Koncerti klasične muzike danas i sutra u Kragujevcu i Beogradu (07.02.-08.02.): Kolarac, Istorijski muzej Srbije

Tri bisera muzičkih događaja ove nedelje u prestonici i u Šumadiji

KRAGUJEVAC, BEOGRAD, 7. februara: Veče posvećeno stvaralaštvu Isidore Žebeljan u Kragujevcu, premijerno gostovanje rusko-izraelskog pijaniste Borisa Giltburga na Kolarcu i koncert flautiste Ljubiše Jovanovića i violončelistkinje Sandre Belić u Istorijskom muzeju u Beogradu, jesu muzički događaji klasike koji će večeras i sutra (07.02.-08.02.) obogatiti kulturni život Srbije.

1)
Umetnički savet Univerzitetske galerije vas poziva na koncert pod nazivom

MUZIKA ISIDORE ŽEBELjAN I NjENIH UČITELjA

utorak, 7. februar u 19.00 časova

Univerzitetska galerija

ulica Slobode bb, Kragujevac

Emotivno muzičko veče posvećeno čuvenoj srpskoj kompozitorki Isidori Žebeljan koja nas je iznenada i prerano napustila 2020. godine, biće održano večeras, 7. februara u Univerzitetskoj galeriji Kragujevca.

Nastupaju: Isidorin muž – Borislav Čičovački, oboa i engleski rog, Aleksandar Stefanović –harmonika i Veljko Nenadić –klavir.

Program koncerta je sledeći:

Isidora Žebeljan (1967-2020): Čudo u Šarganu, pesma za obou i harmoniku (2002)

Moris Ravel (1875-1937): Komad u formi habanere, verzija za obou i harmoniku (1907)

Bela Bartok (1881-1945): Tri narodne pesme iz okruga Čik i Gajde, verzija za obou i harmoniku (1907)

Isidora Žebeljan (1967-2020): Ruski vergl, za klavir (2012)

Vlastimir Trajković (1947-2017): Largo iz Koncerta za obou i klavir u Ef-duru, op. 24a (1996/2001)

Isidora Žebeljan (1967-2020): Koral, verzija za harmoniku (2018)
Bačka melanholija, za engleski rog i klavir (2020) (premijera verzije sa klavirom)
Igumanova molitva, za obou i klavir (2015/22, aranžman Veljko Nenadić) (premijera verzije sa klavirom)
Felisija, ljubavna pesma za obou i klavir (2002/14)

Igor Stravinski (1882-1971): Petruška, svita za harmoniku (1911) (aranžman Aleksandar Stefanović)

Isidora Žebeljan (1967-2020): Nove Ladine pesme bez reči, svita za obou/engleski rog i harmoniku (2006/13).

Ulaz je slobodan za sve zainteresovane.

Biografije umetnika:

BORISLAV ČIČOVAČKI

Muzičar Borislav Čičovački (Sombor, 1966) diplomirao je i magistrirao obou na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a postdiplomske studije oboe završio je i na Konzervatorijumu u Amsterdamu.

Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je biologiju.

Muzikologiju je doktorirao na Univerzitetu u Amsterdamu, 2017. godine, monografijom o Ljubici Marić (mentor mu je bio prof. dr Rokus de Groot).

Nastupao je kao solista sa Beogradskom filharmonijom, Zagrebačkom filharmonijom, Vojvođanskom omladinskom filharmonijom, sa Neue Filharmonie Westfalen, sa Gudačima Sv. Đorđa, Beogradskim gudačkim orkestrom „Dušan Skovran“, kamernim orkestrom Camerata academica iz Novog Sada i drugim ansamblima.

Kao solista i kamerni muzičar učestvovao je na više značajnih muzičkih festivala: Laponski festival kamerne muzike u Švedskoj, Godella International chamber music festival Valencia (Španija), Musique en scene u Lionu, Musique action u Nansiju (Francuska), WDR-Festival nove kamerne muzike u Vitenu, BEMUS, kao i na festivalima u Beču, Bregencu, Sijeni, Torinu, Ulmu, Amsterdamu, Bidgošču, Budvi, Kotoru, Splitu, Brionima i Ohridu.

Takodje imao je značajne nastupe u Briselu, Parizu, Minhenu, Moskvi, Roterdamu i Tel Avivu.

Premijerno je izveo oko 90 kompozicija srpskih, holandskih i nemačkih kompozitora.

