Presek duge karijere kroz 24 albuma
BEOGRAD, 28. maja (Tanjug) – Američka rok muzičarka Kristin Herš sinoć (27.05.) je premijerno gostovala u Srbiji na svom samostalnom koncertu u Velikoj sali Doma omladine Beograd.
Time je ova ustanova kulture nakon dve godine od pandemije otvorila konačno vrata za veoma značajna imena inostrane muzičke scene, kako je bilo uobičajeno pre naleta korona virusa.
Prva žena istaknutog američkog alternativnog rok sastava “Throwing Muses” je upravo ova dama, i mnogi smatraju da je taj bend zajedno sa čuvenim sastavom “Pixies” krajem 80-tih godina 20. veka proslavio scenu iz Bostona.
Stručnjaci kažu da je njihov visokoemotivan gitarski stil postavio temelje savremenom shvatanju kako pop-rok bendovi treba da zvuče i izgledaju, a njen bend je nastao 1985. godine.
Uvodni program kao muzička točka u vidu predgrupe izveo je Fred Abong, njen kolega iz uticajnog benda “Throwing Muses”, vokal i bas, koji je u pola sata veoma uspešno animirao odabranu publiku Doma omladine.
Nakon veoma kratke pauze, na scenu je izašla Kristin Herš, sela na isto mesto gde je bio do malopre Fred i onda je bez mnogo priče ili obraćanja publici samo krenula u muzičko putovanje od narednih 70 minuta, sa prvom numerom “Bright” iz solo karijere.
“Sledeća pesma govori o jednoj zlatnoj ribici, a ona može biti niko drugi do Fredi Merkjuri. Ima njegova usta, brkove, i onda moramo da je čuvamo”, govorila je Herš nekako stidljivo, ne gledajući mnogo u publiku, više u stranu i u svoju gitaru, sedeći sve vreme na stolici.
Reč je o pesmi “Bywater” koja pripoveda upravo o tome što je navela, kao posveta neprežaljenom i neprevazidjenom rok pesniku i lideru grupe “Queen”, a numera je iz perioda “Throwing Muses” grupe.
Uticajna kao autorka muzike, tekstova, Kristin Hersh vodi spomenuti nezavisni bend “Throwing Muses”, kao i noise rock power trio “50 Foot Wave”, i uspeva da ide na turneje sa njima, a i solo, tako da je “trostruka umetnička ličnost”.
Tokom perioda pandemije, Herš je bila veoma produktivna u snimanu albuma sa svoja dva benda, tako da na ovoj solo turneji promoviše veoma cenjeno izdanje grupe “Throwing Muses” – “Sun Racket” (2020, Fire Records), ali je bila vredna i sa svojim trijom i snimila najnoviji projekat “Black Pearl” (2022).
Veče ranije muzičarka je bila u našem susedstvu, u poznatom klubu “Močvara” u Zagrebu, a na produktivnoj turneji je obišla dobar deo Ujedinjenog kraljevstva – najviše Englesku, ali i Škotsku, Vels, i dalje je svirala u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj (Berlin, Hamburg), Grčkoj (Atina), Danskoj (Koprenhagen), i manje-više svuda ima sličan izbor pesama na koncertima u intimnim salama.
Tako je u set listu stavila još pesme svog alternativnog sastava “Throwing Muses”, kao što su – “City of the Dead”, “Slippershell”, “Static”, i za sam kraj – “Kay Catherine”.
Možda je na samom koncertu nedostajalo da umetnica ima bend iza sebe, makar dva člana, jer je ovako sve vreme bila potpuno sama na sceni, lutajući kroz svoje kompozicije u sedećem stavu, i delovalo je kao neka monodrama, a zapravo mono svirka, više prilagođena za manji klub u zadimljenoj atmosferi, nego za veliku salu jedne institucije kakva je Dom omladine.
Nedavno je izjavila za medije kako ona ne koristi set liste, već samo naškraba pesme na poleđini gitare i onda svira ono što joj se sviđa. Osetila se ta spontanost u njenom muziciranju, što je bilo veoma zanimljivo i šarmantno.
U produktivnoj karijeri snimila je 11 solo albuma i napravila je presek tih materijala kroz ovaj koncert – “Hips and Makers (1994), “Strange Angels” (1998), “Murder, Misery and Then Goodnight” (1998), “Sky Motel” (1999), “Sunny Border Blue” (2001), “The Grotto” (2003), “Learn to Sing Like a Star” (2007), “Speedbath” (2008), “Crooked” (2010), “Wyatt at the Coyote Palace” (2016) i “Possible Dust Clouds” (2018).
Sa “Throwing Muses” je snimila takodje 11 albuma, a sa trijom “50 Foot Wave” za sada samo dva komada – “Golden Ocean” (2005) i aktuelni “Black Pearl” (2022).
Sigurno najveći hit koji je postigla jeste duet pesma “Your Ghost”, sjajna kompozicija 90-ih i saradnja sa pevačem Majklom Stajpom (lider bivše grupe “R.E.M.”), i nesumnjivo je izazvala najjači aplauz ove noći, podsetila nas na antologijske pesme koje su danas pomalo zaboravljene.
Muzičarka je izrazila zadovoljstvo što je konačno došla prvi put u Beograd i uopšte Srbiju, a priznala da je želela da se to desi mnogo ranije, te da nikada nije kasno.
Dok priča, Ketrin se više okreće i dalje svojoj gitari nego ljudima u sali, kao da se stidi ili snebiva da se predstavi auditorijumu u pravom svetlu, već daje sebe u sitnim delovima.
Izgleda da je smatrala, kao većina, da je ipak samo muzika, odnosno muziciranje – sasvim dovoljno.
Tiho priča, kao da pripoveda uspavanku, sa laganim glasom koji smiruje i opušta.
Nizale su se numere sa svih navedenih solo albuma – “Mississippi Kite”, “Gazebo Tree”, “Krait”, “Sundrops”, “Shaky Blue Can”, “Flooding”, “Your Dirty Answer”, jedan tradicional u njenoj modernoj obradi – “The Cuckoo”, i nakon dva bisa za kraj je ostavila spomenutu pesmu “Kay Catherine”.
Svetska turneja joj uključuje i druge pesme iz benda Throwing Muses – “Sunray Venus”, “Mercury”, “Limbo”, “Bo Diddley Bridge”.
Katrin Herš veoma vešto uspeva da kombinuje više žanrova, tako da se u njenoj muzici, lirici, stihovima mogu uočiti alternativna rok muzika, kantri, folk, grandž, svakako i bluz, pomalo i bluz rok, ali pre svega “amerikana” pravac, kako se zove i sala na prvom spratu DOB-a.
Rodom iz Atlante, u državi Džordžija, američka kantautorka Kristin Hersh je inače veoma svestrana, jer je 2010. počela svoju karijeru književnice, te je objavila naširoko cenjene rok memoare “Rat Girl”, kod čuvenog izdavača “Penguin Books”, a kasnije i uspešna dela “Don’t Suck, Don’t Die” (2015), “Seeing Sideways” (2021).
Magazin “Rolling Stone” proglasio je “Rat Girl” jednom od 10 najboljih knjiga rok memoara ikada napisanih. Ovo delo, zasnovano na njenom dnevniku kog je vodila kad je imala 18 godina, pretočeno je i u nagrađivanu predstavu, koja je obišla svet i bila izvođena u pozorištima, muzejima i na festivalima.
Sledeća memoarska knjiga, “Don’t Suck, Don’t Die” (2015), dragocen je, intiman i potresan prikaz njenog prijateljstva sa pokojnim Vicom Chesnuttom, jednim od najtalentovanijih autora spomenutog pravca “Amerikana”, koji je tragično završio život samoubistvom 2009. godine.
Memoari “Seeing Sideways”, o podizanju četvoro dece na koncertnim turnejama, objavljen je u maju 2021. godine.
Bend “Throwing Muses”, a posebno gitaristkinja, pevačica i liderka Kristin Hersh, odigrali su izuzetno značajnu ulogu u afirmisanju ženskog principa unutar rokenrola u modernim vremenima.
A ona se smatra za jednu od autentičnijih alternativnih junakinja svoje generacije, iz doba kad je “grandž” vladao listama, setimo se samo Nirvane ili Pearl Jam.
Samostalni albumi Kristin Hersh jesu preteča sada popularnog “amerikana” zvuka, ali i novog trenda mladih kantautorki, sve redom inspirisane njenim muzičkim delovanjem na širem kulturnom planu.
Tokom poslednje tri decenije, veoma zapažena i plodna karijera ove liderke pretvorila ju je u kraljicu nezavisnih izdanja: do danas je objavila 24 albuma.
Čuveni magazin “The Guardian” je napisao za Kristin Herš sledeće:
„Jedna od najfascinantnijih ličnosti indi roka“.
Bio je to kratak koncert od nepunih 70 minuta u Domu omladine, više kao gostovanje muzičarke na nekom festivalu, što je i sasvim dovoljno za format solo nastupa bez svog matičnog benda.
Beše fino, pristojno, korektno, efektno, kratko, dragoceno, lekovito.
Kada bi se odlučila da dodje sa celim svojim sastavom “Throwing Muses” , sigurno bi velika sala Doma omladine bila prepuna ili čak premala.
Dom omladine nastavlja da dovodi američke muzičare alternativne scene i sledeći je Stiven Braun (Steven Brown), poznat isped nezavisnog rok benda “Tuxedomoon”, u ponedeljak, 30. maja.
Ivan Makragić
TANJUG / Music Pocket
