Odabrali smo 14 veličanstvenih
BEOGRAD, 26. januara – Novi nastavak naših reportaža i najboljim koncertima prošle burne i produktivne 2022. godine dovodi nas i do atraktivnih večeri klasične muzike i opere, a pomalo ćemo utonuti i u filmsku muziku koja je bila neizbežna u nekim repertoarima.
Kako Music Pocket gotovo nikada ne spava, što smo dokazali prošlih godina i sadržajnih muzičkih sezona, naša lista odgledanih koncerata bi izgledala … nekako baš ovako :
1 NEMANJA RADULOVIĆ
& “DOUBLE SENS”
30. oktobar 2022.
Kolarčeva zadužbina
Srpski i svetski virtuoz na violini Nemanja Radulović održao je 30. oktobra 2022. samostalni koncert u Kolarčevoj zadužbini u okviru promocije svog novog albuma „Roots“.
Vanserijski muzički umetnik sa stalnom adresom u Francuskoj priredio je veoma zanimljiv, atraktivan, neobičan i raznolik repertoar od 17 kompozicija.
Uvek radoznao, šarmantan, sa dragim odnosom sa publikom, umerenom komunikacijom i briljantnim muziciranjem, Radulović ume da nadje meru i pruži poseban i snažan utisak kod publike.
Na listi skoro dvočasovnog spektakl koncerta bili su i kultne numere „Ðelem, Ðelem“, „Makedonsko devojče“, „King David“ (Izrael), „Mambo“ (Kuba), „Takeda Lullaby“ (Japan), „Katćur Khan“ (Indija), i druge, a na bisu još nekoliko kompozicija, kao „Somewhere over the Rainbow“ iz američkog filma „Čarobnjak iz Oza“ (1939) i izvorna starogradska pesma „Niška banja, topla voda“.
Dakle, jasno je odmah da se ovaj događaj pomalo odvaja od prvobitno zamišljenog koncepta da pričamo o klasici, ali je opet važno da je u pitanju dobrim delom instrumentalna muzika, te da talentovani violinista svakako da voli eksperimentisati i u svoj rerpertoar kombinovati razlilčite sadržaje. Tako je priredio retko divan i sveobuhvatan koncert, znatno bolji od mnogih nastupa od prethodnih godina na Kolarcu (2020, 2021 – BEMUS).
Album „Roots“ je prvi projekat za kuću „Warner Clasics“ Nemanje Radulovića i internacionalnog ansambla „Double Sens“, koji čine članovi orkestra – sestre violinistkinje Tijana i Ksenija Milošević, uvek posaeban Aleksandar Sedlar (gitara i perkusije), Frederik Desi, Matild Potije, Boris Brezovac, Miloš Mihajlović, i drugi.
Svestrana umetnica Ksenija Milošević kao vokalna solistkinja je imala zanimljiv niz od četiri kompozicije zaredom, prvo kroz portet Rusije – „Podmoskovnye većera“ Vasilija Solovjeva Sedoja, tradicionalne pesme „Mndra Mja“ od Vlaha i „Gypsies are found near heaven“ Eugena Doga iz Moldavije – obe kompozicije iz sovjetskog filmskog i pozorišnog hit mjuzikla „Cigani lete u nebo“ (1975) prema delima Maksima Gorkog.
Takođe, Ksenija je svojim tihim, veoma suptilnim glasom, izvela i antologijsku numeru „Što te nema“ (1981) pevačice Jadranke Stojaković, na stihove Alekse Šantića.
Čiste duše i srca, Nemanja Radulović zauzima kod nas ubedljivo prvo mesto na našoj listi, jer je podario svojim fanovima zaista impresivan i apsolutno vanserijski koncert.
2 BRIN TERFEL, bas-bariton
SOFIJA PETROVIĆ, sopran
54. BEMUS
1. novembar 2022.
Kolarčeva zadužbina
Izvanredan vrhunski bas-bariton Brin Terfel iz Velsa sjajan je bio izbor za svečano otvaranje 54. izdanja festivala BEMUS (Beogradske muzičke svečanosti) – 1. novembra 2022. u Kolarčevoj zadužbini.
Sam program je bio retko briljantan, što je bilo delo ne samo velškog umetnika, već i dirigenta Bojana Suđića, inače umetničkog direktora BEMUS-a, tako da je repertoar pesama i kompozicija oduševio i oborio publiku.