Snimao je za sve vodeće radio i televizijske kuće u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i za holandski, belgijski, francuski, mađarski radio i za WDR. Neki od njegovih snimaka su izdati na kompakt-diskovima u Holandiji (Emergo Classics), Velikoj Britaniji, Nemačkoj (WDR) I Srbiji (PGP RTS, Mascom Records).

Diskografska kuća “Oboe Classics” iz Londona objavila je 2013. godine solistički kompakt disk Borislava Čičovačkog sa snimcima muzike Isidore Žebeljan: ‘Balkan Bolero – chamber music of Isidora Žebeljan’ (CC 2028).

Osnivač je i član Žebeljan orkestra i Fondacije Barka iz Amsterdama, koja ima za cilj prezentovanje srpske kulture u inostranstvu.

Čičovački se bavi i književnim radom – u Holandiji je objavio 11 knjiga romana i zbirki pripovedaka. Višestruki je dobitnik stipendije Holandskog književnog fonda i stipendije Fonda za kulturu grada Amsterdama.

Njegova istorijska fantazmagorija “Potamneli anđeli balkanskih ratova” nominovana je u Holandiji za Evropsku nagradu za književnost, 2014, a iste godine za roman “Raskovnik” dobio je nagradu “Kočićevo pero”.

Napisao je libreta za pet opera Isidore Žebeljan: “Zora D” (Amsterdam, 2003), “Maratonci” (Festival u Bregencu, 2008), “Simon izabranik” (Esen, 2009), “Dve glave i devojka” (festival Settimana Musicalse Senese, Sijena, 2012) i “Nahod Simon” (Gelzenkirhen, 2015).

Knjige i libreta Borislava Čičovačkog prevođeni su na holandski, mađarski, nemački i italijanski jezik.

Učestvovao je na međunarodnim kongresima muzikologa u Holandiji, Nemačkoj i Srbiji, držao je

predavanja na univerzitetima u Holandiji i Nemačkoj, i pisao tekstove za diskografske

kuće iz Velike Britanije, Nemačke, Holandije i Srbije.

Na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu radi kao profesor oboe i kamerne muzike. Masterklas kamerne muzike održao je u Getebrogu (Švedska) i Valensiji (Španija).

VELJKO NENADIĆ

Umetnik Veljko Nenadić (Smederevo, 1998) jedan je od najuspešnijih muzičara i u inostranstvu najviše nagrađivanih srpskih kompozitora. Kompozicijom je počeo da se bavi još kao dete i već tada je, kao učenik Muzičke škole ‘Kosta Manojlović’ u Smederevu, skrenuo na sebe pažnju značajnih ličnosti savremene muzike u Srbiji i svetu.

Do sada je osvojio oko 20 visokih nagrada na međunarodnim takmičenjima kompozitora u Italiji, Španiji, Rusiji, Češkoj, Kazahstanu, SAD i Srbiji.

Već sa 15 godina osvojio je prve nagrade na takmičenjima za mlade kompozitore u Španiji (Fidelio Composition Competition), u SAD (Golden Kay Composition Competition) i u Rusiji (Festival slovenske muzike).

Kompoziciju je studirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, upravo u klasi Isidore Žebeljan,

Laureat je prve nagrade na Međunarodnom takmičenju za horsku muziku ‘Ennio Morricone’, 2019. u Firenci, čijem je žiriju predsedavao sam Morikone.

Veljko Nenadić je najmlađi pobednik tog takmičenja tokom čitavog perioda njegovog postojanja, a nagradu je osvojio za kompoziciju “Tri haiku”.

Takođe jedna od najvažnijih nagrada koju je Nenadić osvojio jeste prva nagrada na Međunarodnom takmičenju ‘Bela Bartok’ u Budimpešti, 2022. godine, za kompoziciju “Dva stava” (Impromptu & Perpetuum mobile) za violinu i klavir.

Dobio je i – prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju za kompozitore “Jeunesse Musicale” u Briselu 2021. godine, za orkestarsku kompoziciju “Metamorfoze”, titulu pobednika na Međunarodnom takmičenju kompozitora ‘Luigi Nono’ u Torinu, 2022. godine, specijalnu nagradu na Međunarodnom takmičenju Češkog radija za novu orguljsku muziku, 2020. godine, kao i prvo mesto na takmičenju New Music Generation u Kazahstanu, 2022.

