Sedam novih premijera za samo mesec dana
BEOGRAD, 31. maja: Pozorišna sezona 2022/2023 u Srbiji se bliži kraju, a teatri u Beogradu uveliko pripremaju nove projekte, kao što su Beogradsko dramsko pozorište (BDP), Narodno pozorište, “Boško Buha” i Atelje 212.
Ubedljivo će najviše premijera imati Narodno pozorište, sa četiri nova naslova, dve drame, jedne opere i jednog baleta.
Narodno pozorište:
Opera “FALSTAF”
Premijera: 3. jun
Velika scena
“BALET TRIPTIH”
Premijera: 17. jun
Velika scena
“RIBARSKE SVAĐE”
Premijera: 2. jul
Mala scena “Raša Plaović”
“MILENIJUM U BEOGRADU”
Premijera: 6. jul
Mala scena “Raša Plaović”
U Narodnom pozorištu spremaju se četiri projekta za sektore Drame, Baleta i Opere, tako da su sigurno najproduktivniji teatar u zemlji.
Nakon nedavnih premijera komada “Očevi i oci” prema romanu Slobodana Selenića i režisera Veljka Mićunovića, “Naš razred” rediteljke Tatjane Mandić Rigonat, „Urnebesna tragedija“ Dušana Kovačevića, u režiji Jagoša Markovića, do kraja juna i početkom jula publika će gledati neke nove i stare, poznate naslove.
FALSTAF
Prva naredna premijera u subotu, 3. juna je opera „Falstaf“ italijanskog kompozitora Đuzepea Verdija, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića, u režiji Nebojše Bradića.
Biće ovo treća postavka tog operskog remek-dela u Narodnom pozorištu, čiji je naslov prema istoimenom junaku iz komedije „Vesele žene vindzorske“ Vilijama Šekspira, po libretu Ariga Boita, koji se delimično oslanja na još dva Šekspirova komada – „Henri IV“ i „Henri V“.
Navedeni komad igran je u beogradskom Narodnom pozorištu u režiji pokojnog autora Jiržija Mencla, češkog filmskog reditelja.
U autorskoj ekipi su scenograf Geroslav Zarić i kostimografkinja Marina Medenica.
Maestro Bojan Suđić, koji će posle 18 godina ponovo dirigovati premijernim izvođenjem jedne opere u Narodnom pozorištu, izrazio je uverenje da će „ovaj ansambl izneti to Verdijevo delo na najvišem umetničkom nivou”.
Uz soliste, Orkestar i Hor ansambla Opere Narodnog pozorišta, u umetničkom timu biće i Edit Makedonska/ Vesna Jansens (koncertmajstori), Đorđe Stanković (šef Hora), Isidora Stanišić (koreograf), Ana Grigorović (pomoćnik reditelja).
Falstaf, naslovni junak ove lirske komedije, je dobroćudni ostareli zavodnik, vitez bez para i večiti optimista, ujedno, i pravi usamljenik, koji želi da bude voljen, a izgradio je sopstvenu filozofiju života, govoreći: „Ceo svet je farsa, a čovek je rođen kao budala”.
Reditelj Bradić je na jedinoj prezentaciji projekta u NP istakao da je ovu operu čini komičnom verovatno činjenica da se svako u njoj stalno presvlači sa namerom da uznemiri onog drugog, osveti se, izigra bračnog partnera ili stavi šapu na nečije bogatstvo.
„Ova vrsta komada najčešće se naziva komedijom zabune, što je slučaj i sa nekim od Šekspirovih komada kao “Vesele žene vindzorske” koje su Verdiju bile glavna inspiracija. Komedija zabune i grešaka – kao opis žanra najviše pogađa nerv Falstafa, i to upravo tamo gde najviše boli: naslovna ličnost, žrtve i protivnici, namontirani i prerušeni u zadnjim sobama i prednjim dvorištima, upućuju na to da iza haosa zamenjenih identiteta postoji ambis ljudske nesavršenosti”, rekao je reditelj Bradić, koji već ima iskustva sa operama, kao što je “Karmen” iz tri podele, takodje u produkciji Narodnog pozorišta.
Bradić je naveo da je kompletan zaplet “Falstafa” povezan sa prekomernošću: neko je predebeo, drugi suviše siromašan, treći previše zaljubljen, četvrti isuviše ljubomoran, a ima i previše lakovernih, oronulih, plašljivih.