Uz Brina Terfela nastupala je pomalo solo i sa njim u duetu lepa diva Sofija Petrović, koja je uspela da mu bude donekle rame uz rame, uz festivalski orkestar “Virtuozi”.
Terfel je bas-bariton koji redovno nastupa na svetski prestižnim koncertnim scenama i u operskim kućama, tako da je veoma tražen i cenjen svuda na planeti, a priznao je na koncertu u svom divnom obraćanju publici, da je želeo malo da se okuša i kao glumac u Holivudu, barem u filmskom mjuziklu “Jadnici” (2012), prema romanu Viktora Igora, predstavnika romantizma.
Sjajno veče podrazumevalo je i vrhunski odabir autora i njihovih kompozicija kao – Rihard Vagner (Uvertira za operu „Majstori pevači“ i arija Hansa Saksa iz II čina iste opere), Izoldina smrt iz III čina opere „Tristan i Izolda“, odlomci iz opere „Valkira“, Ludvig van Betoven (arija Don Pizara iz I čina opere „Fidelio“), Arigo Boito (arija Mefistofela iz I čina opere „Mefistofel“), Đuzepe Verdi ( arija Lejdi Magbet iz II čina opere „Magbet“, prema Vilijamu Šekspiru).
Maštovit program je uključio i moderne pravce, kao što je Uvodna muzika za II čin iz mjuzikla „Violinista na krovu“ i čuvena pesma “If I Were a Rich Man” kompozitora Džerija Boka.
Brin Terfel i Sofija Petrović odlično su se uklapali u pesmama kao što je“Bess, You Is My Woman Now”, duet Porgija i Bes iz opere „Porgi i Bes“ slavnog Džordža Geršvina, a ovako bogat spektakl koncert obradovao je publiku i sa ostalim hit songovima iz mnogih nezaboravnih predstava – “Memory” – numera iz mjuzikla „Mačke“ (Cats) Endrua Lojda Vebera, “How to Handle a Woman”, iz „Kamelota“ Frederika Loua, “Stars” iz operete – mjuzikla „Jadnici“ (Les Miserables) Klod-Mišel Šonberga.
Bilo je to veoma divno, čarobno, nezaboravno veče i iskreno se nadamo da će se gospodin umetnik iz Velsa često vraćati u naše krajeve.
3 JOVAN KOLUNDŽIJA
& GUDAČI SVETOG ĐORĐA
22. decembar 2022.
Kolarčeva zadužbina
Tradicionalni koncert maestra Jovana Kolundžije održan je 22. decembra 2022. u Kolarčevoj zadužbini u pratnji Gudača Svetog Đorđa koji su proslavili 30 godina karijere.
Proslavljeni umetnik violine priredio je dinamičan i prijatan koncert te muzičke večeri, gde je program bio posvećen romantičnim kompozitorima, i time je lepo osmišljen repertoar sa neprolaznim delima Petra Iljiča Čajkovskog, Dmitrija Šostakoviča, Antonija Vivaldija, Kamija Sen-Sansa i ostalih autora (Lekler, Krajsler, Grig, Gardel).
Violinista Jovan Kolundžija prethodne godine je imao i veoma uspešne i zapažene koncerte u prestonici kao serijal “U susret beogradskim opštinama”, te je napunio sale Centra za kulturu “Vlada Divljan” (Palilula), Kulturnog centra Rakovica, KC Čukarica i Dom kulture “Studentski grad” na Novom Beogradu.
Sve navedene koncerte je održao sa rodjenom sestrom Nadom Kolundžijom – svetski priznatom pijanistkinjom.
Ipak, osnivač Ustanove kulture “Guarnerius”, virtuoz na violini, posebno veče je imao na Kolarcu, gde je tradicionalno druženje sa Beogradjanima još jednom podigao na veoma visok nivo, te je uz uživanje sa klasikom, upotpunio program na bisu sa muzikom iz čuvenog italijanskog filma “Cinema Paradiso” (1988) reditelja Đuzepea Tornatorea.
Koncert je bio izuzetno prijatan za gledati i slušati, odabrane su pretežno kratke, efektne kompozicije, tako da je sve moglo da teče u jednom dahu, kao da gledamo neki film, predstavu, dinamičan spot, i davno se nije desilo da jedan koncert klasike bude u toj meri zanimljiv od prvog momenta do poslednje sekunde. Izgleda da to ume samo Jovan Kolundžija, koji ipak za sobom ima preko 4 000 koncerata, za ovih pet decenija plodne i divne karijere.
