Koncert u čast bubnjara Dragoljuba Đuričića održan u pozorištu Atelje 212: Veče suza i radosti (24.02.2022.)

Emotivni spektakl na visokom nivou

BEOGRAD, 25. februara – Humanitarni rok koncert u čast omiljenog i čuvenog bubnjara Dragoljuba Đuričića (1953-2021) održan je sinoć (24.02.) na Velikoj sceni pozorišta Atelje 212 u Beogradu kao veoma emotivno putovanje kroz jednu bogatu karijeru.

Kolažni, mozaični, multimedijalni umetnički spektakl obradovao je i rasplakao publiku koja je volela produktivno stvaralaštvo značajnog i svestranog muzičara.

Koncert su izveli mnogi popularni domaći i regionalni rokeri u čijim je grupama ostavio dubokog traga Đuričić, i mladi saradnici čiji je on bio lider: Dragoljubovi bubnjari i beogradska reprezentacija bubnjara, Vlatko Stefanovski i njegov sin Jan Stefanovski, YU grupa, Kerber, Nikola Čuturilo – Čutura, Dejan Cukić i Spori ritam bend, kao i Đurađ Đuričić, Duda Bezuha, Aleksandar Saša Lokner, Džoni Dunkić i Peđa Milanović.

Ovogodišnji koncert organizovala je izdavačka – diskografska kuća “Lampshade Media” koja je okupila navedene vrhunske rok muzičare da sviraju kao večnu uspomenu na Đuričića. 

Osim koncerta, dogadjaj je obuhvatio i manju izložbu Dragoljubovih radova i fotografija, jer je kao umetnik bio veoma svestran, te je voleo i da stvara u tiom oblastima.

Takodje, veoma simpatičan TV intervju i fotografije bubnjara kroz sve faze karijere i života bili su prikazani na velikom platnu, posebno slike kao slide show.

Koncert je bio humanitarnog karaktera, a sav prihod od ulaznica namenjen je Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Čovek sa najvećim osmehom na domaćoj muzičkoj sceni, koji je preminuo 15. marta 2021. od posledica korona virusa, tako je posthumno dobio svoje prvo “In Memoriam” veče kao (pod)sećanje na neprežaljenog i neprolaznog umetnika i njegov doprinos ovoj profesiji, jer je jednom godišnje držao koncerte upravo u Ateljeu 212, na kojima je učestvovala bubnjarska elita Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Kompletan program je režirao Milutin Petrović, aktuelan prošle sezone sa filmom i TV serijom “Nečista krv”, i sam povremeno muzičar, a glumica Gorica Popović je sve vreme bila u ulozi domaćina i vodiča kroz biografiju i karijeru rok bubnjara, rodom iz Crne Gore.

Želja svih koji vole velikog bubnjara jeste da se nastavi tradicija večeri koju je on stvorio i da mu se ubuduće svake godine koncertom odaje počast za velike zasluge i trag koji je ostavio u domaćoj muzici, Srbije i bivše Jugoslavije.


Balkanska lavina od desetak bubnjara je prva efektno nastupila dok se simultano na video projekciji odvijala animacija koja je lagano postajala neobičan portret Dragoljuba u ekstazi dok je za bubnjem.
Oni su predstavljali izvanredan i moćan uvod, efektan prolog u dvočasovni muzički program.

Na pozornici su smeštena 3 seta bubnjeva, 2 seta klavijatura, 2 seta basa, 4 seta gitara.

 Bubnjevi su uzdignuti na postamentima, onaj u sredini je viši od dva sa strane – to je Dragoljubov lični set koji stoji ispod projekcije uvek je osvetljen i centralni je element atraktivne scenografije.
Iznad je video bim koji je prikazivao dokumentarnu arhivu fotografija Đuričića kroz ceo život.

Gorica Popović je najavila „Reprezentaciju bubnjara Beograda“ koji su samo izašli na binu i poklonili se publici i Dragoljubovom setu bubnjeva gore na bini – Srboljub Radivojević Srba (Van Gogh), Ivan Ferce Firči (EKV), Lav Bratuša i drugi.

Gorica je najavila „kućni bend“ koji izlaze jedan po jedan na binu – Pera Zver, Peđa Pastorijus, Aleksandar Saša Lokner, Duda Bezuha, prateći vokali, dve dame – Nevena i Tamara.

“Kada je došao da živi u Beogradu, u početku je bio beskućnik. Nije imao svoj dom. Kasnije će mu druga kuća postati kafana “Šumatovac”, tu je počeo da se druži po ceo dan sa kolegama muzičarima, koji su predstavljali jugoslovensku školu rokenrola. Beskrajno nas je rastužiosvojim iznenadnim odlaskom”, napomenula je Gorica Popović.

Dejan Cukić je imao čast da otvori zvaničan program mozaičnog koncerta.
“Dobro veče svima, dragi prijatelji. Dragoljub je bio zaista veliki čovek. Donosio je sjajnu energiju u bend, ne samo kod nas, već u bilo koju grupu gde je svirao. Oduvek je bio Đuričić sa nama, ušao je u Spori ritam bend i pre mnogih drugih”, pričao je uvek raspoloženi Cukić, rodjeni showman, koji je davne 1987. godine, nakon grupe “Bajaga i instruktori”, objavio svoj prvi solo album “Spori ritam”, na kome je svirao upravo Đuričić.

Na gitari su bili tada Safet Petrovac i Vladimir Negovanović, koji je svirao i ove noći sa Dejanom, uz Dragana Mitrića na klavijaturama, a na navedenom albumu je bio i Saša Lokner, takodje ove večeri aktivno prisutan klavijaturista.

Hit “Dolazi tiho” je obradovao publiku, cela sala je uživala, da bi prešao na pesmu koja nosi isto ime kao prvi album i grupa – “Spori ritam”, gotovo nikada nije na repertoaru koncerata Dejana Cukića.

“Dugo nismo svirali ovu numeru, sad smo uvežbali pred nastup, i prisetili smo se kako je bilo stvarati sa Dragoljubom”, napomenuo je Cukić, i uz energičan ples kroz pesmu zabavio je ljubitelje i poštovaoce velikog bubnjara i kompozitora.

Sledeća i poslednja hit pesma bila je “Ja bi da pevam” , za koju je pripovedač Cukić imao da nešto pojasni i objasni: “Ovu pesmu nije snimio Dragoljub, ali mislim da je danas ona veoma potrebna da je čujemo, znate i zašto. Ta pesma me podseća na Dragoljuba, jer u to vreme sinovi su nam se rodili u periodu od mesec dana, šetali smo po Tašmajdanu u kolicima bebe, i lepo smo se družili”.

Naravno, sa ovim pop rock standardom Cukić je veoma lako podigao salu na noge.

Frontmen niškog rok benda „Kerber“ – Goran Šepa Gale, poznatiji kao Gale Kerber, ponovo se predstavio Beogradu nakon trijumfa 11. februara u Kombank Dvorani.

Dragoljub je dalje u karijeri redjao sve uspešne rok bendove, kao što je prelazak upravo u “Kerber” iz Niša koji postoje punih 40 godina.
Svirao je na njihovim albumima “Seobe” (1986), “Ljudi i bogovi” (1988), “121288 Uživo” (1989) i “Peta strana sveta” (1990).

Uz šarmantan komentar – “Pokazao je svoje veliko umeće kod nas. Dragoljub sa 6 godina sviranja u našoj grupi, postao je član plemena Kerber zauvek”, Gale je, kao i uvek, vrhunski otpevao tri pesme – „Čovek od meda“ (svaki put duhovito imitira Boru Đorđevića na njegovom segmentu ovog dueta), „Seobe“, „Bolje da sam druge ljubio“, i taj triptih hitova uveliko je razdrmao auditorijum.

“Fali puno nama i vama, ostavio nam je dubokog traga”, oprostio se Gale još jednom na sceni od dragog Đuričića.

Rok muzičar, tekstopisac, pevač, gitarista Nikola Čuturilo Čutura, sigurno jedan od najemotivnijih umetnika, koji je teško podneo svaki od gubitaka koje smo imali u poslednje dve godine, odabrao je zanimljivi mini opus za prezentaciju zajedničkog rada bubnjara i njega.

Čutura je nastupao i u avgustu 2021. na Stadionu Tašmajdan u okviru koncerta “Riblje čorbe” posvećenog Miši Aleksiću, preminulom kolegi takodje od korona virusa, još u novembru 2020.

