O životu u Velikoj Jabuci, karijeri u Italiji i tek onda u Americi, konceptu i značaju monitorovanja muzike putem audio fingerprint tehnologije, o BMAT, Wind–Up Records, i o tačkama u muzičkom biznisu koje se moraju povezati
„Ja sam i dalje ubeđena da dobra pesma i dalje može da pronađe put to slušalaca ako je autentična i komunicira sa publikom“
Sličnu sagovornicu definitivno nismo imali na našem Music Pocket brendu.
Ova dama, rođena u Srbiji, svestrani je muzički profesionalac, koja radi iza kulisa, iza scene, kada se ugase kamere ili svetlosti pozornice.
Jedna od važnih karika funkcionisanja muzičke industrije u svetu, u obećanoj zemlji.
Osnovne i master studije u Ekonomiji za Kulturu, medije i umetnost završila je na fakultetu “Luigi Bocconi” u Milanu (2004-2009), a pravi put u karijeri kreće kada je upravo kao master student ekonomije tog fakulteta bila na semestru razmene na fakultetu SMU u Dalasu, gde je pohađala predmete iz medija i entertainment biznisa.
Po završetku razmene u Teksasu, 2009. godinezapočela je staž u diskografskoj kući “System Recordings” u Njujorku što označava početak rada naše sagovornice u muzičkoj industriji.
Ona je: MILICA CUCKIĆ.
U dotičnoj kompaniji je sticala znanja i iskustva PR sektoru – priprema štampe za blogove, novine i radio stanice iz domena elektronske muzike, pomagala je u registraciji pesama sa BMI, ASCAP, HFA (američki ekvivalenti SOKOJ-a).
Radila je za nezavisnu muzičku izdavačku kuću Edizioni Curci, kao i za čuvenu diskografsku kompaniju Wind-up Records u Njujorku, poznati po izdavanju albuma indie rock grupa Evanescence, Seether, Creed.
Trenutno je zaposlena u španskoj kompaniji BMAT, kao njihov predstavnik za američko tržište.
Veoma je aktivan član nekoliko ogranizacija u muzičkoj industriji: AIMP, The Recording Academy, Women in Music, SheSaidSo, a takođe je i spiker na mnogim industrijskim konferencijama i panelima: SXSW, House of Blues – Music Forward Foundation, MONDO NYC conference, CD BABY DIY Musician Conference in Austin, Clive Davis Institute of Recorded Music na NYU …
Veoma mlada, a već ima za sobom više od 10 godina radnog iskusva u različitim sferama muzičke industrije u Srbiji i inostranstvu, iza zavese velikih pozornica.
U Njujorku je od 2013. godine kada je jednostavno kupila kartu za obećanu Veliku Jabuku, a prethodno poslala svoj CV na brem 30 adresa kompanija na muzičkoj sceni.
I, šta se dešava? U samo tri dana imala je intervju sa sedam kompanija, a jedna od njih je bila upravo Wind-up Records.
Od velikih zvezda, pevačica, Milica je sarađivala sa Missy Elliot, bila joj je domaćin – host na festivalu EXIT, a kasnije su im se još putevi sretali, a ne možemo zaobići i čarobnu umetnicu Emelie Sande, sa božanstvenim vanserijskim vokalom, koja je bila deo životnog i radnog iskustva ova hrabre devojke, otisnute u beli svet.
Cuckić je bila konsultant mladih američkih zvezda u usponu, jer se smatra da gotovo svi koji pokušaju, ovde mogu uspeti, em zemlja snova, em grad iz snova.
Da ne bude zabune, nije se Milica obrela preko noći u Njujorku.
Na preseljenju je radila nekoliko godina, što bi rekli – sa predumišljajem.
U međuvremenu je bila zaposlena u spomenutoj muzičkoj kući “Edizioni Curci” u Milanu, koja postoji 150 godina, dok njihov katalog broji više od 50.000 pesama!
Zbog poznavanja čak pet jezika, da, toliko je ambiciozna i vredna Milica, radila je u međunarodnom odeljenju ove kompanije na promociji i plasiranju opusa na inostrano tržište, za primenjenu muziku – u filmovima, reklamama, spotovima.
Kako i sama priznaje, tu je naučila mnogo o autorskim pravima i izdavaštvu i time stvorila idealne uslove za prekretnicu u karijeri.
