Ciljevi Munzik festivala su svakako višestruki, ipak dva po meni najvažnija su pružanje podrške i promocije mladim bendovima kao i omogućavanje ljudima koji su zapljusnuti medijima nekim drugim vrstama muzike da čuju i upoznaju se sa nekim novim zvukom. U tu svrhu smo i koncipirali pitanja tako da se manje osvrćemo na neke generalije, već da malo više radimo u svrsi promocije bendova.Drugi dan festivala je protekao uz Bunker, Veliki odmor, Mac Tire i Reci cimet.
Drugi dan je otvorio bend Bunker iz Niša. Iz auta direktno na tonsku sa tonske odmah kreće svirka. Nako skoro sat vremena svirke popričali smo malo sa njima.
Kako vam se čini ova bina, deca u publici, koliko je ovaj festival atipičan po vama?
Ne radi se samo o deci, svirka u popodnevnim časovima. Iskreno nekako sam zbog svetla sam bio malo zategnut, sigurno bi svirao opuštenije da je bio mrak, inače kul je što i deca i stariji slušaju ovakvu muziku.
Da li je ovo vaša prva svirka u Beogradu?
Sa Bunkerom definitivno jeste, i hvala organizatorima na pozivu.
Šta Bunker planira u buduće?
Spremamo se za ulazak u studio, snimamo prvi studiski album. Već do kraja ovog ili početkom sledećeg meseca bi trebali da krenemo sa snimanjem, nismo još uvek snimili prvi album ali već spremamo materijal i za drugi album.
Nakon njih je svirao bend Veliki odmor. Žestoki zvuk, ozbiljni tekstovi. Upečatljiv nastup.
Bend je prvobitno nastao 2001. godine, skoro da je postao punoletan do prvog albuma.
Joj jeste, bilo je ogromnih pauza. Porodica, poslovi, nikako nije bilo vremena. Onda smo mi malo ostarili, deca porasla i konačno smo našli vremena da nešto i snimimo.
Kako je bilo svirati ovde?
Totalno je atipično, bilo je do jaja. Prolaze ljudi koji nisu iz te priče i vidiš kako ih nešto dotakne, pogodi ih nešto, ima i male dece, odlično čoveče.
Moram da vas pitam u vezi pesme ,,Crveni mrak,,. Koliko je bilo teško uopšte obraditi takvu jednu temu pogotovo jer se to desilo osobi sa kojom se jako dobro poznajete?
Uh to je neverovatno. Moram biti iskren. Ja sam pisao tekst uz dosta sugestija te devojke kojoj se sve to dogodilo. Pokušali smo da napravimo pesmu tako da oslikamo te demone koji je muče.
Studio, svirke?
Radimo već na drugom albumu. Planiramo da sviramo na Vembliju , šalim se naravno. Imamo gomilu varijanti na leto, trebalo bi da sviramo na Prnjavorstocku, Velikogradiška gitarijada, jedna svirka u Kisaču, prvi put radimo privatnu rođendansku svirku, na jesen Novi Sad, imamo baš dosta dogovora za sad.
Mac Tire svakako spada u grupu najvećih potencijala, ne samo na ovom festivalu već i na domaćoj sceni uopšte. Nakon svirke Vuk Vukomanović je pored odgovora na pitanja poklonio i par diskova, jedan je poklonio i meni na čemu mu neizmerno zahvaljujem.
Sve kreativne radnje u bendu dolaze od tebe. Celokupni si autor muzike, tekstova, produkcije. Koliko je to olakšavajuće a koliko olakšavajuća okolnost?
