O tradicionalnom koncertu 22. decembra na Kolarcu, novim mogućnostima za popularnost klasike, o svojim takodje popularnim kolegama, o Gvarnerijusu i prelasku na budžet Grada Beograda
BEOGRAD, 20. decembra – Čuveni srpski violinista – Jovan Kolundžija uz ansambl Gudača Svetog Đorđa održaće koncert 22. decembra u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, i tim povodom je imao druženje sa medijima u Ustanovi kulture Gvarnerijus – Centru lepih umetnosti, čiji je bio osnivač.
Umetnik i virtuoz violine podsetio za agenciju Tanjug i online portal Music Pocket da održava tradicionalne koncerte u decembru poslednjih 15 godina, da ti datumi variraju, te nekad bude početkom meseca, sredinom ili pred sam ulazak u novu, a pri ispraćaju stare godine.
„Lično nisam gledao svoje koncerte kao novogodišnje, mada budući da oni stvarno jesu uoči Nove godine, tako padaju, veoma blizu praznika, onda se trudim da i sam program prilagodim tome. Oseća se u to vreme praznična atmosfera i među publikom“, primetio je maestro Kolundžija, i dodao da nije potrebno opterećivati auditorijum nekom vrstom hermetične, nekomunikativne muzike i takvog repertoara.
ŠTO VIŠE EMOCIJA I ROMANTIKE NA KONCERTU
„Svi zajedno ćemo se opustiti uz program koji spremam, biće tu pre svega romantičnih dela, ili set stare sonate, tu mislim na stare majstore kakav je Žan-Mari Lekler, sve ostalo je čista romantika. Što više emocija, što lepši zvuk instrumenta, i lepša harmonija. Osim Leklera, tu je i Kami Sen-Sans za kraj koncerta“, najavio je violinista deo programa, odnosno kompozitore.
Repertoar uključuje i neprolazne vrednosti koje su stvorili Petar Iljič Čajkovski, Dmitrij Šostakovič, Antonio Vivaldi, Edvard Grig, Karlos Gardel, Fric Krajsler.
Kolundžija je naglasio da će na koncertu 22. decembra (20.00h) u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine nastupiti sa orkestrom Gudači Sv. Đorđa, koji ove godine obeležava značajan jubilej – 30 godina od osnivanja.
U razgovor za Tanjug / Music Pocket se uključio i Ljubomir Milanović, violista orkestra Gudači Sv. Đorđa, koji je istakao da će dirigent na koncertu biti Srboljub Srba Dinić, sa veoma zapaženim karijerom u međunarodnim okvirima, koji živi u Nemačkoj.
Ipak, Dinić je dosta često prisutan u poslednje vreme na koncertima u Beogradu, tako je 8. decembra imao nastup sa Simfonijskim orkestrom RTS takodje na Kolarcu, i bilo je to veče posvećeno stvaralaštvu Dmitrija Šostakoviča, ruskog kompozitora koji je odabran i za repertoar 22. decembra.
PRVI PUT NASTUPAM SA DIRIGENTOM SRBOLJUBOM DINIĆEM
„Zanimljivo je da će se prvi put na ovom koncertu sresti Jovan Kolundžija i Srba Dinić. Nikad ranije nisu sarađivali zajedno, što jeste neobično, ljudi smatraju da se umetnici klasične muzike sreću i znaju, rade zajedno. Dinić je odavno u profesiji, ali živi van Srbije, i ovde su ljudi više čuli za njega tek od 2015. godine“, rekao je Tanjugu / Music Pocket-u violista Ljubomir Milanović ispred Gudača Svetog Đorđa.
Virtuoz Kolundžija je podvukao da je sve najlepše čuo o Diniću ne samo kao sjajnom dirigentu, već kao čoveku, što je veoma važno.
Violinista je naglasio da je Dinić nedavno postao i umetnički direktor ansambla Gudači Svetog Đorđa, istovremeno im je i šef dirigent, dok je u svoju profesionalnu biografiju upisao i iskustvo kao stalni – glavni gostujući dirigent Simfonijskog orkestra RTS-a.
„Samo pozitivne komentare slušam o njemu, nisam gledao, ali sam čuo da je bio odličan koncert na Kolarcu posvećen Šostakoviču. Jeste neverovatno, ali nismo se ranije videli, sad ćemo se upoznati prvi put. Biće on sada više u Srbiji, što je dobro, mada je već izgradio karijeru u Nemačkoj. Jako me raduje da ću na sceni biti da nekim ko već ima međunarodnu karijeru, pravo je čudo da se nismo ranije sreli, ali nikada nije kasno, a ovaj koncert je zaista lep povod“, ocenio je violinista – maestro.
Kolundžija je podsetio da su Gudači Svetog Đorđa osnovani sa namerom da sviraju pretežno ili isključivo domaća dela kulturne baštine.
KADA ĆE PUBLIKA SA SVOJIH 25 GODINA BITI ROMANTIČNA, AKO NE SADA?
„Međutim, kada sam se uverio u kvalitet njihovog sastava i uvideo kako vešto sviraju, onda sam predložio da učestvuju u jednoj seriji mojih koncerata četiri dana zaredom na Kolarcu. Želeo sam da njima sve to da započnem, tako da smo imali deset violinskih koncerata – Mocart, Bah i Vivaldi. Cilj mi je bio da oni budu jedan kamerni orkestar koji zahvaljujući svojim velikim kvalitetima, može da svira sve. Oni su to odmah prihvatili, jer veoma je inspirativna savremena muzika“, istakao je umetnik Kolundžija, koji smatra da je takva muzika veoma privlačna za mlade ljude što vole virtuozitet i romantiku.
„Ta publika je u mladim godinama kada treba da se oseća romantično. Oni imaju oko 25 godina, kada ćete biti romantični u životu, ako ne tada?“, pita se proslavljeni violinista.
U susretu sa Tanjugom predstavljeni su i programi Gvarnerijusa za narednu godinu i muzičar je istakao veliko zadovoljstvo zbog prelaska ove ustanove iz privatnog u vlasništvo Grada Beograda, tako da sa budžetom koji imaju na raspolaganju, sada mogu da planiraju i znatno ozbiljnije programe koji podrazumevaju gostovanja inostranih umetnika, kakav je ruski violinista Jurij Revič, nedavno bio peti put u Beogradu, na Kolarcu, a biće i u sledećoj godini.
„Veoma me raduje koncert pred nama, drago mi je da sam baš ja pokrenuo tu saradnju sa Gudačima Svetog Đorđa da sviraju sve što zaista vredi iz literature, da imaju takav novi odnos prema programima ispred sebe. Tako da je ovaj koncert pravi povod koji obeležava našu uspešnu saradnju i njihovih 30 godina karijere i stvaralaštva“, optimistično je najavio Kolundžija.
Violinista Jovan Kolundžija je rođen u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa.
Svira violinu od šeste godine, a studije započinje u muzičkoj školi, potom u muzičkoj gimnaziji u Beogradu.
Proslavio je jubilej – 40 godina uspešnih nastupa 2007. godine koncertom u Kolarčevoj zadužbini.
Osnovao je 2001. Centar lepih umetnosti Guarnerius koji je prerastao u njegovu umetničku zadužbinu, gde usmerava mlade talente. Ovaj centar je, odlukom vlade Republike Srbije, 2013. godine dobio status Ustanove kulture od nacionalnog značaja.
Ustanova kulture “Gvarnerijus” predstavila kompletan program za 2023. godinu
Direkcija ustanove kulture “Gvarnerijus” na čelu sa violinistoim Jovanom Kolundžijom i njegovom suprugom Miljanom koja je i direktor ovog Centra lepih umetnosti, otkrila je agenciji Tanjug / portalu Music Pocket kompletan program svojih aktivnosti tokom 2023. godine.
Projekti će biti podeljeni u šest celina – poglavlja i biće dobrim delom posvećeni i gostovanju inostranih muzičkih umetnika u Beogradu, što je omogućeno, kako je rečeno iz ove kuće, zahvaljujući povećanom budžetu, od kako je ustanova iz privatnog vlasništva prešla u ruke Skupštine grada Beograda.
Tako će biti realizovan nastavak ciklusa “Autorske večeri” koji je pokrenut ove godine sa velikim interesovanjem publike, i nastupiće – kompozitorke Katarina Miljković (SAD/Srbija) i Jasna Veličković (Holandija/Srbija), pijanista i kompozitor Alfonso Peduto (SAD/Italija) i čelista i kompozitor Piter Gregson, rečeno je Tanjugu – Music Pocketu.
