„Izgleda da ništa nije slučajno. Dogovarala sam se sa Jagošem Markovićem za ulogu u „Magbetu“ još pre godinu i po dana. Istina, nisam od onih glumica koja je želela da igra Lejdi Magbet. Nisam se nikada poistovećivala sa njom, smatrala sam da je ta energija mnogo teška koju nosi taj lik. Takodje, slušala sam razna sujeverja oko tog komada, i uvek se govorilo da se ne pominje ime drame, nego kao „radimo onaj škotski komad“, kaže slavna glumica.
BEOGRAD, 4. decembra – Glumica Nataša Ninković je novu pozorišnu sezonu ove jeseni obeležila sa dve veoma kompleksne predstave „Edip“ i „Magbet“, a specijalno za televiziju Tanjug dramska umetnica je istakla da pozorište ima takvu moć da danas uspeva da leči publiku i glumce.
Ninkovićeva je bila gost sinoć (subota, 03.12.) emisije „Kulturno“ na Tanjug TV čiji je autor i voditelj Aida Đedović.
„Veliki glumački dar, otvoren um, radoznalost, srčanost, sjajnu energiju, istinoljubivost, pravdoljubivost, perfekcionizam, hrabrost, i visoko postavljene ciljeve. Uz to, ona je jako lepa, ume da voli, da se raduje, od srca. Veliki je posvećenik boginje Talije, mislim da je čak i njena miljenica“, ovim rečima je glumica Svetlana Bojković opisala koleginicu Natašu Ninković kada je kao najmladja glumica dobila prestižnu pozorišnu nagradu „Žanka Stokić“ 2018. godine.
„Umem takva biti i u privatnom životu, uvek idem do kraja, iskrena, srčana. Posebno tako u početku, kada radim projekat, bez obzira na nedovoljno iskustvo, mene povuče ta energija i onda idem do kraja. Čak umem da budem vrlo naivna u nekim situacijama, jer ne računam na tu zadnju nameru. U startu ne mogu računati na neku zluradost ili negativne emocije“, smatra Ninkovićeva, rodom iz Trebinja (Republika Srpska – Bosna i Hercegovina), i poziva se na mogućnost tih ne toliko dobrih vibracija koje ume kao skener da oseti kod ljudi.
„Ako sam spremna na negativnost, onda umem to veoma dobro da prepoznam i da se nosim sa tim. Ako nisam, onda mi je potrebno dva tri dana da to na miru otpatim“, opisala je takvo emotivno stanje jedna od najtraženijih glumica na našim prostorima i dodala da onda proradi ta Hercegovka u njoj, te postane uslovno rečeno „opasna“, zapravo nedodirljiva.
Tada voli da se okruži samo verom i ljubavlju, i pretvori se u bedem i ne otvara prozor za bilo kakve negativne energije.
Zahvaljujući glumi još uvek je sačuvala dete u sebi, uvek radoznala, punog oka i pune duše. Može da se smeje iz srca i da to deli sa drugima.
Kako tu magiju igre i životne radosti prenosi na publiku, govorila je detaljno za Tanjug televiziju.
Prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Nataša Ninković aktuelna je sa novom ulogom opasne i fatalne Lejdi Magbet u čuvenoj tragediji „Magbet“ Vilijama Šekspira u produkciji njenog matičnog teatra. Režiju potpisuje Jagoš Marković, a direktan partner u glavnoj i naslovnoj ulozi jeste Nebojša Dugalić.
Osim toga, Ninković je igrala nedavno (septembar) i u antičkoj drami „Edip“ od Sofokla, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u režiji slovenačkog umetnika Vita Taufera.
Tako je sudbina vodi ka Šekspiru i grčkim tragedijama u trenutnom periodu karijere.
„Izgleda da ništa nije slučajno. Dogovarala sam se sa Jagošem Markovićem za ulogu u „Magbetu“ još pre godinu i po dana. Istina, nisam od onih glumica koja je želela da igra Lejdi Magbet. Nisam se nikada poistovećivala sa njom, smatrala sam da je ta energija mnogo teška koju nosi taj lik. Takodje, slušala sam razna sujeverja oko tog komada, i uvek se govorilo da se ne pominje ime drame, nego kao „radimo onaj škotski komad“, podelila je Nataša Ninković za Tanjug svoje prve utiske o antologijskoj drami najvećeg dramskog pisca svih vremena u istoriji pozorišta.
