Testamentarno delo velikog reditelja na finalu Međunarodnog filmskog festivala
BEOGRAD, 4. marta – Poslednji film reditelja Mladomira Puriše Đorđevića – “Usta puna zemlje” prema istoimenom romanu Branimira Šćepanovića, zatvoriće 51. FEST sutra veče (nedelja, 5. mart) od 19:30h u Velikoj sali Mts Dvorane, najavila je danas (subota, 04.03.) autorska i glumačka ekipa tog ostvarenja.
Osim premijere testamentarnog filmskog dela velikog režisera u programu “FEST Masters”, sutra će na zatvaranju biti i dodeljene sve nagrade FEST-a, na čelu sa prestižnim priznanjem “Beogradski pobednik”.
Danas su govorili o liku i delu Puriše Đorđevića – urednik filmskog programa i distributer isped platforme “Apollon“ – Dragan Jeličić, prvi pomoćnik reditelja Ognjen Petković, kao i glumci u filmu – Radivoje Raša Bukvić, Sonja Kolačarić, Andrija Kovač i Lazar Jovanov.
Osim navedenih, u filmu još igraju – Aleksandra Rukavina, Nikola Marković, Marjan Apostolović, Marko Topolovački, Petar Božović, Pavle Gogić, Ana Kostovska, kao i legendarni Petar Božović.
„Čitao sam roman Branimira Šćepanovića pre sigurno 20 godina i stalno su mi se javljale slike u glavi kako bi delo moglo da se ekranizuje. Medjutim, kako to već biva, negde se te ideje i zaborave u pričama u kafani sa kolegama i ostane na nivou maštarija“, prepričava glavni glumac Radivoje Raša Bukvić pred-istoriju susreta sa tim književnim delom, objavljenom 1974. godine, i bio je u konkurenciji za NIN-ovu nagradu.
„I onda se desilo da sam dobio poziv od Ljubiše Ristića, koji je bio spona izmedju Puriše i ekipe. Nisam mogao da verujem da se to dešava, da žele da snimaju film baš prema tom romanu koji volim, iznenadio sam se veoma prijatno, i naravno, odmah sam pristao. Tokom snimanja sa Purišom shvatio sam brzo da smo u ozbiljnom pokušaju stvaranja remek dela“, smatra Bukvić, nedavno aktuelan i u zanimljivom filmu „Trag divljači“ (2022) Nenada Pavlovića, prema prozi režisera i književnika Živojina Žike Pavlovića (1933-1998).
Kako su najavili iz direkcije Festa, „Usta puna zemlje“ je karakterističan film Puriše Đorđevića koji kroz glavnog junaka Marka pripoveda priču o svom životu, odrastanju i putu koji svaki čovek prolazi od rođenja do smrti, putu borbe koja je kod Đorđevića duboko ukorenjena u antifašizmu.
„Filmska priča je izuzetno zahtevna, i bilo je vrlo hrabro od Puriše i ravno ludilu da se upusti u ovakav projekat, jer se ulazi u narativ bez dijaloga. Susret sa Purišom chu uvek pamtiti, a govorio mi je kako je decenijama maštao da ekranizuje ovaj roman. On je imao tako neverovatnu mladalačku energiju sa svojih 98 godina. Formirao je i obeležio čitavu jednu epohu jugoslovenske kinematografije“, ocenio je glumac Bukvić.
Reditelj Đorđević vodi publiku kroz suptilne emocije svog glavnog protagoniste kojeg uvlači u nesvakidašnje situacije pomoću Šćepanovićevog romana. Njegov glavni junak pokazuje put kroz kaljugu civilizacije ka izgubljenoj duhovnosti i osvajanju slobode.
„Gledao sam neku verziju filma u montaži, sutra uveče na premijeri ću prvi put gledati tu zvaničnu, i sećam se da se tada Puriša ljutio ako bi neko rekao da mu je to poslednji film, i stalno je ponavljao da mu je pretposlednji. Njegovo ime Mladomir je veoma zanimljivo, on jeste uvek bio kao mlad, pravi mladić, ali nije bio miran“, primetio je Bukvić, srećan zbog rada sa velikim rediteljem kao značajna stavka u njegovoj karijeri.