4 TAMARA RAĐENOVIĆ
27. decembar 2022.
Kolarčeva zadužbina
Veoma talentovana operska diva – sopran Tamara Rađenović održala je 27. decembra 2022. pravi gala koncert “Novogodišnja čarolija” u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, i bilo je pravo zadovoljstvo gledati prepunu, rasprodatu salu, u kojoj je publika stajala i sa strane da gleda svoju miljenicu. Sopran inače uveliko gradi uspešnu karijeru u Londonu i do sada je nastupala na solo koncertima u 15 zemalja sveta. Dakle, pričamo o takvom talentu, da bude jasnije.
Za kratko vreme Tamara je prilično lako osvojila srpsku publiku tokom 2021. godine koncertima u novosadskoj Sinagogi i takodje na Kolarcu, ali i 2022. u ambijentalnom prostoru Etnografskog muzeja u okviru letnjeg serijala “Atrijum Sessions” u organizaciji CEBEF-a. Naravno, ovo veče pred novu godinu bilo je nadasve posebno i veličanstveno, zaista pravi spektakl koji Beograd zaslužuje, i kako je umetnica zamislila i poželela, biće ovo tradicionalni nastupi u to doba praznika. Koncert veoma mudro i vešto bio je podeljen u dva čina koji su izneli Hor i simfonijski orkestar “Makris”, dirigent Predrag Gosta i Nikola Mijajlović – specijalan gost na trubi.
Bio je to čitav timski kreativni rad da tako raskošan dogadjaj zaista bude uzvišen, na čelu sa vrhunskim vokalom Tamare Rađenović, kao alfa i omega ovog projekta.
Retko moćan vokal, ipak je ona poslednja učenica neprevazidjene i neprežaljene, besmrtne, večne dive Monserat Kabalje, koja je i u devetoj deceniji bila aktivna na koncertnim turnejama (gostovala je u Beogradskoj Areni 2012), visokim tonovima je digla punu salu Kolarca na noge.
Veoma mlada i vrlo iskusna Tamara je tako priredila spoj klasične i filmske muzike, za sebe, i orkestar nezavisno od nje, od Đuzepea Verdija (“Aida”), Domenika Donecitija, preko Dmitrija Šostakoviča, Johana Štrausa, Franca Lehara do Đoakina Rosinija (“Vilijam Tel”), kompozitora Nina Rote, koji je stvorio muziku za filmsko remek delo “Kum” (The Godfather, 1972) Frensisa Forda Kopole i pesme “Parla piu piano”.
Bio je to veoma poseban muzički, operski, pozorišni spektakl koji je oduvao toliku publiku, i naravno tražila je i dalje još, nije joj bilo dosta ni Tamarine lepote, ni njene pojave, tako briljantnog glasa, kao ni sjajnog izbora u repertoaru, tako da je pozivala na bis neumorno i radoznalo.
Dobili smo novu zvezdu operske scene širom sveta, i u Srbiji je od sada miljenica publike sa istančanim ukusom, koja će je prigrliti, voleti i stalno pozivati da nam dolazi iz (daleke) Engleske.
5 KRISTIANA PEGORARO
Opera i teatar Madlenmianum
21. april 2022.
Italijanska pijanistkinja Kristiana Pegoraro uz orkestar Opere i teatra Madlenianum održala je 21. aprila 2022. gala koncert naziva „Fantasia Italiana”, uz dirigenta maestra Lorenca Porcia.
U ko-organizaciji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu, na Velikoj sceni Madlenianuma i u Srbiji prvi put je gostovala italijanska zvezda klasične muzike, pijanistkinja i svestrana umetnica, javna ličnost sa velikim brojem talenata.
Bila je to veoma ugodna muzička noć u nekoliko segmenata, putovanje kroz romantiku Italije, predstavljanje naravno italijanskih kompozitora i kulturne baštine ove zemlje, tako da su na repertoaru bili čuveni stavovi, uvertire i intermeca majstora u novim aranžmanima za klavir i orkestar, a dirigent je prezentovao svoje delo “Dvanaesta noć” – serenada za gudače.
Pijanistkinja italijanskog porekla Kristiana Pegoraro, nastupala je na najprestižnijim scenama u Evropi, SAD, Južnoj Americi, Aziji i Australiji.
Ipak, na sceni, barem na ovom aprilskom koncertu prošle godine, nije delovala kao zvezda na svim tim pozornicama tolikih metropola, više je skromna, obična, draga, pristupačna, komunikativna, kao dama sa neke proslave koja je spontano svratila na neki bal i sela sasvim slučajno za klavir i malo zabavila punu salu ljubitelja klasične muzike.