Takodje, pre nekoliko godina, Ninkovićeva je igrala i u sličnoj Šekspirovoj drami – tragediji „Ričard III“ u režiji Snežane Trišić, gde je naslovnu rolu imao Igor Đorđević.
Karijeru u teatru Ninković je i počela sa Šekspirom, upravo u Narodnom pozorištu, ali je bila u pitanju komedija – „Ukroćena goropad“, u režiji njenog profesora, sada pokojnog Vladimira Jeftovića, gde su joj partneri bili dobrim delom kolege sa klase – Sergej Trifunović, Nebojša Dugalić, Nela Mihailović, Vojin Ćetković.
Glumica je istakla da je njoj presudno da prihvati novi angažman, kada je pozove reditelj i u te prve tri-četiri rečenice nešto izazove da joj zavibrira u stomaku i utrobi, što je pokazatelj da li je nešto zanima ili ne.
„Poziv Jagoša se desio kada sam se vraćala sa jednog snimanja. Zazvonio je telefon, videla sam da je on. Inače smo više puta dogovarali da radimo zajedno, ali ja sam mu uvek rekla da tada snimam nešto i da ne mogu. Onda je on krenuo da priča i nakon njegove tri rečenice samo sam rekla – „Da, meni se ovo radi“, prepričava Ninković sam početak dogovora oko rada na novoj verziji „Magbeta“, čija je premijera izvedena na Dan Narodnog pozorišta – 22. novembra.
Ninković je te večeri nakon telefonskog razgovora otišla do kuće samo da još jednom prelista tu surovu dramu, pročitala je celu, i imala taj isti osećaj da želi da učestvuje u predstavi i analizirala sve to što joj je reditelj rekao kako želi da postavi tu dramu i ko bi joj bio partner.
Medjutim, onda se sve to odložilo, predstava nije tada ušla u produkciju, pre godinu i po dana, i zahvalna je upravi matičnog pozorišta što su imali sluha da ipak ne odustanu i realizuju predstavu „Magbet“ i nakon odlaganja.
„Onda se desilo da sam pre toga radila predstavu „Edip“, što takodje nisam planirala, da se upustim u antičku dramu. Obično takve uloge se rade u periodu od tri godine, a ja sam ih eto spremala za tri i po meseca“, ocenila je Ninković svoje nove, veoma složene i zahtevne uloge. Ona smatra da su te njene role potpuno drugačije, i još uvek sabira utiske.
„Drago mi je pre svega da sam radila tu antiku kao što je „Edip“. Bio je to jedan jako zahtevan proces, ali prelep. Mnogo sam naučila od reditelja Vite Taufera. Sve što je on govorio na prvoj probi, to je na kraju i dobio. Inače, nisam nikada bila oduševljena tom ulogom u „Edipu“, njegove majke. Kada se pročita drama, nema tu mnogo toga, osim te spoznaje na kraju komada, kada ona sazna da čovek sa kojim živi u ljubavi, je zapravo njen sin“, analizirala je Ninković te dodala da nije znala kako se to radi i želela je da proba.
Istaknuta glumica pre „Edipa“ i „Magbeta“ kao sveže premijere, nije imala novu ulogu u pozorištu tri i po godine, od premijere drame „Nečista krv“ (2019).
„Jednostavno nisam imala više potrebu. Osećala sam se istrošeno i činilo mi se da više nemam šta da pružim teatru. Kad budem osetila potrebu, radiću, tako sam rekla sebi. I eto, desio se „Edip“ sa tako divnom ekipom glumaca, na čelu sa Milanom Marićem. Prolazili smo kroz sve na probama i toliko sam se izoštrila u tom procesu, a takodje mi se iskristalisala i misao šta i kako hoću. Zato su ti komadi večni, najveći, ta klasika, antika, vekovi im ne mogu ništa“, smatra dramska umetnica i dalje analizira kako se čovek u suštini nikad ne menja, kao ni odnosi, već samo okolnosti, i zato je klasika neprolazna.