Značajne i istaknute stvaralačke ličnosti – John Corigliano, Unsuk Chin, Ennio Morricone, Isidora Žebeljan i Tristan Murail isticale su izuzetnu moć i maštovitost muzike Veljka Nenadića.

Dela su mu izvođena na koncertima i muzičkim festivalima u Evropi (Holandija, Belgija, Italija, Španija, Austrija, Švedska, Finska, Rusija, Mađarska, Češka), SAD i u Africi (Alžir), i snimljena su za diskografske kuće u inostranstvu (“Challenge Records”, Holandija) i Srbiji.

On redovno nastupa na koncertima kao pijanista, orguljaš i čembalista, izvodeći svoju muziku, ali i dela drugih, prvenstveno srpskih kompozitora – Isidore Žebeljan, Ludmile Frajt, Vlastimira Trajkovića, Vuka Kulenovića, kao i mlađih stvaralaca.


Takođe studira orgulje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde radi i kao saradnik u nastavi na Katedri za kompoziciju i orkestraciju.
Član je Umetničkog odbora Internacionalnog festivala ‘Isidora Žebeljan’, a bio je i glavni urednik izdanja celokupnih klavirskih dela ove kompozitorke.

ALEKSANDAR STEFANOVIĆ

Muzički umetnik Aleksandar Stefanović (Leskovac, 1988) završio je srednje muzičko obrazovanje Muzičkoj školi ’Dr Miloje Milojević’ u Kragujevcu, a osnovne studije harmonike je pohađao u Španiji (Centro Superior Del Pais Vasco-Musikene u San Sebastijanu), kao i na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, gde je završio i master studije.

Do sada je kao solista Stefanović osam puta osvojio visoke nagrade na međunarodnim takmičenjima akordeonista u Španiji, Portugalu, Norveškoj (drugo mesto na 59. Svetskom kupu 2006), Bosni i Hercegovini i Srbiji. Kao kamerni muzičar, u Triju harmonika ’Jeux D’anches’ iz Španije, čiji je bio osnivač, osvojio je pet puta najviše nagrade na međunarodnim takmičenjima u Španiji i Italiji, među kojima je i počasna nagrada na Takmičenju Muzičke omladine u Madridu (2009).

Imao je veliki broj solističkih i kamernih koncerata u Srbiji: festivali – Raške duhovne svečanosti, SOMUS, Međunarodni festival klasične muzike Koz-Art u Aleksandrovcu, KoMA, 8. Međunarodni festival i letnja škola muzike STRINGS u Leskovcu, Internacionalni festival ’Isidora Žebeljan’ u Kragujevcu), u Norveškoj, Španiji, Italiji, Argentini, Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Hrvatskoj i Izraelu.
Snimao je za Špansku radio-televiziju (RTVE) i Radio-televiziju Srbije.

Održao je brojne koncerte sa Trijom harmonika „Asahra” (uz Luku Lopičića i Damira Odobašića), sa kojim je 2014. godine pobedio na “Boljšoj festivalu” na Mokroj Gori, kao i sa muzičarima iz Srbije- Isidorom Žebeljan, sopranima Anetom Ilić i Katarinom Jovanović, pijanistom Milošem Veljkovićem, oboistom BorislavomČičovačkim.

Zajedno sa kompozitorkom Isidorom Žebeljan uradio je redakcije za harmoniku nekoliko njenih kompozicija, koje je premijerno izveo, a inače je član Žebeljan ansambla.
U maju 2015. godine učestvovao je u svetskoj premijeri opere “Nahod Simon” Isidore Žebeljan, nastupajući sa solistima, horom i simfonijskim orkestrom Neue Philharmonie Westfalen (dirigent Valteri Rauhalami).

Takodje, snimio je kamerna dela Isidore Žebeljan za diskografsku kuću “Oboe Classics” iz Londona, kao i album sa oboistom Borislavom Čičovačkim za izdavačku kuću “Mascom Records”.

Premijerno je izveo i kompozicije Draška Adžića, Vladimira Trmčića, Silvije Masen i Hila Majeringa . Na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu zaposlen je kao profesor Kamerne muzike.

2)
MUZIKOM KROZ MUZEJ

Sreda, 08. februar 2023.
u 19.00 časova

Galerija Istorijskog muzeja Srbije

LJUBIŠA JOVANOVIĆ
flauta

SANDRA BELIĆ
violončelo

Istorijski muzej Srbije i umetničko-muzičko udruženje „UNICA ART” organizuju osmi koncert iz treće sezone ciklusa – serijala “Muzikom kroz muzej” u sredu, 8. februara od 19 časova kada će u Galeriji ovog Muzeja nastupiti flautista Ljubiša Jovanović i violončelistkinja Sandra Belić.

