Hevi metal sa nedostatkom emocija

Jubilej od 20 godina slavi bend “Metallica” sa live albumom S&M(Symphony and Metallica), koji je snimljen sa Simfonijskim orkestrom San Franciska još aprila 1999, a Beograd je proslavio uspeh tog projekta sinoć sa spektaklom “Metallica Symphony Tribute” u Kombank Dvorani. Originalna Metalika nam je bila dva puta u prestonici i napravila čitavu pometnju na Partizanovom stadionu (2004) i na Ušću (2012), a sada na žalost nije izvesno kada će ponovo da nam dođu. Kao da se Srbija polako zatvara za te značajne “teškaše” i jedino na Exitu zapravo dolaze zvezde A kategorije, dok se glavni grad ograničio na mnoge strance koji nisu u vrhu popularnosti i pripadaju nekoj alternativnoj struji. Tako se publika zadovoljava raznim Tribute sastavima, te su pre nekoliko godina iz sveta gostovali i The Doors Tribute, Led Zeppelin tribute, a domaći sastavi se smenjuju neprekidno – Tribute Iron Maiden, onda upravo i Metal Lica, samo se umnožavaju hevi metal posvete velikim legendama. U tom kontekstu, ništa novo niti epohalno nisu doneli momci “Black Metallica tribute” iz ovog projekta, osim što su kreirali već oprobanu i provaljenu matricu – spajanja klasične muzike sa hevi metal žanrom.


U poplavi sličnih muzičkih, kreativnih ostvarenja upravo kod nas, koncert Metalike i simfonijskog orkestra “Muzikon” sasvim je korektna, rutinska i prosečna muzička avantura. Kada se za kratko vreme forsira “Rock opera” u nekoliko izdanja (nedavno je bio nastavak, kao i ogranak Dance opera), na istom mestu Kombanka gostovala je i Rock simfonija iz Bitolja, a onda su ponovili i letos na Ušću, da bi sada i Bajaga u tom konceptu zakazao seriju od četiri koncerata u Sava centru. I jedna dama – Ana Stanić imala je veoma uspešno veče u UK Vlada Divljan – “Pop simfonija”. Malo li je? Šta onda koncert od sinoć nudi ekskluzivno u odnosu na hiper produkciju sličnih muzičkih scenskih dela? Kvartet James Hetfield, Kirk Hammett, Robert Trujillo iLars Ulrich zamenjen je srpskim predstavnicima koji se odlično snalaze u sviračkom umeću, muziciranju, a vokalno, frontmen je na visini zadatka, još i likom podseća veoma na Hetfilda. I zanatski posmatrano, koncert je ispratio taj duh i senzibilitet mainstream HM sastava kakav je neosporno Metallica, a najvažnije svakako je činjenica da je publika uživala skoro od samog početka do kraja. Kombank Dvorana nije bila rasprodata, daleko od toga, ali je bila puna iskrenih fanova Metalike i njenih hitova, a bend se trudio da oponaša stil originala, kako to rade i “The BestBeat” (Beatles tribute). Koncert sa simfonijskim orkestrom ove večeri posvećen je upravo tom live CD izdanju od pre dve decenije, tako da su i počeli kompozicijom Enia Morikonea iz čuvenog filma “Dobar, loš, zao” – “The Ecstasy of Gold“, da bi nastavili sa još jednim instrumentalom – “The Call of Ktulu”, što je malo uspavalo publiku, da bi kultni “Master of Puppets” znatno podigao atmosferu. Ipak, nakon naslova “Fuel”, “Hero of the Day” ili “The Memory Remains”, temperaturu vrhunski podiže remek delo HM balada “Nothing Else Matters”. Drugi deo koncerta je bio ubedljivo i uočljivo bolji, kada su konačno iz publike skakali i igrali na žestoke rifove i bučne ritmove, jer do tada bilo je neverovatno da ljubitelji samo sede na pesmama Metalike. Antologijske numere “Enter Sandman”, “One” ili “Sad But True” dodatno su razbuktale vatru i strastveni požar među iskonskim fanaticima. Kroz ovaj album i 20-ak numera, 100 minuta se nije osetilo, ali jasan je bio očigledan nedostatak pravih i jakih emocija u univerzumu hevi metal muzike. Ali, tako je to sa Tribute pojavama, nikada ne mogu biti ni prineti nedodirljivim i večnim originalima.

Izvor: Ivan Makragić – Redakcija

Fotografije: Fb Metallica Tribute – Vladimir Šećerov


LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here