„Čovek, njegove slabosti i želje, to je uvek isto. Mi smo u predstavi „Edip“ imali savremeno učitavanje. To je princip o kome je pričao nama reditelj na probama. Kad kažemo okolnosti se jedino menjaju, kod moje junakinje Jokaste u „Edipu“ bilo mi je najtragičnije što ta žena kada je prvi put u životu imala sopstveni izbor, to se dešava u onom trenutku kada ona odluči da se ubije. Tu tragediju ona ne može više da podnese. Zapravo to je spoznaja koju nju čini najtragičnijom“, podvukla je Ninkovićeva.
Prema njenim rečima, „Edip“ je božanstven komad koji govori o toj potrebi za istinom, i za vlašću i slobodom, a na kraju tu je i odgovornost kao krajnja komponenta.
„Da li smo mi krivci bez obzira da li smo svesno ili nesvesno ušli u nešto, ipak odgovornost čoveka mora da postoji“, rekla je glumica na osnovu teške situacije u kojoj se nalazi tragični junak Edip, jer je ne znajući, oženio svoju majku, i takodje bez znanja ko je taj čovek, ubio osobu za koju će se ispostaviti da je bio njegov otac.
Zanimljivo je da od premijere 17. septembra, svako izvodjenje antičke drame „Edip“ u JDP-u je rasprodato unapred, ovacije su sve vreme, publika stoji na nogama, i katarzično doživljava predstavu, što niko nije očekivao.
„Pre nekoliko meseci me je Vesna Trivalić pitala šta ću da radim novo u pozorištu i kada je čula da je to „Edip“, samo me je sažaljivo pogledala i komentarisala – „pa ko će to da gleda“ i bilo joj je žao, jer smatra da ja baš volim pozorište. I ja sam joj rekla da verovatno niko neće to gledati, ali da se meni svidja. Kad eto, desilo se upravo suprotno, sala je uvek puna“, oduševljeno priča Nataša Ninković i dodaje da je time dokazana prava moć pozorišta, koja je vratila veru svima, posebno njoj, u suštinu umetnosti teatra.
„Pozorište uspeva da leči publiku, kao i nas same – glumce. Mi nismo izuzeti iz toga, naprotiv. Na probama su to sve bili bolni i teški procesi, tražeći te emocije, da ih opravdamo i doživimo. Medjutim, kao glumac se tako dobro osećaš posle toga da i ti sam doživiš neku katarzu posle predstave, a ne samo publika“, naglasila je glumica, koja priznaje da joj je veoma iscrpljujuće da igra Jokastu tri večeri zaradom u „Edipu“, ali da joj se neverovatno vrati taj uloženi trud od strane publike na ovacijama, i to je za nju nezamenljiv osećaj.
Opet, nakon Jokaste, Ninkovićevu je čekao novi izazov, podjednako kompleksan, a to je Lejdi Magbet, i na prvu probu je došla veoma spremna.
Istina, otišla je prethodno malo na odmor, otputovala na more da se „očisti od energije, procesa i mirisa te predstave“ i posle mesec dana stigla je pred svoju Lejdi Magbet.
„Nebojša Dugalić i ja smo bili potpuno spremni kao i reditelj Jagoš Marković, sa kim sam ranije samo jednom radila. U pitanju je Nušićeva komedja „Dr“, ali to je bila manja uloga. I želela sam tada da udjem u neki projekat gde neću tumačiti neku heroinu, već da se isprobam kod njega u manoj roli, da vidim mogu li da se „spakujem“ u toj viziji“, prisećala se Ninković prve saradnje sa rediteljem.
„Sada smo prvi put radili na nečem velikom, prvi ozbiljan rad. On je kao reditelj neodoljiv, odmah sam se „zaljubila“ u njega, nije ni on očekivao da ćemo tako saradjivati i toliko se zavoleti i van poslovnog odnosa, u smislu da je u srce ušao. I Jagoš je sigurno imao tremu ne znajući kako će sve to izgledati, kao ni mi, jer je „Magbet“ najteži komad koji sam igrala. Onda kada neko veče odigram „Edipa“, pomislim kako sad to radim skoro „levom rukom“, opisala je rad glavna glumica u „Magbetu“.
Ninkovićeva se osvrnula na činjenicu da nije nikada na listi želja imala ulogu Lejdi Magbet. Ranije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) na Novom Beogradu, glumica je radila monolog ove anti-junakinje, gde se pita da li će njene krvave ruke ikada biti čiste, jer zapravo u slepoj ambiciji nagovara muža da ubije kralja i on postane vladar na dvoru.
Ona je podsetila da je postojalo sujeverje oko tog komada, jer su se ranije dešavale razne nepovoljne situacije oko spremanja te predstave, da svaki naredni put umetnici su izbegavali da izgovore ime, već kažu „ona škotska drama“.
„Lično nisam sujeverna, mada sam pomislila da mi se nešto dešava tokom spremanja „Magbeta“, i rekla sam sebi –„evo počinje“. Veoma je razorna energija tog lika. Lejdi Magbet je jedan tipizirano postavljen karakter, klasična manipulatorka, luda, histerična, zla, medjutim, ja ne mislim tako o njoj“, ocenila je dramska umetnica.
Glavna ženska uloga u „Magbetu“, prema njoj, svakako da nije anđeo, ona jeste ubica, ali nije samo tako tipski definisana, već je ona jedna žena snažnog uma, posebno u to vreme kada su rodne razlike bile jasno postavljene, znalo se šta pripada jednom, a šta drugom polu.
„Lejdi Magbet je imala um i princip muškarca, bila je snažna, senzualna, strastvena žena, a na kraju je i bila krhka“, detaljno je analizirala svoj veoma kompleksan karakter drame.
Ona je vodila svoju Lejdi Magbet kroz predstavu tako što od jedne čvrste žene sa snagom, postaje do kraja razorena, slaba osoba koja poludi, u toj čuvenoj sceni ludila, jakog monologa, jer se tada konačno osvesti šta je sve uradila sa svojim mužem Magbetom, izazvala tolike brutalne zločine.
Ninkovićeva čak kaže za sebe da mnogi misle o njoj da je stamena, jaka žena, kojoj niko ne može ništa, ali da to nije (uvek) tako, ali joj prija da tako imaju mišljenje o njoj, te bi želela da tako i ostane.
Problem Lejdi Magbet je u njenom karakteru, kako kaže glumica, jer je ona je osoba veoma oštećenog karaktera, voli svog muža, smatra da njemu sve to pripada – vlast, tron, moć.
„Zato njen problem i poremećenost leži u osećanju gde misli da je „zakinuta“, te da njima kao bračnom paru pripada znatno više nego što su dobili. I danas imamo toliko tih Lejdi Magbet u životu, koji iz istog osećanja svašta umeju da urade. Lejdi Magbet je iskušenje videla u jednom pismu koje je dobila, što bi neko drugi u toj situaciji bio samo zahvalan, a ona je videla u tome povod za nešto mnogo veće, po cenu ubistva da ona sprovede tu svoju želju“, primetila je Ninković.
Ipak, u daljoj analizi svoj tragičnog lika, glumica kaže da i lejdi ima svoje slabe strane, zbog čega odlazi u ludilo na kraju komada, bez pokajanja, moli se silama zla da joj se zatvori svaki pristup kajanju.
Ninkovićeva nije želela da se poistoveti sa bilo kojom adaptacijom „Magbeta“ od ranije, samo u Narodnom pozorištu je igrano u istoriji šest verzija ovog komada sa različitim rediteljima.
Takodje, „Magbet“ je u američkom filmu adaptiran nekoliko puta, od čuvene crno-bele verzije Orsona Velsa iz 1948. godine, preko moderne gangsterske priče „Ljudi od ugleda“ (1991) sa Džonom Torturom u glavnoj roli, do poslednje varijante „Magbeta“ (2015) gde su vodeće role imali Majkl Fasbinder i Marion Kotiljard.
„Svi misle kako bi „Magbet“ trebalo da izgleda. Svako može da nam nadje manu u novoj predstavi, da misle da to može i bolje. Mislim da smo napravili sjajnu predstavu, pravi umetnički događaj, koji naravno kao i sve, ima nekih mana. U redu, ali i pored svega, mi nismo mogli bolje, i ja sam presrećna kako je sve na kraju ispalo“, dala je ocenu Ninkovićeva ne samo za svoj lik, već kompletnu predstavu i dodala da i oni koji imaju zamerki, ne mogu da ne priznaju kako je projekat „Magbet“ jedan ogroman i pošten posao.
Kroz karijeru istaknuta i nagradjivana glumica Ninković imala je razne krize da je mislila da nije (dovoljno) talentovana, da ne može da iznese neku novu ulogu, ali je na svu sreću prevazišla te strahove i nemanje samopouzdanja.
Decenije karijere dovele su je do toga da dobije pravu zrelost i čvrsto stoji iza svojh uloga kojima se predaje u potpunosti.
„Sada je dosta toga drugačije u mom životu, gde sam više posvećena svojim novim ulogama. Tako sam poslednje dve predstave „Edip“ i „Magbet“ spremala na način kako sam oduvek želela, u smislu da me više ne ometaju kućni poslovi i obaveze tog tipa. Deca su sada velika, nisu više sa nama u domu, i onda ne moram više da čitam tekstove i spremam ulogu dok sam u kolima, čekam na semaforu, ili na njihovim treninzima, bilo da je veslanje, vaterpolo, jedrenje, onda čitam, učim, sklopim dramu. Sada ipak za sve imam vremena“, kaže popularna glumica i napominje da bi napravila pauzu od dve nove pozorišne role, jer su je emotivno dosta iscrpele.
Nataša Ninković je diplomirala na FDU u klasi sa popuarnim kolegama kao što su spomenuti Sergej Trifunović, Vojin Ćetković, Nela Mihailović, ali i Boris Pingović, kao i nažalost pokojni Nebojša Glogovac (napustio nas početkom 2018), za koga ona kaže da se odmah isticao jer je bio zreliji od svih njih u generaciji. Ona se seća koliko su svi zajedno bili kao porodica, veoma su se voleli od početka.
„Nebojša i Sergej su se izdvojili, nekako su bili prvi primećeni. Nama je bilo pre svega stalo da se bavimo našim poslom na pravi način, ne toliko da budemo popularni, i da nam takve manje značajne stvari budu važne. Mi smo bili iskreni posvećenici našeg posla, tako da smo uvek birali šta da radimo. Gurali smo jedni druge, ali smo morali i da se snalazimo, ipak smo svi bili došljaci“, podsetila je Ninkovićeva.
Tako je Sergej Trifunović rodom iz Mostara, a živeo je u Užicu, Boris Pingović iz Sremske Mitrovice, Vojin Ćetković iz Kruševca, Nela Mihailović iz Valjeva, a Ninković i Glogovac iz Trebinja (Bosna i Hercegovina).
Ipak, glumica se priseća kako nikada nije bila toliko ambiciozna u karijeri da igra po svaku cenu, te je dosta uloga i odbijala, jer joj je privatan život uvek bio ispred posla.
Ali, kada prihvati novu ulogu, onda je uvek išla „do kraja“, da se posveti kompletno tom projektu, te sve privatne obaveze želi što pre da završi ne bi li nastavila sa procesom rada.
Karijeru na filmu počela je u ostvarenju „Tri karte za Holivud“ Božidara Nikolića, iz 1993. godine, a poziv reditelja Olivera Stouna da ima karijeru u Holivudu je odbila.
Podsetimo, Stoun je bio jedan od producenata čuvenog američko-srpskog filma „Spasitelj“ (The Savior, 1998) Predraga Gage Antonijevića, gde joj je partner bio holivudski glumac Denis Kvejd, ali i kolege sa klase – Sergej Trifunović i Nebojša Glogovac.
„Tačno je, više puta me je Oliver Stoun zvao da odem tamo, mada o tome i ne volim mnogo da pričam. Bilo je to dosta davno, sve je to iza mene, i možda je trebalo da probam. Čovek ne može da ima sada tu naknadnu pamet. Da mi je žao, pa i nije mi žao, jednostavno bi moj život sigurno bio sasvim drugačiji“, ocenila je prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu.
Ali, ona bi danas svakome dala savet da ide obavezno i proba u toj radionici snova zvanoj Holivud barem na dve godine, dok se ona odande vratila i sticajem raznih okonosti, nije osetila da je taj svet za nju adekvatan.
„Ovde sam se osećala veoma dobro, dosta je bilo i privatnih razloga za ostanak u Srbiji. Tamo opet, u Americi, da bi bio uspešan u tom poslu, moraš biti isključivo non stop fokusiran na to, a to mene ne zadovoljava. Ne bih bila tako ispunjena, što ovde jesam. Volim porodicu koju sam tada osnovala, naravno i prijatelje. Sve me to čini srećnom“, sigurna je umetnica za koju kažu da kao srčana Hercegovka ne zna šta je čeka u narednom životu, ali je danas u potpunosti ostvarena i zadovoljna žena koja je više doživela u ovom životu nego u najvećim snovima.
„Ako si hronično nezadovljan, ako tvoj stav ide ispred uloge, to se sve vidi, to je onda problem. Ako misliš da si pametniji od teksta koji igraš, ili ako misliš da sve znaš o tome kada stupaš na pozornicu, i to se čita kao prepreka. Tako glumac ne dozvoljava publici da se identifikuje, i ne ide se do kraja. Publika odlično oseti da tu nešto nije u redu, kada se ispolji ta gordost, nadmenost“, naglasila je Ninković moguće probleme u glumačkoj igri, neuverljivoj interpretaciji.
Pozorišna, televizijska i filmska glumica osvrnula se i na uspešno nagradjivano ostvarenje „Ajvar“ (2019) u režiji Ane Marije Rossi, gde je delila veliki ekran sa Sergejem Trifunovićem, i taj projekat ona veoma voli.
Posebno je nahvalila rediteljku, čiji je to bio debitantski film na polju dugometražnog formata, gde je imala utisak da ništa bitno ne radi, koliko je autorka sve njih vešto vodila kroz proces snimanja.
„Ana Maria Rossi je bila toliko introvertna, sve je sakrivala, bilo je u smislu „na unutra“. Nisam imala utisak da će film toliko biti nagradjivan. Žao mi je što nema više takvih filmova. Ustvari, biće jedan uskoro, radi se o filmu „Pukotina u ledu“, u režiji Maje Miloš“, najavila je Ninkovićeva jedan od svojih novih projekata za veliki ekran.
Reč je o modernoj adaptaciji bajke „Pepeljuga“, u kojoj glavnu ulogu ima Jovana Stojiljković, a igraju i Anđela Jovanović, Marko Grabež, Ljubomir Bandović, i drugi.
„Taj film je o odrastanju jedne mlade devojke, a ja igram zlu maćehu, odnosno po motivima je čuvene bajke. Volim glumicu Jovanu Stojiljković, zajedno igramo u predstavi „Nečista krv“ u Narodnom pozorištu. Žao mi je što je ne igramo češće, jer su eto problemi oko termina na Velikoj sceni, jer imamo i gostujuće glumce. Želim da nastavimo da je igramo“, kaže popularna umetnica.
Nataša se prisetila studiranja na FDU kada se nije previše pronalazila u glumi, nije bila sigurna da je to zanima za životni poziv, te je tako i saopštila profesoru Vladimiru Jeftoviću, da ne može da uvek iskaže emocije, već hoće da igra samo ono što joj se svidja, a to su uloge koje je ne koštaju emotivno, znači imitacije ili komedije.
„Tako smo sa Šekspirovom komedijom „Ukroćena goropad“ primljeni u Narodno pozorište i shvatila sam koliko mi se sve to svidja, da ne mogu bez glume. A pre toga sam želela da idem u Njujork da živim, iz privatnh razloga, davno je to bilo još za vreme studiranja. Delovao mi je ovaj prostor u Srbiji suviše mali. Ipak, sve se to kod mene promenilo“, zaključila je Ninkovićeva.
Glumica je trenutno aktuelna sa TV serijom „Bunar“ prema scenariju i ko-režiji Igora Đorđevića, koji igra i glavnu ulogu (uz Branku Katić, Ljubu Bandovića, Milicu Janevski, Zorana Cvijanovića), i snimila je druge sezone serija „Složna braća – The Next Đenerejšn“ autora Dr Neleta Karajlića i „Kalkanski krugovi“ u režiji Milana Karadžića.
Prethodnih godina igrala je u serijama „Ubice mog oca“ Predraga Gage Antonijevića (sezone 1-4), „Senke nad Balkanom“ Dragana Bjelogrlića (druga sezona), „Pevačica“, film „Dara iz Jasenovca“ (takodje reditelja Gage Antonijevića).
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG – Music Pocket