Pegoraro je, po mišljenju kritičara, „među najboljim interpretatorima kubanske i južnoameričke muzike“, koja je evropskoj publici premijerno predstavila dela latinoameričkih kompozitora Astora Pjacole, Hoakina Nina i Ernesta Lekuona.
Ono što je zanimljivo je da je Kristiana Pegoraro i poznata radijska i televizijska voditeljka – autorka, koja nastupa na italijanskim i svetskim radio stanicama, a čest je gost popularnih TV programa svoje zemlje, italijanskih ambasada i kulturnih centara u promociji Italije i italijanske muzike, kao pravi “lokal patriota”.
Beše to jedan od uspešnijih, intimnih koncerata prošle godine, bilo bi zanimljivo da nam se Kristiana vraća povremeno sa novim programima klasične i moderne italijanske muzike.
6 ELIZABET PITKERN
Kolarčeva zadužbina
18. oktobar 2022.
Američka violinistkinja Elizabet Pitkern, solistkinja iz Njujorka i vlasnica jedne od najpoznatijih violina na svetu – „Crvene Stradivari Mendelson“, premijerno je održala solo koncert 18. oktobra u Velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca.
Početak devedesetih godina i aukcijska kuća „Kristi“ u Londonu jeste deo prošlosti koja umetnicu vodi tri decenije unazad, kada je prvi put videla i dobila odobrenje da svira na čudesnoj violini, vrednoj dva miliona dolara, koju je tada davno kupio i poklonio joj njen deda.
Na koncertu u Beogradu violinistkinju je pratio Marko Stuparević, srpski pijanista koji živi u Njujorku, a specijalna gošća na violončelu beše američka umetnica Kejla Herman, njegova supruga.
Tako je publika na jesenjem koncertu slušala zvuke Stradivarijeve violine iz 1720. godine, ali i violončela iz 1769, i bila je omadjinana jednostavnim i nadasve kompletnim programom – repertoar se protezao od koncerta kompozicija Jozefa Hajdna, Ludviga van Betovena, Klare Šuman, Džordža Geršvina, kao i Ejmi Bič, jedne od najznačajnijih američkih autorki.
„Crvena violina“ dobila je ime po prepoznatljivom crvenom laku, a napravio ju je 1720. čuveni Antonio Stradivari. Poznato da je među njenim vlasnicima u 20. veku neko vreme bila porodica čuvenog nemačkog kompozitora Feliksa Mendelsona.
Misteriozna sudbina Stradivarijeve violine poslužila je i kao inspiracija za film iz 1998. godine „Crvena violina“, koji je osvojio Oskara za muziku.
Kasnije je snimljen i dokumentarac „Aukcijski blok“, u kojem se pojavljuje i sadašnja vlasnica violine.
Možda je sama priča oko ove violine na neki način bila zanimjivija od samog koncerta i umetnice, ali je svakako auditorijum bio zadovoljan repertoarom i muziciranjem šarmantne i divne violinistkinje, koja uvek ima veoma prebukiran raspored sa svetskim turnejama.
7 BEOGRADSKA FILHARMONIJA
Dirigent: ALEKSANDAR SEDLAR
Koncert “Los Anđeles”, sezona – “Na dobrom putu”
Kolarčeva zadužbina
18. novembar 2022.
Beogradska filharmonija je osmislila veoma produktivnu sezonu 2022/2023. naziva “Na dobrom putu” i podelila je na 25 svetskih gradova – metropola, te je 18. novembra 2022. došao red na – Los Anđeles, pravi centar filmske industrije, odnosno – Holivuda.
Dirigent je bio istaknuti muzičar, kompozitor, pevač, gitarista Aleksandar Sedlar, koji je imao čast da bude na čelu ove magične noći isključivo filmske muzike, što je bio sigurno jedan od najpopularnijih programa u ovoj sezoni.
Muzika iz holivudskih filmova kroz istoriju kinematografije predstavila je hitove iz poznatih blokbastera, a repertoar je činio i jednu posebnu premijeru: dramatična i uzbudljiva muzika za istorijski film 60-ih godina prošlog veka “Džingis Kan”, gde je naslovnu ulogu tumačio je Omar Šarif, a autor muzičke partiture je naš kompozitor Dušan Radić.
Svestrani i multitalentovani Aleksandar Sedlar veoma se uživeo u dirigovanje, poskakivao je na svojoj platformi sve vreme, kao da je već utonuo u sve te antologijske filmove – “Psiho” Alfreda Hičkoka, “Zvezdane staze” (Star Wars), “E.T. – vanzemaljac” Stivena Spilberga i numera “Avanture na Zemlji” Džona Vilijamsa, “Gospodar prstenova – Povratak kralja” Pitera Džeksona, na muziku Hauarda Šora, priča o Betmenu – “Mračni vitez” (The Dark Knight) Hansa Cimera, ili slavna brutalna TV serija “Igra prestola” (Game of Thrones).
Bila je to zaista posebna, moćna, kompletna noć za sve filmofile i ljubitelje orkestra ili Filharmonije koja će ponoviti nedavno u novoj 2023. godini tek delimično ideju filmske muzike iz američke kinematografije – “Isijavanje” Stenlija Kjubrika i “Biti Džon Malković” Spajka Džounza.
Koncert spektakl “Los Anđeles” iz dva čina na pravi način je publiku odveo na magično putovanje malog i velikog ekrana kao nostalgiju i utehu za nekim draguljima sedme umetnosti.
8 IVO POGORELIĆ
Kolarčeva zadužbina
7. novembar 2022.
54. BEMUS
Veliki pre svega jugoslovenski, hrvatski pijanista Ivo Pogorelić posle nekoliko godina vratio se u Beograd gde je rodjen i održao je profesionalni koncert 7. novembra 2022. u okviru 54. izdanja festivala BEMUS. Naravno, bio je to jedini koncert nedeljama unapred rasprodat, a publika je stajala sa strane da gleda svog favorita na delu.
Pogorelić je odabrao veoma ambiciozan program kompozitora Frederika Šopena u dva čina i pet poglavlja – “Poloneza-fantazija u A duru, op. 61”, “Sonata za klavir br. 3 u ha molu, op. 58”,
“Fantazija u ef molu, op. 49”, “Berseza u Des duru, op. 57”, “Barkarola u Fis duru, op. 60”.
Maestro, virtuoz, majstor na delu, što se sasvim i očekivalo, tako da je koncert višeslojnog, zahtevnog i napornog repertoara za izvođača bio na visokom nivou.
Ovako, Ivo Pogorelić nema tu želju da bude “prisutan”, blizak i otvoren ka publici, jednostavno se samo posveti, udubi, utone u kompozicije Šopena pred njim i kroz pet celina je predstavio čitav jedan svet, univerzum za sebe koji ga opseda na turnejama.
Bio, svirao moćno, poklonio se publici na kraju prvog čina, poklonio se na kraju druigog čina i završetka koncerta, nije osmislio bis, jednostavno je otišao natrag u svoju domovinu.
9 ALEKSANDAR MADŽAR
Kolarčeva zadužbina
januar / februar / april / jun 2022.
Donekle slično Ivu Pogoreliću, pijanista Aleksandar Madžar je izveo čitav podvig, a to je da prema zamisli i konceptu odsvira sve 32 sonate Ludviga van Betovena kroz osam koncerata u serijalu koji je započeo u oktobru 2021. na festivalu BEMUS, a onda je hrabro nastavio prošle godine kroz još četiri nastupa.
Nakon par odlaganja usled iznenadne bolesti umetnika, Madžar je jednom mesečno ili svakog drugog meseca izvodio specijalan program posvećen isključivo Betovenu, te je pred sebe postavio veoma važan i težak zadatak.
Njegovo muziciranje je bilo veoma intimno, profesionalno, pravi čas istorije muzike i umeća na klaviru, iscrpno, nadasve zahtevno, inspirativno, za njega izuzetno značajno.
Sam serijal koncerata je delovao kao praćenje neke TV serije iz 8 dugačkih epizoda, ili gledanje filmova u nastavcima u bioskopu.
10 Orkestar Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada
KARMINA BURANA
Solista MARIJA JELIĆ
2. septembar 2022.
Beogradsko Ušće
Koncert epskog dela “Karmina Burana” nemačkog kompozitora Karla Orfa je prvobitno planiran za 28. maj 2022. na Trgu republike u Beogradu, ali je odložen usled nepovoljnih vremenskih uslova.
Zbog velikog interesovanja, koncert je tog 2. septembra održan na beogradskom Ušću, pred početak programa „Muzička vizija Balkana“ – WOMBA, u organizaciji EXIT Fondacije i festivala.
