Muzičar ILIJA ILIĆ: Umetnik se u svakom gradu na svetu oseća lepo

O produktivnoj karijeri do sada, aktuelnim singlovima, počecima, teškim izazovima kao što je pandemija, o svojoj produkciji koja je aktivna sa mnogim projektima, željama i snovima


Današnji gost nam je zaista pravi – svestrani muzičar.
Kad tako definišemo, pre svega mislimo da je kompletan autor svojih projekata, od ideje, razrade, realizacije, kao i samog izvođenja.

Pisac tekstova pesama, kompozitor, aranžer, producent, ali i pevač.
I ne samo to, već je tekstopisac i autor pesama za druge kolege izvođače.

Snimao je prvo za diskografsku kuću PGP RTS, a onda mu je sledeća adresa – City Records.

Rođen je 17. avgusta 1984. godine, dakle ni 40 leta nije napunio, u mestu Prigrevica, koja se nalazi na teritoriji opštine Apatin, u Zapadno-bačkom okrugu, dakle u Vojvodini.

Vodio ga je duh ka mirnijem i staloženijem životu, a upravo takvo je bilo i okruženje u kome je on boravio.


Da dalje ne dužimo i ne zavlačimo sa misterijom, domaćini smo danas pop umetniku imena: Ilija Ilić. Upamtite ga.

Čovek sa više gradova na svojoj duhovnoj i kulturnoj mapi: Beograd, Novi Sad, Sombor, Zrenjanin.
U prva tri grada je živeo, a Zrenjanin mu je važan jer je tamo stekao afirmaciju zahvaljujući festivalima.


Ove godine tokom zime objavio je spot i singl “Miriše grad“ (januar 2021) i skrenuo pažnju na sebe i svoj minuli rad, a onda su do izražaja došle i ostale kompozicije snimane ranije.

Odvažio se da snimi i duet sa grupom „Charter“, a rezultat je pesma – “Krao sam“. Ilić je autor teksta, muzike i aranžmana numere koja govori o ljubavnom trouglu.

U glavnoj muškoj ulozi u spotu je mladi biznismen iz Katara – Semi, kojem je to bio prvi boravak u Srbiji. Neobične okolonosti i saradnje, mora mu se priznati.

Profesionalnu karijeru počinje 2004. godine kada je debitovao na muzičkoj sceni sa albumom ,,Ljudi kažu“ za PGP-RTS.

“Prvi album je ipak samo prvi album – ključ za sva druga vrata koja sam otvarao. Lepa uspomena umetniku na tekstove i melodije. Tih deset pesama i danas poslušam ponekad”, svojevremeno je izjavio muzičar Ilić, i na taj način opisao startni razvojni put.


Umetnička duša je od rođenja. Sudbina mu je tako nametnula, a on je svojski prihvatio.
Naime, potiče iz umetničke porodice – otac je profesionalni muzičar, a majka osnivač Kulturno Umetničkog Društva (KUD).

Samim tim, ako je neko muzikom okružen ceo život, kako odoleti a da se ne proba?
Roditelji su mu pomogli u vidu razumevanja, podrške, i to je već pola posla urađeno.


Pevač pop balada i brzih ritmova, kantautor, producent i aranžer još kao tinejdžer svirao je bubnjeve u svom prvom bendu.
Tako su nastali prvi koraci, kroz palice u rukama.

Profesionalnu karijeru počinje objavom spomenutog albuma „Ljudi kažu” i mora se primetiti da veoma voli da ekranizuje svoje pesme u vidu spotova, jer ih ima dosta.

Za prvi album snima muzičke klipove – „Prodala si sve“ i „U moj život ne dolazi“.

Ubrzo stiže do “Večeri novih zvezda” (avgust 2005) na Zrenjaninskom internacionalnom muzičkom festivalu sa pesmom tužnog naziva „Idi s drugim“ za koju snima i spot u januaru 2006., da bi iste godine ponovo išao u Zrenjanin, gde je ovog puta stigao do finalne večeri Zrenjaninskog festivala sa pesmom „Sanjam“.