Sledeći je ciklus koncerata “Jovan Kolundžija predstavlja”, gde će se od naredne godine predstaviti mladi talenti: Evgenija Jeremić – sopran i Vladimir Gligorić na klaviru u tandemu, pijanistkinja Mariana Humecka (Ukrajina), Anđela Dinić (klavir), Nemanja Stanković (čelo) i Nikola Avramović (klavir) u paru.
Naravno, i serijal koncerata “U susret beogradskim opštinama” Jovana Kolundžije će se nastaviti tokom 2023. Kako je naveo Kolundžija, još uvek nisu precizirane lokacije narednih koncerata po Beogradu, ali rade na tome o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.
Značajno povećani iznosi za programe iz gradskog budžeta donose i gostovanja muzičara iz inostranstva, te su tako dogovoreni dolasci nekoliko imena: pijanista Erato Alakiozidou iz Grčke, violinistkinja Olivera Rialas i klavir umetnica Anita Tomašević sa Kipra koje će izvesti program naziva “Povratak Bahu”, posvećen naravno nemačkom kompozitoru Johanu Sebastijanu Bahu (1685-1750).
Takodje, u planu su i dva koncerta manjeg i većeg sastava iz Kanade – “Turning Point Ensemble”.
Prema veoma zanimljivom konceptu, oni će izvesti dela kanadskih kompozitora na prvom, i četiri kompozicije naših autora koji žive u Kanadi, na drugom koncertu.
Prema najavi na tim nastupima će gostovati 13 kanadskih muzičara – solista i ansambl koji su prethodno posetili Zagrebačko bijenale, a koncerti se realizuju u saradnji sa Kanadskom ambasadom u Beogradu.
Miljenik beogradske publike, ruski violinista Jurij Revič, koji je u novembru održao koncert na Kolarcu, ovog puta će organizovati ciklus koncerata umetnika koje će on odabrati i podržati.
U planu je da nam dođe barem petoro muzičara, a za sada su potvrdjeni – čelista Benedikt Klokner (Austrija) i Danae Dorken na klaviru (Nemačka/Grčka).
Takodje, u Gvarnerius stiže i italijanski sopran Marijam Batisteli, rodom iz Etiopije, čiji je evidentan uspon u karijeri nastao kada je pevala pod dirigentskom palicom Zubina Mehte zajedno sa operskim divovima – Plasidom Domingom i Rudjerom Rajmondijem.
Za kraj sledi šesto poglavlje, a to je – 12. sezona ciklusa koncerata “FMU i Gvarnerijus nagradjuju” – nastupi najboljih studenata osnovnih, master i doktorskih studija Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu.
UGLAVNOM SE VODIM SVOJIM UKUSOM KADA PRAVIM REPERTOAR KONCERATA
Jovan Kolundžija svira na violini „Pjetro Gvarneri“ iz Venecije, iz 1754. godine.
Povremeno nastupa zajedno sa svojom sestrom, pijanistkinjom Nadom Kolundžijom.
Diskografiju mu čine izdanja “Ploče su u izdanju” (PGP-RTB), “Tartini, Suk (1981., sa Nadom Kolundžija), “Frank, Brams” (1983., sa Helmutom Dojčom), “J. S. Bah” (Jugoton, 1986), Violinski koncerti (sa simfonijskim orkestrom RTB, 1988), Jovan Kolundžija (Suzi, 1989), Jovan Kolundžija, Nada Kolundžija (Gvarnerijus, 2005).
Pored albuma klasične muzike, Jovan Kolundžija je sarađivao i na ranim pločama rok-grupa “Rani mraz” (1979) i “Plavi orkestar” (1986).
Umetnik Jovan Kolundžija je izjavio da danas nije dovoljno biti samo talentovan i virtuozan muzičar, već je potrebno mnogo više da bi se animirala publika.
Na programu koncerta će biti dela velikih kompozitora – Žan-Mari Lekler, Kami Sen-Sans Petar Iljič Čajkovski, Dmitrij Šostakovič, Antonio Vivaldi, Edvard Grig, Karlos Gardel, Fric Krajsler.
Publiku sigurno zanima kako jedan umetnik kao Jovan Kolundžija stvara repertoar za svoje koncerte, kako bira određene kompozitore i njihova konkretna dela koja će svirati.
