Triptih intervjua i izveštaja o filmu koji nas opominje iz naše novije tragične istorije
BEOGRAD, 18. januara (Tanjug) – Premijera novog domaćeg filma “Oluja” Miloša Radunovića održana je 17. januara u velikoj sali Mts Dvorane u Beogradu, a specijalno za agenciju Tanjug i portal Music Pocket, glavni glumac te ratne drame Jovo Maksić je ocenio da ovako teško ostvarenje sigurno nije za crvene tepihe i glamurozne prijeme.
“Pozivam sve da pogledaju ovaj film, a najviše se tiče teme tih ljudi koji su izbegli iz te strašne “Oluje”, zasnovali su kasnije nove porodice, asimirali se ovde, u Srbiji, ali i dalje ostaje taj žal, neka nostalgija o svemu tome što se dogodilo“, rekao je Maksić nakon specijalne novinarske projekcije “Oluje”, koja je nedavno upriličena u Beogradu, u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade.
Rođen u Bosanskom Grahovu, a odrastao u Kninu, gde je živeo sve do progona Srba iz Hrvatske – operacije „Oluja”, Jovo Maksić je i lični pečat uneo u novi filmski projekat.
Nakon tog progona, Maksić je došao pravo u Beograd gde je upisao Fakultet dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića, i diplomirao je 1998. godine.
Bio je stipendista Narodnog pozorišta “Sterija” iz Vršca, onda dugo zaposlen kao stalni član Malog pozorišta “Duško Radović”, dok je danas u stalnom ansamblu Beogradskog dramskog pozorišta.
Maksić je na spomenutoj projekciji prvi put gledao u celini film “Oluja” prema scenariju i režiji crnogorskog autora Miloša Radunovića, i doživeo je ovu priču veoma emotivno, tako da je postepeno sabirao sve utiske.
“Meni ovaj film nikako nije za crvene tepihe. „Oluja” je jedna vrsta opela svim tim ljudima. Vrlo se čudno osećam, jer film nije kao za sve druge premijere, kada imate neku vrstu radosti. Ovo je kao kada ulazite u hram, izadjete iz njega, bez euforije“, prvi su utisci Maksića.
„Bukvalno bih posle poklona glumaca i autorske ekipe na kraju premijere samo zagrlio svoju porodicu, i poželeo da lagano krenem kući. Najradije bih da se setimo svih tih ljudi u filmu, sa njima bih seo i popričao. Vrlo mi je specifično i neobično osećanje nakon gledanja filma“, rekao je dramski umetnik, nosilac glavne uloge u ratnoj drami “Oluja”, nastaloj prema istraživanju i svedočenjima ljudi koji su proterani te 1995. godine.
Jovo Maksić je dakle u stvarnom životu zaista delio sudbinu svih proteranih Srba iz Hrvatske, te samim tim sigurno je bilo teško i gotovo nemoguće da se ovoj roli pristupi kao da igra bilo koji fiktivan lik iz svog većeg opusa.
„Igram lik Ilije, i ne tumačim sebe iz tog perioda, to je sigurno, ali ipak u svakom mom junaku negde ugradim samog sebe. Moram pronaći u svakoj novoj ulozi sve te pojedinosti vezane za svoj karakter. Zato je apsolutno nemoguće distancirati se, ne možete to uraditi, vrlo je sve to čudno, nema tačne definicije“, smatra Maksić i dodaje kako najviše voli kada se u kadru “desi” život, ono što se isplanira, može da se izrežira, a ponekad se dogodi i nešto spontano, što mu je najdragocenije.
„Tu sam se možda malo distancirao od sebe, jer sam se udaljio od nečega što smo na snimanju programirali kako ćemo da uradimo. Samo tako mogu reći, jer ovako je veoma teško da se distanciram od bilo čega u ovako teškom filmu”, jasan je glavni glumac.
Maksić je godinama već jedan od najtraženijih glumaca u TV serijama i filmovima, gde dobija i velike, glavne uloge (film “Isceljenje”, serija “Kosti”), i epizodne role u raznim žanrovima serijala (“Tajna vinove loze” “Tajkun”, “Pogrešan čovjek”, “Jedini izlaz”, „Grupa”, “Švindleri”, “Crna svadba”, “Lihvar”, “Advokado”, “Klan”, “Drim tim”).
Ipak, sada je velika odgovornost na njemu, jer tumači glavnu ulogu u filmu i seriji “Oluja”, tako teške, potresne, tragične tematike.
„Hvala ljudima koji su verovali u mene. Dao sam sve od sebe i nadam se da sam ispunio njihova očekivanja, da sam doprineo kvalitetu filma i buduće serije, mada o tome će da sudi neko drugi. Sve što sam imao da kažem, rekao sam ispred kamere, u filmu”, skromno priča Maksić.
U filmu “Oluja”, osim Jove Maksića, igraju još – Zlatan Vidović (“serija “Pevačica”, filmovi “Lihvar”, “Dara iz Jasenovca”), Marko Baćović, Novak Bilbija, Ljubiša Milišić, Marija Pikić, Jelena Čović, Milica Stanković, Ivan Vujić, Jakov Jevtović, i na žalost nedavno preminuli Davor Janjić (1969-2022).
Maksić je sa knedlom u grlu govorio o Janjiću u susretu sa medijima nakon emitovanja filma “Oluja” i sa suzama u očima istakao koliko mu je nepodnošljivo teško da nas je napustio tako talentovan i sjajan glumac, koji je ostvario značajnu ulogu u ovom projektu.
Glumac je tada jedva dolazio do reči od tuge za kolegom Davorom Janjićem (“Ovo malo duše”, “Život sa stricem”, “Autsajder”, “Nataša”, “Život je čudo”), rodom iz Tuzle, koji je iznenada preminuo 28. novembra 2022. u Beogradu, sa svega 53 godine, a živeo je i radio u Sloveniji.
“Oluja” je povratak Janjića u srpsku kinematografiju, kao i projekat “Liberta – rađanje grada” Žanka Tomića i Gvozdena Đurića, koji će ove godine biti prikazan kao film i TV serija.
Drama “Oluja” je prvi domaći film koji govori o zastrašujućem progonu Srba iz Hrvatske, a ta operacija “Oluja” je trajala od 4. avgusta rano ujutru, u zoru, do 7. avgusta uveče, te 1995. godine.
Bio je to jeziv progon, egzodus 250.000 Srba iz svojih domova, proterani u vihoru rata.
Autori se sve više okreću istoriji, kao što su neka ostvarenja u kojima je nedavno igrao upravo Jovo Maksić – “Dara iz Jasenovca” Predraga Gage Antonijevića (sada i kao mini serijja) ili “Trag divljači” Nenada Pavlovića, „Nečista krv” Milutina Petrovića, kao i razna druga dela (“Vera” Nedeljka Kovačića, “Bilo jednom u Srbiji” Petra Ristovskog).
Na taj način izgleda da domaći filmski autori danas pronalaze zanimljivije teme u prošlosti, odnosno istoriji, nego u sadašnjosti, u savremenim pričama, o čemu Maksić ima mišljenje.
“Čini mi se da smo se zaista malo dotakli neke svoje istorije u filmovima i serijama. Ima se utisak kao da se sramimo toga i onda neki misle je bolje da zaboravimo. Ljudi treba da shvate da ovakav film kao što je “Oluja” nije poziv na linč ili na osvetu, već jedan poziv da se ne desi nikad više ovako nešto. Ne daj Bože da nam se ponovi, ni najcrnjem neprijatelju to ne želimo“, rekao je glumac koji je siguran da će i kod nas publika različito reagovati i možda reći da ih poštedimo te teme, i onda će se takav stav ponavljati unedogled.
Maksić je i deo velike ekipe glumaca istorijskog ratnog spektakla “Heroji Halijarda” Radoša Bajića, koji će biti prikazan tokom 2023. i kao mini serija “Vazdušni most”.
„Nemam ništa protiv da sve tri strane koje su bile u ovom začaranom krugu zla, predstave neku ovakvu svoju priču, svako od njih je sigurno ima. Neka je ispričaju, jer zločin je zločin, a o žrtvama niko ništa ne priča. Samo se govori o zločinima. Mi smo i želeli da napravimo film koji ćemo posvetiti tim žrtvama. Tu može da se prepozna svako ko ima barem malo neke tragične svesti, da neke stvari sagleda, da ne posmatra uskim očima i pogledom. Mislim da će pronaći sebe, neka skine obeležja ili bilo šta i verujem da može da pronadje sve to isto i kod sebe na svojoj strani“, zaključio je za Tanjug – Music Pocket glumac Jovo Maksić.
Reditelj Miloš Radunović, uoči premijere 17. januara: “Oluja” je anti-ratni film
ili: Mnogo mi je žao što Davor Janjić nije video film “Oluja”
Premijeru filma “Oluja” scenariste i reditelja Miloša Radunovića, o tragičnom progonu Srba iz Hrvatske najavila je u Beogradu glumačka i autorska ekipa tog ostvarenja, a režiser je izjavio za Tanjug – Music Pocket da mu je neizmerno žao što nas je napustio glumac Davor Janjić, koji nije stigao da vidi ovaj film u kome igra važnu ulogu.
Susret sa medijima održao se uoči specijalne projekcije filma u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade u Beogradu na vodi.
Autor Radunović specijalno za agenciju Tanjug / Music Pocket kaže da je veoma zadovoljan svojim prvim dugometražnim igranim ostvarenjem od puna dva i po sata, da je realizovan onako kako je želeo, i da je siguran da svi u ekipi imaju identična očekivanja od “Oluje”.
“Film je veoma čvrsto postavljen sa svake strane. Eto kada smo letos pustili trejler za film, bilo je barem pet dana neprekidnog prepucavanja putem medija na ovu temu. Sve mogu da očekujem, spreman sam na to, ali meni je samo žao što ljudi kreću da tako javno komentarišu film koji još uvek nisu ni gledali. Izašlo je toliko napisa u hrvatskim novinama, gotovo sve najgore, a da niko nije odgledao nijednu scenu filma “Oluja”. To jednostavno ne razumem”, izjavio je Tanjugu reditelj i scenarista “Oluje”.
Radunović kaže da bi voleo da publika prvo pogleda film, i onda je on otvoren za bilo koju kritiku, analizu, tumačenje projekta, a možda su u pitanju i predrasude tih ljudi iz regiona.
“Upravo to i jeste problem, jer ako nešto ljudi gledaju u startu sa predrasudama, onda ništa i ne može da im se svidi. Stvarno smo se trudili da napravimo anti-ratni film. Ako je nekome do rata posle ovakvog filma kada ga odgleda, onda stvarno nemam reči. Takvoj osobi jednostavno ne znam šta bih rekao”, siguran je režiser, kome je “Oluja” debitantski projekat na polju dugometražnog igranog filma.
Ratna drama nastala je prema ideji „Omega“ produkcije iz Beograda, koja je projekat realizovala i saradnji sa kompanijom Telekom Srbija.
U fimu “Oluja” igraju – Jovo Maksić, Zlatan Vidović, Marko Baćović, Novak Bilbija, Ljubiša Milišić, Davor Janjić, Marija Pikić, Jelena Čović, Milica Stanković, Ivan Vujić, Jakov Jevtović i drugi.
Ovo je prvi domaći film koji govori o progonu Srba iz Hrvatske te 1995. godine, potresna priča o egzodusu 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta.
Većina autora za svoj prvi igrani film odabiraju neke laganije teme, dok je Radunović ipak išao drugim putem, te kao scenarista i reditelj potpisuje tako veliku, snažnu, angažovanu, potresnu, tragičnu priču.
“Ovako to posmatram: na velikim temama se snimaju veliki filmovi. Iskreno, nisam “Oluju” ni posmatrao kao debitantski projekat, jer se od svoje 18. godine bavim filmom i televizijom na mnogim pozicijama, od klapera do pomoćnika režije. Sve važno na filmu sam radio. Zato nisam ni imao osećaj da mi je prvi film, jer sam realizovao više od 50 filmova i TV serija na raznim pozicijama”, opisao je reditelj ukratko svoj put u karijeri.
Po trejleru ovog filma još na leto 2022, utisak je bio da će ova istinita potresna priča biti nešto posebno u domaćoj kinematografiji.
Skoro dva minuta trejlera sa sekvencama iz filma tada, i sada nakon projekcije za novinere, kao i brojnim scenama koje autentično opisuju situacije sa kojima se suočavao narod u leto, od 4. do 8. avgusta 1995. godine u Republici Srpskoj Krajini, govore da se očekuje velika gledanost i polemike.
Kompletan autor je upravo Miloš Radunović, jer je režiser i scenarista, i to ne samo filma, već i buduće TV serije koja će imati 12 jednočasovnih epizoda.
“Nije mi bilo teško da budem i pisac i reditelj, osim što je samo istraživanje potrajalo, kao i svaki put što tako bude kada se radi film prema istinitom dogadjaju. Slušali smo tako ljude koji su pričali svoju muku kroz koju su prošli, i to ne pada čoveku lako. Nikako vam ne može biti svejedno kada čujete sve te sudbine, ono ljudsko što dolazi od svih njih”, iskren je Radunović.
On je istakao da iako se misli danas da je komplikovano snimati, kako ih zovu – “hibridne” projekte, odnosno film i TV seriju, njima to nije bilo toliko zahtevno, jer su odmah unapred detaljno razradili dramaturški plan šta od materijala ide u film, a šta će otići u seriju, čije se emitovanje planira na proleće 2023.
U tom kontekstu, reditelj smatra da je izgleda sudbina danas projekata na tržištu Srbije da se većina tako realizuje, što krene kao film, obavezno se uradi i kao serija.
Na isti način će biti radjen i njegov naredni projekat – film i serija o Džeju Ramadanovskom (1964-2020), koji nas je napustio od posledica korona virusa.
Snimanje bi po planu trebalo da krene u februaru, a uz Radunovića, kao reditelj je angažovan i Nemanja Ćeranić (film “Lihvar”).
Na žalost, napustio nas je nedavno zauvek i glumac Davor Janjić, koji igra važnu ulogu u “Oluji”, i to je njegov povratak u srpski film nakon duže pauze.
“Tragedija… velika tragedija. Kada su mi javili, nisam mogao da verujem, iskreno. Zaista strašno. Veoma sam tužan. Žao mi je što nije video film “Oluja”, nije se desila prilika. Veliki gubitak. Stalno mi je govorio kako će ovo sigurno da bude veliki film, kada smo ga završili”, zaključio je reditelj Miloš Radunović za agenciju Tanjug i portal Music Pocket.
Autor filma je dalje u susretu sa medijima govorio da je imao veoma obimna istraživanja, intervjue sa autentičnim ljudima koji su posvedočili o samom pogromu 1995. godine, što je dugo trajalo.
On je otkrio da je prva “ruka” (verzija) filma imala čak 5 sati, a sada je film montiran na dva i po sata.
Režiser je izjavio da su u filmu imali portrete četiri porodice, a da svaka od njih zaslužuje da dobije poseban film na velikom ili malom ekranu.
“Potrebno je da oprostimo, a ne da zaboravimo. Mislim da mi upravo radimo stalno obrnuto – zaboravljamo, ali ne opraštamo”, naglasio je Radunović.
Glavni glumac u filmu Jovo Maksić ocenio je da je zaista velika odgovornost igrati u ovom filmu, posebno prema tim ljudima, da se nikad ne dogodi nikome ništa ovako strašno i tragično.
“Ovo je zlo vreme, rat je jedno veliko zlo, i običan čovek tu najviše strada. Političari se nadju, popričaju uz kafu i kao sve jje u redu. A ljudi onoliko ginu na frontovima. Eto u svetu su stalno ratovi. Ovaj film je na neki način opelo tim običnim ljudima, tom narodu”, izjavio je Maksić, koji je odrastao upravo u Kninu gde je živeo sve do progona Srba iz Hrvatske.
Autentičnost priča glavnih junaka i golgotu kroz koju je na stotine hiljada ljudi prolazilo u izbegličkim kolonama spašavajući svoje živote, prikazali su i svi ostali glumci.
Dramski umetnik Maksić je naglasio da film doživljava lično i subjektivno, i da ne želi da se nikada ponovi ovakva strahota, a da se poistovetio sa likom kojeg igra, iako on nema veze sa njegovom ličnom sudbinom.
“Bavim se onim što volim, snimam dosta, volim glumu. Naša ekipa je bila takva da smo se svi srodili, združili se, zbližili, trajalo nam je godinu i po dana snimanje. Bila je to prava oluja, krvarili smo za ovaj film, posvetili se. Rezultat ćete videti ne samo na filmu, već i u seriji, sa 12 sati materijala. Divim se reditelju kako je uspeo da stvori i film i seriju, danas je to za mene gotovo nemoguća misija”, zaključio je glumac Jovo Maksić.
Održana premijera potresnog domaćeg filma “Oluja” 17. januara u Beogradu
Premijera novog domaćeg filma “Oluja” prema scenariju i režiji Miloša Radunovića održana je 17. januara u velikoj sali Mts dvorane u Beogradu pred visokim zvaničnicima naše zemlje.
U nedavnom intervjuu za Tanjug – Music Pockert, glavni glumac te brutalne, teške, emotivne i potresne ratne drame Jovo Maksić je ocenio da ostvarenje “Oluja” sigurno nije za crvene tepihe i glamurozne prijeme.
I bio je potpuno u pravu, sudeći po jednom zastrašujućem muku koji je nastao na kraju projekcije filma u rasprodatoj sali bivsseg Doma sindikata.
Drama “Oluja” je prvi domaći film koji govori o užasnom progonu Srba iz Hrvatske, a ta fatalna vojna operacija “Oluja” je trajala od 4. do 7. avgusta te 1995. godine.
Upravo ti dramatični i tragični dani po glavne i sporedne junake čine okosnicu ove višeslojne, bogato zamišljene priče koja se račva u nekoliko dramaturških rukavaca i ljudskih sudbina zasnovanim na autentičnim, istinitim dogadjajima.
Bio je to jeziv progon, egzodus 250.000 Srba iz svojih domova, proterani u vihoru rata, sa velikim stradanjem bez milosti, bez granica, bez kraja, totalni mrak, zlo, pakao.
U filmu “Oluja”, osim Jove Maksića, igraju još veoma upečatljivi Zlatan Vidović (poznat iz TV serije “Pevačica”, kao i filmova “Lihvar”, “Dara iz Jasenovca”), Marko Baćović, Novak Bilbija, Ljubiša Milišić, Marija Pikić, Jelena Čović, Milica Stanković, Ivan Vujić, Jakov Jevtović, i nedavno preminuli Davor Janjić (1969-2022).
Upravo je Janjić posthumno dobio najveći aplauz u sali nakon završene premijere, a ponekim glumcima je to izazvalo suze i duboko ih dirnulo.
Republika Srpska Krajina bila je kratkotrajna država, međunarodno nepriznata, nastala kao odgovor na postupke hrvatskih vlasti, koje su vodile politiku secesije od Jugoslavije, kao i velika želja Srba u Hrvatskoj da ostanu u Jugoslaviji.
Tako je Srpska Krajina postojala samo nepune četiri godine, između 1991. i 1995. godine i osnovana je na teritoriji Republike Hrvatske u sastavu SFRJ – Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Glavni grad je bio Knin, a veći gradovi još – Vukovar i Petrinja.
Većinu teritorije Srpska Krajina je izgubila tokom hrvatskih vojnih operacija “Bljesak” i “Oluja”.
Scenario koji potpisuje reditelj Miloš Radunović opisuje te tragične avgustovske dane 1995. tokom snažne vojne operacije “Oluja” koja je surovo proterala srpsko stanovništvo.
Bez želje i namere da upire prstom, poziva na linč, osvetu ili slično, režiser u svom debitantskom ostvarenju je progovorio kroz likove žrtava i mučenika, i svih onih koji su hrabro dali svoj život u tom besmislenom ratu.
Film pruža portret četiri porodice i njihovih očeva – muževa, koji kao prave patriote žele da odbrane svoje ognjište od agresora, i trude se da to učine što uspešnije.
Ipak, kada jedan plan krene po zlu, jer su srpski vojnici brojčano nadjačani, nastaje kovitlac i uragan serije tragedija, koje se ne zaustavljaju, pri čemu nastaje dinamična lavina duža od puna dva i po sata filma (160 minuta).
U centru dramaturške priče je junak ili anti-junak Ilija sa svojim saborcima, kome su žena i sin sve na svetu, i po svaku cenu želi da ih spasi, te da i on ne strada na frontu.
Drugi dramski pravac portrtetiše lokalnog ratnog profitera (izvanredna uloga Davora Janjića, na žalost i poslednja) koji se brine o malenoj ćerki i očekuje dolazak starije ćerke u to grotlo rata.
Treća situacija u prvi plan izbacuje jednog (pomahnitalog) osvetnika, veoma odlučnog u nameri da pronadje ubice svog brata blizanca sveštenika, likvidira ih i otkrije izgubljena tela dvoje njemu najbliskijih ljudi, i u tom krvavom pohodu.
Naravno, te priče se lako povezuju u celinu, mada se celo poglavlje sa osvetnikom pomalo ne uklapa, odnosno deluje kao da je to poseban fragment “ispao” iz nekog sasvim drugog filma, a nije “Oluja”.
Možda je osvetnički krvavi pir i najefektniji u “Oluji” jer kroz jedan mikrokosmom vešto stvara makrokosmos, i tom nasilju nema kraja, što će se ispostaviti i u finalu te ratne epizode.
U početku filma, u prvim napadima i odbrani, autor Radunović je zamislio da neprijatelji budu nevidljivi, da publika nema uvid u njihov identitet, ali kasnije se odlučuje za drugačiju strategiju: otkriva im lica, pruža na uvid nepatvoreno i sadističko zlo, gde se očekuje katarza, pročišćenje, zadovoljenje pravde.
Istina, ruku na srce, film nije za svakoga, za one sa slabijim srcem, da ne gledaju koliko likovi upadaju u bezizlazne situacije, beznadežne ponore, i kao da ste se i vi našli u tom košmaru, jer je previše naturalno, kao da se gleda kroz virtualnu stvarnost ili sa naočarima 3D.
Koncept nevidljivog neprijatelja u ratnom okruženju nedavno je umešno koristio scenarista i režiser Dušan Milić sa ostvarenjem “Mrak” (2022) o mučnom stanju i situaciji Srba na Kosovu koji trpe pakao od Albanaca, ili jedno od najboljih anti-ratnih dela domaće kinematografije “Lepa sela, lepo gore” (1996) Srđana Dragojevića.
Naravno, sasvim očekivano, “Oluja” prikazuje koliko je rat nepodnošljivo zlo, pravi pakao bez vidnog kraja, i sadrži nekoliko naturalnih scena stradanja i užasne patnje, koje možda publika želi da zaboravi da je ikada videla na velikom platnu, naročito kada se smrt približava onim najmladjima.
Ceo film na svojim tankim plećima i ledjima nosi Jovo Maksić, i sam je delio sudbinu Krajišnika tokom operacije “Oluja” te 1995. godine, tako da je glumio srcem, dušom, emocijama, posvećen u potpunosti, kao metod gluma gde se dramski umetnik poistovećuje sa likom kojeg igra.
Konačno je Maksić nakon ogromnog broja epizodnih uloga u filmovima i serijama, dobio šansu da igra vodećeg lika koji vuče čitavu radnju u grotlu pakla i napetosti što dovodi do usijanja.
Uz njega sigurno da dominira talentovani i traženi glumac Zlatan Vidović kao osvetnik sa planom koji lišava živote okrutnih neprijatelja, pri čemu i sam postaje kao oni – ranjena zver, i efektno dočarava svu muku svog napaćenog junaka.
Glumac Ljubiša Milišić je neobično otkrovenje, jer je dobio veliki prostor na ovom projektu, mada nije nepoznat široj javnosti (serije “Kalkanski krugovi”, “Kljun”). On je svedenim sredstvima uspevao da vrhunski približi nezamislivu tragediju koja čeka ovog anti-heroja.
Ipak, i pored navedena tri snažna glumačka ostvarenja, definitivno je povratak Davora Janjića kao tragičnog profitera koji se iskupljuje i iznenada postaje junak nad junacima, nešto najbolje u filmu.
Jasno je koliko nam je nedostajao svih ovih godina ili decenija (od filma Emira Kusturice – “Život je čudo” 2004.), jer je u medjuvremenu i u fizičkoj transformaciji dobio novu i moćnu zrelost, a u svom opusu je ostavio izvanredne uloge (“Austajder”, “Ovo malo duše”, “Nataša”, “Život sa stricem”, “Duhovi Sarajeva”, “(A)Torzija”, “Čaruga”, “Mlečni put”).
Najveća je tuga gledati Davora Janjića u tako važnoj i briljantnoj izvedbi, a jedini on od glumaca nije dočekao ovaj film, te tako život piše romane i drame, za njega – prava nepodnošljiva tragedija.
Kao i u slučaju neuspešnog filma “Dara iz Jasenovca” koji nikada nije ni prikazivan u bioskopima ili festivalima, osim emitovan na televiziji (RTS), ostaje da se vidi da li će “Oluja” trpeti velike kritike iz regiona, i da li će se time zaoštriti već inače osetljivi odnosi na diplomatsko-političkom planu.
Osim filma, u produkciji kompanije “Telekom Srbija” i “Omega production”, planirana je i TV serija „Oluja” iz 12 epizoda.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
