NATAŠA GUBERINIĆ: DRŽIM SE U PROVERENOJ UMETNOSTI, ALI NA NEPROVERENOJ STAZI

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

Paul McCartney otkrio akustičnu verziju pesme koja se nalazi na novom box setu

Originalna pesma našla se na albumu “Flaming Pie” objavljeno 1997. godine na njegovom drugom najuspješnijem albumu. Sada...

Scenaristi filma “Dobri momci” i serije “Porodica Soprano” rade na novoj mafijačkoj seriji

Nicholas Pileggi, scenarista filma “Dobri momci”, udružiće snage s Terenceom Winterom, scenaristom serije “Porodica Soprano”, na novoj...

IVAN MILENKOVIĆ NAJAVLJUJE PRVI SOLO ALBUM SA BLUZ MAŠINOM

Novo izdanje Bluz Mašine ovog puta biće objavljeno pod imenom “Ivan Milenković i Bluz Mašina”, te će...

Povodom novog koncerta: 8. februar, Soul Society – stari klub Bitef teatra

Svakako jedan od najlepših vokala na domaćoj muzičkoj sceni.
Izuzetno svestrana, zanima je mnogo toga, i ume dosta različitih angažmana da realizuje u isto vreme, a daleko od toga da se rasplinjava ili da nije fokusirana. Naprotiv. Ima više talenata, zanata, veština, umetnosti i kreativnosti u malom prstu.
Završila je Prvu gimnaziju, zatim Filozofski fakultet, smer pedagogija. Ipak, kako sama ističe, svojom strukom po obrazovanju nije se nikada bavila. Uvek je tu bila muzika. A osim nje i – novinarstvo, mediji, tačnije radio, voditeljski posao.

U trećem razredu srednje škole jedno vreme bila je deo tima Radio Pingvina u emisiji “200 iz mesta”, gde su se obučavali mladi amateri, što beše i njeno vatreno krštenje, odnosno prvi susret s radijom kao medijem. I ume da se snalazi odlično! Ankete za radio znate li kako je radila? Montirala ih je na dvokasetašu! Da, dobro ste čuli.

Znate o kome je reč danas? Naravno – Nataša Guberinić.

Popularnost je stekla u poslednjim fazama dance pop atrakcije “TAP 011” kada je sa Anom Štajdohar došla posle odlaska Ivane i Goce iz grupe. Prvo je bila deo albuma “Čudesna ploča”, a zatim i finalnog CD-a “Peti element”.
Danas je prepoznatljiv glas čuvenog Play radija, bila je i na Gradskom radiju, ali sada sigurno nismo ovde samo zbog tih angažmana. Nataša je pre svega muzičarka, pevačica, jedinstveni kantautor.

Često nastupa u bivšem klubu Bitef teatra – Soul Society sa Di Luna Blues band-om, sa legendarnim Maretom, i sledeći datum je u subotu, 8. februara! Da uživate u blues standardima i moćnim vokalnim čarolijama naše sagovornice.
Di Luna je za Natašu prava baza, a tu su i drugi muzičari sa kojima je radila.

Bila je i deo “Loco bend”-a, i na razne načine, glasovne i instrumentalne, sarađivala je sa dance grupama i izvođačima Duck, Natalija Trik FX, Sevdah Baby, Kaća Sotirović, da bi prešla malo i u mirnije tonove – Ana Ćurčin & The Changes, a na listi saradnje se nalaze i bendovi Đura i mornari i Žene kese.

Natašin umetnički CV vezan je i za primenjenu muziku, snimala je glas za reklame, ali one gde se peva, bila je prateći vokal raznim muzičarima, a jedan od tih aktuelnih angažmana je i saradnja sa hard rock – riff and roll band-om “The Bite”. Na njihovom novom, drugom studijskom albumu “Chains” (2019) pevala je prateće deonice za glavnu pevačicu Ljilju Zdravković, i CD je nedavno koncertno promovisan u Beogradu.

Vreme je da zavirimo u Natašinu priču … a ona počinje upravo ovde.

