i Kerber), Ivan Ranković (Ekatarina Velika), Aleksandar Lokner (Bajaga i Instruktori) na klavijaturama ili gitarista Vlada Negovanović (tada iz benda Tunel), Dejan Cukić, spisak je zaista ogroman, impozantan, zapravo nepregledan.

Da se kratko vratimo na njegove grupe, osnovao je i svoj “Laki Band” (1989), i snimio drugi samostalni album “Raskršće“, da bi stigla uznemirujuća godina 1991. fatalna za mnoge, raspad Jugoslavije kakvu smo nekada znali, ipak stiže novi CD “Rekom ljubavi”, ali i njegov odlazak u London, gde ostaje dosta dugo, sve do 2003. gde nastaje i album„I.D.“ (1997) u međunarodnoj postavi.

Nakon “Nemira” (2006), Čutura se 6 godina kasnije našao “Tu i sad” (2012) i stigao do “Priča iz Depoa”, koje očekujemo u septembru.

Isto tako, željno čekamo … Nikolinu priču, sada, ovde, pred vama. Iskreno, otvoreno, osvešćeno, mudro, sveobuhvatno, kako i očekujemo od ovog izvanrednog muzičara.





PRVOG JUTRA UOČI KARANTINA U MARTU 2020. KRENUO SAM DA RADIM NA NOVIM PESMAMA

Nova pesma pod nazivom “Sanjam te” koju si objavio na prvi utisak zvuči plemenito, optimistično, čak kao da budi neku nadu u ovo surovo doba pandemije. Da li ti se čini da ljudi danas u eri kovida 19 sve manje imaju snove, mašte?
Kako gledaš na svoju novu pesmu u ovo surovo vreme?

Moja poruka je svakako da ako je sve protiv nas, ne smemo biti sami protiv sebe. Borba je naša sudbina, a pritom kad kažem borba, mislim na svakog čoveka individualno, koji je danas spreman da živi časno, pošteno i da brani svoj svetonazor.

Budući album si nazvao “Priče iz depoa”, na kome su pesme duže tinjale u tebi.
Da li je možda ova pošast koja je zaustavila muzičare na koncertima ipak i donela nešto dobro da imaš vremena da se posvetiš snimanju numera, kada na žalost nema svirki?

U potpunosti. Veče kada je objavljeno da ćemo biti zatvoreni duže vreme, u panici sam se pitao šta ću raditi i čime će biti ispunjeni moji dani.
Tada sam hvatio da je to zapravo idealan trenutak da se zatvorim u svoj atelje i da završim mnoge svoje ranije nezavršene pesme, mada neke su već bile gotove.

Doslovno od prvog jutra uoči zatvaranja – karantina u martu 2020. počeo sam da radim na komponovanju puno radno vreme, što je potrajalo punih 15 dana, i završio sam sve numere.

Odmah sam znao da će se moj album zvati “Priče iz Depoa”, jer Art Depo studio je moj atelje
. Tamo sam kasnije imao akustične i električne probe sa svojim bendom kao pripremu, krajem maja smo ušli u studio, i za dve – tri nedelje realizovali ceo album.





Da li si zadovoljan na kraju rezultatom nakon snimanja materijala? Ima li nekog koncepta, šta si želeo sa njim da postigneš?

Moja ideja je bila da u estetskom smislu album bude – dobro ozvučen bend, bez dodatnih nepotrebnih “hemikalija”.
Posle dosta godina je ponovo sa mnom producent Vladimir Negovanović, koji je bio u tandemu sa mnom na mom prvom albumu “9 lakih komada”, kasnije i na albumu “Raskršće”, kao i “I.D.”, kada smo ga zajedno snimali u Londonu.


Bilo je pravo osveženje opet nakon pauze sarađivati sa njim onako “bez gledanja”, sve je proteklo brzo i lako. Moj bend je standardan, ista postava, imali smo nekoliko izvanrednih gostiju: Marko Đorđević na trubi, Ivan Aleksijević Pančevac kao pijanista, Nevena Filipović – vokal, Pera Džo kao harmonika.


Da otkrijem da Dejan Cukić i Miroslav Cvetković (Bajaga i instruktori) pevaju prateće vokale.




RAD SA DECOM U ATELJEU “ART DEPO STUDIO” VIDIM KAO JEDAN VID MENTALNE HIGIJENE

“Priče iz Depoa” vezane su za tvoj atelje Art Depo studio gde držiš umetničke, kreativne radionice, uveliko poznate. Kakvi su ti novi talenti, novi klinci danas?
Da li su oni puni nade, entuzijazma, talenta, novog kreativnog naboja, šta oni donose?