Onda su se pesme samo ređale kao na fabričkoj pokretnoj traci – „Suze su iste vere“ (2007), za koju snima spot, „Hajde, hajde“ (2009), singl i spot „Kovrdžava“ (2011), “Hodam sam” (2014), novi potresni singl „Nisi anđeo“ (2015), i spomenuta „Krao sam je“ (2017) duet sa grupom Charter za City Records.

Te iste godine izbacuje novi singl i spot „Žena sa dva prezimena“, da bi onda sačekao dve godine i vratio se u avgustu 2019. sa romantičnom pričom „Ljubavi platonska“.
A onda stižu i spotovi za „Nisi anđeo“ i „Hajde, hajde“.

Dakle, momak je veoma produktivan, da ne kažemo i – hiper produktivan.


Vrlo je temeljan, kako je ranije govorio, odnosno, oduvek piše istovremeno melodiju i tekst uz klavir u svom studiju.
Danas je to za njega čitav proces, jer što je više posatigao, time su mu kriterijumi i ciljevi postali viši.

Tako uvek pazi na svaki detalj i često ima nedovršenu pesmu koju onda danima ili mesecima preslušava i obrađuje u glavi bilo gde da se nalazi u tom trenutku.

Kada to sve legne i bude zadovoljan tekstom i melodijom, za njega to je ipak samo pola puta, jer onda sledi aranžman i produkcija.

Ulazimo u finalnu fazu stvaralaštva do sada, dakle pre pandemije, u decembru 2019., Ilija je objavio singl „Ulaziš lagano“ (City Records), a onda naravno, već znana i slušana numera – „Miriše grad“.

Kao autor teksta i muzike i kao producent potpisuje i pesme svojih kolega, dosta radi sa decom u studiju, ukratko, pravi je pozitivac u svakom smislu, energičan, prodoran, i njegovo pravo vreme tek dolazi.

Vlasnik je agencije Art production, o čemu će takođe biti reči.

Pored muzike bavi se i humanitarnim radom.

Uostalom, neka muzičar lepo sve to sam kaže vama, dosta smo govorili umesto njega i o njemu.

Dakle, dame i gospodo: ILIJA ILIĆ.

Izvolite, podijum je samo vaš.

ODRASTAO SAM NA TVRĐEM ZVUKU PRE KARIJERE POP PEVAČA


Odabrali ste muzičku karijeru, odnosno poziv kantautora, dakle kompletnog autora svojih kompozicija.
Da li ste ranije možda maštali o nekoj drugoj umetnosti kojom ste želeli da se bavite – dramske umetnosti (gluma, režija), književnost, likovno stvaralaštvo, televizija? Zašto baš muzika, ili je to ipak povezano sa tim da ste rasli u pravoj muzičkoj porodici: vaš otac je profesionalni muzičar, a majka osnivač KUD-a?


Ovo dete je oduvek imalo bujnu maštu i dan danas je tako. Znali su i znao sam jos od vrtića da će to biti muzika.
Prve bubnjeve ovaj mali bubnjar je dobio od svojih roditelja za 8. rođendan, međutim prve palice i mnogo ranije, polomio sam tog dana sve kuhinjske elemente koji su ličili na palice svojoj ujni, a izvrnuti taburei su bili bubnjevi. Onda moj ujak šta će, u prodavnicu je odmah otišao bar po palice. U KUD-u Prigrevica sam bio član orkestra, a u osnovnoj školi član muzičkih sekcija. 

 Osnovao sam u to vreme i svoj bend gde sam svirao upravo bubnjeve, ali vrlo brzo prešao na klavijature i počeo da pišem svoje prve pesme i da pevam. Sa nekih 17 godina se rodio kantautor koji se i dan danas razvija. 