„Mogao se zvati Mladonemir, koliko je bio nemirnog duha, stalno se trudio na ovom filmu da unapredi priču, jer jedno je pisanje scenarija, samo na papiru, a sasvim drugo snimanje filma. Improvizacijom je uspevao da nadomesti tekst, tu adaptaciju romana, i bio posvećen tome. Bio je i fantastičan glumac, videćete ga u ovom filmu. Čim se svi smeškamo, znači da je ostavio dubok trag u svima nama“, zaključio je nosilac glavne uloge i ukratko napomenuo da ne bi bilo ove realizacije da na snimanju zdušno nije učestvovao prvi pomoćnik reditelja – Ognjen Petković.
„Puriša Đorđević je bio veoma kompleksan čovek i samim tim i takav reditelj. Imao je nekoliko verzija napisanog scenarija i knjige snimanja, više varijanti vizije tog filma. Pripreme su nam krenule u martu prošle godine i uspeli smo relativno brzo da snimimo. Energija iz njega koja je bujala, želja da ekranizuje roman, bila je toliko snažna, da nijednog trenutka nisam imao utisak da je on star čovek na bilo koji način. A ipak je imao 98 godina“, istakao je Petković.
Glumica Sonja Kolačarić kaže da je njoj najjači utisak u ovom filmu ostavio sam PurišaĐorđević, susret sa njim, njegova pojava, uspešna saradnja.
„Mog lika nema u romanu, već je njega Puriša osmislio, izmaštao i stvorio. Susret sa njim mi je definitivno najznačajniji. Ovde je jasno vidljivo sve što je stvarao tolikih decenija, ceo svoj život, 70 godina karijere, način na koji radi sa glumcima i režira, sigurno ću pamtiti ceo život“, navela je Sonja Kolačarić, koja je sa kolegom sa klase na FDU – Rašom Bukvićem skoro (2022) igrala u trileru „Ključ“ Marka Sopića, i bila zapažena u TV serijama “Jedini izlaz” Darka Nikolića, „Nečista krv“ Milutina Petrovića i „Močvara“ (druga sezona) Olega Novkovića.
Glumac iz pozorišta KPGT – Lazar Jovanov, nastupa u filmu „Usta puna zemlje“, i otkrio je da su većinu scena snimali u šumama Beograda, i da je metod rada vremešnog režisera bio dat u momentu, gotovo mimo knjige snimanja.
Jovanov se podsetio kako je Puriša Đorđević došao na set i svima se obratio rečima – „Videćete sad kako se režira“, i ocenio da je najnoviji projekat – „pravi likovni i umetnički film“.
U navedenom teatru KPGT u Beogradu se igra “Ljubavna priča” Puriše Đorđevića, kao roman – predstava o tragikomičnoj sudbini jednog diplomate SFRJ šezdesetih godina.
Zabrinut da može da bude doveden u situaciju da bude ucenjen zbog svoje seksualne orijentacije, te da nevoljno izda svoju zemlju – nečuveno odbija da ide za Vašington gde je dobio posao savetnika u ambasadi.
Izbačen iz partije, iz ministarstva, iz glavnog grada i iz kreveta svoje koristoljubive ljubavne veze – državna bezbednost ga prekomanduje u seosku školu. Kao učitelj, upoznaje učenike i njihovu čudnu narodnu poeziju, nastrane pastire koji u razgovoru sa pticama i ovcama koriste nemušte jezike, ali i avangardne seoske „lepe neme devojke“ koje se bave konceptualnom umetnošću.
Mladomir Puriša Đorđević (1924-2022) bio je srpski i jugoslovenski filmski reditelj i scenarista. Od 1947. je radio u “Filmskim novostima” kao urednik, a kasnije kao reditelj dokumentarnih filmova. Tokom karijere snimio je 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova, i bio autor deset romana.
Dragan Jeličić ispred produkcije i Pinkove platforme „Apollon“, otkrio je da su prvi sastanak sa rediteljem imali u januaru 2022, i evo nakon skoro 14 meseci su proizveli ceo film od 75 minuta.
„Cilj je kod nas da se snima veoma brzo, i zamislili smo ambiciozan plan da realizujemo 52 dugometražna igrana filma za 52 nedelje. Ja sam rekao da ćemo biti zadovoljni da bude polovina od toga i bio sam u pravu. Mi do sada imamo snimljena 26 filma, a tu spada i „Usta puna zemlje“. Pokrenuli smo prvu regionalnu platformu „Apollon“ pre skoro dve godine, koja ima čak 22 000 sati programa“, naglasio je urednik Jeličić.
On je napomenuo da im se nametnula ideja za pokretanje i podizanje platforme „Apollon“ u pravcu snimanja sopstvene domaće produkcije, te su uradili 22 gotova i spremna filma, još 4 u montaži, pustili su dva filma u bioskope – „Džem od kavijara“ i „Porno priča“, ostale kao „Luča“ na festivale i odmah na platforme.
Jeličić je naveo da je glavni „krivac“ za ovaj novi film spomenuti pozorišni reditelj i upravnik KPGT-a Ljubiša Ristić, koji je doveo Purišu na sastanak, povezao ga je sa produkcijom Pinka i Apollona, a imali su limitiran budžet filma.
„Puriša Đorđević je izrazio želju da snima upravo „Usta puna zemlje“, i svi smo bili oduševljeni da na taj način on zaokruži svoju bogatu i plodnu karijeru od 70 godina. Zamislite toliko stvaralaštva. Mnogi su pokušavali da ekranizuju taj roman, pa ipak nisu uspeli, a on jeste i izborio se uspešno sa svojih 98 godina“, ocenio je Jeličić i podsetio da je opus književnika Branimira Šćepanovića slabo ekranizovan, samo ga znamo po filmu „Smrt gospodina Goluže“ (1982) Živka Nikolića, kao i američkom ostvarenju prema toj istoj knjizi – „Džulijan Po“ (1997) Alana Vejda, sa Kristijanom Slejterom u glavnoj ulozi.
Jeličić se nada da će „Usta puna zemlje“ posle Festa ići regularno u bioskope i na festivale, a ne samo na televiziju Pinkovih kanala i platformu Apollon.
„Ta situacija sa bioskopima je dosta komplikovana. Nadam se da će nam i drugi film sa Festa „Troje“ Petra Pašićatakođe biti u bioskopskoj distribuciji, ali mi kad ponudimo naše gotove projekte, kažu nam da ne mogu da nam ih puštaju u sale, da ne bi ugrozili sve druge domaće filmove koje su proizveli Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture, značidržava. Iskreno se nadam da poslednji film Puriše Đorđevića neće tako proći, i da će imati sluha, iako je ovo privatna, a ne državna produkcija“, zaključio je Jeličić.
Autorsku ekipu čine i direktor fotografije Gino Sgreva, montažer Srdjan Ristić, dok su producenti Željko Mitrović i Igor Turčinović, a kuće za produkciju su – Apollon, Telekom Srbija, Pink Media Group, i distributer je „Taramount Film“.
U drugoj polovini šezdesetih godina, Puriša Đorđević ostvario je najveće rediteljske uspehe na svetski prepoznatim delima: „Devojka“ (1965), „San“ (1966), „Jutro“ (1967) i „Podne“ (1968).
Ova četiri filma sačinjavaju ciklus koji pripada Crnom talasu, i ubrajaju se među najznačajnije srpske i jugoslovenske filmove, prikazani na festivalu u Berlinu, a u Veneciji – Ljubiša Samardžić osvojio je pehar “Volpi” za najboljeg glumca u delu „Jutro“.
Đorđević je za „Jutro“ nagrađen na festivalu u Puli – “Zlatnom arenom” za režiju.
Izdvaja se prva nagrada za najbolji scenario na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji za film „Tango je tužna misao koja se pleše“ (1997).
Podsetimo, kada je u maju 2021. na 49. FEST-u primio nagradu “Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, Puriša je rekao – “Rođen sam 1924. na Đurđevdan, u Čačku. Od tada sam snimio mnogo ulica, mnogo gradova, mnogo lica. Ono što sam umeo i što nisam umeo, pokušao sam da izrazim u svojim filmovima. I da se ne ljutite upravo pripremam novi film”.
Prethodni film koji je snimio jeste – “Dva” iz 2007. godine, a karijera mu uključuje i naslove – “Skerco“ (1994), “Osam kila sreće“ (1980), „Trener“ (1978), “Pavle Pavlović“ (1975), “Kiša“ (1972), “Nedostaje mi Sonja Heni“ (1971), “Biciklisti“ (1970), “Kros kontri“ (1969), “Prvi građanin male varoši“ (1961), “Leto je krivo za sve“ (1961), “Dva zrna grožđa“ (1955), “Opštinsko dete“ (1953).
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