NAPUŠTANJE BENDA JE KAO IZLAZAK IZ EMOTIVNE VEZE

U poslednjem periodu si aktivna u muzičkom svetu, a opet bila je i jaka pauza ranije. Kako se nosiš sa tim da ima naleta stalnih angažmana, posle jednog zatišja kada nisi bila prisutna u medijima? Da li je umetniku neophodna nekada i izolacija da bi se vratio u novom svetlu?

– Problem Srbije i muzičkog angažmana je uvek isti:

Ukoliko te nema pod svetlima reflektora, svi misle da odmaraš. A nije tako! Ja se na društvenim mrežama i u poslovnim krugovima svima predstavljam kao Vokalinstalater, što zaista jesam. Muzikom se bavim neprekidno, više od 20 godina, ali muzika je primenjena umetnost i to je ono što je u Srbiji teško razumljivo, ta primenjenost. Možeš da radiš na sinronizacijama, u marketingu, u pozorištu, studiju, sa celim svetom razmenjuješ materijale ili da kod kuće komponuješ za druge… nastupi ne bi smeli da nas definišu, samo da nas inspirišu.


Često nastupaš sa čuvenim Di Luna Blues band-om, i sledeća svirka vam je 08. februara na starom mestu –Soul Society (klub Bitef teatra). Kako si ušla u priču sa ovim sastavom i čuvenim Maretom i koliko te ispunjava rad sa blues žanrom? Postoji li inače danas tvoj žanr u muzici (pop, rock) koji pevušiš i slušaš privatno, a koji u poslovnom pogledu? Da li se uz malo sreće svi tvoji senzibiliteti izbalansiraju?

– Imam dosta sreće po pitanju muzike i ljudi sa kojima sam se susretala. Oni koji mi nisu doneli sreću, doneli su lekciju i kosmos je sa tim saglasan :-))) Mare je legenda kakvu nemamo na ovim prostorima, jedan jedini. Već 40 godina gaji taj žanr i izgara za njega, a 30 godina drži na okupu Di Lunu. Mnogo mojih dobrih prijatelja i divnih saradnika su bili u ovom bendu, pa ga napustili i otišli su u neke druge vode. Kad to uradite, obično ne postoji put nazad. Nije toliko do sujete i do povređenih osećanja, ali napuštanje benda jeste vrsta izlaska iz veze, raskida i razvoda, i to ostavi neki gorak ukus kojem vam se ne vraća. Svako, ali slovom – svako, želi da se vrati u Di Lunu. Mare je takva duša i čovek velike filozofske i psihološke širine da shvata kad vam treba da se istrčite i pobegnete i on vas sa radošću pusti. Normalno je da se vi sa radošću vratite, kao u porodičnu kuću. A Mare je prepoznao kada sam dolazila na svirke da uživam u tome što oni rade i da nemam problem sa prostorom koji vam ostavlja bluz kao žanr. Bilo mu je važno da me ne uhvati neka trema, ili da me ne bude sramota mojih eksperimenata u ovom žanru, ali kad sam ja shvatila sam u sigurnim rukama i da me neće pustiti da izvisim na svirci… sve je preraslo u roman o prijateljstvu koji i dalje pišemo. On često voli da kaže kako sam ja skromna, a onda me tretira kao divu. Prezabavna su sva nasa druženja, putovanja, svirke na čelu sa Maretom, svako viđanje nam je za pamćenje, to je ono što obožavam kod ovog benda.

Naravno da sam svasta od žanrova prolazila, a i dalje prolazim. Privatno, volim kantri, ali volim i hip hop, a neretko tu je i tvrđi zvuk… nemam omiljeni žanr, samo da je muzika dobra. Bluz mi je pomogao da razumem da u svakom trenutku postoji način da ljudima objasnite neku emociju, samo da se potrefe vaš i senzibilitet publike, a za sada se prepoznajemo.