U njenom konsultantskom poslu dosta joj pomažu istraživanja firmi Nielsen i Billboard, a deo posla u svom sadržaju ima i odlazak na koncerte benda za koji je kuća zainteresovana ili je tek potpisala ugovor.
Posao je nekada surov, u smislu da je neophodno i poželjno da radnici budu dostupni non-stop, ili 24/7, posebno ako je novajlija mlad i nije još stekao sopstvenu porodicu. Tako se poslovni e-mejlovi čitaju i obrađuju i tokom vikenda, komunikacije se podrzumeva putem skajpa jer su umetnici često u drugim vremenskim zonama.
Da li je teško danas da neki bend od sebe napravi – brend? Koliko je moguće pomoći muzičkim sastavima da pronađu sebe u imidžu kojim žele da se predstave najširoj javnosti? Na kojem nivou žele da se grupe danas plasiraju na tržište, industriju?
Pokušaćemo da zavirimo u svet globalne svetske scene šou biznisa, kako sve funkcioniše u ogromnim sistemima, i kako se dama u tome snalazi.
Dakle, ulazimo u svet … Milice Cuckić.
AKO USPEŠ U NJUJORKU, MOŽEŠ USPETI SVUDA
Kakav je osećaj otisnuti se u svet tako daleko od svog doma, od Italije do Amerike? Da li vam je teško da imate toliko odricanja i budete odvojeni 16 godina od porodice? Opet, vredi li se na tom porodičnom planu žrtvovati radi viših profesionalnih ciljeva?
Koliko god vremena prošlo, uvek je teško biti daleko od matice.
I koliko god se neko asimilovao sredini, uvek su dom i porodica nešto sasvim drugo. Da li žrtva vredi, zavisi od perspektive gledanja i ne mislim da je nešto što može lako da se definiše, pogotovo što ide u talasima – nekad se čini da vredi, a nekad ne.
Da li vas je oduvek zanimala umetnost i mediji, budući da ste osnovne i master studije u Ekonomiji za Kulturu, medije i umetnost na fakultetu “Luigi Bocconi” u Milanu (2004-2009)? Ili ste možda želeli neku drugu sferu posla ranije?
Da, odluka da studiram na tom fakultetu je prvenstveno bila zbog tog smera, i sveta medija i zabave koji su me uvek zanimali. Odlučujući faktor je svakako bila i stipendija koju sam dobila. Kao mala, maštala sam da budem modni dizajner, ali čim sam počela da sviram klavir, ta pasija je prešla u drugi plan. Volim modu i dalje, doduše!
Tako mladi, a toliko ambiciozni i već uspešni na mestu gde to nije nimalo lako, iako se priča da je SAD zemlja snova? Da li ste vi ostvarili onda svoje snove u muzičkoj industriji? Šta sanjate, a šta vam se događa? Osećate li da ste u radu sa tolikim zvezdama i vi sami dotakli zvezde?
Hvala puno na ovim rečima. SAD jeste zemlja snova, iako dosta činioca tog “brenda” se dosta promenilo u odnosu na prethodne decenije. Njujork je tek posebna priča, i koliko god otrcano zvučalo, ona čuvena izreka “Ako uspeš u Njujorku, možeš uspeti svuda” ima dosta istine u sebi. Ovo je posebni asfalt gde je odbijanje na više sfera prosto normalno. I ti jednostavno naučiš da živiš sa tim. Što se tiče mojih snova u muzičkoj industriji, imam još PUNO toga u glavi da ostvarim.
Važno je da se krećem u dobrom pravcu i da su energija i okolina stimulativni. Sanjam da svojim radom doprinesem što većoj transparentnosti i boljitku zaštite autorskih i izvođačkih prava, izmeđju ostalog. Sanjam da karijera muzičara i nekog ko radi u muzičkom biznisu zvuči kao primamljiva karijera, a ne nešto što se radi kao “hobi” ili nešto od čega se realno ne može živeti. Šta se dešava je ponekad blisko tome, ponekad se čini da ne.
Ali, tu je i neka čar – dostići nešto što nije nadasve lako i repetitivno.
Što se tiče rada sa zvezdama, ja na to nekako gledam iz posebnog ugla. Ali da budem iskrena, jesam par puta sebe uštinula da proverim da li se zaista desava! (smeh)
SMATRAM DA SAM HRABRA I UPORNA
Da li ste poželeli i imali afinitete da se i bavite stvaranjem muzike, komponovanjem, produkcijom, pevanjem, ili snimanjem spotova – režija, scenario? Koliko vam posao iza kulisa daje slobode za razne oblike kreativnosti?
Muzika kao sama je moj ogromni pokretač i pasija. Imam afiniteta za stvaranjem muzike, ali do sada to još nije postao prioriet. Nikad se ne zna – mozda će postati jednog dana!
Kada kažete da ste tek tako kupili kartu za Njujork posle Milana, poslali CV na 30 adresa, i imali sedam razgovora u Velikoj Jabuci u samo tri dana, deluje kao san i čarobna priča. Da li je zaista tako jednostavno uspeti u SAD-u, iako ste imali već dobar staž iskustva u tom poslu u Milanu? Vi ste inače hrabri i volite rizike u životu?
Jeste nadasve bilo tako, ali to jeste bio plod više dolazaka u Njujork pre toga. Isto tako, par godina pre toga sam radila staž u diskografskoj kući u NYC i već sam dobro poznavala “cake” i kako stvari funkcionišu – šta napisati u mejlu, a šta ne, kome poslati mejl kako bi taj isti bio procitan itd. Tako da jesam ja provela 4 dana u NYC i imala 7 intervjua, ali je to došlo kao rezultat dugogodišnjeg networking-a. Znala sam da Amerikancima treba pisati sa već stvorenim planom za akciju, kako bi uopšte dobili prostora za bilo kakav razgovor/intervju. Dakle, prvo strateški smisliti kojim kompanijama bi moj profil bio zanimljiv, ko unutar te organizacije je uopšte nadležan ili raspoložen da daje šansu novim ljudima. i onda: kupiš kartu, kažeš – “Ja sam u Njujorku od tad do tada, ovo je moj CV i iskustvo, volela bih da uživo objasnim kako i u kom domenu ja mogu pomoći vašem timu”.
Ne rizikujem puno u životu, mada jesam često. Ali, da – za sebe smatram da sam hrabra i pre svega uporna.
Kakav vam je bio osećaj kada ste ušli u tako uspešnu diskografsku kompaniju Wind-up Records? Inače volite nezavisnu indie rock scenu kao što su – Evanescence, Seether, Creed?
Nikad neću da zaboravim svoj prvi dan u Wind-up Records-u. Imali smo veliki marketing miting i ceo tim od 30-ak ljudi je sedeo u konferens sali. Generalni menadžer je vodio taj miting, uključujući sve u timu za komentare, utiske. On je počeo taj miting i poželeo dobrodošlicu meni i ceo tim mi je aplaudirao.
Tada sam zaista bila tako ponosna na sebe, gledajući sve platinumske uramljenje ploče bendova koje sam kao mlađa pratila putem TV-a iz daleke Srbije.
Sama činjenica da sam sama prokrčila sebi put da u toj sali sedim i učestvujem u takvom sastanku kao neko ko dolazi sa druge strane sveta i priča na drugom jeziku je bio predivan osećaj i neverovatan “vetar u leđa” za dalje. Volim gore navedene bendove i imam veliko poštovanje za njihov rad. Mada sam veliki fan i popularne i R’n’b muzike.
Monitorovanje muzike putem “audio fingerprint” tehnologije
Poslednjih godina Wind-up Records bavi se grupama pop žanra i elektronske muzike, dakle proširili su tržište, samim tim i auditorijum? Možda se niste pronašli u ovom žanrovskom zaokretu i napustili ste ih ili su drugi razlozi u pitanju da pređete u špansku kompaniju BMAT, ali za američko tržište?
Ja sam se upustila u nove projekte, a Wind-up Records kao nezavisna diskografska kuća više ne postoji kao takva. Rad za BMAT i američko tržište se desio jer sam želela da dodam komponentu rada za music tech kompaniju u svoj profil.
Kako bi ste približili pojam, koncept i značaj “monitorovanja” muzike putem “audio fingerprint” tehnologije, jer su naši čitaoci muzičari, kompozitori, gitaristi, ne samo iskreni ljubitelji muzike.
Obožavam što su vaši čitaoci muzičari i kompozitori, jer to je upravo idealna publika kojoj želim da približim ovaj koncept.