Centar beogradskih festivala – CEBEF u saradnji sa Srpskim narodnim pozorištem i Umetničkim ansamblom „Stanislav Binički“, kao deo „Classical Sessions“ programa, organizovao je izvođenje grandioznog dela sa čak 400 izvođača na sceni: dva simfonijska orkestra, dva hora i sa dečijim horom.
Dirigent je bio maestro Aleksandar Kojić, a solisti su bili: čuveni sopran Marija Jelić, tenor Stevan Karanac i bariton Vasa Stajkić. Ovaj spektakl na otvorenom okupio je nekoliko desetina hiljada ljubitelja muzike i otišli su ispunjenog srca i duše, gledajući pred sobom pravi umetnički vrhunski događaj bez premca.
Muzički spektakl izveden je u istom sastavu premijerno u Novom Sadu u maju 2022, baš kada je trebalo da nastavi turneju i u Beogradu, a sama kompozicija nemačkog umetnika 20. veka, iz 1937. godine, pisana je za trio vokalnih solista (sopran, tenor i bariton), veliki mešoviti hor i simfonijski orkestar, pojačano sa udaraljkama.
“Karmina Burana” predstavlja pesme iz Bure, spisi su otkriveni 1803. godine u manastiru Benediktbeuernu, u Bavarskoj, po kome je dobila ime i čuva se u Minhenu.
U pitanju je rukopisna zbirka od preko dve stotine pesama sa kraja 12. i početka 18. veka, a pretpostavlja se da je nastala 1230. godine.
Delo sadrži poeziju putujućih studenata i mladih sveštenika na kasnolatinskom, starofrancuskom i srednjevisokonemačkom kao veoma važan izvor za proučavanje evropske svetovne poezije.
Pesme se dele na tri grupe: moralno-satirične, ljubavne i vinske, studentske pesme i tematika pesama je različita: ljubav, priroda, lutalački život pesnika, mane višeg sveštenstva i kneževa, a ima razne uticaje velikih pesnika od Vergilija i Ovidija preko nemačkih i francuskih narodnih pesama, a smenjuju se lirski, epski i dramski elementi.
Onda je Karl Orf osmislio scensku kantatu u trajanju od sat vremena još 1937. godine i danas se izvodi širom sveta, često i kod nas na velikim pozornicama.
Maestro dirigent Aleksandar Kojić, pored standardnog operskog repertoara, dokazao se i na polju moderne opere.
Izvođenje opere „Mileva“, savremene kompozitorke Aleksandre Vrebalov, nagrađeno je Godišnjom nagradom Srpskog narodnog pozorišta za najbolju opersku predstavu u 2012. godini.
Operska diva – sopran Marija Jelić, ove večeri je dokazala da je jedna od najboljih domaćih muzičkih umetnica, sa svojim glasom je obojila ovaj spektakl i scensku kantatu kako se i očekivalo, kao da prisustvujete koncertu inostrane zvezde.
To sve i nije čudno, jer ipak govorimo o operskoj veštini bez granica, jer je diva održala solistički koncert u Karnegi holu u martu 2021, nastupala je na koncertu Plasida Dominga 2021. na Stadionu Tašmajdan, pevala je sa divom Elinom Garančom na Ljubljanskom festivalu u koncertnom izvođenju opere „Karmen“ Žorža Bizea.
Takodje, održala je deset koncerata sa simfonijskim orkestrom Sankt Peterburga i maestrom Darelom Angom (Marinski teatar) u Nacionalnoj biblioteci u Pekingu, u Donging Grand teatru, u Lini Snou Lotus teatru, dakle sa toliko nestvarnim iskustvom, izvođenje “Karmine Burane” je za nju bio muzički trening, kompozicija koja joj savršeno leži i pristaje.
Bariton Vasa Stajkić, prvak Opere SNP, laureat je brojnih takmičenja i dobitnik mnogih nagrada u Srbiji. Tenor Stevan Karanac je solista Opere SNP, doktorand izvođačkih umetnosti na katedri za solo pevanje FMU u Beogradu. Nagrađivani umetnik nastupao je na značajnim festivalima u Srbiji i Evropi.
11 NEMANjA STANKOVIĆ, violončelo
MARINO FORMENTI, klavir
Sala Beogradske filharmonije
3. novembar 2022.
Mladi i talentovani srpski muzičar na violončelu Nemanja Stanković koji važi za jednu od vodećih mladih zvezda na našoj sceni, održao je koncert 3. novembra 2022. sa italijanskim kolegom Marinom Formentijem na klaviru, kao deo 54. BEMUS-a u sali Beogradske filharmonije.
Verovatno bi ovaj koncert mogao da se realizuje i na velikoj sceni Kolarca, jer je ova sala bila prepuna da su ljudi stajali pomaolo sa strane, ali direkcija festivala je ovako odlučila.
Bilo je to magično veče sa atraktivnim repertoarom bez padova u ritmu i dinamici, gde su zastupljeni veliki kompozitori: Bela Bartok (Rapsodija za violončelo i klavir br. 1, Sz. 88), Rodion Ščedrin (U stilu Albeniza), Anton Vebern (Tri mala komada op. 11), Robert Šuman (Fantastični komad op. 73), Johanes Brams (Sonata za klavir i violončelo br. 1, op. 38).
Bez pauze, koncert u jednom činu od 80 minuta obradovao je publiku željnu malo drugačijeg programa, da sluša dela koja se ne izvode često na svim mogućim koncertima, tako da su izuzetno nadahnuto i veoma posvećeno Nemanja i Marino izvodili punog srca i ljubavi, što se odmah osetilo.
Ipak, kada pogledamo u biografiju Nemanje Stankovića, vidimo da je imao solističke nastupe sa Beogradskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS, orkestrom Kamerata Serbika, Italijanskim omladinskim orkestrom, Češkim virtuozima, Gudačima sv. Đorđa, Niškim simfonijskim orkestrom, BGO Dušan Skovran, Bitoljskim kamernim orkestrom, Zrenjaninskim kamernim orkestrom, Simfonijskim orkestrom FMU u Beogradu.
Imao je zapažene nastupe na međunarodnim festivalima: BEMUS, NIMUS, OKTOH, Alpen Classica, Kotor Art, Mokranjčevi dani, Čelo fest, BUNT, STRINGS, LilaLo.
Marino Formenti, koga je magazin “Los Angeles Times” nazvao Glenom Guldom 21. veka (kanadski klasični pijanista), jedan je od najzanimljivijih muzičara svoje generacije.
Ovaj muzički tandem morao bi da ponovi gostovanje u narednim sezonama klasike kod nas.
12 MARTIN GARSIJA GARSIJA, klavir
FESTIVALSKI ORKESTAR „VIRTUOZI“
BOJAN SUĐIĆ, dirigent
Kolarčeva zadužbina
15. novembar u 2022.
Spektakularno zatvaranje 54. izdanja festivala BEMUS – Beogradskih muzičkih svečanosti održano je 15. novembra 2022. naravno u velikoj sali Kolarčeve zadužbine, gde je dirigent bio Bojan Suđić, kao i na otvaranju sa irskim bas-tenorom Brinom Terfelom, a sada je nastupio španski pijanista Martin Garsija Garsija, uz festivalski orkestar “Virtuozi”.
Bilo je to veoma bogato veče kada se analizira sam ambiciozan repertoar: Ludvig van Betoven (Uvertira “Egmont”, op. 84, prema istoimenom pozorišnom komadu velikog nemačkog pisca Johana Volfganga Getea, Koncert za klavir br. 5 u Es duru, op. 73), Frederik Šopen (Koncert za klavir br. 2 u ef molu, op. 21) i Petar Iljič Čajkovski (“Romeo i Julija”, uvertira-fantazija, po istoimenoj drami – tragediji najvećeg dramskog pisca ikada u istoriji pozorišta – Vilijama Šekspira).
Navedena dela su mogla i da se izvode kao samostalni kraći koncerti, jer je program sa pauzom u trajanju od dva i po sata zaista bio grandiozan, iz dva ogromna i višeslojna čina.
Bile su to četiri posebne celine, dva dela od Betovena i po jedna kompozicija Šopena i Čajkovskog, što su pravi zasebni fragmenti i zaokružene muzičke priče.
Tri velika kompozitora bila su veliki zalogaj za čitav ansambl i solistu Martina Garsija Garsiju iz grada Hihonu (Španija), koji je počeo da svira klavir sa svega pet godina.
Diplomirao je na Visokoj školi za muziku Kraljica Sofija, gde je studirao više od jedne decenije, dobio je nagradu za najboljeg studenta katedre od Njenog veličanstva Kraljice Sofije, a završio je i master studije na Školi za muziku Mans u Njujorku.
Verujemo da ćemo se još sretati sa ovim vanserijskim pijanistom iz egzotične Španije.
