„Osećam naklonost publike. Ali, i to je dvosekli mač – nekada ne valja ni kad te ljudi mnogo vole. I to je velika obaveza i odgovornost. Greške koje sam pravio u životu nisu bile sudbonosne, pa u svoje uspehe ubrajam i kritične situacije koje sam uspeo da prevaziđem. A moja najveća ambicija uvek je bila da se ne izbrukam ni kao glumac ni kao čovek“, govorio je Dragan Gaga Nikolić.
Najvoljeniji glumac ovog prostora koji je otišao u legendu i ostao nezaboravan, rođen je u Beogradu pre osamdeset godina (1943 – 2016), a ovaj važan datum za ovdašnju kinematografiju i glumište Jugoslovenska kinoteka obeležava retrospektivom osam njegovih filmova.
Od 13. do 16. novembra u Muzeju kinoteke (Kosovska ulica), na opus glumačkog velikana podsetiće ostvarenja u kojima je ostvario antologijske uloge, a svake večeri prikazivaće se dva filma, u 17.30h i u 20h.
Zlatnu arenu za najboljeg glumca osvojio je za tumačenja lika Vlah Alije u epskom filmu „Banović Strahinja“ (1981) Vatroslava Mimice, a tokom crnog talasa ostvario je glavnu ulogu i u filmu „Mlad i zdrav kao ruža“ (1971) Jovana Jovanovića. Njegovog buntovnika Stevana tada nije videlo mnogo ljudi, jer je ovaj film dugo bio zabranjen.
Široku popularnost koju je stekao ulogom Prleta u TV seriji „Otpisani“, nastavio je kultnim filmom „Nacionalna klasa“ (1979) Gorana Markovića, a za ulogu Flojda dobio je nagradu „Car Konstantin“ na glumačkom festivalu u Nišu.
Program otvaraju „Život je lep“ (1985) Bore Draškovića i „Sezona mira u Parizu“ (1981) Predraga Golubovića, a kako podseća Kinoteka, već prva glavna uloga Džimija Barke u čuvenom filmu „Kad budem mrtav i beo“ (1967) Živojina Pavlovića, donela je Gagi Nikoliću Specijalnu nagradu na festivalu u Puli.