Postoje dve ključne razlike kako bend može da funkcioniše kao bend ili kao solo karijera. Kada radiš kao solo muzičar a u nastupima imaš bend iza sebe, mogu to da budu i vrhunski muzičari ali taj odnos među vama će ostati potpuno hladnokrvan. Dok sa druge strane problem bendova je što previše ljudi hoće da režira isti film i to sam više puta iskusio, zbog toga sam se i odlučio da na neki način ovim bendom pokrenem neku solo karijeru. Jednostavno treba mi ta sloboda da ne moram da se pitam da li će nekome da se sviđa to što radim. Ovako imam slobodu u sviranju, u izražavanju, u produkciji i to su na kraju krajeva tekstovi i pesme koje se tiču lično mene. Ipak uspeo sam poput Brusa Springstina da napravim i bend koji će postati integralna celina. Ovo je prvi put da osećam kako bih jako voleo da radim sa ovim ljudima i na sledećem albumu.
Došli ste iz Novog Sada, put sigurno nije bio lak ali je delovalo kao da bi mogli da svirate do sutra. Da li je to samo lažni utisak?
Drago mi je da tako misliš.Ja već pet godina ne živim u Srbiji, ne sviram često sa bendom, između ostalog je zbog toga ovo i morao da bude solo projekat. Pesama ima, ali sada smo odsvirali ceo album i drugi je već gotov, ali treba da se snimi i uvežba. Ovo što ste čuli je svakako to što u ovom trenutku možemo da ponudimo kao gotov proizvod.
Kad smo već kod tog albuma naš recezent Milan B. Popović je ocenio tvoj album kao jedan od najboljih u poslednjih par godina. Koliko to daje vetar u leđa a koliko možda stvara i neku obavezu?
Dovoljno dugo sviram da me to ne opterećuje toliko. Prvi put sam izašao sa materijalom kao autor i producent bio je jako dobar odziv. Milanove reči su zaista bile vetar u leđa, meni je to i trebalo. Čak i da nije bila pohvalna recenzija, i da je bila kritika verovatno bi i nju usvojio. Marko i Dejan sviraju već dvadeset godina, ali čekamo. Vama možda deluje kao da vi samo radite svoj posao, ali mi odradimo svirku i vratimo se kući i onda volimo da vidimo neku recenziju, da vidimo šta je neko spazio, šta je nekome bilo zanimljivo, kako je otpratio naš razvoj. Postoji možda i taj egoistički problem, ali toliko je malo pažnje kod nas usmereno na bendove, a ima dobrih bendova tako da svaka mala stvar, svaki mali tag znači. Hvala vama puno.
Bend Reci Cimet je pored bolesti pevača i jednog člana benda izašao na binu i više nego profesionalno odsvirao.
Svaka vam čast na svirci, imate veći broj članova kada se uporedi sa svim ostalim bendovima na ovom festivalu, koliko to otežava kreativni deo?
Postoji jedan nesvakidašnji detalj u vezi našeg benda, čak petoro nas smo bukvalno nerazdvojni još iz srednje škole. Stvaranje pesme kod nas je zapravo jednostavan proces, neko donese ideju na probu; svako od nas sluša različite žanrove muzike, ima tu od funka, jazza , bluza do nekih novijih ritmova i kada svako od nas doprinese po nekom svom osećaju dobijemo gotovu stvar. Tako da se trudimo da ponudimo publici nešto alternativno što nije samo distozija i rokanje već i jazz i funk na neki naš fin način.
Kako ti se svidelo to što je bilo gomilu dece u publici?
Mi smo svirali na nekoliko festivala, bili smo na Gitarijadi, Exitu, Buntu, sviraćemo na Beer gardenu i Beer festu. Ipak nismo navikli na ovakvu publiku. Bilo nam je jako drago kada smo videli da deca đuskaju uz našu muziku. Jako nam je prijala ova promena.
Poruka našim čitaocima i vašim slušaocima?
Slušajte dobru muziku ovaj festival je pokazao da ima dosta mladih dobrih bendova, gotovo svi koji su svirali juče i danas a pogotovo sutra, dva benda koja pogotovo želim da preporučim Aleja Velikana i Door Window Nine svakako zavređuju pažnju. Postoji alternativa!
Izvor: Dušan Mihajlović – redakcija
Fotografije: Danilo Marinković
Veliki odmor ????