Deca koja dolaze kod nas su pre svega zainteresovana i posvećena, i niko tu ne pohađa časove zato što su roditelji izvršili na njih pritisak, što je veoma važno.
Dolaze nam deca sa kojima je zaista pravo zadovoljstvo raditi.
Trudim se da im omogućim maksimalno sve ono što je meni u njihovim godinama bilo nezamislivo, a to je da prisustvuju master klas radionicama velikih muzičara u oktobru 2020.
Sve su to mladi talenti puni entuzijazma.


Tako je Čutura uspeo da dovede antologijske gitariste i muzičare kao što su Radomir Mihailović Točak, Dušan Duda Bezuha, Nikola Vranjković, Vidoja Božinović Džindžer (“Riblja čorba”), Nebojša Antonijević Anton (“Partibrejkers”), Saša Ranđelović Ranđa (“Neverne bebe”).

Taj projekat se verovatno nastavlja uskoro i ove godine?

Naravno, nastavićemo ovog oktobra sa sledećim serijalom i nekim novim, izvanrednim gitaristima, a u međuvremenu imamo i Studio glume, koji vodi glumica Danijela Vranješ.

Takođe su aktuelni i časovi pevanja Ljiljane Ranđelović, inače dirigenta hora “Kolibri”. Uvek je kod nas živo, prepuno entuzijazma i divne energije.
Kod nas dolaze deca tako što čuju od druge dece. Mislim da nam je to najlepša reklama.


Da se razumemo, to je skučen prostor, nema mnogo kapaciteta, ali nemamo nameru ni da ga širimo: ovo nije ideja biznisa, već ideja izrazito dobre energije.

Lično radim sa onim najmlađima, uzrasta do osam godina, predajem dečacima i devojčicama osnove gitare, što me duhovno ispunjava i doživljavam ga kao jedan oblik mentalne higijene.

Osim svega navedenog, Art Depo studio je i moj atelje gde stvaram, radim dosta i primenjenu muziku. Trenutno komponujem za projekat Evropske zajednice, jako zanimljiv izazov, za uzrast od tri do šest godina, skoro sam pri kraju.




Prethodni autorski studijski album bio je “Tu i sad” 2012. godine, dakle neki period je prošao, ni kratak ni predug.
Opet, Čutura je između toga itekako bio diskografski aktivan, što kao da drugi mediji to zaboravljaju ili izostave, a to je album “Sa radošću za Kolibri, veliku i malu decu” (PGP RTS) krajem 2018. godine, sa dosta kolega izvođača.

Takođe je u međuvremenu pisao pesme za svoje kolege, kao što je Dejan Cukić za njegov poslednji album “Ulica bez brojeva” (2019).

Zapažena je bila i Čuturine kompilacija “Neko kao ja” (2014) sa 17 poznatih pesama uz dve nove numere: „Nije se dogodilo odavno“ i naslovna kompozicija.

Čutura se istakao i sa muzičkim komadom „Never Give Up“, koji je otpevao Ognjen Radivojević, izabran kao zvanična pesma Evropskog prvenstva u muškom rukometu.
Ubrzo ga je snimio i jednokratni kvartet za decu (u koji je bio uključen i Nikolin sin Danilo), ovog puta sa srpskim tekstovima pod naslovom „Nikad ne zaboravi“ i objavljen kao zvanična pesma Evropskog prvenstva u ženskom rukometu (oba prvenstva održana su u Srbiji).

Osim toga, umetnik je komponovao retko izvanrednu muziku za špicu odlične serije “Dug moru” (2019) Gorana Gajića, čija se druga sezona očekuje do kraja ove kalendarske godine.
Pre toga, stvarao je muziku i za dečje TV serije “Štimofonija” i “Nebojša Čelik”.



ZAHVALAN SAM ŠTO JE ČITAV MOJ PRIHOD U ŽIVOTU ZAISTA SAMO OD MUZIKE


Da li i muzičari u ovo opasno doba pandemije, kada je nastala neverovatna hiper produkcija igranih TV serija, gde dramski umetnici imaju jako puno posla, mogu da budu sve više angažovani na polju primenjene muzike – komponovanju za serije? Da li je tu negde danas spas za rokere kada ne mogu da nastupaju uživo?

Ja lično ne, jer imam standardni broj projekata na kojima sam angažovan. Nalazim se i dalje u poziciji da mogu ipak da biram šta ću od toga raditi. Osim navedenih projekata kao što je serija “Dug moru” ili album sa “Kolibrijem”, komponovao sam dve himne za UNICEF povodom 30 godina od donošenja Povelje o pravima deteta. Takođe, radio sam dve sezone TV serijala “Nebojša Čelik”, i to sve govorim u poslednjoj godini mojih projekata.