Privukla vas je pop muzika kao žanr, verovatno još u školi kada ste bili bubnjar kao tinejdžer. Je li to bila ljubav na prvi pogled ili ste želeli pre početka karijere da se oprobate u rokenrolu, bluzu, džezu ili nekim još tvrđim notama – hard roku? Slušate li privatno neki od navedenih žanrova ili je to i tada samo pop?


Odrastao sam na tvrđem zvuku kao i većina tinejdžera u to vreme, ali vrlo brzo zbog nastupa sa bendom, muzičkim sekcijama u školi i folklorom, obuhvatio sam zaista sve pravce muzike. Pop muzika je došla na kraju plivanja u raznim stilovima. Otkrio sam tada Olivera Dragojevića, zatim i Stinga. Radom u svom studiju zaista sam se pronašao u pop zvuku, ali opet slušam i radim sve što mi ima smisla, ma koji pravac to bio. 

PESMA “MIRIŠE GRAD” OSLIKAVA MOJ AUTENTIČAN POTPIS


Vaš stil pop muzike veoma parira kolegama koji stvaraju vež duže u našoj zemlji i susedstvu: Vlado Georgiev, Željko Vasić, Bojan Marović, Sergej Ćetković i drugi. Da li biste sarađivali sa nekim od njih i snimali duete? Cenite li što su i oni, kao vi, autori pesama koje pevaju, dakle svi se trudite da budete kompletne umetničke ličnosti?


Da, to je sve pop muzika sa ovih prostora. Upoznao sam lično sve navedene kolege i zaista je svaki u svom fazonu. Naravno da bih rado prihvatio duet sa bilo kojim od njih. Iskreno, ja pokušavam da imam svoj stil i autentičan potpis i smatram da je moj poslednji singl „Miriše Grad“ upravo ta pesma i ceo projekat koji to najbolje odslikava.



Vi niste samo pevač i kompozitor svojih, već i pesama kolega, što radite od početka karijere 2004. godine.
Da li je zahtevno ili zahvalno, izazovno ili kompleksno pisati po narudžbini numere za druge? Koje su mane i prednosti takvog posla?


Ima razlike naravno u nastajanju dela prema narudžbini mojih kolega muzičara, nego kad sednem i radim spontano nešto svoje, ali kako od sebe ne mogu da pobegnem, na kraju sam sve to ja. Tako da je autorstvo vezano i za moje pesme koje pevam i ostale koje pišem za pevače. 

MOJA PRODUKCIJA SVE PROJEKTE RADI NA VRHUNSKOM NIVOU


Bude li vam kasnije žao što niste vi otpevali pesme koje su otišle u ruke drugih? Morate li upoznati osobu kojoj pišete pesme, da ga osetite i zbližite se sa njim, da bi znali šta mu je potrebno za dobru (hit) pesmu i uspešnu karijeru?


Postoji jedna pesma zbog koje mi je iskreno jako žao i to nakon dužeg vremena. Moja publika i prijatelji su me baš zbog nje grdili i možda jednog dana je i snimim!
  Imao sam raznih situacija u karijeri, da ponudim kolegi već gotovu pesmu ili da na tekst koleginice napišem muziku i osvojimo nagradu na festivalu. Svakako je značajno razgovarati sa kolegama i dobiti smernice, to radim i kao aranžer u studiju.


Približite nam vaše poslovanje u “Art production”. Vi ste tu muzički producent, organizator, menadžer drugim muzičarima? Da li je teško imati više uloga u jednom, kao u tom poslu?


„Art Production“, kako ja to sve objedinjeno zovem, osim pomenutog studijskog posla, organizuje razne događaje na trgovima, u kulturnim centrima, pozorištima, halama, šoping centrima, diskotekama, klubovima, restoranima, privatnim proslavama.
  To sve radimo na nama svojstven način zaista na najvišem nivou sa timom sjajnih menadžera, knjigovođa, dizajnera, tehničara i svih ostalih saradnika, i naravno mene kao idejnog tvorca i producenta.

Pomenuću samo neke od manifestacija u našoj produkciji i organizaciji – „Nušićijada“, „Tanderbal“, „Somborsko Leto“, „Majske Svečanosti“, „Ribarske Večeri“.

ŽELJA MI JE DA PEVAM U NEKOM DOMAĆEM FILMU KAO U “TOMI”


Da li vas privlači da budete kompozitor primenjene muzike za filmove, TV serije, pozorišne predstave, možda i da napišete neku savremenu operu ili mjuzikl?
Donekle bi ta vrsta ngažmana po porudžbini bila slična tome kada pišete za druge pevače?
Da li privatno stižete da pratite savremenu produkciju domaćih filmova, TV serija i predstava i možete li izdvojiti neke naslove za preporuku?


 Mislim da je bilo vrlo lako vama kao izvrsnom novinaru da pretpostavite da mi je želja da pevam u nekom našem filmu. Nisam gledao hit film „Toma„, ali sam poslušao Acu Pejovića koji peva te pesme Tome Zdravkovića, i stvarno me čovek apsolutno oduševio!
Skoro sam komponovao muzičku špicu za humanitarnu TV emisiju „Čepom do osmeha“.



Prvi album ,,Ljudi kažu“ (2004) vam je realizovan pod okriljem kuće PGP-RTS, što je sigurno san svim autorima da budu deo ove diskografske kompanije. Ipak, kasnije vi prelazite u “City Records”, kao što je singl i spot „Krao sam je“ sa beogradskom grupom “Charter” i ostale novije numere „Ulaziš lagano“ i „Miriše grad“. Kakva je saradnja sa ove dve kuće i da li producenti nude dobre uslove mladim umetnicima da mogu od svog poziva opstati u Srbiji?


Prvi album kao ulazna vrata za celu karijeru i brend PGR RTS je mnogo pomogao za početak. City Records se desio spontano na već izgrađenom putu i očekivanom rezultatu mojih projekata, a duet sa bendom „Charter“ je bio i iznad očekivanog i zaista pravi temelj za dalju saradnju. 

OSIM TOŠETA I MENE, NIKO NIJE OPISAO PLATONSKU LJUBAV U PESMAMA


Da li su tekstovi pesama povezani sa vašim ličnim životom, što govore i sami naslovi? Da li ste imali nekada samo “Ljubav platonsku”, “krali ste neku damu” (pesma “Krao sam je”), upoznali “ženu sa dva prezimena”, ili zavoleli neku “Kovrdžavu”, imali posla sa nekim ko “nije anđeo”, do te mere da ste na kraju “hodali sami”? Morali ste poručiti nekoj devojci ,,idi s drugim“, ili „u moj život ne dolazi“, jer je dozvolila sebi da “proda sve”?


Da naravno! Imao sam sreću da doživim platonsku ljubav i morao sam to da otpevam i istraživao skoro da, osim moje pesme, niko sem „Tajno moja“ Tošeta Proeskog nije opisao taj najlepši oblik ljubavi. Krao sam dame, da, da! Otud i osmeh mog kolege Mikija kad god me pogleda u spotu i u raznim emisijama.
“Žena sa dva prezimena” je nastala, jer je to postao trend, otuda i naziv, a sama pesma je osmišljena na parkingu u Banjaluci gde sam napravio pauzu kad sam krenuo u Veneciju.

Numera “Hodam sam” je nastala selidbom u Sombor i zato sam u ovom gradu odlučio da i ekranizujem taj singl.

 Pesma „Kovrdžava“ je nastala na Facebooku tokom jednog chat-a.

Numere „Idi s drugim“ i „Prodala si sve“ jako davno su napisane, na selu iz kog sam poreklom, gde sam imao svoje prostorije u drugom delu kuće u kojima bih često i zaboravio da spavam, ručam, zamenio sam dan za noć.