“Osećam ogromnu energiju ove noći. Pamtićuovo veče osmeha i dobrihvibracija, kao i Dragoljubšto je takav bio. Sada ćete čuti prvu pesmu koju sam napisao u životu, veoma retko je izvodimo, a Đuričić je od nje napravio pravo čudo”, bila je to prigodna najava za divnu kompoziciju “Kišobran”.

Naravno, ne može nastup proći bez snažnog Čuturinog ultimativnog hita – “Voli me”, koji je ozbiljno rasplesao i razdrmao prepunu veliku salu Ateljea 212.

Tada sledi veoma simpatičan momenat: izlaze malena braća – na bubnju Lav i gitari – Miloš Despotović, koji će izvesti duetsku pesmu sa Čuturom – “Beograde”.

Duhovit je bio Čutura kada je rekao malenom Lavu sledeće: “Idi kaži čika Džoniju- pusti me da sednem na tvoje mesto za bubanj, iako se neću videti iza njega”, uz aplauz iz publike.

Tako je maleni Lav zasvirao bubanj, a Miloš pevao sa Nikolom ovu numeru, koja će se razliti u svoju pravu verziju sa dolaskom “YU grupe”, jer izvorno sa njima Čutura peva ovu svoju pesmu.

“Ostavljan vas u najsigurnijim rukama kada je rokenrol u pitanju”, oprostio se Čutura od bine ove noći, ali ne zapravo, jer doći će ponovo uskoro.

Žika Jelić je sve najlepše imao da kaže i da podeli sa javnosti u vezi Dragoljuba, isticao veliko prijateljstvo koje su imali, i onda se podsetio tog kobnog dana.

“Kada sam ležao u bolnici prošle godine u februaru, rekli su mi da su tu doveli onog čuvenog bubnjara. Pitao sam – kog bubnjara? U bolnici mi kažu – “Pa znate, onog, poznatog”. Shvatim da mora biti sigurno Dragoljub. Nisam ga video, i posle čujem da su ga pustili, jer mu je bilo bolje. I tako je on izašao 28. februara, a onda …. znamo svi šta se desilo tog 15. marta”, emotivno je govorio Žika, i u tom trenutku je zajecao i gotovo zaplakao.
Prizor je bio potresan i težak, verovatno je mnogima odzvanjao u glavi i duši, kao potpisniku ovih redova.

YU grupa – Dragi i Žika, izvela je nadahnuto kompozicije – „Autobus za raj“ –upravo nakon tužne priče i podsećanja, „Da si MM ili BB“ (Da si Merlin Monro ili Brižit Bardo), i „A banki je 7″, na kojoj se prikjučio na gitari ponovo Čutura, tako da je ovaj trio bio zaista vrhunski ove večeri.
Dragoljub je sa YU grupom snimio jedan album – “Samo napred” (1979).

Nakon hita “A banki je 7”, čiji je tekst inače napisao Bora Đorđević (Riblja čorba), Čuturilo je imao potrebu da sa osmehom kaže – “Banki je osam”, aludirajući da je Živorad Žika Jelić napunio već 80 leta, iako to niko na ovoj planeti ne može da poveruje koliko je prepun energije i strasti za muzikom, a izgled mu je očuvan, kao da je barem dve decenije mladji.

Gorica Popović je pohvalila svestranost i produktivnost Dragoljuba, jer je osim karijere bubnjara, komponovao muziku za pozorišne predstave, prevashodno u Ateljeu 212, time je još jedan razlog zašto se koncert održao upravo pod krovom ove ustanove kulture.

“Kako je stizao da postigne toliko stvari, projekata, ostalo je nejasno, a time je dokazao da je sušta suprotnost vicevima o svojim zemljacima”, duhovito je primetila domaćica večeri Gorica Popović, aludirajući na poznatu famu da su Crnogorci lenj narod.

Iz nekoliko fragmenata pušten je TV intervju koji je davao Dragoljub Đuričić, gde je u svom maniru večito srećnog i raspoloženog čoveka pričao kako se kao mali zainteresovao za bubanj, da su ga roditelji podržali, te da je njegov otac insistirao da mu se kupi lepo odelo, jer je velika šteta da mu sin nema odelo kada tako dobro svira u javnosti.

“Bubanj je postao moj hobi. E sad, nisam znao da će mi hobi poostati profesija, i tako na kraju ću ući u penziju iz hobija”, karakteristično je analizirao Đuričić, i na velikom ekranu delovalo je da je njegov odlazak samo neka čudna noćna mora, te da se ništa od toga nije desilo stvarno.

“Ne priznajem ovim pubertetlijama da imaju više energije od mene”, jedna je od rečenica koje je sa platna izgovorio Đuričić, a koje su veoma nasmejale publiku.

Snažan utisak je ostavio i mladi bubnjar Đurađ Đuričić, sa svojim bravurama na ovom instrumentu na solo tački koja je publiku jednostavno – oduvala.

Makedonski virtuoz na gitari pevač, kompozitor i vrhunski muzičar Vlatko Stefanovski sa svojim sinom Janom Stefanovskim sve je oduševio sa hitovima svoje bivše etno rok džez grupe „Leb i sol“, čiji je Đuričić bio važan član – „Uči me majko, karaj me“, „Bistra voda“, „Gipsy Song“.

Sa makedonskom grupom Đuričić je snimio albume – “Sledovanje” (1981), “Akustična trauma” (1982), “Kalabalak” (1983) i ”Tangenta” (1984).

Iz “YU grupe” otišao je u “Leb i sol” na čelu sa Vlatkom Stefanovskim, tamo se zadržao do sredine osamdesetih godina.
Početkom devedesetih nakratko im se vratio i sa njima snimio još jedan album “Live In New York” (1991), koji je delom snimljen u čuvenom njujorškom klubu “CBGB”.

Upravo stigli iz Skoplja na ovaj koncert, Vlatko je sa velikim emocijama rekao da je „odlična ideja da se ovim koncertom nikada ne zaboravi Dragoljub i njegova duša, srce, energija“.

“Mnogo toga je Dragoljub uradio veliko i lepo, ali smatram da je nešto najbolje u karijeri – „Uči me majko, karaj me“, rekao je Vlatko i dobio je aplauz podrške.

Podsetimo, Dragoljub Đuričić je započeo je solo karijeru krajem devedesetih, kada je držao uspešne koncerte u malim salama (najviše – Atelje 212) i u velikim dvoranama (Sava Centar).

Snimio je Dragoljub u karijeri i album “Two Drums & Percussion” – uživo 1997. u Ateljeu 212, sa spomenutim bubnjarem Lavom Bratušom i perkusionistom Urošem Šećerovim.

Sa svojom grupom “The Drums Company”, snimio je album “Ritam slobode” i u svoj sastav “Balkanska lavina” uključivao je mlade muzičare.

Saradjivao je uspešno i sa Zdravkom Čolićem i sa takodje na žalost pokojnim – Đorđem Balaševićem.

“Balkanska lavina” je priredila još jednu ludnicu od bubnjarskog uživanja pred kulminaciju koja sledi na ovom višeslojnom, zanimnljivom i sadržajnom koncertu sinoć.

Za sam kraj ovog emotivnog spektakla, svi muzičari ove bogate nochi su zajedno na bini odsvirali ccuveni rok hit „Simpathy for the Devil“, grupe „The Rolling Stones“ (kasnije beše i obrada od „Guns ‘N’ Roses“ 1994), a za mikrofonom je bio Dejan Cukić i ta scena je bila pravi spektakl za sam kraj večeri.

Koncert rolerkoster spektakl na kub, od skoro dva i po sata, rasplakao je mnoge u publici i na pozornici koji su svi redom poslali poruku da svog divnog kolegu ne mogu nikako zaboraviti.

Od poznatih kolega na koncertu su bili prisutni – Zvonimir Đukić Đule (Van Gogh), Maja Cvetković (E-Play), gitarista Saša Ranđelović Ranđa (Neverne bebe), rok fotograf Brajan Rašić, rok publicista Ivan Ivačković, muzička novinarka i osnivač festivala “Dok ‘n’ Ritam” – Sandra Rančić, bivši muzičar i pisac-novinar Branko Rosić, i mnogi drugi.


Ivan Makragić

TANJUG – Music Pocket