Istina, posla uvek ima, na razne načine, i na kraju balade, zahvalan sam što je čitav moj prihod u životu samo od muzike – skroman, ali meni i više nego dovoljan. Ipak sam veoma nezahtevan i nisam specijalno zainteresovan za materijalna dobra. Nikad nisam ni bio, niti ću.


Kada već pričamo o komponovanju za pokretne slike, da li postoji želja, ideja i namera da objaviš jedan ili više albuma, kao seriju, gde će biti komplilacije upravo primenje muzike koju si radio za filmove, TV serije ili predstave?

Tako je, to sve stoji, sve je to negde u mom skladištu, u kolekciji. Volim kada su stvari na neki način zaokružene i obljavljene, na bilo koj vrsti nosača zvuka.
Vrlo je moguće da ću u budućnosti možda raditi i kompozicije u nekom drugom aranžmanu, koje sam davao drugim autorima, to može da bude interesantno. Naravno, moguće da tu bude i sabrana cela primenjena muzika, ali mislim da je još rano za moja sabrana dela.
Čeka me i želim još puno toga da uradim.




U poslednjem periodu si pisao tekstove za pesme na albumu raznih tvojih rokerskih kolega kao što je Dejan Cukić na njegovom poslednjem albumu “Ulica bez brojeva” (2019), izašao pre pandemije. Da li se dešava da ti nekada bude žao što si drugom muzičaru dao numeru koju si ti želeo da otpevaš i staviš na svoj album?

Zaista nikada mi se nije tako nešto desilo. Pre svega ja nisam neko koga ljudi mogu da okrenu telefonom da im napravim neku stvar, skockam pesmu i “evo izvoli”. Moram da poznajem tog muzičara, da sa njim imam neki odnos, da bih pokušao da razmišljam iz njegove glave. Važno mi je da tu kompoziciju ili samo tekst koji nekome dajem korespondira sa tom osobom koja to izvodi.

Tako radim sa Dragijem i Žikom Jelićem iz YU Grupe, ili sa grupom Kerber, za koje sam radio pesme u ovom poslednjem periodu, posle duže pauze, nakon osamdesetih godina. Dakle, to su takve saradnje gde malo ima nekih novih kolega.
Ja bih iskreno voleo da se dogodi neko novi pa da sarađujemo na toj osnovi. Navedeni muzičari predstavljaju već ustaljenu priču.





PANDEMIJU SMO MOGLI SAMO DA ZAMISLIMO IZ FILMOVA STRAVE I UŽASA ILI NAUČNE FANTASTIKE

Kako posmatraš nove tehnologije danas? Sve više novih pesama, singlova, kompletnih albuma odlazi na digitalne, striming platforme koje su izgleda istisnule CD? Opet, vraćaju se uveliko ploče, odnosno – vinil, pomalo i kasete. Da li je pobeda u rukama virtuelnih nosača zvuka?

Disk – CD je očigledno potrošen kao format. Ne znam ko danas još uvek stavlja CD u plejer da sluša. Jako mi je drago što je vinil u već značajnom povratku i mogu da najavim da će i moj album “Priče iz depoa” svakako izaći na vinilu, to je već dogovoreno.

Ja sam čovek iz prošlog veka i svestan sam svih platformi – Spotify, Deezer, Amazon.
Moja sreća je što prvi put u životu imam nekoliko svojih saradnica koje su se malo odvažile da uzmu moju karijeru u svoje ruke i tako se oni bave time. Ja sam im dao odrešene ruke, tako da je numera “Sanjam te” zapravo njihov izbor da je izbacim kao prvi singl sa albuma.
Od mene se očekuje da krenem sa nekim bombardovanjem i žestinom, što nimalo ne nedostaje na albumu u svakom smislu, u lirici i muzici, ali sačekaćemo fizički izlazak albuma za sve ljude koji su zainteresovani da to čuju.





Izvanredan pevač i gitarista Nikola Čuturilo uvek ima i koncerte na visokom nivou, što se uverila publika poslednjih godina na njegovim solo koncertima nekoliko puta u prestonici – Dom omladine Beograda, Letnja scena Doma kulture Studentski grad, Kulturni centar Rakovica, ili na festivalima Beer fest na Ušću, kao i humanitarnim koncertima “Za Koju!”, na scenama Subbeerni centar i Elektropionir (pomoć za Dušana Kojića Koju, koji se leči od moždanog udara u Londonu od 2019. godine).