Vi živite i stvarate na relaciji dva grada koji žive kulturu – Beograd i Novi Sad? Kako usklađujete dva predivna grada u njihovoj dinamici i produktivnosti, jer praktično oni nikada ne spavaju od količine kulturnih aktivnosti? Gde vam je komotnije i bliskije?
Opet, osim Novog Sada, vezani ste za Vojvodinu, jer ste više puta učestvovali na “Večeri novih zvezda” na Zrenjaninskom internacionalnom muzičkom festivalu.
Kakav je bio osećaj doći iz Srpske Atine u prestonicu Singidunum sa samo jednim koferom i klavijaturom, gde ne poznajete gotovo nikoga?


Mnogo sam se selio. Iz rodne Prigrevice sam sa 19 godina otišao sa tim jednim koferom u Beograd u koji sam zaljubljen i dan danas.

Proveo sam predivnih 5 godina u njemu, a danas svakako bar jedan put nedeljno ga posetim, uvek spojim u njemu i lepo i korisno.

Nakon Beograda živeo sam u Somboru 3 godine i evo sad u Novom Sadu već 7 godina.

Umetniku je zaista svuda lepo, u svakom mestu, bili kom gradu na planeti.

Festival u Zrenjaninu je u to vreme nekako bio najbliži mojim pesmama, i meni lično u svakom pogledu.
Zanimljivo je da još nisam organizovao svoj nastup u Zrenjaninu, to moram u bliskoj buducnosti.

PANDEMIJA NAM JE PREPOLOVILA POSAO NA INAČE VEĆ PREBUKIRANOM MUZIČKOM TRŽIŠTU


Malo pre početka pandemije u decembru 2019. objavljujete navedeni singl „Ulaziš lagano“, a ove godine to je i pesma „Miriše grad“. Da li je muzičkim umetnicima i ostalo samo da u 4 zida komponuju nove numere, kada već ne mogu da nastupaju? I dalje je kritična situacija sa Kovidom 19, da li znači da ćete proizvoditi još pesama iz svoje kreativne kuhinje? Kako podnosite celu ovu zastrašujuću pandemiju?


Mi kao muzičari smo dugo bili potpuno skrajnuti u ovoj situaciji, odnosno zabranili su nam da nastupamo odlukom Kriznog štaba, ali na naše molbe pomogli su nam putem SEMUS-a prvenstveno, čiji sam član.
   Bila je to pomoć u više navrata za period od godinu dana.
SOKOJ je takođe izašao u susret samostalnim umetnicima koji su u članstvu u nekoliko faza.

  Pandemija je prepolovila posao na inače već prebukiranom tržištu, a i dalje ne radimo ni približno kao pre nje.

U karantinu sam pronašao spas u svom studiju i radio ne samo na novim pesmama, nego i pokušao da spasim svoj tim, da pomognem kome mogu. Kao umetniku mi zaista teško pada sve što se dešava u poslednje dve godine i zaista želim da verujem da ima kraja ovome i samo da taj kraj ne bude katastrofalan.


 Od virusa korona na žalost izgubili smo dosta dramskim i muzičkih umetnika, a i one koji su nas napustili zauvek tokom ovog perioda, ne nužno baš od toga. Gledate li na to kao veliku tragediju i nepremostiv gubitak? Može li se Srbija ikada oporaviti od tolikih odlazaka velikana umetnosti?


Teško da može da se oporavi… Isplakao sam se na nekoliko sahrana. Imao sam sreću da jednom sarađujemo sa Milanom Gutovićem Lanetom i njegov odlazak me je posebno pogodio, kao i odlazak mog uzora na klaviru Aleksandra Banjca sa kojim sam imao čast i da nastupim nekoliko puta. Nemam reči …


Ivan Makragić