BMAT tokom 15 godina svog postojanja koristi svoju patentiranu tehnologiju “audio fingerprinta” kojom monitoruje radije, TV stanice i lokale širom sveta i tako uspeva da adekvatno “detektuje” pesmu/kompoziciju, kako bi ti podaci bili korišćeni za bolje i korektnije isplaćivanje nosioca autorskih prava (tekstopisaca, aranžera, kompozitora) i izvođača.
Svaka kompozicija nakon što je izdata ima svoje “kodove” koje organizacije za zaštitu autorskih i izvođačkih prava u svakoj zemlji advekvatno isplaćuju autore i izvođače – u zavisnosti od prava koja štite. Uloga BMAT-a je da svojom tehnologijom dostavi takve podatke njima, kako bi oni što preciznije isplatili. Naši klijenti su takođe diskografske kuće, muzičke izdavačke kuće, TV stanice, radio stanice, menadžeri umetnika – svako ko želi da ima uvid gde se njihova muzika pušta i da li oni čine sve što mogu da svoju muziku plasiraju maksimalno i da li su adekvatno za istu plaćeni.
Trenutno monitorujemo preko šest hiljada radio stanica i više od 1000 TV stanica širom sveta 24 sata dnevno. Ovaj broj stalno raste, što govori o mašineriji koja je iza. Činjenica da moj rad doprinosi boljoj i transparentnijoj kompenzaciji muzičkih stvaralaca je ono što me gura napred, jer znam koliko je muzika značajna u našim životima i ne uzimam zdravo za gotovo trud i stvaralaštvo iza toga.
Svako ko shvati da je ovo i biznis, lakše i bolje će povezati sve tačke u jednačini
Danas je teže probiti se bez društvenih mreža? Kako su one toliko zauzele našu pažnju da bez njih ne možemo i u poslu i privatno? A vama u poslu ne pomažu samo Facebook, Twiter, Linkedin ili Instagram, već i agencije za istraživanje tržišta – Nielsen i Billboard? Približite nam tu vrstu funkcionisanja u muzičkom univerzumu.
Tako je – ako vas nema na socijalnim mrežama (sem ako niste Sade), onda je teško stvoriti bilo kakav “fan base”. Što apsolutno ima smisla i potvrđuje značaj tehnologije u današnjem svetu, svuda, a ne samo u muzici.
Sve gore navedene mreže pomažu, uz dobru strategiju.
Bez toga, po meni nema poente biti online. Tako da, ja uvek naglasim značaj “pripreme”, studiranja zasto i kako je Facebook ili Instagram bitan i koji je domino efekat postojanja na tim mrežama.
Nielsen i Billboard sa svojim podacima o tržištima su dodatan sloj za tu “pripremu”. Ako na Instagramu imate recimo 10 hiljada pratioca, i vidite da iz nekog razloga dosta njih dolazi iz neke nesvakidašnje zemlje. Nielsen podaci mogu pomoći da shvatite koje su radio i TV stanice najpopularnije u toj zemlji.
Odatle onda gledate kako da sebi obezbedite neki intervju, gostovanje, zašto tamo i kako odatle da ide vaša PR strategija, koja će posle povući i organizatore koncerta, prodaja ulaznica, više zarade i progres vaše karijere gde imate više resursa za nove projekte. Sve je to nekako povezano i opet – treba apsolutno biti online, ali važno je imati kratkoročnu i dugoročnu strategiju zašto i kako biti online.
A ne samo izbacivati slike i video klipove bez konkretne ideje kako to da to kanalisati u nešto veće.
Kao konsultant mladih američkih zvezda u usponu, šta je ono što im obično prvo savetujete, ili na kraju? Da li oni prihvataju vaše sugestije, pomoći? Da li je nezahvalno pomoći nekome ko zapravo ne zna u kom pravcu želi da mu se odvija karijera?
Ne bavim se više time često, ali moj prvi savet je da ako žele da imaju uspeh, moraju tome da se posvete svaki Božji dan. Možda svakog dana ne mogu da ulože puno vremena, ali samo ako ste ozbiljni, održaćete momentum i dostići rast.
Dakle, nerealno je i ne treba očekivati od muzičara da radi sve: od promocije, preko marketinga, do registracije pesama, organizacije koncerata, koordinacija, finansija.
To bi onda ostavilo malo ili nimalo vremena za stvaranje muzike i negovanje talenta. To je posao sam po sebi. Ali, da bi dobili sve te saradnike, muzičari moraju da su konstatno uključeni u te vode, da prate, da čitaju i da se edukuju, jer ovo je biznis i čim to shvate kao takav, lakše i bolje će povezati sve tačke u jednačini.
Retko će vas neko sam od sebe pronaći, ako vas nema nigde aktivno da “vučete za rukave”, virtuelno ili uživo. Veoma je lep osećaj pomoći nekom u tom smislu – ako imaju talenat i volju.
MOJA ŽELJA DA SE BAVIM MUZIKOM BILA JE ORGANSKA I SPONTANA
Šta nam možete reći o tolikim organizacijama kojima pripadate u muzičkoj industriji: AIMP, The Recording Academy, Women in Music, SheSaidSo?
To su sve fenomenalne organizacije: neke sa dugom tradicijom kao AIMP i The Recording Academy, a neke sa kratom kao Women in Music, SheSaidSo.
Veoma sam srećna što sam deo tih konverzacija, panela i povezivanja sa drugim profesionalcima u muzičkoj industriji. Svakog dana se nešto novo čuje, desi, sazna – zaista odlična energija!
Opet, veoma ste angažovani na više strana, tako ste bili spiker na različitim industrijskim konferencijama i panelima: SXSW, House of Blues – Music Forward Foundation, MONDO NYC conference, CD BABY DIY Musician Conference in Austin, Clive Davis Institute of Recorded Music na NYU?
Da, to je miks mog karaktera koji je znatiželjan i prodoran, ali isto tako je i potreban u ovoj industriji. Moraš biti viđen, jer tako jedino rasteš i stvaraš kredibilitet.
Kada je u vašem životu bila tačka prekida da vam je cilj da se bavite upravo ovim poslom na toliko različitih oblasti unutar nje?
Ne mogu da lociram tu tačku, ali se desila organski i spontano. Pratim kako druge pogotovo žene to rade i dobijam inspiraciju od njih. Shvatim u kom domenu bi moja ekspertiza imala smisla za konferenciju i to predložim. Ponekad dobijem “da”, ponekad dobijem “ne”, ali bitno je da probam i pitam.
Prija li vam da budete upućeni u sve aspekte jedne diskografske kuće – PR kampanje, marketing, promocije, distribucija, digitalne strategije, finansije, produkcija? Da li ste želeli da se osim posla u izdavaštvu bavite i organizacijom koncerata? Koliko vas privlači ta sfera – booking svirki i većih nastupa?
Prija mi da znam što više, jer sam veoma radoznala. Ali isto tako mislim da je nemoguće biti ekspert u svemu i kao svi ljudi, imam više afiniteta za neke stvari, a manje za druge. Booking svirki i većih nastupa recimo je sfera koja me do sada nije privukla, jer nekako više težim razvoju biznis partnerstva, edukaciji o pravima, distribuciji muzike, i slično.
TRŽIŠTE JE DANAS POSTALO MALO PREZASIĆENO
Koliko vam bude naporno i iscrpljujuće da ste uvek dostupni, 24/7 na poslu, bez prave pauze? Da li je teško često nositi posao kući? Očekuje se od vas da na svim kanalima komunikacije budete dostupni – Skype, telefon, messenger, viber? Tu govorimo o tolikom odricanju? Ili ste vi jednostavno radoholik i to vam prija?
Uh, ponekad bude baš intenzivno, ali recimo vikendom zaista nikad ne radim. Stvorila sam balans u kome sam dostupna samo putem mejla, a zbog pandemije svi naravno imamo virtuelne pozive sa timom i klijentima. To je dobra kombinacija, a skajpove i slično ostavljam isključivo za privatne komunikacije.
Da li je danas kod muzičara i uopšte umetnika teško dostići da se bude unikat, autentičan, originalan? Zar ne mislite da su danas sve priče u knjigama, filmovima, predstavama ispričane, i tako svi žanrovi u muzici su već stvoreni i nema često novih ideja ili pravaca? Opet, vaš je posao da ih podstičete i bodrite da budu izdvojeni iz mase?
Da, veoma se slažem za autentičnost. Doduše, ne zaboravimo da na planeti ima preko 6 milijardi ljudi i samim tim zilion različitih ukusa.
Kada pojedine numere čujem, prosto ne verujem kako su uspele da dođu do samog vrha, ali očito je to neko vešto i strateški plasirao.
Ne mislim da su sve priče ispričane, mada tržište jeste postalo dosta zasićeno.
Mislim da je veliki faktor tema i vreme i okolnosti.
Ako imate poruku i temu koja je aktuelna, šanse su da će doći do publike na ovaj ili onaj način.
Mislim da vrhunski talenat, potkovan dobrom strategijom i nadasve UPORNOŠĆU pre ili kasnije nađu svoje tlo. Postoji toliko muzičara za koje nisam čula, ma koliko se bavila i provodila vreme u tim vodama, koji imaju lojalan fan base i nadasve “zdravu” karijeru. Caka je pronaći tu bazu ljubitelja i negovati je, čuvajući svoju originalnost. Platforma poput “Patreona” je recimo puna muzičara za koje sam ubeđena dosta nas nikada nije čula, ali oni godinama izbacuju sadržaj i muziku, fanovi ih prate i doniraju uplate za njihov rad. I oni od toga lepo žive i čak izdržavaju porodice.
Tako da – ako nudiš nešto kvalitetno i originalno, slušalac će sigurno doći. Naravno, tu i sreća igra veliki faktor, ali to je slučaj sa svime u zivotu, zar ne?
Dobra pesma i dalje može da pronađe put to slušalaca ako je autentična i komunicira sa publikom
Pre nekoliko godina izdvojili ste muzičare na koje tipujete da će biti velike zvezde – Bea Miler, Ela Henderson, Rin Viver, Banks, a i Vil Batler iz benda “Arcade Fire”. Gde su oni danas, na kojoj lestvici uspeha i da li vam svi oni veruju kada kod njih uspevate da omirišete uspehe, trijumfe, ali onda sledi i pravi mukotrpan red do tog cilja?
Banks je pre pandemije recimo imala tri koncerta zaredom u velikim salama Njujorka, i sva tri su bila rasprodata. Svako od gore navedenih je dosta napredovao i donekle potvrdio moje “prognoze”. Opet, u tome zaista nema pravila iako se muzički biznis danas dosta oslanja na analitiku, podatke i algoritme koji mogu da “predskažu” ko je sledeći hit ili ko je sledeća Madona. Tako da je sve to sad postalo mnogo “kvantitativno”.
Mada, ja sam i dalje ubeđena da “dobra pesma” i dalje može da pronađe put to slušalaca ako je autentična i komunicira sa publikom.
Da li ste zažalili što vi niste deo korporacije u Milanu – Edizioni Curci, koja postoji čak jedan i po vek?
Nisam zažalila, mada je to jedna fenomenalna institucija. Baš to institucija, jer kao što i sami kažete, postoji 150 godina. Odlično iskustvo i neverovatno puno toga sam naučila.
Imate li utisak da ste uvek na početku, krećete od nule i iznova se dokazujete na novim poslovima i projektima? Ipak je to kompanija sa dugom tradicijom, sa 50 000 pesama u katalogu?
Slažem se, to jeste tradicija i primat. Jesam se morala dokazivati u neku ruku od početka preko bare, ali opet ono što sam stekla posle rada u Italiji i takvoj firmi, retko ko u Americi može da kaže da ima. Tako da svako iskustvo čini svoje da se nekako “kockice slože”.
Da li ste tamo radeći na plasiranju njihovog opusa na strano tržište, prisutnost primenjene muzike u konkretne svrhe, i sami poželeli da se nađete u ulozi režisera, producenta ili aktera nekih spotova?
Ne puno zbog toga, ali jeste mi bilo zanimljivo shvatiti čitav koncept plasiranja pesme u reklamu, film, spot, da naučim koja je to legalna terminologija, koji su uslovi licence.
Za sam kraj ove naše priče: nameravate li da ostanete u zemlji snova? Postoje li budući planovi, kada svi putevi i dalje vode u Njujork? Imate li “home sick”, patite li za tim životom i okruženjem koje ste imali od malih nogu?
Ima li plana za sledeći, napredan džinovski korak u bliskoj budućnosti?
Ko to zna? Godina 2020. nas podseća da, koliko god nešto planirali, nadasve nije do nas! Amerika za sada mi jako prija i stimuliše.
A šta će biti dalje – to zaista ne znam.
Ivan Makragić