Sigurno ti veoma nedostaju koncerti? Verovatno da nisi nikad pomislio ni u najluđim snovima da će se jednog dana desiti neki virus koji će zaustaviti sve vas muzičare da duže vreme ne nastupate?

Ovako nešto smo mogli da maštamo samo iz horor filmova ili žanra SF – naučne fantastike. Samo te vrste romana i filmova su mogli da imaju neku vrstu predviđanja da ćemo jednom doći u ovakvu jezivu situaciju. Opet, čovek nikad nije spreman za ovako nešto.

Sećam se kad je rat kao takav 1991. godine bio u izgledu da će se desiti, mi u generaciji smo do poslednjih dana odbijali da to prihvatimo kao činjenicu, jer jednostavno nije prirodno u čoveku da razmišljamo taj način. Ovo se dogodilo i tu nema nazad.


Sada se postavlja i to čuveno pitanje – da li će posle svega biti ponovo isto ili različito? Siguran sam da će u svakom slučaju biti različito.

A koncerti mi pakleno nedostaju. Mislim da ova iznuđena zamena kao što su online performansi, pripadaju nečemu što je televizijski format.
To se radi u nekom drugom kontekstu i nikako se ne može nazvati koncert.


Zna se šta je koncert: interakcija sa publikom, i proizvodnja energije koju smo u stanju da prebacimo do njih i onda ta magija koja se dešava između nas, izvođača i publike. To je stvarno nešto nezamislivo.

Evo recimo, daću jedan primer. Nedavno sam prvi put nakon izbijanja pandemije bio na jednoj pozorišnoj predstavi. I, moram reći, bilo je sablasno. To je sve samo ne normalan doživljaj pozorišnog čina. Tu sam izolovan, bez normalnog kontakta sa drugima, gde ne mogu ni šapatom ljudski da komentarišem, ne mogu da razmenim utiske ni misli sa ljudima pre ni posle predstave, svi brzo odu kućama. Jedino što mogu da razumem je da ti ljudi koji su tamo zaposleni u teatrima moraju tu da rade i da zarade platu. Sve ovo što se sada odigrava u pozorištima nije ni 30 posto onoga što bi trebalo da bude.






Nikolina supruga je veoma uspešna kostimografkinjaJelisaveta Tatić Čuturilo, tražena i angažovana na mnogim zapaženim pozorišnim predstavama, inače je ćerka legendarnog, neprolaznog glumca Josifa Tatića.


KADA SE SVE OTVORI, VOLEO BIH DA IMAM KONCERT BILO GDE, SAMO SA SVIRAMO, MOŽDA I NA KAMIONU U POKRETU

Na poslednjem Beer festu 2019, gde si nastupao, a koji je održan pre pandemije, imao si zanimljivu i naravno osvešćenu poruku upućenu publici između pesama.
Glasilo je otprilike ovako: “Pogledajte još malo ovaj grad oko sebe, jer uskoro ga više neće biti”.
Kako sada, danas, gledaš na svoj grad? Da li je to Beograd koji pamtiš, koji živiš ili neki stranac kog više ne prepoznaješ? Ima li leka, ima li nade?

Nedavno sam posle mnogo vremena gledao video spot za spomenutu pesmu “Beograde” koji smo snimali 2012. godine. Video spot je sniman tada sa idejom da predstavi Beograd kao kandidata za evropsku prestonicu kulture 2020. Veoma je interesantno čega više uopšte nema, šta je promenilo izgled, a šta je još u planu da nestane. I to sve za nepunih deset godina. Kao da se nekom žuri da što pre ukloni deo istorije, estetike, toponime grada i želi da nam gumicom izbriše pamćenje.
Treba samo videti šta će se dogoditi u obogaljenom Skoplju pa onda pretpostaviti kakav će rasplet biti sa aktuelnim “ubijanjem” Beograda.



Kada se konačno sve otvori posle pandemije i krenu koncerti, imaš li želje za nekim koncertnim prostorima koje do sada nisi osvajao? Prošlih godina si imao u prestonici više nastupa u – Domu omladine, Studentskom gradu, Subbeernom centru (humanitarni koncerti ZA KOJU), Kulturnom centru Rakovica, Beer festu, a postoji li neki novi klub, hala, sala u kojoj želiš da se oprobaš prvi put – u Beogradu i celoj Srbiji?

Voleo bih da odsviram koncert iz nekog kamiona. Taj idejni koncept sam realizovao u spotu za pesmu “Beograde” (sa braćom Jelić iz YU Grupe, prim.aut.), i zamišljao sam kako bi to bilo da se zaista i izvede uživo – da budu pristojni tehnički uslovi odsvirati jednu rutu u pokretu.

