MILAN MIKI RADOJEVIĆ Frontmen grupe ČOVEK BEZ SLUHA – MI SMO SOFISTICIRANI BUNTOVNICI

NAJAVA
Kontakt Konferencija
D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Svetski poznati bend objavio oproštajnu poruku za svoje evropske obožavaoce

Bend je takođe otkrio i neke informacije o tome šta će raditi u budućnosti

Britanska pevačica snimila spot u Titovom plavom vozu VIDEO

Spot je sniman za pesmu "Spotlight" koji se nalazi na njenom najnovijem albumu "What's Your Pleasure". Pevačica...

Kultni beogradski punk-rok bend NBG poziva vas na promociju novog albuma “Nama ostaje samo punk“

Kultni beogradski punk-rok bend NBG poziva vas na promociju svog novog albuma “Nama ostaje samo punk“, koja će biti...




Čuveni bend postoji od 1994. godine, nastao je u Kragujevcu, a poslednjim albumom “Stanimo u gard” (2018, Long Play) je krenuo u neki novi, još uspešniji život, te su moderni pop pankeri svirali dosta u prestonici tokom 2018. i 2019 godine. Osvajali su prostore Doma omladine (sala Amerikana), kultni rokerski klub Fest u Zemunu, onda i Beer fest, kao i sve najznačajnije festivale po Srbiji. Imaju za sobom pet studijskih albuma: Mrzim ovaj grad (1998), Sećanje na zadnjeg klovna (1999), Second hand (2004), Događaj dana (2011) i spomenuti Stanimo u gard (2018). Dve decenije postojanja proslavili su 6. decembra 2014. godine u beogradskom Domu omladine, gde su im gostovali: Gužva u 16-ercu, vođa benda Orthodox Celts – Aleksandar Petrović, gitarista Goblina – Alen Jovanović, Vuja KBO i mnogi drugi.
  Bend ČBS osnovali su Mikica Zdravković (gitara i bas gitara), Aleksandar Marković “Coa” (vokal), Željko Maksimović “Maks” (bubnjevi) i Radomir Mirković (vokal).

Posle nedavnog koncerta koji su imali u poznatom klubu “Darkwoodu Vranju, razgovaramo sa pevačem i gitaristom ovog pank benda – Milanom Mikijem Radojevićem, za naš portal Music Pocket.
  Miki je poznat i po svom pank bendu “Six Pack” koji paralelno vodi, osnovan 1994. u Smederevskoj Palanci, a pridružio se “Čoveku bez sluha” od 2002. godine sa kojima intenzivno radi na novim albumima i koncertnim turnejama – aktivnostima.
 Objavio je zbirku pesama “Olovka izlomljenog srca” 2015. prema tekstovima iz bendova “Six Pack” i “ČBS”.

AKO NE ZNAŠ ŠTA JE DOBRO, PITAJ ŠTA JE SKUPO

Da vam se pruži prilika da radite sve iz početka, u vreme kada ste oformili bend, pre više decenija, šta biste sada uradili drugačije? Kakav je tada bio vaš početak, a kakav je sada?


    – Jedino što bih menjao je ta profesionalna strana. Bili bismo možda manje skromni, jer mislim da dugi niz godina nismo davali značaj tome, koliko smo zapravo kvalitetan bend. Možda ne zbog toga što smo mi dobar sastav, koliko naša scena u suštini ne nudi puno zanimljivih i vrednih bendova, kao što je – Čovek bez sluha.
     Mislim da treba imati veliku petlju da se ovako nešto kaže u prvom licu, ali ja odgovorno stojim iza toga.


Zašto baš pank muzika i ta kultura, imidž, šmek? Šta vas privlači u toj kulturi, buntu, šarmu?

      –
To se prosto pogodilo. Svi smo rasli u tim krugovima, pripadamo tim generacijama. U vreme kad smo mi bili momčići, otkrivali smo novu muziku, naišao je taj punk rock talas, počeki su da se slušaju “RAMONSI” i “ SEX PISTOLS”, onda je naišao i “Bad Religion”, koji je za mene bio kao “The Ramones” na steroidima! U isto vreme melodično, brzo, i energično! Ne bih o pank roku pričao kao neki drugi što umeju da govore o hipi pokretu, da je to neka nova čitava filozofija, neki vid komune i slično. Pank rok zaista i jeste način života. Biti pank roker je biti čovek od principa, biti čovek koji voli druge ljude, koji nije sebičan i koji se sekira oko problema na sasvim drugom kontinentu koliko i zbog nevolja u svom dvorištu. Lično sam veoma srećan što sam se našao u tome i što ČBS baš svira pank rok. Evo otkad smo mi počeli sve do sada kad smo ušli u 2020, pank rok kao pravac je jako evoluirao, odavno to nisu više samo tri akorda, nije to više ispovraćana majica ili čiroki frizura. Ipak imamo i svetske bendove kao što je Green Day, to su gospoda. Znate kako kažu matori: Ako ne znaš šta je dobro, pitaj šta je skupo. Drago mi je da smo baš u tom žanru.

