Marko Hatlak i sastav „Funtango“ održali sinoć (14.11.) koncert na 54. BEMUS-u: Putovanje kroz univerzum Astora Pjacole

Na repertoaru su bile i autorske kompozicije ovog medjunarodnog kvarteta

BEOGRAD, 15. novembra – Slovenački muzičar Marko Hatlak i sastav “Funtango” održali su sinoć (14.11.) koncert posvećen stvaralasstvu argentinskog kompozitora Astora Pjacole u Sali Beogradske filharmonije, u okviru 54. izdanja festivala BEMUS.


Ujedno ovo je bio i pretposlednji koncert na Beogradskim muzičkim svečanostima 2022, koje će sutra uveče biti zatvorene u Kolarčevoj zadužbini sa nastupom festivalskog orkestra “Virtuozi” i solistom, španskim pijanistom Martinom Garsijom Garsijom.

Ansambl “Funtango” čine – Marko Hatlak (harmonika, glas), Marko Črnčec (klavir), Benjamin Cirfogel (violina) i Luka Herman Gajser (kontrabas).

Repertoar muzičkog programa bio je sastavljen jednim manjim segmentom od vokalnih deonica koji se ukrsstaju sa slozzenim instrumentalnim kompozicijama Astora Pjacole, a lista je činila i dela Igora Stravinskog i Rišara Galijana.

Bile su prisutne i numere samog kvarteta koje odražavaju njegovu kreativnost i entuzijazam za Pjacolino nasleđe.

Koncert je započet sa kompozicijom Pjacole – “Concierto para quintetto“ kao omaž neprikosnovenom autoru, da bi onda Marko Hatlak predstavio svoju numeru “Twilight Tango” i iskazao publici veliko zadovoljstvo ssto je vecceras koncert rasprodat, te su dodatne redove stolica postavili na pozornicu.

Astor Pjacola je naravno i dalje bio u centru repertoara sa uzbudljivim, zaraznim, atraktivnim naslovima “Prelude to the Cyclical Night”, “Oblivion”, ali i „Fugata“, delo posvecheno kompozitoru J. S. Bahu, poznatog po svojim fugama.

Marko Hatlak i Fantango podsetili su da je prossle godine obeležen jubilej – 100. godišnjica od rođenja velikog revolucionara i jednog od najslavnijih muzičara 20. veka, argentinskog virtuoza Astora Pjacole (1921-1992).

Njegov novi tango, kako ga je sam nazvao, proleteo je čitav svet i zauvek izmenio koncept standardnog tanga na koji smo svi navikli.

Hatlak je istakao publici da je Pjacola uspeo da premesti tango sa plesnih podijuma u značajne koncertne dvorane širom sveta.

Umetnik harmonike bio je veoma otvoren i šarmantan u čestoj komunikaciji sa ljubiteljima muzike i tanga, tako da je imao pripovedanje za skoro svaku izvedenu kompoziciju.

Argentinski umetnik vešto je uspevao da spaja klasičnu muziku, džeza i savremenije melodije (20. veka), uvek beskrajno kreativan, neumorno nadahnut, otvoren za nove ideje i nepredvidljivost, što se ogledalo u smenjivanju brzih i sporih ritmova i izuzetnoj dinamici, od nežnih do glasnih i veoma temperamentnih trenutaka i ove magične noći.

Sledeći na repertoaru je bio poznati francuski harmonikaš italijanskog nasledja, džez tango autor Rišar Galijano (72) iz Kana sa nekoliko muzičkih komada gde je istaknuta kompozicija “New York Tango”.

Umetnik Galijano je u svojoj dugoj karijeri (krenuo da svira harmoniku sa svega četiri godine), saradjivao upravo sa Pjacolom, ali i francuskim glumcem i pevačem Šarlom Aznavurom, pevačicom avangardne muzike Brižit Fonten i mnogim drugima.

Muzičari sastava „Funtango“ su predano otišli u svet ruske klasike: Igor Stravinski i “Tango 1940”, a opet sve vezano za novi tango neprikosnovenog Pjacole.

Igor Fjodorovič Stravinski (Oranienbaum, 1882 – Njujork, 1971) ruski kompozitor, kojeg danas mnogi na zapadu i u njegovoj domovini smatraju jednim od najuticajnijih muzičara 20. veka, od 1910. godine živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj, a od 1937. u SAD (američki državljanin je postao 1945. godine).

Klavirsko delo “Tango” napisao je 1940. godine, i poznate su mu i druge kompozicije pisane za klavir: “Žar-ptica” (1910), “Posvećenje proleća” za četvororučno na jednom klaviru (1913), “Valcer cveća” za dva klavira (1914), “Tri laka komada” (1915) i “Pet lakih komada” – oba za četiri ruke (1917), “Valcer za decu” (1917).

Iako je Stravinski najpoznatiji po svojim scenskim delima – baletima, njegov stvaralaccki opus obuhvata sve muzičke vrste.

Baleti su mu poznati – “Žar-ptica” (1910), “Petruška” (1911), “Posvećenje proleća” (1913), “Pulčinela” (1920), “Orfej” (1947), “Agon” (1953-1957), melodrame – “Priča o vojniku” (1918), “Persefona” (1934), “Igra karata” i opere – “Slavuj” (1914), “Mavra” (1922), “Život razvratnika” (1951) i “Kralj Edip”.

U prošloj godini u kojoj se proslavilo 100 godina od rođenja Astora Pjacole, Centar za muziku Kolarčeve zadužbine organizovao je koncert Pjacolinih remek dela, ali i kompozicija inspirisanih negovim stvaralaštvom, u okviru ciklusa „Kolarac tvoj svet muzike“.

Hatlak je predstavio biografiju Pjacole, svestranog muzičkog maga, kompozitora, vodju orkestra, izvodjacca na bandoneonu.

Simfonija napisana za filharmoniju Buenos Ajresa 1954. donela mu je stipendiju za studije kompozicije kod Nadje Bulanže u Parizu, ali, ova čuvena profesorka ubeđivala ga je da se okrene stvaranju dela u žanru tanga.

Na njen predlog, Pjacola se nassao u rodnom Buenos Ajresu gde je oformio male sastave koji su izvodili njegova dela (Buenos Ajres kvintet, Tango nuevo oktet).

Novi žanr tanga koji je Pjacola uveo –„tango nuevo”, uključio je obeležja moderne i umetničke muzike – fuga, širi instrumentalni sastavi, elementi džeza, što nije baš naišlo na odobravanje u rodnoj zemlji.

Ipak, tango, kojem je pretio zaborav u Argentini, povratio je onda staru popularnost i stekao novu svetsku slavu kroz dela i izvođenja upravo Astora Pjacole koji je već 80-ih godina slavljen u Argentini kao „spasitelj tanga“.

Plodni pesnik tanga Pjacola je autor oko 750 dela različitog žanra i stila, među kojima ima i filmske muzike.

Na set listi koncerta sinoć je usledio “Tangata” od Pjacole, i svako od kvarteta muzičara je imao svojih pet minuta slave da briljira na svom instrumentu kao vrhunski virtuozi.

Marko Hatlak je zdussno prvi put zapevao na svom delu “Bol” i izjavio publici da je napisao kompoziciju tog naslova, jer je odavno previše boli u svetu, posebno sada sa aktuelnim ratom, i da svi jedva čekamo da svaki bol prodje i zauvek nam prestane.

Pijanista Marko Černčec izveo je svoju kompoziciju “Improvizacija” i takodje oduševio publiku Beogradske filharmonije.

Marko Hatlak je 2000. godine bio prvi slovenački harmonikaš koji izvodi muziku Astora Pjacole i tokom godina razvio je sopstveni stil, izražavajući svojim kompozicijama ljubav prema tangu.

Ansambl se sastoji od uglednih muzičara, aktivnih širom sveta: Marko Črnčec i Luka Gajzer dolaze iz sveta džeza, a Benjamin Cirfogel i Marko Hatlak iz univerzuma klasike.

Harmonikaš Hatlak, od 2000. nastupa kao solista u kamernim ansamblima, sa simfonijskim orkestrima i različitim bendovima, sa repertoarom u rasponu od baroka i klasične muzike do tanga i etna, a u poslednje vreme, kao autor i pevač „Marko Hatlak benda“, izvodi pop, fank, latino i rok muziku.

Imao je koncerte širom Evrope, kao i u SAD, saradjivao je i nastupao sa muzičarima, među kojima su Stefan Milenković (takodje često svira Pjacolu na svojim koncertima), Tomi Emanuel, Stefan Husong, Vlatko Stefanovski i Iztok Mlakar.

Prošle godine održao je solo koncert na Ljubljanskom festivalu u svrhu promocije novog CD-a sa delima Johana Sebastijana Baha i svojih kompozicija za harmoniku i gong.
Nastupao je na Svetskoj izložbi EXPO 2020. u Dubaiju, predstavljajući Sloveniju na Nacionalnom danu kulture.

Svirao je kao solista sa Moskovskim filharmonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom RTV Slovenije i Jenskom filharmonijom. Snimio je solo albume sa tango, baroknom, savremenom, etno i popularnom muzikom.

Za sam kraj koncerta večeras od punih sat i po usledio je čitav niz kolekcije Pjacole – “Revolutionario”, “Primavera porteña”, “Vuelvo al sur” (Hatlak je i ovde sjajno pevao uz svoju harmoniku).

Naravno na bis je izveden veličanstveno veliki hit “Libertango”, objavljen 1974. godine u Milanu, što u naslovu (Libertad – tango) pruža simboliku Pjacolinog oproštaja od klasičnog tanga do žanra Novog tanga ili „Tango nuevo“.

IVAN MAKRAGIĆ

TANJUG / Music Pocket