Dirigent Bojan Suđić je primetio da je „Falstaf” jedna „vrlo netipična ansambl opera” i ukazao da su pevačke numere „veoma zahtevne zato što su napisane kao antiarije”.
Prema njegovom mišljenju, „one, skoro, i ne mogu da se otpevaju samostalno, ako ih sve vreme ne podržavate harmonskim promenama koje su neprekidne“.
Scenograf Geroslav Zarić je otkrio da mu je, čim je pročitao libreto, bilo jasno da je tu „ključna reč prevara, što je po njemu dosta važno za tumačenje cele priče, u rediteljskom i vizuelnom smislu, dok on u svom radu ne ilustruje prostore, nego uvek ide za rešenjem koje je simbol predstave.
Prema njegovim rečima, to se često svodi na jednu sliku koja nam transformacijom sugeriše razne prostore i razna stanja, tako da će scenografsko rešenje i ovom prilikom biti na tom tragu.
Kostimografkinja Marina Medenica je najavila da će kostim biti savremen, pojednostavljen, i „imaće svoje jasno prepoznavanje, odnosno razliku između ljudi punih para i onih koji imaju titule, a nemaju para“.
Opera „Falstaf“ je u Narodnom pozorištu prvi put premijerno izvedena 26. januara 1940. godine, pod dirigentskom upravom Mirka Poliča, u režiji Eriha Hecela, sa Milanom Pihlerom u naslovnoj ulozi.
Naredna premijera održana je 7. oktobra 1978. godine. Orkestrom je dirigovao Dušan Miladinović, režirao je Mladen Sabljić, a naslovnog junaka dočarao je Dušan Popović.
BALETSKI TRIPTIH
Održana je audicija 31. marta za novu baletsku premijeru 17. juna – “Baletski triptih” u NP na kojoj je koreograf Igor Kirov iz Skoplja birao igrače za svoj budući projekat .
Osim Kirova, u realizaciji predstave biće angažovano još dvoje savremenih koreografa iz regiona – Maša Kolar iz Rijeke i Miloš Isailović iz Beograda.
Troje priznatih umetnika postaviće svoje koreografije na muziku domaćih kompozitora Petra Konjovića, Stanojla Rajičića i Enrika Josifa, čija su dela već izvođena na sceni nacionalnog teatra tokom 20. veka.
Premijera predstave na Velikoj sceni, biće održana u okviru proslave 100 godina Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
RIBARSKE SVAĐE
Uveliko su počele probe čuvene komedije „Ribarske svađe” Karla Goldonija, u režiji Ane Tomović, i premijera će biti izvedena 2. jula na maloj sceni „Raša Plaović”.
U podeli nove verzije čuvene hit komedije Nacionalnog teatra su: Branislav Tomašević, Ivana Šćepanović, Tamara Šustić, Vučić Perović, Jovan Jovanović, Hadži Nenad Maričić, Zlatija Ivanović, Iva Milanović, Teodora Dragićević, Dragan Sekulić i Nedim Nezirović.
Rediteljka Ana Tomović je uradila adaptaciju čuvenog dramskog teksta – “comedia dell arte”, koji će se igrati u prevodu Ive Tijardovića.
Autorski tim, osim glumaca i rediteljke, čine Andreja Rondović (scenograf), Marija Marković Milojev (kostimograf), Irena Popović (kompozitor), Marija Milenković (scenski pokret i koreografija), dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor), Vuk Ršumović (pomoćnik reditelja), Ema Pavlović (asistent scenografa) i Ena Krotić (asistent kostimografa).
„Ribarske svađe“ praizvedene su na Karnevalu u Veneciji 1762. godine, a Karlo Goldoni je svoje junake „pronašao“ u obližnjem malom ribarskom mestu.
Čuveni italijanski pisac komedija poznat je i po naslovima “Krčmarica Mirandolina” (već 15 godina na repertoaru pozorišta “Boško Buha”), “Sluga dvaju gospodara” (takodje igrano u “Boška Buhi”).
Rediteljka Ana Tomović podseća da ova komedija karaktera i danas, posle više od dva i po veka od tog događaja, osvaja publiku svojim komičnim i dirljivim prikazom ljubomore iz ljubavi i siromaštva.
Ona je analizirala da svađa nastaje trivijalno između dve siromašne ribarske porodice koje žive jedna do druge u malom ribarskom gradiću i obe imaju devojke za udaju. Taj sukob narasta do neslućenih dimenzija pod uticajem juga, koji duva sa mora, ali i tvrdih, a ponosnih karaktera koji na ovom svetu nemaju ništa drugo osim svoje časti. Ova komedija u svakom novom vremenu dobija drugačiji odjek.
Prema njenim rečima, ta vrsta svesti o svetu u kome sada živimo, gde se ističu problemi ekologije, ogledaće se u scenskoj realizaciji, pre svega u elementima scenografije ili „konteksta“ gde i kada se ova univerzalna ljubavna komedija dešava.
„U radu sa glumcima želim da ostanemo na tragu topline, ljubavi i ljudskosti a pre svega na tragu jako dobre karakterizacije likova koji izazivaju smeh i radost kod publike. Uprkos ekološkoj katastrofi, ljubav trijumfuje!”, poručuje Ana Tomović, koja je u Narodnom pozorištu režirala predstave „Ronalde, razumi me“ (2009) i „Majka Hrabrost i njena deca“ (2014).
Rediteljka je u poslednje vreme aktuelna i sa predstavama u Ateljeu 212 – “Homo Faber” i “Sin”, kao i u BDP-u “Liliom” i “Zaljubljeni Šekspir”.
Ovo će biti treća postavka komada „Ribarske svađe“ u Narodnom pozorištu u Beogradu, jer 1973. godine režirao je Paolo Mađeli, a pre dve decenije, 2003, inscenaciju je uradio Goran Ruškuc, a ta verzija je dugo igrana, sve do 2014. godine.
MILENIJUM U BEOGRADU
Premijera predstave „Milenijum u Beogradu“ prema istoimenom romanu višestruko nagrađivanog pisca Vladimira Pištala, u režiji Marka Čelebića, biće izvedena 6. jula u okviru festivala “BELEF”, u Narodnom pozorištu u Beogradu
U glumačkoj podeli su: Aleksandar Vučković, Nikola Vujović, Bojan Krivokapić, Vaja Dujović, Zorana Bećić, Daniela Kuzmanović Pavlović, Nebojša Kundačina i Zoran Ćosić.
Takodje, u predstavi učestvuju i potpisuju autorsku muziku, poznati muzičari, članovi poznatih grupa: Vladan Rajović (Kanda, Kodža i Nebojša), Boško Mijušković (Turbo Trans Turisti, Straight Mickey and the Boyz) i Damjan Babić (Crvi, Kriške).
Autorski tim čine: Katarina Todorović (dramatizacija), Marija Kalabić (scenograf), Marija Marković Milojev (kostimograf), Mirko Knežević (scenski pokret), Jovan Todorovski (asistent scenografa) i Ena Krotić (asistent kostimografa).
„Ovo je roman o jednom gradu. Nije samo roman o jednoj generaciji, nego i o Beogradu koji je stalno u pozadini i on je jedan od likova… Neko je, pišući o Mediteranu, rekao: Ovu knjigu ne možete čitati bez svog doživljaja unutrašnjeg mora. A vi ne možete da radite bez svog doživljaja unutrašnjeg rada“, poručio je Vladimir Pištalo umetničkoj i saradničkoj ekipi predstave na prvoj čitaćoj probi.
Aktuelni upravnik Narodne biblioteke Srbije – Vladimir Pištalo je inače uspešan književnik, laureat NIN-ove nagrade za roman „Tesla, portret među maskama“ ili nagrade „Meša Selimović“ za knjigu eseja „Značenje Džokera“.
Prema rečima reditelja Čelebića, roman „Milenijum“ je hronika jednog vremena ispričana očima grada, čudesnog i prokletog dok generaciju mladih koja ga predstavlja i liči na njega, pratimo kroz grupu petoro najboljih prijatelja.
Tokom društvenih promena u periodu prelaska iz komunizma u socijalizam i raspada Jugoslavije, njihovi stubovi sveta se urušavaju, a ideali počinju da blede. Sa novim milenijumom, unutrašnja i spoljašnja destrukcija Beograda dovodi mlade koji su grad sanjali, osećali i živeli, do toga da ga odbace, prezru, a neki i napuste.
Uprkos čestoj bespomoćnosti njegovih žitelja, grad ostaje magičan i zauvek otvoren za sve one koji su spremni da nastave da ga sanjaju, jer grad su ljudi, a ljudi tom gradu nikada neće prestati da daju nove oči, kako je primetio Marko Čelebić koji prvi put režira u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Umetnička direktorka Drame nacionalnog teatra Molina Udovički ocenila je da je gospodin Pištalo napisao divnu priču „o gradu koji svi zajedno volimo“, te da onanije toliko vezana za vreme koliko za prostor, možda je najviše vezana za bezvremeno i ceo prostor u kojem živimo, a koji je onoliki koliko svako od nas može da dobaci“.
Premijera je planirana 6. jula na Maloj sceni „Raša Plaović“, u okviru glavnog programa 31. izdanja Beogradskog letnjeg festivala BELEF.
Pozorište “Boško Buha”:
TAJNI DNEVNIK ADRIJANA MOLA
Premijera: 22. jun
Počele su probe buduće predstave „Tajni dnevnik Adrijana Mola” prema romanu Sju Taunzend, u Pozorištu “Boško Buha”, saopšteno je iz ovog teatra za decu na društvenim mrežama.
Novi komad u dramatizaciji Milene Depolo i u režiji Tatjane Mandić Rigonat, prema planu bi trebalo da ima premijeru na samom kraju sezone – 22. juna, na Sceni za decu.
Glumačku ekipu čini uglavnom redovni ansambl “Boška Buhe”: Mladen Lero, Andrijana Oliverić, Stefan Bundalo, Anja Pavićević, Andrej Nježić, Relja Janković, Katarina Gojković, Uroš Jovčić, Zoran Cvijanović.
Roman „Tajni dnevnik Adrijana Mola (13 ¾ god)“ je iskren, hrabar i urnebesno duhovit pogled na životne poteškoće jednog pubertetlije.
U svom dnevniku, on otvoreno piše o razvodu svojih roditelja, svom psu, prvom zaljubljivanju, odnosima sa vršnjacima, i o položaju neshvaćenog pesnika, svom životu neshvaćenog intelektualca, u kom smatra da se nalazi.
Ovo delo je jedan od najozbiljnih, ali i najduhovitijih, pogleda na život tinejdžera, dirljivo iskreni dnevnik tinejdžera Adrijana Mola jeste urnebesno zabavno i nezaobilazno štivo za sve generacije, smatra svetska kritika.
“Sreda, 10. jun – Pandora i ja se volimo! Sada je to zvanično! Ona je to rekla Kler Neilson koja je rekla Najdželu koji je rekao meni. Rekao sam Najdželu da kaže Kler da kaže Pandori da i ja nju volim. Poludeo sam od sreće i ushićenosti. Prešao sam i preko toga što ona puši pet cigareta dnevno i ima svoj upaljač. Kada ste zaljubljeni takve stvari prestaju da budu važne”, glasi odlomak iz ovog romana pisanog u formi dnevnika.
Kritika je svojevremeno dala svoje ocene – „Ne samo da sam plakao, već sam ridao i jecao i bio prinuđen da ustanem, odem po maramicu i obrišem oči kako bih mogao da nastavim čitanje”, ili „Veličanstven, dirljiv i neodoljivo duhovit roman, knjiga kojoj je od početka bilo suđeno da postane kultna koliko i “Lovac u žitu”, kao i -„Bunt mladih nikada nije bio ozbiljnije artikulisan… ni zabavniji”.
Britanska autorka Sju Taunzend (1946-2014) bila je najpoznatija po slavnom književnom serijalu o Adrijanu Molu iz desetak nastavaka, a tokom života je pisala novele, humoreske, pozorišne komade, a bila je istaknuta i kao novinar.
Autorsku ekipu predstave “Tajni dnevnik Adrijana Mola” čine: scenograf Vesna Popović, kostimograf Ivana Vasić, kompozitor Irena Popović, dizajner svetla Srđan Cvetković, dok scenski pokret potpisuje Anđelija Todorović, a scenski govor – dr Ljiljana Mrkić Popović.
Beogradsko dramsko pozorište – BDP:
PRAFAUST
Premijera: 23. jun
Velika scena “Olivera i Rade Marković”
Veoma produktivno Beogradsko dramsko pozorište (BDP), nakon odlaganja prošle godine, sada će konačno privesti kraju realizaciju komada “Prafaust” Johana Volfganga Getea, u režiji Borisa Liješevića, koji je u Teatru na Krstu imao uspeha sa delom “Čitač” (2020) Bernharda Šlinka. Premijera je planirana za sam kraj sezone 23. juna na Velikoj sceni BDP – “Olivera i Rade Marković”.
Uloge u kompleksnoj drami koja vremenski prethodi čuvenom Geteovom “Faustu” tumače – Svetozar Cvetković (igrao kod Liješevića u dramama „Pijani“, „Elijahova stolica“, „Čarobnjak“, „Peti park“), Ozren Grabarić (hrvatski glumac se odomaćio u BDP-u, gde je briljirao u delima “Ružni, prljavi, zli”, “Demokratija”), Ivan Tomić, Daniel Sič, Ivan Zarić, Mirjana Karanović, Iva Ilinčić, Stanislava Nikolić.
“Faust je deo životnog puta, kada sve što smo gradili, čemu smo život posvetili izgleda promašeno i bez smisla, spremni da sve bacimo u vodu zarad samo jednog trenutka utehe. Jedini izlaz je iskušenje. „Faust“ je najteže od svih iskušenja – pravo iskušenje besmisla. Ovo je komad o čežnji za životom”, zapisao je reditelj Boris Liješević.
On je istakao da čovek hrli u iskušenje, ne da bi dokazao svoju vernost i postojanost, već da bi u padu našao olakšanje, da se osveti sebi i svom promašenom životu i makar u bolu osetio pravi život, da bi kaznio svoje godine koje su prošle, jer on hoće nazad u život, u mladost, u strast, neobuzdanost, zagrljaj. U takvim trenucima nas sluša i gleda cela vasiona.
“I Gospod koji ćuti i čeka, ali i đavo koji sve čežnje može da ispuni i da vrati vreme, mladost i lepotu, vitalnost, ženu…Samo traži da mu pružiš ruku i prihvatiš iskušenje i već imaš sve, osim slobode. Đavo daje iluziju slobode i drži te u vlasti. Kad primetiš da si u njegovoj vlasti, to više nije važno, jer i više nisi onaj koji si bio. Faust je poslednja borba u kojoj ne pomaže ni pamet ni obrazovanje. Najpametniji čovek ostaje bez svih argumenata kojima se tokom života oružao, bez znanja, mudrosti, smirenosti”, zaključio je reditelj.
Prevod drame “Prafaust” je napisao Branimir Živojinović, dok su u autorskoj ekipi – scenograf Janja Valjarević, kostimograf Marina Sremac, kompozitor Stefan Ćirić, dok je scenski pokret uradio Staša Zurovac.
ATELJE 212:
AKADEMIJA SMEHA
Premijera: 30. jun
Festival BELEF
Pozorište Atelje 212 uveliko je počelo sa radom na predstavi “Akademija smeha” Koki Mitanija, čija ćepremijera biti 30. juna u okviru glavnog programa 31. Beogradskog letnjeg festivala BELEF.
Ovu duodramu režira Milica Kralj (skoro je postigla sa uspehom predstave „Rolerkoster“ u produkciji Ateljea 212), dok uloge tumače Ljubomir Bandović i Uroš Jakovljević.
Drama savremenog japanskog pisca Koki Mitanija zasnovana je na istorijski istinitim podacima: početkom Drugog svetskog rata japanska vlast je uvela dužnost pozorišnog cenzora koji je pregledao i odobravao sve drame koje su se igrale u pozorištima Japana.
Na ovoj istorijskoj činjenici, pisac gradi komediju koja se bavi pitanjima slobode govora i umetničkih sloboda, odnosom vlasti prema pozorištu, ali i pitanjem cenzure i lične i umetničke gradjanske hrabrosti.
Japanski pisac Mitani gradi komediju istovremeno postavljajući pitanje imamo li pravo na smeh, na komedije u kriznim vremenima? Nakon skoro 50 godina japanski komad je na repertoaru jednog srpskog pozorišta.
Koki Mitani, japanski dramski pisac, scenarista, glumac i reditelj, rođen u Tokiju 1961. godine. Diplomirao je dramaturgiju na Nihon Univerzitetu u Tokiju.
Za svoj rad u oblasti dramske književnosti nagrađen je japanskim Ordenom Purpurne ogrlice.
Drama „Akademija smeha” premijerno je izvedena u tokijskom pozorištu Aojama, nakon čega se igrala širom Japana i u inostranstvu. Komad je nagrađen uglednom japanskom pozorišnom nagradom “Yoimuri”, a prema njemu je snimljen i film u režiji Hoši Mamorua i u produkciji Toho studija.
Prevod sa japanskog je napisao Darko Nedeljković, dok autorsku ekopu čine još – scenografkinja Milica Bajić Đurov, kostimografkinja Selena Orb, kompozitorka Janja Lončar.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