Da ne fantaziram previše, iskreno, želim bilo kakav prostor, bilo koje uslove o čemu sanjamo svi, ne samo ja, već sve moje kolege. Samo da nam se desi bilo kakav koncert konačno.







ODLAZAK TOLIKIH KOLEGA MUZIČARA U PANDEMIJI JE APSOLUTNO NENADOKNADIV GUBITAK ZA NAŠU KULTURU


Kako i kaže tvoja pesma “Sanjam te”. Stigli smo do kraja gde imamo jednu veoma mračnu, tešku, tragičnu temu. Pandemija je odnela tolike živote od marta 2020, i na žalost još uvek se ne zaustavlja. Bitku sa kovidom 19 su izgubili i dramski i muzički umetnici za tako kratko vreme da se to nikad nije desilo u našoj istoriji.
Da li smatraš da nikada kultura, umetnost u Srbiji više ne može biti ista bez tih vansrijskih talenata koji su nas zauvek napustili? I kako se oporaviti od tolikog gubitka?

Kulturna scena ne može više nikad biti ista odlaskom samo JEDNOG ČOVEKA, to onda više nije ta scena. A kamoli više njih, ovoliko njih. Naravno, doći će neko drugi, novi, doneće svoj autentični izraz, kvalitet, ali ovaj intenzitet nestajanja umetnika, kojim smo bili izloženi poslednja tri, četiri meseca je stvarno zastrašujući.

Upravo na tu temu sam pričao sa svojim kolegama nedavno, do koje mere, verovatno intuitivno, razvijamo neki odbrambeni mehanizam da su ljudi počeli da osećaju neobičnu vrstu griže savesti, u smislu da im je empatija na minimumu. Zapravo ne radi se o nedostatku empatije, već o nekom podsvesnom porivu da se zaštitimo.

Da kucnem u drvo, poslednje tri nedelje niko nije otišao u večnost, što je podvig, da se tragedija nije desila. Ali ne prođe dan da ne pomislim na to što nam se dešava.




Sve to je nenadoknadiv gubitak. Pritom su otišli doajeni umetnosti, koji su ostavili iza sebe tolike opuse.

Dragoljub Đuričić mi je bio veoma blizak prijatelj i komšija, teško sam podneo kada se to desilo. A on je muzičar prisutan na razne načina na 150 ili 200 albuma, gde je ostavio svoj znoj i emocije.

Ako uzmemo karijeru i opus jednog Zorana Simjanovića, ili jednog Đorđa Balaševića, Sanje Ilića, to je apsolutno nenadoknadivo u svakom smislu i pogledu za našu kulturnu scenu. Zaista strašno.


Posebno tvoj drag i blizak prijatelj Miša Aleksić, čiji iznenadni odlazak te je veoma potresao i šokirao. Toliko je albuma “Riblje čorbe” odsvirao, snimao, i na žalost nam otišao.

Naravno, Miša … Na žalost, otišli su i drugi, kolege i koleginice, ne od kovida, ali za vreme kovida, kao što je predivna kompozitorka Isidora Žebeljan, što je tek zastrašujući gubitak.

Ostaje nam da zbijemo redove, da ih pamtimo po dobru i da im se na neki način odužimo da budu pravilno zabeleženi kod svih nas.


Ivan Makragić




SANJAM TE

ZA NOĆ SMO DIGLI ZIDOVE
TIŠINA SAKRILA JE REČI SVE
NIJE NAS HTEO SPAS
DO JUTRA NIJE BILO NAS ONDA SU PROŠLI VEKOVI

OD NOĆI KADA SMO ODUSTALI
NEŠTO SE SLOMILO I IZGUBILO,
U MENI ZAUVEK
SANJAM TE, NE ZNAM GDE, BUDIŠ SE

OČI OTVARAŠ I TVOJI PRSTI SU NA LICU MOM
SANJAM TE, REČI SVE, DOLAZE
OVAJ SAN IH ZNA,
KO ŠTO NISAM JA
U NOĆI KAD SI OTIŠLA

O NAMA RETKO RAZMIŠLJAM
I SKORO DA SE NIČEG NE SEĆAM
TOLIKO DUGO VEĆ SAM STAR
I PIŠEM JEDNU ISTU STVAR, AL MI NE IDE

- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Rok klub Fest ima ozbiljno novo pojačanje u julu: Divlje jagode, Kolja, Dža ili Bu

Sezona koncerata se ubrzano zakuhtava Tokom pandemije dok je još bilo dozvole za održavanje koncerata sa svim poratećim merama,...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket