MUZIČKA FILMSKA BELEŠKA: ELEKTRIČNI ORGAZAM ZA LJUDE BUDUĆNOSTI

PORTRET BENDA KOJI NIKADA NE BLEDI

Ivan Makragić
Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno

Popularni muzičari aukcijama pomažu industriju zabave u Velikoj Britaniji

Opasna kriza ipak nailazi na višestruku pomoć LONDON, 29. novembra - Erik Klepton, Nik Kejv, Lijam Galager, Nil Rodžers,...

Ljudi u Glavi danas zatvaraju svoj godišnji ciklus, objavljivanjem četvrtog video-singla „Folkenrolla”

Dramatično probitačni pomoravski rock desperadosi Ljudi u Glavi danas zatvaraju svoj godišnji ciklus, objavljivanjem četvrtog video-singla „Folkenrolla". Nakon vulkanskih „Stvari",...

Kad raznolikost spaja, a umetnost podstiče pomirenje!

Beograd, Niš, Rijeka, Sarajevo, Tuzla - regionalna mreža B#ART podržava nevladine organizacije koje besplatno pružaju umjetničko/muzičko obrazovanje djeci i...

PORTRET BENDA KOJI NIKADA NE BLEDI

Potpisnik ovih redova nije imao sreće da na velikom platnu odgleda dugometražni dokumentarni film o jednoj od najznačajnijih rock grupa u Srbiji i celom regionu bivše Jugoslavije, ali je eto imao priliku da ga konačno „stigne i uhvati“ na televiziji, i to Javnom servisu, odnosno RTS 1, prikazanom sinoć (19.03.2020) na dan kada je trebalo da se održi veliki beogradski koncert u Kombank Dvorani, kao razbijanje jezive situacije oko pandemije. Ali situacija se na žalost sve više pogoršala.
Reč je naravno o ostvarenju „Električni orgazam za ljude budućnosti“ autorke Marije Vukić, premijerno prikazanom na festivalu Beldocs 2019 u Kombank Dvorani, a dalje je imao bioskopski život u intimnijim salama prestonice (Dvorana kulturnog centra – DKCB, Bioskop Kolarac, UK Stari grad). Sada je ostvarenje imalo i svoju TV premijeru, kao svojevrsna podloga za eskapizam.

  Portret izuzetno važne beogradske rock grupe Električni orgazam tek pomalo je fokusiran na turneju benda po Americi 2018, ali zapravo predstavlja specifičnu tematiku koja stvara uspomene tokom duge četiri decenije žilavog trajanja.
   Dramaturško rediteljski koncept zasniva se na više razliličitih prilaza i postupaka, koji se međusobno sudaraju. Prvi okvir tiče se navodne skrivene kamere, tačnije realizacije koja podrazumeva da se kamera uključi i spontano snima sporadične razgovore članova benda, ne bi li se dobila ta istinska autentičnost, bez scenarija ili unapred smišljene radnje. Time se igra na uverljivost i slikanje dokumenta, arhive o muzičarima koji se dogovaraju između nastupa ili proba, da se slika život onakvim kakav jeste.


Druga faza svedočanstva o bendu je duži međusobni razgovor koji vode muzičke kolege i prijatelji, posebno kada u restoranu Srđan Gojković Gile, Ljubomir Jovanović Jovec i Ljubomir Đukić Ljuba dozivaju uspomene na sam početak osnivanja EO u kafani Mornar, 13. januara davne 1980. Podsećanje na koncert „Leb i sol“, koji je prethodio njihovoj odluci da stvore tako značajan rokenrol bend sa vidnim elementima pank žanra u prvim periodima stvaralaštva, bio je u znaku tog susreta i konstruktivne scene. Iz neke druge vizure saznajemo da je upoznavanju Ljube i Gileta kumovao upravo Đule Van Gogh, rođeni Ljubin brat, jer je ocenio da ova dvojica imaju sličan senzibilitet oko muzike, i da bi bili idealni za saradnju. Tako i biva. Ali samo četiri godine, kada je Đukić otišao u Ameriku, i ostao tamo sve do 2004. Od tada kao ravnopravni član sa vođom grupe, Ljuba nastavlja svoj pohod i tako opstaje od tada, znači ukupno 20 godina u toj rock priči, polovinu od staža celog benda. Giletu je veoma falio neko kao on, i povratak je kad-tad bio neminovan.

Kamera iz ruke je prisutna u portretisanju članova “Orgazma” kao veoma uverljiva slika i priča o stvaranju jedne epohe koja će biti nadalje nezaustavljiva.


Treća faza i koncept filma se odvija u klasičnom snimanju profila, gde su ispovesti protagonista orijentisani na kameru, dakle obraćaju se gledaocima, onim iskrenim obožavaocima, i daju odsjaj svoje karijere, uspone i padove, ali i presek jednog veoma intenzivnog kontinuiteta, posebno je sada još veća aktuelnost jer bend slavi 40 godina, što je danas veliki podvig i trijumf. Novonastala užasna teskoba oko još uvek nezaustavljive epidemije sprečila je sve moguće koncerte i turneje, i na žalost proslavu četiri decenije ovakvog sastava ne možemo gledati tek tako. A ne znamo pouzdano kada.
Gile, Švaba, Ljuba, Banana i Pače zanimljiv su kvintet koji odoleva svim muzičkim sistemima, uspeva da ostaje kompaktan, i jasno je da je upravo pevač, gitarista i tekstopisac stožer cele priče, onaj pravi frontmen, lider koji drži rock ekipu na oku i okupu, organizuje sve te nastupe i velike koncerte, sam sebi i bendu menadžer. Tako ga uostalom i ostali iz sastava predstavljaju i hvale.

Emocije su jake u reminiscencijama ka neprežaljenom Čavketu, kultnom bubnjaru, koji se izgleda svima uvlačio pod kožu iz koje je retko kada i odlazio.
“Čavke? Pa to nije samo jedna osoba. Kad se priča o njemu, to vam je obavezno više njih. I nikada ne znate ko je sada pred vama, sa kim pričate tačno kada se on pojavi i progovori” – reći će iskreno Ljuba i malo približiti gledaocima njegov lik.
Gile analizira muzičku i ličnu povezanost sa takvim likom kakav je bio Čavke, sastanci i rastanci, dolasci i odlasci, saradnja i prekidi iste, kompleksan odnos, a ostao je veliki mistik, iako je jasno barem to da i dalje veoma nedostaje bendu. Akter čuvenog dokumentarca “Geto”, Čavke je svojim duhom ovde bio snažno prisutan, i što su više posvetili film i njemu, imate utisak da je on zaista tu i govori pred vama.

Kao što se oseća njegovo odsustvo, tako je i šteta što nema više prisustva koncertnih odlomaka, da se oseti muzika u pravom smislu, u jednom muzičkom filmu, odnosno ostvarenju o muzici, bendu, u susret jubileju grupe. Kada već nema uživanja uživo u koncertima Gileta, Ljube i ekipe, pre svega u Kombank Dvorani Beograda i u ostalim relevantnim prostorima širom Srbije, barem je moglo da se vidi na RTS-u njihovo epsko putovanje kroz četiri dekade uglavnom uspešnih deonica i tonova karijere.
Pitak, staložen, pratljiv, film kompletne autorke Marije Vukić (režija, scenario, montaža, produkcija, kamera) gleda se u jednom dahu, nepretenciozan, mali projekat koji na sasvim korektan način predstavlja bastion brenda od benda koji i dalje ne jenjava i ne posustaje sa novim albumima i koncertnim aktivnostima. Ipak, samo delo ima problem sa manjom minutažom, jer traje kraće od sat vremena, a za jedan dugometražni dokumentarac potrebno je da dobaci do standardnih sat i po, barem. Ovako, deluje ponekad skromno u toj meri kao da su jedva namakli materijala i za tih 55 minuta, i kao da autorka nema previše da kaže o samom bendu, i da je i ta minutaža nakalemnjena.
Samouvereni sagovornici doprinose vezivanju i zbližavanju sa celim bendom, čak je i Anica Dobra imala korektan intervju i nastup sa njima na remek delu od pesme “Svečane bele košulje” za hit film “Crni bombarder” Darka Bajića (1991), uvek je efektno kada im gostuje na koncertima.


Za ambicioznije zamišljen film, većeg budžeta i namera, potrebno je uvoditi dosta sagovornika, kako je to vrhunski realizovano u projektu “Nebeska tema – priča o Vladi Divljanu” Mladena Matičevića, gde ključnu ulogu ima upravo i Gile, verni i vredni Divljanov saradnik, sa zajedničkim potpisima na toliko kompozicija i albuma.
Ovako, priča je najviše unutar benda, kroz jedan tobogan sećanja na pale borce, gde se može tek naslutiti njihov međuljudski odnos, a fali da neki objektivni posmatrači van grupe progovore svoje impresije i utiske o njima, kroz muzičke novinare, rock kritičare, publiciste, mnoge kolege iz iste branše i žanra, da odgonetnu recept za toliko dugo trajanje i istrajavanje. Od punk faze “Krokodili dolaze”, “Nebo” ili “Zlatni papagaj” preko slobodnih i provokativnih “Spojimo se sad” i “Da si tako jaka” do komercijalnih “Igra rokenrol cela Jugoslavija”, rock bastion nikada nije pravio kompromise.
Sigurni smo i da to nikada ne bi ni umeo.

Najavljen je i još jedan film o Električnom orgazmu u produkciji RTS-a, koji će po planu imati premijeru do kraja ove kalendarske godine, bože zdravlja.
Možda će taj projekat otkloniti sve propuste i mane ovog filma i učiniti da dobijemo sveobuhvatno delo na vrhunski način koje će dočarati 40 godina dostojanstveno.
U ovim teškim trenucima, TV program je spas da nam poklanja vredne naslove igranog i dokumentarnog programa koji nas ispunjavaju svim čulima i u dubini duše.


Ivan Makragić

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Muzički festival “Zvezdarijada” za decu i takmičenje “Prvi glas Zvezdare” tokom decembra samo onlajn

Mladima veoma nedostaje druženje i komunikacija uživoFestival kulture mladih “Zvezdarijada” i takmičenje "Prvi glas Zvezdare" biće održan tokom decembra...

Premijera baleta “Krcko Oraščić” u nedelju 6. decembra u Cineplexx Ušće i u Nišu

Na repertoaru lanca Cineplexx i dalje bogata ponuda filmskih hitovaSamo jedna premijera će biti predstojećeg vikenda (5. i 6.12.) na velikom platnu u Srbiji,...

Svetski: Irina Karamarković

Druga epizoda dokumentarne TV serije „Svetski“ vodi nas u Grac kod doktorke Irine Karamarković, slobodne umetnice, pevačice i naučnice, i premijerno je na programu...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!