ŽELIM DA PEVAM TEMU IZ JAMES BOND FILMOVA

Povratak u pop vode svakako je duetska pesma sa tvojom radijskom koleginicom Unom Senić – osvešćena pesma “Samo bez straha” na Beoviziji 2019. Da li je postojala trema zbog vraćanja na velika vrata na tako ogromnom TV takmičenju? Imaš li ambicije da ideš na Evroviziju ili je ovo bio samo korak da osetiš scenu ponovo?

Prvo moram da naglasim da je ideja o učešću potekla sa Play radija i da je to bila velika želja mog dragog prijatelja i direktora Nemanje Kostića. Una i ja smo pristale kad smo videle da je ozbiljan, uz uslov da sami izaberemo ekipu koja će raditi pesmu i tematiku koja je angažovana. Tražili smo opravdanje da se pojavimo na takvoj manifesaciji, jer zaista odudaramo od tog miljea. To kažem bez ikakve zle misli, jednostavno nismo mogli da shvatimo šta bismo mi tamo mogli da tražimo i pružimo. 
Nije bilo treme, jer smo bili sigurni u poruku. Naravno, to nije žanr u kome baš plivamo, ali smo se nekako snašli i što je najvažnije, publika je to prepoznala i dala nam duplo više glasova nego pobedniku. U tom momentu smo se pogledali i uglas rekli ”Ljudi, pobedili smo!”.

Sarađivali smo sa ekipom koju volimo, Marko Luis, Petar Zorkić, Pedja BEGE fank... bilo je zabavno i otvorile su se neke mogućnosti. Naravno, jedna pesma ne može da zaustavi epidemični femicid, ali žene koje su nam se privatno javljale i zahvaljivale što o toj temi pevamo i govorimo su učinile da nam ni malo ne bude žao što smo se upustile u taj projekat. Nikad ne reci nikad, mada iz ove perspektive ne vidim da bih se vraćala Beoviziji. Moj životni san je uvek bio i ostaće da otpevam temu za neki od nastavaka James Bond filmova! To je jedina mainstream platforma za koju bih grizla.

TAP 011 I JA SMO OTIŠLI U SASVIM RAZLIČITIM PRAVCIMA

Pamtimo te naravno prvenstveno kao novo pojačanje u pop senzaciji i atrakciji TAP 011 kada si sa Anom Štajdohar došla posle Ivane i Goce. Da li si tada imala pritisak da budeš deo grupe gde je, uslovno rečeno, potrebno nekoga da zameniš? Kakav je to bio osećaj da postaneš deo jedne uspešne muzičke mašinerije?

Kao kad krećeš u školu. Mnogo godina kasnije, shvatam da je to bila ozbiljna škola. Naučiš kako funkcioniše scena, kako da reaguješ na publiku koja te voli, kako da ustaneš kad upoznaš one koji te ne vole. To je jedan bezbrižan period sve u svemu. Tada sam završavala fakultet i mislila još uvek da je muzika usputni hobi. Posmatrala sam i upoznavala ljude koji su ulagali sve da ostanu u centru zbivanja, da budu ”relevantni na sceni”. Naučiš tačno šta nećeš, a to je najvažnije. Ja sve njih i dalje mnogo volim, Ivanu i Gocu takodje, one su imale neke sjajne savete za nas. Ponavljam, imala sam sreće da uglavnom sarađujem sa ljudima na mestu. Sa Anom i dan danas drugujem i nadam se da ćemo uspeti da uradimo i neke lepe pesme zajedno, apsolutno je podržavam.

Bila si sa Anom i gost na njihovom velikom koncertu u Areni 2011, a da li postoje planovi da vas dve budete možda ponovo deo njihovog povratka, pošto su krenuli da povremeno nastupaju zajedno? Da li te vuče nostalgija da se vratiš barem nakratko u takav sastav i šta je tebi lično značila i donela ta vrsta afirmacije?

