„Proces rada na predstavi „1984“ mi je posebno prijao, jer tako nešto slično nisam do sada radila. Inostrana rediteljka, karijeru ima u Berlinu, nema psihologizacije likova, niti metoda Stanislavskog, nema karaktera u smislu da se pitamo šta, ko, zašto. Alia Luke je vrlo jasna i precizna šta želi. Glumac ima zadatak ispred sebe i treba da ga samo realizuje“, navela je glumica Ljubinka Klarić.
BEOGRAD, 14. septembra – Premijera predstave „1984″ prema čuvenom istoimenom romanu Džordža Orvela, biće održana sutra, u petak (15.09.) na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta, najavila je glumačka ekipa 12. septembra u susretu sa medijima.
Režiju potpisuje španska dramska umetnica Alia Luke, koja gradi uspešnu karijeru u Nemačkoj.
Glumica Ljubinka Klarić specijalno za agenciju Tanjug i online portal Music Pocket je otkrila da tumači muški lik O’Brajana, diktatorskog vođu – Velikog brata koji kontroliše svet i nesrećne anti junake u surovom totalitarnom režimu.
„Sigurno će se svi pitati zašto jedna žena, glumica, tumači tog muškarca, moćnog O’Brajana, što sam se i ja pitala tokom podele uloga. A rediteljka Alia Luke mi je objasnila da u toj raspodeli moći u jednoj Okeaniji, pol uopšte nije važan“, naglasila je Klarić i dodala da je autorka predstave procenila da bi ovaj lik mogla da igra baš glumica njenog senzibiliteta.
Roman „1984“ Džordža Orvela iz davne 1949. godine predstavlja jedno distopijsko društvo i u tom mračnom totalitarnom režimu, i u godini 1984. ne postoje više države ni narodi.
Svet je podeljen na tri velesile i superdržave – Okeaniju, Istaziju i Evroaziju.
Ljubinka Klarić je pre godinu dana u svom matičnom teatru BDP imala već premijeru predstave „Mizantrop“ gde je takodje tumačila glavnu mušku ulogu Alsesta, čovekomrsca, prema Molijerovoj komediji, u rediteljskom vidjenju Juga Đorđevića.
„Prijaju mi ti neobični koncepti raznih autora u ovom pozorištu, tako ja za kratko vreme već drugi put igram muškarca. Proces rada na predstavi „1984“ mi je posebno prijao, jer tako nešto slično nisam do sada radila. Inostrana rediteljka, karijeru ima u Berlinu, nema psihologizacije likova, niti metoda Stanislavskog, nema karaktera u smislu da se pitamo šta, ko, zašto. Alia Luke je vrlo jasna i precizna šta želi. Glumac ima zadatak ispred sebe i treba da ga samo realizuje“, navela je glumica Ljubinka Klarić za Tanjug / Music Pocket.
U pozorišnoj verziji totalitarne i futurističke teme špansko-nemačke rediteljke Alie Luke, igraju još – Ivan Zablaćanski, Amar Ćorović, Ljubomir Bulajić, Milorad Miki Damjanović, Nada Macanković, Nataša Marković, Pavle Pekić, Paulina Manov i Stefan Radonjić, dok je specijalni gost Branka Katić.
Klarić je otkrila Tanjugu da se rediteljka apsolutno oslanja na antologijski roman, prati tu priču i likove, suština je izvučena, nema ništa drugo ubačeno, i sve što izgovaraju glumci, jesu reči iz knjige.
Glumica je dodala da naravno ne mogu svi segmenti knjige biti utisnuti u njihovu predstavu, jer bi onda trajalo 10 sati, i napomenula da ovog puta u pripremi uloge ipak nije ponovo čitala knjigu niti gledala filmske adaptacije, već se fokusirala na samu dramatizaciju španske rediteljke.
Teatar BDP ima svoj trend da realizuje čuvene naslove koji su već popularni u drugom mediju kao što je film – „Tramvaj zvani želja“, „Čitač“, „Zaljubljeni Šekspir“, „Sumrak bogova“.
U dva projekta igra upravo Klarić – i dalje se igra „Crna kutija“ reditelja Andreja Nosova, prema italijanskom filmu „Savršeni stranci“ (2016) u režiji Paola Đenovezea, i sada delo „1984“.
Ipak, Ljubinka Klarić kaže da ne oseća sa novom premijerom 15. septembra veliki pritisak niti odgovornost, jer svaki reditelj donosi nešto novo u svom konceptu u odnosu na te filmove.
„Tako mi veoma volimo da igramo „Crnu kutiju“ i tumačimo te likove sasvim drugačije od filma. A ta predstava se u drugim glumačkim podelama igra po našem regionu, i sam film je dobio špansku i francusku verziju, pa tako svako će igrati na svoj način“, zaključila je Ljubinka Klarić za Tanjug & Music Pocket.
Snimljene su dve filmske adaptacije romana „1984“, prvo ona u režiji Majkla Andersona iz 1956, i svima poznatija verzija baš snimljena 1984. godine – u režiji Majkla Radforda, glavne uloge su tada imali Džon Hart i Ričard Barton.
Glumac Milorad Miki Damjanović je za Tanjug / Music Pocket istakao da je siguran da je britanski autor Džordž Orvel bio pravi prorok kada je pre više od 70 godina napisao „1984“.
„Mnogi su čitali tu knjigu svojevremeno, neki i više puta ako je prvi put nisu dobro razumeli. Čini mi se da je sada ipak aktuelnija nego ikada. Sve što je tada bilo futuristički, sada to više nije, ali čak ne i u tom kontekstu Velikog brata, nadzora, već mislim i na današnje otudjenje, lišavanje emocija, na ljude koji moraju da žive po pravilima. Društvo im to nameće i narod mora da poštuje kako im se kaže, i iskreno se nadam da, dok sam ja živ, da ćemo se ipak odupreti tom oku koje nas stalno posmatra“, smatra Damjanović koji tumači ulogu profesora Sajma, tvorca novog govora u Okeaniji.
Damjanović je naglasio da njegov lik izgovara veoma važne rečenice, a jedna od njih je deo dijaloga koji su vodili protagonista Vinston i Sajm.
„Da li si ti svestan, Vinstone, da do 2050. godine neće postojati nijedno živo ljudsko biće koje će razumeti ovaj naš razgovor?“, glasi ta replika koju je Damjanović izdvojio.
Glumac se plaši da će razne moderne tehnologije kao što je nadolazeća veštačka inteligencija „zapravo preuzeti i naše duše“, te priznaje „ne bih voleo da živim u takvom svetu“.
Damjanović se slaže sa koleginicom Klarić da se rediteljka Alia Luke držala izvornog romana, i dodao da je „napravila fantastičnu adaptaciju“, te da je ubedjen „da ne postoji pametniji i tačniji koncept“ za prikaz univerzuma „1984“ danas.
Podsetimo, junak Vinston u godini 1984. živi jednolično, kao službenik iz Londona i uvidja ubrzo da nešto nije u redu, te mu se čini da je izgleda poslednji razuman čovek na svetu.
Danas je svet zauzela moderna tehnologija, razvoj društvenih mreža, digitalnih platformi za muziku i filmove koje konzumente zadržavaju ili zarobljavaju da sede u kući i ne treba im spoljašnji svet.
Damjanović kaže da se protiv svega toga bori na svoj način, kao protiv vetrenjača.
„Smatram da sam sa svojih 46 godina postigao sve što sam želeo i u borbi protiv sveta danas izgleda da sam uspeo. U pitanju je moj autorski kabare „Čeznem da vam kažem“ koji igramo u Teatru Vuk i uskoro će nam biti 50. izvodjenje. Neverovatno da je reklama „usta do usta“ urodila plodom i nema mesta gde nismo gostovali. Poenta je da ja u tih dva sata predstave ogolim sebe, i prospem svoje emocije pred 400 ljudi koji izadju srećni, zadovoljni, razgaljeni, zamišljeni, setni, tužni. Eto to je moj način borbe protiv ovoga što nam globalno otudjenje nosi“, zaključio je Milorad Miki Damjanović za Tanjug / Music Pocket.
Kao i uvek, direkcija BDP-a kao najproduktivnijeg pozorišta u zemlji sa barem 10 produkcija godišnje, pripremila je unapred još tri premijerna naslova, do kraja godine: „Lažljivi život odraslih“ – 29. septembra, i u decembru – “Budućnost” (15.12.) i “Švejk” (28.12.).
„Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je snaga”, zapisao je Orvel u svom kultnom romanu.
1984 / Okeanija /Savršen totalitarni sistem kojim vlada Veliki brat / Moć reči je dovoljna da kontroliše čitavu naciju / Jezik je krajnje oružje uništenja / Ne postoji mogućnost da se zamisli neposlušnost / Reči poput “čast, integritet, moral , revolucija,…” su izbrisani / Jezik se misli / Razmišljanje je opasno / Policija misli zna šta misliš / Veliki brat te gleda.
„Partija traži vlast isključivo zbog sebe. Ne zanima nas dobro drugih; nas zanima isključivo moć, čista moć. Šta znači čista snaga, shvatićete sada. Od oligarhija iz prošlosti se razlikujemo po tome što znamo šta radimo. Svi ostali, čak i oni koji su ličili na nas same, bili su kukavice i licemeri. Nemački nacisti i ruski komunisti su nam se veoma približili po svojim metodama, ali nikada nisu imali hrabrosti da prepoznaju sopstvene motive. Pretvarali su se, možda su čak i verovali, da su vlast preuzeli nevoljno i na ograničeno vreme, i da se odmah iza ugla nalazi raj u kome će ljudska bića biti slobodna i jednaka. Mi nismo takvi. Znamo da niko nikada ne preuzima vlast sa namerom da je se odrekne. Moć nije sredstvo; to je kraj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se zaštitila revolucija; pravi se revolucija da bi se uspostavila diktatura. Predmet progona je progon. Predmet torture je mučenje. Predmet moći je moć. Sada počinješ da me razumeš.”
Džordž Orvel, 1984
Autorsku ekipu čine još scenograf Kristof Rufer, kostimograf Elen Hofman, video rad – Andrea Gabriel, glasove pozajmljuju – Pol Marej, Kejt Strong, Marija Stojanović, dok se u video zapisu pojavljuju: Silja Bahli (gimnastičarka) i Kristof Rufer (Goldenštajn), uz klavirsku pratnju Kristofa Vebera.
Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket
