Koncert “All Stars” za Gudački kvartet i klavir oduševio publiku BEMUS-a (sreda, 03.11. 2021.) na Kolarcu

Drugo veče velikog muzičkog festivala proteklo u znaku prijatne atmosfere umetnika

0
Reklama



Drugo veče velikog muzičkog festivala proteklo u znaku prijatne atmosfere umetnika




BEOGRAD, 4. novembra: Koncert pod nazivom “All Stars” u okviru 53. izdanja festivala Beogradske muzičke svečanosti – BEMUS 2021 izveden je sinoć (03.11.) u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.


Veče neprolazne klasične muzike je bilo ispunjeno kompozicijama Čajkovskog, Šostakoviča i Franka, koje je izvodio Gudački kvartet – violinisti Hačatur Almazjan i Gračja Avenesjan, violista Adrijen Boaso i violončelista Narek Hahnazarjan.


Umesto opravdano sprečene gruzijske umetnice na klaviru Hatje Bunijatišvili, usled bolesti, nastupila je mlada talentovana pijanistkinja Eva Gevorgjan iz Rusije.

Prva kompozicija posvećena je nedavno preminulom direktoru Beogradske filharmonijeIvanu Tasovcu, kako je najavljeno u medijima, a piše i u programu koncerta.


U pitanju je kraće, ali složeno delo “Andante Cantabile”, II stav Gudačkog kvarteta br. 1 u D – duru, op. 11, čuvenog Petra Iljiča Čajkovskog (1840-1893).
Ta numera je bila tek prolog, uvertira za ono što će uslediti u celokupnom programu koncerta.


ALL STARS, fotograf Belkisa Beka Abdulović





Sledeći je na redu bio kompozitor Dmitrij Šostakovič (1906-1975) sa delom “Gudački kvartet br. 8 u C – molu, op. 110” sa pet stavova (tri “Largo”, “Allegro molto”, “Allegretto”).


Zanimljivo je da su izvanredni virtuozi na svojim instrumentima odsvirali gotovo u dahu svih pet stavova, da na prvi utisak deluje kao da je predstavljena samo jedna celina kompleksne kompozicije.
Četiri vrsna umetnika su putovali kroz pet poglavlja jednog uzvišenog dela, instrumentalnom muzikom majstorski pripovedajući priču koja se krije iza te numere.


Ruski autor Šostakovič je delo napisao u Drezdenu za svega tri dana davne 1960. godine, a to beše u periodu nedugo nakon što se muzičar nevoljno pridružio Komunističkoj partiji.
Prema partituri, taj Gudački kvartet br. 8 posvećen je „žrtvama fašizma i rata „, dok njegov sin Maksim to tumači kao referencu na žrtve svih totalitarizama, a ćerka Galina smatra da je njihov otac posvetio sebi i da su objavljenu posvetu nametnule ruske vlasti.


Kompozicija je premijerno prikazana 1960. godine u Lenjingradu u izvođenju kvarteta “Beethoven”. Ipak, njegov prijatelj Lev Lebedinski, govorio je da je to delo Šostakovič smatrao svojim epitafom i da je približno u to vreme planirao počiniti samoubistvo.


Ruski kompozitor stvarao je za vreme Sovjetskog saveza, u doba režima Josifa Staljina, i imao je nejasan i složen odnos sa vlastima, te je pisao i himne.


U svom opusu je ostavio traga stvarajući 15 simfonija, 15 gudačkih kvarteta, 6 koncerata, opere i veliki broj filmskih kompozicija (za ostvarenje “Pet dana, pet noći”).





Nakon 5 stavova moćne kompozicije, sledi pauza, da bi se nastavio uz drugi čin, koji iako sadrži samo jednu numeru, vremenski zauzima identičnu minutažu kao kompletno prvo poglavlje večeri.

Kako je ranije izjavio Hačatur Almazjan, koncert je pripreman 14 meseci sa Hatjom Bunijatišvili, ali pošto je ona iz zdravstvenih razloga sprečena da prisustvuje, izbor je pao na mladu 17-ogodišnju Evu za koju smatra da ima sve predispozicije da postane prava zvezda.

Tada se na sceni pridružuje očekivana dama na klaviru – Eva Gevorgjan iz Moskve, u izvođenju remek-dela kamernog muzičkog repertoara – “Klavirski kvintet u F–molu” Sezara Franka (1822-1890).

Punim imenom Sezar Ogist Žan Gijom Iber Frank je bio kompozitor, orguljaš i profesor na Pariskom konzervatorijumu, rođen u Belgiji, a kasnije naturalizovan u Francuskoj.
Smatra se za jednu od najznačajnijih ličnosti muzičkog života u Francuskoj druge polovine 19. veka, savremenik većine kompozitora Romantizma.


Tri stava Klavirskog kvinteta su bila toliko snažna da su ličila na sasvim posebne celovite kompozicije koje imaju svoj početak i kraj, te umeju da stoje nezavisno. Imaju svoju gradaciju, sjajne amplitude, prvo se numera odvija usporeno i donekle razvučeno, a onda neočekivano dobija na kompleksnom ubrzanju, dinamici i glasnom, energičnom muziciranju.

Ipak, ta trilogija ili triptih zvučala je kao pripovedanje kompleksne priče: “Molto moderato quasi lento – Allegro”, “Lento con molto sentimentoi” i “Allegro non troppo ma coin fuoco”.

Izborili su se umetnici sa ovim značajnim izazovom i poduhvatom, što je veoma jasno oduvalo publiku.








Sam raspored sedenja Gudačkog kvarteta na sceni Kolarca mogao je ili morao je biti srećnije rešen, jer četvorica gudača su ostala da sede na svojim pozicijama i time zaklonili pijanistkinju iza sebe.
Time su oni prostorno – vizualno dominirali, ne i zvučno, a mladu umetnicu je mogao jasno da vidi samo jedan deo publike bliži pozornici, dok su ostali bili uskraćeni i morali da se zadovolje samo audio utiscima.


Na samom kraju aplauz je bio toliko buran, da se kvintet umetnika vraćao na poklon više puta.
Publika je želela i tražila još kompozicija na bis, ali i pored njihove velike volje, izgleda da muzičari to oduševljenje nisu baš tako shvatili, tako da nastavka koncerta ipak nije bilo.


Istina, nije bilo puno publike u sali, kako se očekivalo, razlozi mogu biti brojni, ali to i nije smetalo da se održi jedan uspešan, intiman koncert klasične muzike kao putovanje kroz istoriju stvaralaštva tri značajna kompozitora.


Talentovana pijanistkinja Eva Gevorgjan napunila je tek 17 godina, a uveliko je nastupala širom Rusije, Evrope i Amerike, i imala svoj debi u dvorani “Rojal Albert hol” u Londonu, aprila 2019.

Pažnju najšire muzičke javnosti privukla je nedavno u oktobru kao najmlađa finalistkinja 18. Međunarodnog Šopenovog konkursa u Varšavi.
Osvojila je nagrade na više od 40 takmičenja pijanista i kompozitora, širom sveta.
Sada pohađa Centralnu muzičku školu Državnog konzervatorijuma „Čajkovski“ u Moskvi.



fotograf Belkisa Beka Abdulović




Vođa ove muzičke priče Hačatur Almazjan je jermenski violinista i producent, umetnički direktor, vođa i solista popularnog ženskog ansambla “Almazyan Symphony”, koji je osnovao 2007. godine sa srpskom violončelistkinjom Tamarom Savić.

Ovaj sastav sa ruskom baletskom zvezdom Sergejom Polunjinom bio je specijalan gost na otvaranju festivala Exit 2018. godine.
Snimili su sve numere za film Emira Kusturice ,,Na mlečnom putu“, koje je komponovao Stribor Kusturica, a Hačatur je dobio ulogu u sceni sa slavnom italijanskom glumicom Monikom Beluči.


Violinista Gračja Avenesjan iz Jermenije studirao je na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu, a svira na violini Žan Batista Vijoma iz 1864. godine.

Violista Adrijen Buaso sa 14 godina postaje student Pariskog konzervatorijuma, a 2009. osvaja Prvu nagradu, kao i nagradu publike na Međunarodnom takmičenju „Maks Rostal“ u Berlinu.


Violončelista Narek Ahnazarjan sa 22 godine osvojio je prvu nagradu na 14. Međunarodnom takmičenju Čajkovski, a svira violončelo Gvarneri iz 1707. godine.

Koncertu je prisustvovao i kanadski dirigent Marko Parizoto, koji je nastupio na otvaranju BEMUS-a sa Nemanjom Radulovićem i Beogradskom filharmonijom.

BEMUS se nastavlja uz atraktivne koncerte i značajna svetska imena. Već 4. novembra na sceni Kolarca nastupiće svetski poznati bariton Tomas Hempson, Simfonijski orkestar i Hor Radio televizije Srbije, pod dirigentskim vođstvom Bojana Suđića, uz specijalne gošće, srpske soprane koje uspešno grade karijeru u inostranstvu – Draganu Radaković i Aleksandru Jovanović.


Ivan Makragić


TANJUG / Music Pocket



fotograf Belkisa Beka Abdulović
Kanadski dirigent Marko Parizoto i Hačatur Almazjan, fotograf Belkisa Beka Abdulović
Hacatur Almazjan
Adrijen Buaso
Narek Ahnazarjan, fotograf – Evgeny Evtyukhov
Gracja Avanesjan
Reklama

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here