13 BOMSORI KIM, violina
SIMFONIJSKI ORKESTAR RTS
MANUEL LOPEZ – GOMEZ, dirigent
Kolarčeva zadužbina
5. novembar 2022.
Violinistkinja Bomsori Kim iz Južne Koreje održala je 5. novembra 2022. veoma uspešan koncert na 54. BEMUS-u sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, i zahtevnim programom kojim je dirigovao kolega iz Španije – Manuel Lopez – Gomez.
Koncert je počeo bez umetnice na violini delom “Hamlet, uvertira-fantazija op. 67” slavnog ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog, prema čuvenoj drami – tragediji Vilijama Šekspira.
Kim se pridružila odmah nakon izvedene kompozicije i dobar deo prvog čina koncerta ona je bila u centru pažnje sa obimnom numerom Koncert za violinu br. 1 u ge molu, op. 26” nemačkog kompozitora i dirigenta Maksa Kristijana Fredriha Bruha.
Propuštena je prilika da južno-korejska umetnica ostane ipak duže na pozornici u svom prvom gostovanju u Srbiji, jer je Kim nakon Maksa Bruha otišla i završila svoj program.
Samim tim je pozornica ostala nekako prazna “samo” sa orkestrom i bez solistkinje u drugom činu kada je izvedena “Simfonija br. 7 u de molu, op. 70, B. 141” Antonjina Dvoržaka.
Umetnica na violini Bomsori Kim je 2021. potpisala eksluzivni ugovor sa kućom “Deutsche Gramophon” u Berlinu. Sezona 2021/2022 uključuje nastupe sa Njujorškom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom San Franciska, Simfonijskim orkestrom Frankfurtskog radija.
Sledeći put bi bilo još uspešnije da se osmisli obimniji program, da ne bi tako važna i tražena mlada violinistkinja bila više kao gost i epizodista večeri, umesto glavna “zvezda” klasike.
14 MARKO HATLAK & FUNTANGO:
MARKO HATLAK, harmonika i glas
MARKO ČERNČEC, klavir
BENjAMIN CIRFOGEL, violina
LUKA HERMAN GAJSER, kontrabas
54. BEMUS
Sala Beogradske filharmonije
14. novembar 2022.
Za sam kraj smo ostavili neobičnog slovenačkog umetnika – harmonikaša Marka Hatlaka koji je priredio veoma šarmantan, simpatičan, duhovit, pozitivan i krajnje prijatan celovečernji koncert pred finale 54. BEMUS-a – 14. novembra 2022 u Sali Beogradske filharmonije.
Sa svojim medjunarodnim sastavom “Funtango” (Marko Černčec – klavir, Benjamin Cirfogel – violina, Luka Herman Gajser – kontrabas), Hatlak je odabrao zanimljiv repertoar posvećen argentinskom kompozitoru “Novog tanga” – Astoru Pjacoli (1921-1992), kome je ceo svet 2021. obeležavao 100 godina od rođenja.
Tako su zabavni momci svirali opus Pjacole i njegova snažna dela, pre svega hit “Libertango”, kao i – “Concierto para quintetto”, “Fugata”, “Prelude to the Cyclical Night”, “Oblivion”, “Revolutionario”, “Primavera porteña”, “Tangata”, “Vuelvo al sur“.
Kako je Marko Hatlak i kompozitor, pohvalio se svojim radovima, tako da je publika čula – “Twilight Tango” i “Bol”, ali i član benda – pijanista Marko Černčec je osmislio numeru “Improvizacija” .
Njihov sadržajan program i muzički put te noći u Beogradskoj filhramoniji kompletirale su kompozicije – “New York Tango” Rišara Galijana i “Tango 1940” Igora Stravinskog.
Posebno je Marko bio simpatičan jer se trudio da animira publiku, ne i da joj podilazi, više da bude vodič kroz repertoar, pravi domaćin tople duše, da svaka od kompozicija bude pristupačna auditorijumu, tako da je nesebično delio sa njima svoja znanja o pesmama, svemu što je usledilo na set listi, naročito kada su na red došle i njegove numere gde voli i da propeva.
Za razliku od svih ostalih koncerata i umetnika na 54. BEMUS-u, Marko Hatak je jedini koji je ostvario komunikaciju sa gledaocima, da ne bi atmosfera bila identična kao svuda, želeo je da probije tajj „četvrti zid“.
IVAN MAKRAGIĆ
Music Pocket