     RAMONSI SU NAJUTICAJNIJI BEND SVIH VREMENA

Koja je bila vaša prva pank ploča, album, CD koji ste kupili, slušali?

      –  Čini mi se da je to bila kaseta od Ramones-a, beše to njihov najveći album “End of the Century”, koju je producirao čuveni Phil Spector (ovog lika je u istoimenom fimu tumačio Al Pacino, prim. aut.). Možda je u neku ruku to i najčudniji album Ramonsa, jer ima upotrebe dosta violina i sličnih instrumenata. Postoji legenda koja kaže da je Phil Spector došao kod članova Ramonsa i pitao ih “Želite li vi dobar ili veliki album?”. Oni su naravno odgovorili da žele veliki album, i zato je “End of the Century” takav. Drago mi je da mi je baš taj album bila prva kaseta.

Da li se nakon toga javila vaša želja za bendom, da oformite nešto svoje, ili je inspiracija za vašu punk karijeru bilo nešto drugo?

      – 
Ja sam generalno kao klinac uvek bio u školi jako tanak sa matematikom, a uvek brutalno dobar u srpskom i stranim jezicima. Tako da je meni pisanje uvek išlo, bio sam veoma muzikalno dete, upisali su me u muzičku školu. Sama ideja o bavljenju muzikom jeste došla iz činjenice da mi je prvi pank bend koji sam zavoleo bio baš The Ramones, a oni su najuticajniji bend svih vremena baš zbog toga što su milijarde ljudi i muzičara ohrabrili time što njihove pesme sadrže svega tri ili četiri akorda, a opet su to lepe pesme. I onda kao klinac pomisliš – “Pa čekaj, ako mogu oni, verovatno mogu i ja”.

         PUBLIKA DAJE GAS I DIŽE ADRENALIN

Znači na taj način vam je došla inspiracija za stvaranje pank muzike? Privukla vas je ta kultura, taj bunt koju ta muzika nosi? Vi ste na taj način buntovnik (u muzici)?

     –
Mi smo više sofisticirani buntovnici. Mi nismo od onih koji će svoj bunt ili nezadovoljstvo da iskazuju time što će da se potuku ili da razbiju trafiku. Bunt se iskazuje na različite načine. Može da čovek napiše neku pesmu, i samim tim šta je ona doživela, recimo postala hit nedelje na nekom jačem radiju, tako je već poslao dovoljno jaku poruku.

Da li vodite evidenciju koliko se trošite posle svakog nastupa? Da li vam je svaki koncert zapravo kao trening? Da li je to ta vrsta energije?

    – Ne bih mogao da to izražavam u kilodžulima, nisam iz te priče (smeh). Mogu pričati u svoje ime, ali pretpostavljam da je i ostatku benda slično. Ja sam pevač i gitarista benda, dakle onaj u koga publika najviše gleda tokom svirke, od njega očekuju da nešto kaže. Ako se desi da je tokom nastupa došlo do gurke, šutke, neko je pao, povređen, očekuju da bi ja trebalo na to da odreagujem kao lider benda. Veliki je pritisak na meni. I zaista tokom koncerta bivam isceđen kao sunđer. Čak pre to budu psihički pritisci nego fizički.

Uvek na sceni zvučite snažno, dinamično i energično, kao da svirate na ogromnom stadionu pred pet miliona fanova. Odakle tolika inspiracija? Da li to dolazi iz publike ili jednostavno iz vas samih?

     –
Naravno, publika daje gas i digne adrenalin, ali mi iz benda smo jedni drugima najbolji ortaci, i mi bend vidimo kao svoju malu porodicu. Svi se međusobno veoma volimo i samim tim volimo i da sviramo jedni sa drugima. Meni je na svakom koncertu vrhunac doživljaja ako moj gitarista Savo odsvira nešto drugačije, napravi neku foru, a inače je brutano dobar sa gitarom. Jedva čekam da se tako nešto desi, a iskreno najviše uživam u interakciji sa samim bendom. I još ako se desi da je sam koncert sjajan, onda divno! Čak nije važno koliko je koncert dobro posećen, ne meri se time njegov kvalitet. Ne može koncert imati isti broj ljudi u nekom selu i glavnom gradu Srbije koji ima više od dva miliona stanovnika, što je normalna stvar. Ali svi ti ljudi su izdvojili možda svoj poslednji dinar i svoje jedino slobodno vreme da te pozdrave, jer si došao kod njih nakon 100 ili 250, 500 kilometara puta, da predstaviš šta imaš. Ako su oni mogli da dođu da te ispištuju, naravno da ćemo i mi kao bend da ispoštujemo publiku do maksimuma.

  DEEP PURPLE BIH ZVAO DA SE DRUŽIMO, ALI NE I DA MI SVIRAJU


Na koncertu u klubu “Darkwood” ovde u Vranju ste promovisali novog gitaristu. Kakav je to osećaj kada ispratite starog, a dovodite novog člana benda? 


   
– Svi smo odrasli ljudi, hvala bogu. Na svu sreću, kod nas u bendu nije dolazilo nikad do pucanja po šavovima, svađa ili nečeg sličnog da bih mogao da sada iznosim neki prljav veš. Jednostavno, naš prethodni gitarista je rešio da promeni adresu stanovanja, da ode preko, što je normalno, svi vidimo kako se ovde živi. Mi smo to razumeli, čak smo ga maksimalno podržali u tome, bili smo prvi koji će mu se naći za sve šta mu je porebno u životu. A sa novim gitaristom Savom Mirovićem smo i pre sarađivali, on je oduvek voleo naš bend kao sugrađanin, a još se ispostavilo da je pet puta bolji gitarista nego što smo mislili. Uneo je jedno veliko osveženje dolaskom u bend, on je mlađi od svih nas. Primera radi, on ima 28, a ja punih 45 godina. Kad sam na turneji, naravno sa svim tim ljudima putujem, treba da budem 5-6 sati u kolima, a on je jako drag momak, svi ga puno volimo. Ja sam baš preterano srećan što je sa nama u bendu.




Dakle prvo je bila provera, pa tek onda da gitarista uđe u bend?

    – Nije to čak ni neka provera. Nekako smo znali. Našli smo se u toj situaciji da ostajemo bez gitariste, postavilo se pitanje – šta ćemo sad, i onda je neko rekao – “Mali Sava, niko drugi”.

Pratimo muziku u Srbiji, vidimo da ste dosta aktivni na sceni. Koje je vaše mišljenje na temu – zašto nas zaobilaze veliki strani bendovi, a nije bilo tako do nedavno? Arerosmith svira u Beču, Pearl Jam u Budimpešti. U čemu je problem, nema publike, nema para ili nešto treće?

– Da, shvatam, najviše se ta tema cilja na glavni grad, da tamo svi dolaze.

Ne mora samo Beograd, tu je i Exit, Arsenal fest. Recimo u Beograd jesu bili Deep Purple skoro, ali oni su već otpevali svoje, česti su gosti u prestonici, a ne dolaze nam novije velike zvezde?

   –
To su sve koncerti visokog rizika, to su preskupi bendovi. Ne znam koliko se znaju cifre javno. Recimo, bend Red Hot Chilli Pepers ima honorar od milion evra! Možete da zamislite tu količinu novca!


  Bend Deep Purple je ipak plaćen znatno manje.

      –  Bez želje da uvredim ikoga ko voli hard rock, Deep Purple je ipak jedna ispušena muštikla. Ja ih ne bi zvao. Odnosno, zvao bi ih kući na kafu da se malo družimo, ispričamo, ali ne i da mi sviraju. Večeras ovde smo svirali mi iz grupe Čovek bez sluha, sastav koji je razvalio sve festivale ove godine. Nas nije zaobišlo ništa, dakle od Beer festa do najmanjih festivala u zemlji. Znači da smo veoma traženi i svakog drugog dana smo hit dana na Radiju 202, a onda recimo na ovom koncertu u Vranju, prodato je 50 karata po ceni od 300 dinara. Eto tako stoji stvar u Srbiji. Eto odgovor na pitanje zašto ne možemo da priuštimo aktuelnije bendove, kao što su recimo – “Foo Fighters”.

SEJEŠ TAMO GDE IMA DA SE ŽANJE


Da dodamo da je dosta ljudi koji slušaju pank muziku otišlo iz Vranja u Beograd ili dalje, uglavnom zbog egzistencije. Ali opet vaše gostovanje je u Vranju veliko osveženje. I sledeći put će biti tih 50 ljudi, ali važno je da je pank prisutan.

    –
Zbog toga smo mi i došli, iskusni smo posle 25 godina da znam šta nas očekuje. Zaista su iskreno ljudi pisali iz Vranja i čak se javljali neki klinci i nudili se da sami ili preko nekog kluba organizuju naš dolazak. Onda im je potrebno objasniti da to i nije baš tek tako lako da se neko spakuje i ostavi sve. Recimo, svojoj majci, koja ima 67 godina, ja sam morao na dva dana da ostavim na čuvanje tri psa koja imam, da bih došao u Vranje. Nismo sigurno došli da bismo se obogatili svirkom u Vranju, nego upravo zbog te iskrenosti koja postoji u publici, zbog tih 50, ali 50 vrednih ljudi.


 USKORO LIVE ALBUM IZ KRAGUJEVCA, A NA PROLEĆE I NOVI SINGL

Znači treba biti skroman, ne da se muzika gleda kroz novac, nego i kroz fanove koji su došli da vas gledaju?

     – Naravno, postoje mesta na kojima se poentira, to su veliki srpski festivali i tu može da se napravi cena. Tu iz principa muzičar ne treba da dozvoli da svira ispod neke cifre, i da organizator koncerta na meni zaradi pet puta više. U tim situacijama treba biti pametan. Naravno, ne treba doći u Vranje jer je manje platežno, nego treba ispasti kralj i doći, a seješ tamo gde ima da se žanje.




Smatrate li da ste vi začetnik melodičnog pop panka u Srbiji?

    – Grupa ČBS nije začetnik tog zvuka u Srbiji, ali obzirom da bendovi poput „Super s Karamelom“ ili „Oružjem protivu otmičara“ nisu potrajali ili ostvarili svoj pun potencijal, mi jesmo zauzeli mesto vodećeg benda u tom žanru.



Kada se očekuje novi album, posle ovog “Stani u gard” iz 2018?

   – Mi smo ipak pre eto godinu dana izbacili album, a Srbija nije zemlja gde se materijali snimaju i izdaju na godinu ili godinu i po, kao što to rade u Americi. Prosto nema smisla. U tako gustom vremenu izdavanja nemaš ni vremena da ih ispromovišeš. Ako se snimi novi, ugasi se odmah prethodni album, sledeći ga istisne. Tek nam se ovaj album razradio, još uvek nam se vrte pesme odatle. Ali, u novoj godini ćemo izdati jedan Live album iz Kragujevca. Snimili smo taj koncert onako kako se to profesionalno radi, i po planu izlazi ili krajem januara ili tokom februara. Biće to Live Best of. A snimićemo sigurno na proleće novi singl.




   UVEK DVOJE U PUBLICI POKVARI ZABAVU OSTALIMA

Fanovi u Vranju bili su veoma dinamični, skakali su, pevali vaše pesme, uživali. Dakle i ovde na jugu Srbije su veoma zadovoljni pank muzikom. Nadamo se da će nastupati na raznim festivlima i sledeće godine, kao što je Overload u Vladičinom Hanu? I da će vam izaći uskoro taj live CD.


   – Daće Bog za dalje festivale, pa i taj Overload, a za disk, naravno, on zvanično izlazi za izdavačku kuću Long Play. U planu je da se pojavi i vinil za studijski album “Stanimo u gard”, jer je bio veoma uspešan, i izdavač hoće da nas časti, da imamo i ploču u životu! U martu dakle nadamo se singlu, onda u međuvremenu i jedan novi spot, planova ima dosta.

     Za kraj da poručite nešto svojim fanovima, i u Vranju i svuda po Srbiji?

   
 – Svojim poštovaocima naše muzike hteo bih da kažem da koncert koji smo imali u Vranju ne treba da izgleda kao Srbija, gde dvoje u publici pokvare zabavu ostaima koji su u sali. Svirka u Vranju imao je, kako se novinarski šmekerski može nazvati – “dinamičnu publiku”, ali zapravo je bilo par dosta agresivnih ljudi. Mislim da nam i zemlja tako funkcioniše, gde divlji dođu i isteraju pitome. Bilo je nekoliko finih devojčica koje su se posle svirke slikale sa nama i tražile autogram, i jasno mi je da one nisu mogle da uživaju u koncertu, jer je bilo tih par koji su to evidentno pokvarili. Postoji ta razlika u napretku civilizacije. Ne možemo više da se šutiramo u cevanice i da tako pokažemo da nam je pesma lepa. Možemo da pevamo, da đuskamo, da se tek malo gurkamo, a ne da drugaru slomimo nos i pošaljemo ga u Urgentni centar.

    Čast mi je da sam dao intervju za vaš portal Music Pocket, puno uspeha dalje u radu i srećna vam Nova godina!

Izvor: Redakcija

Fotografije: D.

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Trijumfalna koncertna promocija albuma „Buđenje“ MAJE LOUIS sinoć u Dorćol Platz-u (27.02.2020.)

Efektna porodična manufaktura u punom sjaju Živopisan i ušuškan prostor Dorćol Platz-a idealan je izbor za umetnicu Maju...

Povratak trenutno traženog hita na tron UK Singles Chart liste!

Nakon jedne sedmice, Bili Ajliš je pala sa prvog mesta UK liste singlova i na tu poziciju se vratio Kanađanin The Weeknd.

Bunt ROK FESTIVAL 2020 : Žiri odabrao bendove za šesto izdanja takmičenja

Stručni žiri Bunt Rok Festivala RTS- a je nakon preslušavanja pesama pristiglih na Javni konkurs, odabrao bendove koji će se takmičiti...

MusicPocket Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Novo u Shop-u