Deluje da je to težak proces, jer je neophodno pogoditi lični ukus i naravno ukus većine – publike.
“Uglavnom se vodim sopstvenim ukusom, pratim svoj senzibilitet. Mnoga dela koja nisam svirao na svojim koncertima već sam toliko puta slušao, ima raznih radijskih snimaka, ili zapisa na internetu, postoje mogućnosti da se publika upozna sa tim kompozicijama. Sve tu to izuzetna ostvarenja koja su mi promakla, jednostavno se desi da se nisam sreo sa nekim delima u izvođenju”, kaže Kolundžija za Tanjug / Music Pocket, o svojim izborima kada je reč o repertoaru na svim koncertima.
On je naglasio da takodje nije čuo nijednog kolegu umetnika koji ta dela svira što su ga okupirala, i priznaje činjenicu – “za pet života ne mogu da stignem da sviram sve kompozicije koje bih voleo”.
Umetnik će nastupiti sa dirigentom Srboljubom Srbom Dinićem i orkestrom Gudači Svetog Đorđa, koji obeležavaju značajan jubilej – 30 godina od osnivanja.
Violinista podseća da je svirao sve Betovenove sonate u ciklusu na Kolarcu, skoro sve Mocartove violinske sonate sa četiri različita pijanista, kao i Bramsove sonate.
Po njemu, bilo je sve to uzbudljivo, mada je ocenio da mu nije sve podjednako uspešno pošlo za rukom u tim izvođenjima, ali je ostavio trag koji se vezuje za njega i izgradio mu je muzički identitet.
Jovan Kolundžija smatra da je u organizaciji života najteži poduhvat kada se upušta u zahtevne koncerte gde svira dela velikih kompozitora, jer tada umetnik mora znati sa kim saradjuje, ima probe, da bude siguran u partnere na sceni, a priznaje da to nije nimalo jednostavno.
FOTO: NEBOJŠA BABIĆ
SVE JE LAKŠE KADA IMAM SUPRUGU MILJANU DA USPEŠNO VODI “GVARNERIJUS”
Kolundžija je jedinstveno produktivan, jer je do sada u karijeri svirao preko 4000 koncerata u najprestižnijim koncertnim dvoranama sveta, nastupio je u više od 40 zemalja, imao mnoge turneje u Evropi, Americi, Kanadi, Aziji, Južnoj Americi.
Poznati su mu značajni ciklusi koncerata kao – “Deset veličanstvenih”, “Volite li Betovena”,“Bravisimo Maestro Mocart”, “U čast velikom Bramsu” i osvojene nagrade od Pariza, preko Londona, Zagreba, Beograda do Budimpešte.
Kolundžija je veoma vredan kako radi na više frontova, sa svojih 74 godina i dalje aktivno nastupa kao izvođač na koncertima, ali od 2001. je osnovao Centar lepih umetnosti Gvarnerijus koji vodi sa suprugom Miljanom i promoviše mlade muzičare.
Sa jedne strane je osnivač – menadžer, a sa druge je i dalje umetnik koji suvereno vlada scenom.
“Sve je to lako ako imate suprugu koja uspeva da sve to organizuje. To je prava istina. Miljana zaista sve to ume, ako neko može sve da postigne oko naših programa u Gvarnerijusu, to je samo ona. Veoma je vredna, voli svoj posao, i njen radni dan počinje u šest ujutru, a završava se oko ponoći, ili i nakon tog vremena”, objasnio je Kolundžija i izrazio iskreno zadovoljstvo što je Gvarnerijus od nedavno u rukama Grada Beograda, jer im je bilo teško da vode tu ustanovu kulture u svom, privatnom vlasništvu.
“Gvarnerijus više nije toliko finansijski opterećen kao što je bio, imaćemo veoma pristojan budžet za sledeću godinu, moći ćemo da se razmahnemo sa programima. Ostaje nam samo da navijamo da to sve tako ostane i opstane, da se realizuju razne moje ideje, u koje je uključena i moja sestra Nada Kolundžija. Tako je ovde oformljena jedna ekipa koja neće da saplete samu sebe”, siguran je violinista i dodaje da svi oni dobro znaju šta vredi od izbora umetnika do samih projekata.
