MUZIČKI VREMEPLOV: VLADIMIR SAVČIĆ ČOBI I PRO ARTE

podeli

popularno

Bilo je to doba veselih sedamdesetih u socijalističkoj Jugoslaviji. Standard je bio na vrhuncu, ljudi opušteni, svega je bilo dovoljno i na dohvat ruke, svi su želeli da se zabavljaju, s nadom u još bolju budućnost. U muzici, zvezde zabavne muzike su posustajale, rok je bio tek u začetku, a folk još na margini.

Pravo vreme za vesele, lepršave pop pesmice koje je publici prezentovao Čobi. Prava anti-zvezda, mali, debeli,šarmantni, uvek raspoloženi pevač preko noći je postao popularan i omiljen. Sa njim su se svi mogli poistovetiti, bio je narodski lik, jednako omiljen i kod dece, i kod žena, i kod muškaraca, koji ga nisu videli kao konkurenciju, već kao simpatičnog debeljka, stvorenog za uveseljavanje nacije.

Vladimir Savčić (1948 – 2009) počeo je karijeru u Sarajevu, svirajući bubnjeve i pomalo pevajući. Voleo je Čabi Čekera, i po njemu dobio nadimak, doduše, pogrešno preveden – Čobi. 1969.godine postaje pevač u grupi Pro Arte, na poziv Đorđa Novkovića. Već prva pesma u Čobijevom izvođenju “Takav je život” postala je hit. Pro Arte su odmah stekli popularnost – i zbog Novkovićevih pevljivih pop pesama i zbog Čobijevog posebnog raspuklog glasa, a svakako i zahvaljujući njegovom baby-face izgledu, Čobi je postao jedan od prvih pop idola.

Pravu euforiju izazvala su sledeća dva singla “Lola” i “Tike tike tačke”.
Redovno su učestvovali na festivalima i išli na mamutske turneje po celoj zemlji. Hitovi Lola(1970), Elena (1971), Tike tike tačke (1971), Toplo ljeto (1972), Dolina našeg sna (1972), Nemoj draga plakati (1972), Jedna mala plava (1975), Vratija se Barba iz Amerike (1975) Šjor Bepo kapitan (1975),Čoko, čokolino, Plačem, Tužna su zelena polja i danas su rado slušane pesme koje su postale evergrin domaće pop muzike. 1975. otišli su na turneju po SSSRu gde su održali 120 koncerata, potom i po Americi.

Grupa Pro Arte prestala je sa radom 1980. godine, i Čobi je nastavio solističku karijeru. Ipak, njegovo zlatno doba je prošlo. Učestvovao je na festivalima, pevao dečje pesmice, gostovao po Americi i Australiji . Na svim svojim nastupima Čobi je uvek vodio računa da pesma bude propraćena i odgovarajućom garderobom i scenskim izrazom, odnosno da ga publika dobro zapamti. Na binu je izlazio i na biciklu, obučen kao mornar, a kad bi zapevao “Mamu Huanitu” ili “Tužna su zelena polja”, zvučalo je to toliko uverljivo i srceparajuće da su ga ljudi pitali koga je on to u životu izgubio.

U svojoj bogatoj karijeri, sa grupom „Pro Arte“ i samostalno ostvario je tiraž od oko osam miliona ploča, što ga svrstava među najpopularnije izvođače svih vremena na prostorima bivše Jugoslavije.

Fotografija. Pro arte 1972

Urednik teksta: Dušan Mihajlović

- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Muzikom se moguće zaraziti jednako kao i virusom

Da je moguće zaraziti nekoga muzikom, odavno smo pretpostavljali, a sad je ova tvrdnja dobila svoje mesto. Dora Rosati,...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket