Zanimljiva ponuda veoma raznolikih muzičkih žanrova
BEOGRAD, NOVI SAD, 16. februara – Neno Belan i “Fiumens”, novosibirski bend “Ploho”, ruski sastav “Kasta”, muzičar Gabrijel Prokofjev, neki su od umetnika koji će imati koncerte do kraja nedelje (16.02.-19.02.) u Beogradu i Novom Sadu.
Nastupi će biti održani u prostorima – Zappa Baza, Dom kulture Novi Sad, SKCNS Fabrika, Dom omladine Beograda, Kolarčeva zadužbina.
NENO BELAN
Četvrtak, 16. februar – Zappa Baza (Beograd)
Petak, 17. februar – Dom kulture Novi Sad
Hrvatski muzičar Neno Belan i njegova grupa “Fiumens” imaće dva koncerta u Srbiji –večeras, 16. februara u beogradskom klubu Zappa Baza i dan kasnije, sutra veče, 17.02. u Domu kulture Novi Sad.
Pop umetnik Belan, aktivan u karijeri od 1984. godine, trenutno živi u Rijeci, a bio je popularan kao lider grupe “Đavoli” iz Splita, sa kojom je za kratko vreme postigao veliki uspeh na području bivše Jugoslavije, sa hitovima: „Pričaj mi o ljubavi“, „Stojin na kantunu“, „Bambina“, „Dani ljubavi“, „Ja volim je“, „Ostani uz mene“, „Dugo toplo ljeto“.
Neno Belan i „Fiumensi“ svoju veliku slavljeničku turneju završavaju koncertom u Zagrebu, a svega nedelju nakon toga stižu u Novi Sad i Beograd da započnu novu koncertnu sezonu.
U Beogradu će nastupati u novom epicentru zabave prestonice – klub Zappa Baza kod Beton hale.
Miris i ritam mora donose Neno Belan i Fiumensi uvek na svojim koncertima, a po Beogradu i Srbiji su ih imali zaista veliki broj: često su bili gosti na Beer festu (Kalemegdan i Ušće), svirali su solo nastupe za Dan zaljubljenih svakog 14. februara u SKC-u, Sava centru, ili na leto u otvorenim prostorima kao što su Letnja bašta SKC-a, i tokom pandemije u Botaničkoj bašti “Jevremovac” 2021. godine.
Sada će prvi put svirati u novijem klubu Zappa Baza u Beogradu, dok će veče kasnije drugi put održati solo koncert u Domu kulture NS, a prethodni im se pamti kao kao jedan od najboljih u ovoj ustanovi.
Koncert će biti presek Belanove karijere, sa najvećim hitovima iz doba “Đavola”, kao i kasnije samostalne karijere.
Novosadski koncert prvi je u nizu od mnogih koje će Neno i Fiumensi odsvirati u Srbiji u 2023. godini.
Program počinje u 20.00h, a za sjajan provod uz morske note zagrejaće DJ Milica.
Nakon raspada sastava “Đavoli” 1991. godine, naredne 1992. Belan se preselio u Zagreb, a 1995. godine i u Rijeku, i nastavio uspešnu solo karijeru sa nizom albuma i uspešnih pesama – „Sunčan dan“, „Vino noći“, „Rock galama“, „Dotakni me usnama“, „Ponoćna zvona“, „Ivona“.
Muzika Neno Belana je inspirisana uticajima grupa “The Beatles” i “The Beach Boys”, zvuka rokenrola 1950-ih i 1960-ih godina, kao i dalmatinskih etno melodija i italijanskog belcanta, odnosno kancone.
Poslednji u nizu hitova „Galeb“, „Kad plima se diže“, „Rijeka snova“, „Divojka sa juga“ i „Srce od leda“ svoju privlačnost baziraju na retro zvuku, vokalnom višeglasju i temama o ljubavi, nostalgiji, Mediteranu.
Iako diskografski nije preterano aktivan i produktivan poslednjih godina, Neno Belan & Fiumens redovno i dalje održavaju koncerte širom prostora bivše Jugoslavije.
Studijske albume sa grupom “Đavoli” objavila je diskografska kuća “Jugoton” : “Ljubav i moda” – (1986), “Hallo Lulu 22” (1987), “Ostani uz mene” (1988), “Rock ‘n’ Roll Party” (mini LP, 1991).
Solo albume Neno Belana objavila je “Croatia Records” – “Vino noći” (1993), “Split Reggae Beat” (maksi singl, 1994), “Dolazi ljubav” (1995) i “Južnjačka utjeha” (1997).
Kasnije je objjavljen i dodatni album “Đavola” – “Space Twist” (1998), u izdanju kuće “Dallas Records”, koja će objavljivati nadalje Belanove projekte sa bendom “Fiumens” – “Luna & Stelle” (2002), “Rijeka snova” (2007), “Oceani ljubavi” (2012) i “Tvornica snova” (live album, 2009).
Kompilacijski albumi čine sledeći naslovi: “Balade – Kada se nađem u predjelu noći” – Đavoli (Jugoton, 1989), “Greatest Hits” – Neno Belan (Croatia Records, 2003), “The Ultimate Collection – Neno Belan & Đavoli (Croatia Records, 2008), “Đavoli” 3CD Box – Đavoli (Croatia Records, 2008).
Većinom je nagrade osvajao na Splitskom festivalu, Melodijama hrvatskog Jadrana, Zadarfestu, Zagrebfestu, Marko Polo festu, Večerima dalmatinske šansone u Šibeniku, najpre sa sastavom Đavoli, a potom i samostalno, kao i na MESAM-u, hrvatskom izboru za Pjesmu Evrovizije (Dora), Etnofestu u Neumu.
System Of A Down tribute “Chop Suey” i
Disturbed tribute – “Disturbed UK”
Subota, 18. februar – klub Zappa Baza
Američke hevi metal grupe nastale 1994. godine – “System of a Down” i “Disturbed” imaju svoje britanske tribute bendove “Chop Suey” i “Disturbed UK” koji će premijerno nastupiti u klubu Zappa Baza – u subotu, 18. februara.
Chop Suey je britanski tribute bend koji čine muzičari iz poznatih bendova.
Svaki pravi fan “System of a Down” može da očekuje niz njihovih hitova u vrlo uverljivoj i žestokoj izvedbi – “Toxicity”, “Aerials”, “BYOB” i naravno “Chop Suey”.
O popularnosti benda svedoče turneje po Australiji i Novom Zelandu, dok su nedavno nastupili u Holandiji.
Slušaće se i hitovi benda “Disturbed” kao “Down With the Sickness”, “The Vengeful One”, “Prayer” i “Sound of Silence” .
https://www.facebook.com/voaduk
PLOHO
i LEPŠA BRENA
Četvrtak, 16. februar
SKCNS Fabrika – Novi Sad
Ruski post-pank bend “Ploho” iz Novosibirska nastupiće večeras, 16.02. u Studentskom kulturnom centru Novog Sada – Fabrika (SKCNS).
Uz njih će nastupiti i novosadski sastav “Lepša Brena”, najpoznatiji i najuspešniji arhitektonski pop bend u regionu i šire.
Grupa “Ploho” osnovana je 2013. godine, a kako članovi navode, sa pank muzikom povezali su se u periodu odrastanja, tokom 90-tih godina prošlog veka, koje opisuju kao hladna, mračna i nestabilna vremena u Rusiji.
Najveći uticaj na njih tada je imao sovjetski post-pank bend “Kino” iz 80-tih godina.
Do sada su objavili deset studijskih albuma, taman za 10 godina postojanja, a aktuelan je onaj iz novembra 2022. godine – “Kogda duša spit”.
U Beogradu su 2022. godine rasprodali dva uzastopna koncerta, a ovo će im biti premijerni nastup u Novom Sadu. Bend čine Viktor Uzhakov – vokal i gitarista, Andrei Smorgonski– basista i Igor Starshinov na sintisajzeru.
Bend “Lepša Brena” iz Novog Sada koncertno je aktivan od kraja 2019. godine, a do sada su objavili mini album “Bacači pogleda” (2020), LP “Prazni gradovi plešu” (SKCNS, 2020), jednu kompilaciju (2022) kao i seriju samostalnih singlova. Trenutno pripremaju svoj drugi album.
Za njihov pristup muzici karakterističan je elektronski obogaćen zvuk sa primesama novog talasa, mračnog synth popa i coldwave-a te žestokih plesnih ritmova.
Ono što Lepšu Brenu čini jedinstvenom pojavom na sceni jesu arhitektonske i urbanističke teme koje obrađuju u svojim tekstovima, koji tematizuju odnos čoveka sa različitim prostornim fenomenima, kao i pojave poput melanholije i otuđenja urbanih okruženja, betona i gradova.
Humanitarni koncert:
Atheist Rap, Tanja Banjanin, Kilo Kilo Banda
SKCNS Fabrika – Novi Sad
Petak, 17. februar
Na istom prostoru SKCNS Fabrike, sutra veče, u petak, 17.02. će biti održan humanitarni koncert za sedmogodišnjeg dečaka Miloša Ćelapa iz Novog Sada koji se bori protiv leukemije.
Na koncertu sutra od 20h će nastupiti – pank rok sastav “Atheist Rap”, alternativna novosadska grupa “Kilo Kilo Banda”, “Keckec i Severtransi”, pop pevačica Tanja Banjanin i SNB (Skupljeni Na Brzinu).
Sav prihod od ulaznica biće usmeren na lečenje malog Miloša, a pored toga, na ulazu u Fabriku će biti postavljena kutija za dobrovoljne donacije.
Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 1.000 dinara na sajtu tickets.rs, kao i na njihovim prodajnim mestima, a na dan koncerta cena će iznositi 1.200 dinara.
BETOVEN9 Simfonijski remiks
GABRIEL PROKOFJEV
Subota, 18. februar, 20.00h
Kolarčeva zadužbina
Orkestar mladih Evropskog instituta FAME’S sa di-džej izvođačem Gabrielom Prokofjevim premijerno će nastupiti u subotu, 18.02. na sceni Kolarčeve zadužbine na koncertu gde će predstaviti spoj moderne i klasične simfonijske muzike.
Evropski institut FAME’S, projekat podržan kroz program EU Kreativna Evropa, okuplja mlade talentovane muzičare iz evropskih zemalja.
Nastupiće svetski poznat kompozitor i muzički producent Gabriel Prokofjev, unuk čuvenog ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva (balet “Romeo i Julija”), koji kombinuje klasične i simfonijske kompozicije, partiture za film, ples i operu, i elektronsku muziku, dok orkestrom diriguje maestro Etjen Abelen.
Na programu će biti originalna muzika Gabrijela Prokofjeva, simfonijski remiks Betovenove “Devete simfonije”, kao i kompozicija “Tehno svita”.
“Betoven9 Simfonijski remiks” – hrabra i dinamična kompozicija, u svom muzičkom materijalu koristi motiv i materijal koji je osnova “Devete simfonije” Ludviga van Betovena.
Gabriel Prokofjjev je ostao dosledan svim tradicionalnim temama koje se koriste u ovoj simfoniji, pri tome je istakao melodiju kompozicije “Oda radosti”, koju dalje koristi da bi stvorio sve muzičke transformacije od modernizma, hip-hopa, neoklasicizma, impresionizma pa do fanka, baroka, hausa i različitih elektroakustičnih fragmenata.
Svaki stil, neminovno donosi različitu kulturu, socijalni kontekst, čak i različiti vremenski periodi u kojima je smeštena kompozicija, stvarajući savremeni remiks, eklektičan, neka vrsta modernog omaža Betovenovom remek-delu.
Ideja kompozitora je da kreira remiks za ceo orkestar, a ne samo da prosledi klasičan pristup varijacije, pa se zato smatra da ovaj savremeni metod koji je korišćen u ovoj kompoziciji proizlazi iz sveta klupske muzike.
Simfonijski Remiks u ovom kontekstu sugeriše i veoma interesantan pristup, koji sasvim suprotno od tradicionalne varijacije na originalni materijal, iskorišćava savremene studijske tehnike i elektronsku obradu zvuka, dodaje nove ritmove i rasteže zvuk koji potiče iz originalne kompozicije, što čini ovu kompoziciju potpuno različitom i jedinstvenom.
“Tehno svita” je najeksplicitniji primer muzičkog putovanja kompozitora Prokofjeva koji kombinuje dve muzičke discipline: elektronsku dens muziku i klasičnu kamernu muziku. I pored popularnosti ovih žanrova, gotovo da ne postoji ovakav repertoar.
Ova kompozicija, kako Gabrijel navodi, može se opisati i kao barok i kao klasična dens svita 21. veka. U ovoj kompoziciji postoje reference tehna, esid hausa, fanka i hop-hopa, a elektronski bitovi su potpuno integrirani u klasični ansambl što daje sasvim prirodan zvuk.
Tako je Tehno svita zbir plesnih ritmova našeg vremena, autentična modernistička svita koja ostaje dosledna svojoj originalnoj definiciji.
Etjen Abelen je švajcarski dirigent, kreativni preduzetnik i violinista sa strašću da inspiriše ljude i istražuje nove mogućnosti klasične muzike. Dirigovao je „Bach & Electronics“ sa pijanistom Frančeskom Tristanom, Omladinskim orkestrom iz Karakasa i Omladinskim orkestrom Sistema i mnoge druge.
Takođe je suosnivač mreže Ycal, Omladinskog orkestra Sistema Europe i inicijative Superar Suisse inspirisane projektom Sistema. On je ko-umetnički direktor Apples&Olives Indie Classical festivala (Švajcarska) i serije Ynight classical-in-club.
Kompozitor i producent Gabriel Prokofjev – jedinstveno pozicioniran na preseku prošlosti i budućnosti savremenog muzičkog stvaralaštva, unuk Sergeja Prokofjeva, kombinuje klasične i simfonijske kompozicije, partiture za film, ples i operu, i elektronsku muziku za stvaranje evokativnih muzičkih putovanja koja prevazilaze žanrove.
Komponujući muziku koja istovremeno obuhvata i izaziva zapadnu klasičnu tradiciju, Gabrijel Prokofjev se pojavio kao značajan glas u novim pristupima klasičnoj muzici na početku 21. veka.
Nakon što je završio studije muzike na univerzitetima u Birmingemu i Jorku, a nezadovoljan naizgled izolovanim svetom savremene klasične muzike, razvio je paralelnu muzičku karijeru kao dens, grajm, elektro i hip-hop producent.
Plesna muzika u kombinaciji sa njegovim klasičnim korenima daje ovoj muzici jedinstven i istinski savremeni zvuk. Gabrijel je autor brojnih orkestarskih i kamernih dela, komponovao je sedam koncerata (tri sa gramofonima), kao i mnoga dela elektronske muzike, često u kombinaciji sa sintisajzerima. Njegova dela su izvodili orkestri širom sveta, od Simfonije iz Sijetla i Detroita (SAD), Moskovske državne simfonije, Filharmonije Sankt Peterburga (Rusija), preko BBC Filharmonije, MDR Lajpciga (Nemačka), filharmonija Kopenhagena (Danska), Luksemburga, Buenos Ajresa (Argentina), do Porto Simfonije (Portugal) i Real orkestra iz Sevilje (Španija).
/ Seattle Symphony, Detroit Symphony, St Petersburg Philharmonic, Moscow State Symphony, BBC Philharmonic, MDR Leipzig, Copenhagen Phil, Luxembourg Philharmonique, Buenos Aires Filharmonica, Porto Symphony, Real Orquesta de Sevilla /
Evropski omladinski institut FAME’S predstavlja muzički obrazovni centar, osnovan u okviru kompanije FAME’S koja se bavi profesionalnim snimanjem i produkcijom muzike.
Osnovan u Skoplju, centar predstavlja jedinstvenu platformu za profesionalnu muzičku edukaciju, razmenu iskustava i kreativnosti, namenjene mladim talentovanim muzičarima iz Evrope.
Ovaj projekat je deo programa za Panevropske kulturne entitete (CREA-CULT-2021-PECE) koji podržava Evropska unija.
Stvaranjem profesionalnog i originalnog orkestarskog i muzičkog sadržaja kroz različite digitalne platforme, projekat takođe ima za cilj razvoj publike prenoseći iskustva i kulturnu raznolikost evropskog muzičkog nasleđa.
Glavni fokus ovog instituta je orkestar koji radi u oblasti klasične, hibridne, filmske muzike, kao i profesionalnog snimanja orkestarske muzike.
Institut FAME’S je do sada ugostio veliki broj mladih muzičara iz različitih zemalja Evrope (zemlja učesnica programa Kreativna Evropa) kao i vrhunske umetnike koji su učestvovali u aktivnostima ovog programa.
KASTA
Nedelja, 19. februar
DOB – Dom omladine Beograda
Sala “Amerikana”
Za kraj ove muzičke sedmice, na sceni sale “Amerikana” Doma omladine Beograda, u nedelju veče, 19. februara (20.00h) gostovaće prvi put u našoj zemlji ruska hip hop grupa “Kasta” iz grada Rostov na Donu.
Bend je osnovan 1996. godine i predstavlja pionire ovog muzičkog žanra u Rusiji.
“Kasta” je prvi bend koji je izvodio numere na ruskom jeziku i na taj način postigao popularnost koja je nadrasla tinejdž kulturu 90-ih godina.
Svojom muzikom i socijalno angažovanim tekstovima, ovi veterani ruske hip hop scene su stvorili kultni status u državama ruskog govornog područja.
Time se nastavlja često gostovanje ruskih muzičara u Srbiji – Beogradu, kao i Novom Sadu, povodom velikog dolaska mladih Rusa da žive u prestonici naše zemlje, koji su protivnici rata u Ukrajini.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