Nastupaju ponovo, ali to je deo one priče koja ostaje za tobom. Otišli smo u potpuno različitim pravcima i naši susreti mogu sada da budu samo stvar slučajnosti ili okupljanja radi druženja. Eto, sa Milanom sam slučajno par godina radila zajedno na radiju i to su neke lepe stvari.
Arena je genijalno iskustvo i želim ga svakom ko voli da nastupa, neuporediv osećaj kad staneš pred te hiljade ljudi a oni uglas pevaju nešto za šta si mislio da samo tvoja uža rodbina zna reči, i to pogrešne.
Meni je kad sam iz te grupe izašla strašno smetalo što me ljudi stavljalu u kalup i samo po tome prepoznaju, jer nisam nikad dobro stajala sa pop muzikom, ali kako je vreme odmicalo shvatila sam da mi je TAP doneo divnu prednost. 

Ljudi očekuju mnogo manje i onda se iznenade duplo više kad shvate da vi niste samo šaljivdžija koji skakuće i da vas je na tu poziciju doveo ipak kakav takav talenat. Ne krivim nikoga, od tog momenta i ja sam počela pažljivije da promatram članove nekih drugih bendova koji su izlazili iz istih i započinjali potpuno drugačije karijere.
Iz ove perspektive, drago mi je što su me pozvali u grupu i što imamo lepe uspomene na te dane.

KAD LJILJA TREBA DA PRESEČE, UZME MAČ I NE OSVRĆE SE

Karijera ti je otišla u pravcu medija – voditeljka “Play” radija, a ranije i „Gradski 102,2”- jutarnji program. Da li te veoma privlači radio kao medijski format ili bi možda želela da se oprobaš ozbiljno i na TV-u? Zašto baš radio i kako baš Play radio?

– U srednjoj školi me moj školski drug Ivan Kovačević pozvao na tadašnji radio Pingvin. Radili smo na emisiji ”200 iz mesta”. Svake nedelje trebalo je pojaviti se na sastanku sa sadržajem.. knjiga, predstava, film, album, anketa… aktuelno i koncizno.

Kad se tako rano zarazite ovim medijem, nema vam spasa. I onda opet ista ekipa, mnogo godina kasnije. Ponovo, moj dobar prijatelj Nemanja Kostić me zvao i pre nego što je Play bio u planu, ali kad sam čula šta spremaju i koliko razumeju šta se događa na svetskoj radijskoj sceni i kad sam shvatila da ću da radim s ljudima kojima je jasan koncept komercijalne stanice (iako ja privatno volim i ove podcast-varijante), nisam mnogo razmišljala.

Cele prošle godine snimali smo emisije za O2 TV, pod nazivom Play TV. Tu sam ugostila neke meni omiljene ljude sa scene i ukoliko bi mi se ukazala prilika da radim ponovo neki muzički format na TV-u, razmislila bih. Nemam neko iskustvo, ali radio te nauči da svako u nekom momentu ispadne glup, srećom, nismo hirurzi, pa da neko od naših gluposti strada.


Aktuelna si i sa ulogom pratećeg vokala na drugom albumu riff hard rock grupe “The Bite” – CD “Chains” uz Ljiljanu Zdravković. Kakva je to bila saradnja, da se oprobaš u drugačijem, žestokom i tvrdom zvuku? Ljilja kao i ti je takođe u novinarskim vodama, muzički PR, radio voditelj i muzičarka, imate dakle evidentne sličnosti?

To je zvuk koji mi prija, tako da je sve teklo brzo i prirodno. Ljilja me i pozvala znajući da ja nemam taj kvalitet ”mekog pratećeg”. Mnogo je lakše pevati prateće za ovakav bend, jer oni ne traže da vaša boja izgubi na karakteru, kao sto je to čest slučaj u pop muzici. Ovo je tvrd žanr, samim tim i izdržljiv. Ljilju mnogo cenim, jer je laf, jer ne podleže kalupima, svoja je i ne znam kako, postiže svašta. Znam koliko radi i koliko se preispituje, ali isto tako volim kod nje što kad treba da preseče, uzme mač i ne osvrće se. Mi smo se tako slučajno srele i prepoznale i godinama nam se putevi baš dobro ukrštaju. Bila mi je čast i zadovoljstvo, divna i topla ekipa, želim im mnogo nastupa sa ovim albumom.