Koncert se kao i do sada, održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

Na programu su kompozicije Ludviga van Betovena, Kloda Debisija i Ivane Stefanović.

Pored njih, kao osobenost koncerata u okviru ciklusa „Muzikom kroz muzej”, biće izvedena i kompozicija iznenađenja iz muzičke arhivske građe Istorijskog muzeja Srbije, ovog puta je to delo „Što se bore misli moje“.


Ispred „Unica Art“ je poznata violinistkinjja Aleksandra Dimitrijević, koja vredno radi na pripremi ovoh koncerata, a nedavno je objavila i knjigu – publikaciju „Muzikom kroz muzej“ kao osvrt na sve održane muzičke večeri u Istorijskom muzeju Srtbijje, koji je postao novi koncertni prostor upravo zahvaljujući Aleksandri i njenom timu.

LJUBIŠA JOVANOVIĆ

Umetnik Ljubiša Jovanović je diplomirao i magistrirao na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu, usavršavao se kasnije u klasi prof. Christian-a Larde-a u Parizu gde je dobio Diplome Superieur de Concertiste 1983. godine.

Nakon toga ostvario je dugogodišnju saradnju sa Aurele Nicolet-om, jednim od najvećih muzičara i flautskih pedagoga 20. veka.

Svirao je u karijeri čak preko 1.500 koncerata, od toga više od 100 na podijumu “Kolarca”, na svim značajnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji, kao i u Francuskoj, Švajcarskoj, Kini, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Rusiji, Rumuniji, Velikoj Britaniji, Alžiru, Finskoj, Danskoj, Španiji, Ukrajini, Južnoj Africi, Norveškoj, Luksemburgu i Argentini.

Ljubiša Jovanović je stalni je član Ansambla za novu muziku i tria Anima.

Tokom 25 godina radio je kao solo flautista Beogradske opere i baleta (1978-1988), Simfonijskog orkestra Radio Televizije Beograd (1988-1989.) i Beogradske filharmonije (1989-2004.).

Na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu je zaposlen od 1994, sada u zvanju redovnog profesora flaute, a od 2002. -2009.godine bio je prodekan za umetničko – naučni rad na FMU.

Takodje, umetnik flaute je osnivač i predsednik profesionalnog ansambla “Camerata Serbica” (2004), a neumorni muzičar je od 2010. godine umetnički rukovodilac i dirigent ansambala “Lola Klasik”, i od 2013. godine osnivač festivala BUNT.
Na sve to, od 2016. godine je dirigent i umetnički rukovodilac Dečije filharmonije.

SANDRA BELIĆ

Muzička umetnica violončela Sandra Belić diplomirala je „Cum laude“ u klasi André Navara-e na Univerzitetu za muziku i dramu u Beču.
Istovremeno sa studijama, a i kasnije, usavršavala se kod Danijela Šafrana, Zigfrida Palma i Borisa Pergamenčikova, a za poseban muzički podsticaj zahvaljuje se violončelistkinji Nataliji Gutman.

Kao solista nastupala je sa orkestrima Musica viva (Moskva), Liszt Ferenc (Budimpešta), Radio Bruxelles, Beogradskom filharmonijom, RTS, “Skovran” u SAD, Kini, Čehoslovačkoj (Praško proleće), Velikoj Britaniji.
Osim toga. Belić je izvodila resitale u Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Izraelu, Rumuniji, a snimala je za BBC, RAI, NHK (Japan), i za sve nekadašnje jugoslovenske radio stanice.

Belić danas radi kao profesor violončela na Fakultetu muzičke umetnosti – FMU u Beogradu.

Vodila je master klasove u Ukrajini, Izraelu, Japanu, Španiji i Italiji, na Konzervatorijumu u Milanu i četiri letnja seminara u Narniju, kao i na kongresu ESTA Cremona 2019.

Ona je laureat UMUS-ove nagrade (Udruženje muzičkih umetnika Srbije) za najbolji koncert u sezoni Beograda 2003. godine.

Nakon učešća na ICC (Inter’l Cello Congress) u Kobe-u 2005., violončelistkinja Belić je redovno pozivana u Japan da održava master klasove i koncerte, i tako je objavila album – CD sa muzikom Ludviga van Betovena i Franca Šuberta, uz saradnju pijanistkinje Hiroko Ohki.

Program koncerta za sutra, 8. februara u Galeriji Istorijskog muzeja Srbije:

“Što se bore misli moje”

Ludvig van Betoven: Duo No 1 C- dur za flautu i violončelo
Allegro comodo-Larghetto sostenuto-Rondo.Allegretto (Vivace)

Klod Debisi: Syrinx za flautu solo

Ludvig van Betoven: Duo No 2 F – dur za flautu i violončelo
Allegro affettuoso-Aria.Larghetto-Rondo.Allegretto moderato (Vivace)

Ivana Stefanović: November, November..quasi una fantasia za violončelo solo

Ludvig van Betoven: Duo No 3 B – dur za flautu i violončelo
Allegro sostenuto – Aria con Variazioni

Poznate pojedinosti oko ove serije koncerata “Muzikom kroz muzej”:

Zbog ograničenog broja mesta, zainteresovani ljubitelji muzike koji žele uživo da prisustvuju koncertu, moraju da rezervišu mesto na telefon 064/ 858- 1296, svakog radnog dana od 9 do 15 časova.

Svi koji ne stignu da gledaju koncert uživo, mogu to učiniti online, te da posete YouTube kanal Istorijskog muzeja Srbije već sutradan, u četvrtak 9. februara.

Takođe, poznato je i to da se na YouTube kanalu Istorijskog muzeja nalaze i snimci svih prethodnih koncerata ciklusa „Muzikom kroz muzej”, koji je započet u prvom talasu pandemije 2020. godine.

STEINWAY & SONS KONCERTNA SEZONA 2022/2023.

BORIS GILTBURG
8. februar, u 20.00h
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine

Nakon uspešno održanih koncerata prestižnih pijanista današnjice, Piano Land i Kolarčeva zadužbina predstavljaju nastavak koncertnog serijala u okviru STEINWAY & SONS SEZONE 2022/2023. i time je zadržavan originalni koncept da publici u Velikoj dvorani predstave značajna svetska imena, kao i da promovišu Steinway & Sons instrument, jedinstven po svojoj izuzetnosti kvaliteta.

Predstojeći koncert sutra, 8. februara će beogradskoj publici predstaviti rusko-izraelskog pijanistu Borisa Giltburga, rodom iz Moskve, jednog od najboljih pijanista na svetskoj muzičkoj sceni.

Pijanista će izvesti kompozicije Frederika Šopena, Sergeja Prokofjeva i Morisa Ravela.

Boris Giltburg će se premijerno predstaviti 8. februara u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine sa sledećim programom:

Frederik Šopen

Balada No. 1., g mol, Op. 23

Ballade No. 2., F dur, Op. 38

Ballade No. 3., AS dur, Op. 47

Ballade No. 4., f mol, Op. 52

Sergej Prokofiev

odlomak iz svite “Romeo i Julija, op. 75”

Moris Ravel
“Gaspard de la nuit”

Novi koncerti u produkciji “Stainway & Sons” sezone dovode sledeća imena:
Aleksandra Dovgan – 6. marta
i Jol Eum Son – 2. aprila.

Facebook: https://www.facebook.com/steinwaysezona/

Instagram: https://www.instagram.com/steinway_koncertna_sezona/

Pijanista Boris Giltburt je rođen 1984. godine u Moskvi u muzičkoj porodici.
Sa nepunih 5 godina je počeo da svira klavir. Za svoj pijanistički početak i sam kaže da je bio težak i da je jedva nagovorio svoju majku da započnu učenje sviranja na klaviru, a pričali su medjusobno da već imaju dovoljno pijanista u porodici – baka i prabaka su takođe bile pijaniskinje i učiteljice klavira.

U ranoj mladosti, Boris se preselio u Tel Aviv (Izrael), gde je nastavio svoje školovanje i stekao diplomu na Buchmann-Mehta School of Music.

Tokom 2013. godine izraelsko-ruski muzičar je osvojio Prvu nagradu, kao i nagradu publike na takmičenju kraljice Elizabete u Briselu (Belgija).

U godini kasnije, Boris Giltburg je održao preko 80 koncerata u salama širom sveta.

Opisan kao „jedan od najsveobuhvatnijih pijanista današnjice“, pijanista Boris Giltburg uživa u karijeri koja ga je odvela u sve velike muzičke centre planete.

Giltburg je nastupao sa vodećim orkestrima kao što su Londonska filharmonija, Izraelska filharmonija, Orchestra dell’Accademia Nazionale di Santa Cecilia, NHK Simphoni, VDR Keln, Oslo filharmonija, Češka filharmonija, Orchester National Seattle de France i Baltimor i Baltimor i Sijetl.

Takođe, nastupao je u svim prestižnim koncertnim salama od Karnegi holu, Koncertgebau u Amsterdamu, Sautbank centru, preko Muzikferajnu u Beču, Vigmorholu u Londonu do Elbfilharmoniji u Hamburgu.

Repertoar mu pored brojnih muzičkih dela za solo klavir, obuhvata i preko 50 klavirskih koncerata.

U februaru, Boris Giltburg će održati sedam koncerata u vodećim koncertnim dvoranama Evrope.

Publici Velike dvorane Kolarčeve zadužbine 8. februara, premijerno će se predstaviti programom istim kao i u Muziekgebouw u Amsterdamu par dana ranije, ali i auditorijumu Wigmore hola u Londonu, svega nekoliko dana kasnije.

Boris Giltburg do sada ima objavljenih 20 albuma za diskografsku muzičku kuću “Naxos”. Od snimnjenih dela Baha, Šuberta, Šumana, Betovena, Bramsa, Lista, Šostakoviča, Musorskog, Rahmanjinova, izdvaja se nagrada za najbolji album “Opus Klassik Award” za Rahmanjinove koncerte i “Etide Tableaux”, nagradu “Diapason d’Or” (Zlatni dijapazon) za oba Šostakovičeva koncerta.

Sigurno će ime Borisa Giltburga ostati zapamćeno po audio i audio-vizuelnom izvođenju 32 Betovenove sonate, što je retkost u diskografiji današnjice.

Navedeno ostvarenje je objavljeno u boks setu 2021. godine povodom obeležavanja 250. godišnjiceodBetovenovog rođenja.

Giltburg je nadaleko poznat kao vodeći tumač Rahmanjinove muzike. Tokom 2023. godine, u čast 150. rođenja Rahmanjinova, Giltburg će završiti snimanje Rahmanjinovih solo dela za klavir, kao i objaviti poslednji disk u svom hvaljenom ciklusu Rahmanjinovih koncerata.

«Njegova originalnost proizilazi iz konvergencije srca i uma, kojima služi besprekorna tehnika, motivisana dubokom i trajnom ljubavlju prema jednom od najvećih kompozitora 20. veka.»
Gramophone

Boris Giltburg je strastveni fotograf, bloger i govori šest jezika .

Njegov blog „Klasična muzika za sve” namenjen je nespecijalističkoj publici .

“Klasična muzika je jedna od mojih najvećih strasti i želeo sam da ljudima koji je nisu toliko upućeni dam priliku ali i “alate” i “uputstva” da slušaju razna dela ušima klasičnog muzičara”, istakao je umetnik.

“Moj plan bio da napiše detaljne vodiče za slušanje, koji pokazuju što je moguće više aspekata dela, sa nadom da razumevanje unutrašnjeg funkcionisanja dela može da ga učini manje zastrašujućim i složenim, a samim tim i pristupačnijim. I velika nada je, naravno, da podelim ovaj izuzetan svet klasične muzike, koju jako volim (= Ja sam potpuno hardkor fan), sa što je moguće više drugih ljudi”, naglasio je Boris Giltburg.

Drugi o Borisu:

«Ispevane melodijske linije, raznovrsnost njegove izvodjačke tehnike i široka dinamička paleta sposobna za velike navale energije. Jedinstveno iskustvo!»
/Washington Post/

«Ne bi se moglo poželeti više prosvetljenja, lirike ili bogatije formulisano tumačenje. «
/Suddeutsche Zeitung/

“Veoma poseban muzičar.On je uvek u potrazi za formulama i odgovorima a ako mene pitate u većini slučajeva, pronalazi rešenja i odgovore.»
/Olga Jegunova, pijaniskinja, Steinway Artist/


https://borisgiltburg.com/

Video:

M. Ravel, Koncert za levu ruku

F. Chopin, Mazurka op.50, br. 3

S. Prokofiev, Koncert br.2

S. Prokofiev, Sonata br. 7

S. Rachmaninoff, Koncert br.3, I nagrada na takmičenju Queen Elisabeth

S. Rachmaninoff, 6 Etida Tableaux Op. 39