ANA ĆURČIN ME JE PROBUDILA IZ LIČNE AUTORSKE LETARGIJE

Vokalno, instrumentalno i aranžerski si prisutna u različitim žanrovima kod grupa sličnih Tap 011 i tom dance pokretu (Duck, Natalija Trik FX, Kaća Sotirović i Sevdah Baby), sleepy rock (Ana Ćurčin & The Changes) i drugim bendovima (Đura i mornari, Žene kese). Možeš li izdvojiti neku saradnju da je ostavila traga kod tebe i budila posebno nadahnuće za sopstvene projekte i pesme u nastajanju?

Hm… da li veruješ da sam uzela da guglam da vidim da li sam sve to radila!?!? Lepo si me nasmejao! Radim i za mnogo stranih izvođača, ali taj angažman je potpuno drugačiji i vrlo izazovan, i nije eksponiran. Međutim, kad su naši ljudi u pitanju, onda u većini slučajeva radim to jer smo privatno prijatelji. Kaća i Sevdah su me neizmerno zabavili prošle godine sa “Vrelinom”, i sviđa mi se što DJ ekipa po Beogradu itekako vrti tu stvar. Ali kad si pomenuo, moram da naglasim da me je Ana Ćurčin inspirisala, ali više naterala da se probudim iz moje lične autorske letargije. Nedavno sam predstavila 5 svojih pesama na Sofar platformi, upravo zahvaljujući Ani i njenom entuzijazmu. Žanrovski, mi se dosta razlikujemo, ali emotivno, to što ona radi, za mene je lekovito i vrlo blisko. Uživam u njenoj muzici, u onome što poručuje i načinu na koji se obraća. Nesvakidašnji talenat. Plus, na poslednjem albumu me je zvala da odsviram kazoo solo, a to je potpuni presedan!


Da li uspevaš biti aktivna nekad i sa svojim “Loco bendom” na klupskim svirkama, budući da pevaš sa Di Luna i da si na Play radiju? U cover obradama koji strani/domaći muzičari ti najviše leže i šta uvek voliš da pevaš?

Sa Loco bendom nisam već 10 godina, ali ljudi me i dalje vezuju za tu ekipu. Čak ni bend ne postoji više. To je bio jedan naporan period mog života, jer smo imali i po 5 svirki nedeljno, a nijedne nedelje nije izostajala proba. U Beogradu smo nastupali eventualno par puta mesečno, a uglavnom se putovalo po Srbiji i regionu. Fizički, to su bili veliki izazovi. Nismo obrađivali domaće pesme nikada, možda bi mi to sad bio izazov, ali se ne bih vraćala u te dane. Kaver ne ostavlja mnogo prostora za muzički izraz, a oni koji eksperimentišu ili ”otprilike skinu stvar” uvek su u opasnosti da zvuče loše ili da zvuče kao da ne razumeju žanr. Skidam kapu ljudima koji se u tom svetu zadrže.

USKORO … HUMANLIKE

Zapisala si sledeće: Životni san mi je da u meni otkriju veliki talenat za kantri muziku, pa da onda mogu da ostatak života provedem na nekom ranču, znatno bogatija i znatno deblja. Da li su to i dalje tvoji snovi? Imaš li inače afiniteta ka country rock muzikom kao u SAD? Imaš li tu neke uzore možda?

– UVEK! To će uvek biti moj san. U Americi bi bilo iluzorno juriti kantri karijeru, jer su tamo preozbiljne aždaje koje kantri žive i dišu i to je industrija koja ne prašta. Igrom slučaja, često do mene dolaze informacije o tome kako izgledaju dani u studiju i životi ljudi koji su se opredelili za kantri, a uspešni su. Reći ću samo, daleko je od lakog. Desilo mi se da mi je čovek za koga sam snimala jednu verziju pesme Rings of Gold (jer su autori tražili nesto drugačije), javio da je pesma izbila na prvo mesto jedne kantri liste. Bukvalno sam se rastužila jer nisam znala s kim bih podelila tu sreću i ponos. Kantri je muzika pripovedača, ona traži da budete ogoljeni, a ume i da vas natera na ples. To je divan, nepretenciozan žanr, i ja se nadam da će par pesama koje sam pisala, a ”vuku” na kantri, da se ljudima dopadnu. Muzika treba da vas motiviše na razne stvari, ali ok je i ako samo čini da se osećate dobro i spokojno. Chris Stapleton, Miranda Lambert, Sam Hunt… ima mnogo onih koje cenim.

Gde sebe vidiš u bliskoj i daljoj budućnosti – kao voditeljku, pevačicu, ili neke nove veštine – glumica, dizajnerka, likovni stvaralac? Da moraš da biraš, šta bi izabrala? Možemo li od tebe očekivati samostalni album, i kog žanra bi bio taj materijal, a koje saradnike bi obavezno angažovala?

– Vizuelna umetnost mi nikako ne ide! Gluma tek! Volela bih da budem dobar DJ, a sa mojoj prijateljicom Minjom Milenković u poslednje vreme uglavnom na tome radim. Duo ZgaŽene sve češće vrti po gradu.

Nastavljam da se držim u proverenoj umetnosti, muzici, ali na neproverenoj stazi. Posle 20 i kusur godina bavljenja istom, rešila sam da izbacim i neki svoj materijal. Godinama unazad sam ljudima govorila da to neću da uradim jer ne razumem zašto bi ikoga zanimalo šta ja imam da kažem, a onda mi je neko rekao da verovatno ni mene ne zanima šta mnogi imaju da kažu, pa opet čujem. I onda polako shvatiš, da svakako imaš i inspiracije i ideja i potrebe da se izraziš, a da su oko tebe ljudi koji to zaista zele da isprate i podrže. I onda nadješ snagu. Tek ću da se zahvaljujem, kad i ako završim album, a negde sam na pola puta. Hard core jezgro čine Jovan Šatrić, braća Antović, Dejan&Goran i Svebor Šakić. Oni su pristali da me podnesu, srećno im bilo. Čitava priča i album nosiće naziv “Humanlike”, jer sam godinama na mrežama pod nadimkom Ljudolika, pa da ne skrećem mnogo sa sopstvene teme. Humanlike i zbog toga što mi se čini da se oko mene okupljaju ljudi koji imaju te predivne aure, koji muziku vole bezrezervno i bezuslovno, ljude koji žive za trenutak i koji znaju da naprave dobru uspomenu.

Za sam kraj, kako bi pozvala publiku da vam dođe u što većem broju na koncert 8. februara u klub Soul Society? Samo zamisli da si PR menadžer ove svirke, kako bi naše čitaoce ubedila da je baš to pravo mesto za naš provod te noći?

Nećemo brati pamuk i oplakivati sudbu kletu. Dolazimo da vam predstavimo ono najbolje što bluz i soul mogu da vam donesu.

Ako vam fali veče koga ćete se sećati, to će biti to. Bukvalno je svirka za one od 17-77. Par starijih gospođa mi je prišlo posle jedne svirke u klubu Soul Society i reklo da su prošle kroz čitav spektar emocija tokom naše svirke: rasplakali smo ih, zatekli, naterali da đuskaju i da se osećaju slobodno. ”Baš ste nas izvozali”, bio je zaključak. To vam želim ovog 8. februara. Dođite da se zajedno provozamo!


Izvor: Ivan Makragić – Redakcija
Foto: Rade Marković, Igor Prusac

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Preminuo Rajko Dujmić

Od posljedica prometne nesreće preminuo je Rajko Dujmić (65), doznajemo od izvora bliskih obitelji. Podsjetimo, kantautor je...

Ovogodišnje planirano izdanje Nektar OK Festa, prolongirano za juli 2021. godine

Obzirom, na epidemiološku sliku u našoj zemlji, ali i u cijeloj regiji, konstantan rast broja zaraženih na dnevnom nivou, i ograničeno...

Vojislav Brajović dobitnik prestižne nagrade “Pavle Vuisić”

Nagrada ''Pavle Vuisić'' za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem igranom filmu i njemu sličnim medijima - nagrada za životno delo...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!