PONEKAD SE NA KOLARCU PRODA SVEGA 50 DO 100 KARATA, OSTALO SE PODELI, TO VIDIM KAO PORAZ KLASIČNE MUZIKE DANAS
On naglašava da Gvarnerijus nije komercijalna kuća, i da je potrebno da se jedan tako noviji prostor u gradu, koji postoji dve decenije, mora reklamirati kao da se organizuje koncert na Kolarcu.
Ali, razlika je u tome što u Gvarnerijus staje nešto više od 100 ljudi, a u Kolarčevoj zadužbini 870.
“Ipak, kako sam čuo, ponekad se na Kolarcu proda svega 50 do 100 karata, ostalo se onda podeli, što je neverovatno. A mi se reklamiramo kod nas toliko da privučemo i tih 100 osoba da nam dodju. Za mene je to katastrofa, u tome svemu vidim poraz klasične muzike, u jednom trenutku, u ovoj fazi njenog trajanja. Tu mislim i na sve nas kao umetnike, izvođače, kao društvo i sredinu. Tako nešto ne bi smelo da se dogodi i dozvoli”, smatra Kolundžija razočarano i analizira stanje u društvu gde kaže da ne može najkvalitetnija i najinspirativnija muzika da bude pobedjena od strane neke savremene sumnjive muzike.
“To je dosta destruktivno. Mi živimo u vremenima gde je to dosta logična posledica svega. Iskreno se nadam da će i budžeti da se povećavaju, kada mogu da se otvaraju tolike nove fabrike. Sve ide u boljem smislu što se ekonomije tiče, trebalo bi da se više novca onda stavi na stranu i da se obezbede i povećaju sredstva za kulturu”, rekao je slavni maestro.
On je podsetio da je u Narodnoj skupštini, te da bi voleo da taj budžet bude veći, što bi svakako trebalo, ali otrkiva da on to ne odredjuje, već može samo da podseća putem medija i čini mu se da naša zemlja ima skoro najmanji budžet za kulturu od mnogih država u regionu i Evropi.
Supruga Miljana je direktor, osnivač je Beograd, a ne više Jovan Kolundžija, koji je originalno osnovao taj važan kulturni centar. Sestra Nada je takodje bila uključena u vođenje ustanove kada Jovan nije uspevao u potpunosti time da se posveti usled svojih turneja. Ona mu je veliki oslonac oko programa i izbora umetnika, naročito oko savremene muzike u koju se veoma razume.
Gvarnerijus je orijentisan na muziku pre svega, ali u drugoj sali bile su realizovane mnoge izložbe, kao galerijski prostor, ali po njegovoj proceni, prvo dalje mora da se sredjuje galerija da bi funkcionisala.
“Ako nam je svanulo, i država pomaže sada Gvarnerijus, onda mi ne moramo više da brinemo, i ja mogu da se vratim svom prethodnom životu – da nastupam na koncertima”, optimistično kaže umetnik.
SALE SU BILE PUNE NA KONCERTIMA “U SUSRET BEOGRADSKIM OPŠTINAMA”
Tako se Kolundžija nedavno sve više aktivirao i održao četiri uspešna koncerta u Centru za kulturu “Vlada Divljan”, Domu kulture Studentski grad na Novom Beogradu, Kulturnom centru Čukarica, Centru za kulturu Rakovica.
Bio je to ciklus “U susret beogradskim opštinama” koji će nastaviti i u novoj godini, još uvek biraju koje će opštine posetiti po prestonici.
“Sve je bilo puno svake večeri, publika je uživala, lepo je videti i taj mladi svet kako dolazi. U Centru za kulturu “Vlada Divljan” nikada nije održan koncert klasične muzike, ja sam eto bio prvi sada. Sala nije baš mnogo inspirativna za nastupanje, ali je akustika bila sasvim pristojna. Voleo bih da uvek to bude neka vrsta svečanosti kad uđete u neki prostor, i da vas osvoji vizualno. Ali taj prostor nije bio posebno zanimljiv u tom pogledu. Medjutim, taj Centar je vrlo upotrebljiv, jer u Beogradu skoro da ne postoji neki prostor sa dobrom akustikom i sa negde tolikim brojem sedišta kao tamo”, smatra Kolundžija i dodaje da bi ubuduće i tamo mogli da se održavaju koncerti na festivalu BEMUS, u čijem se Odboru nalazi kao član.
Maestro Kolundžija dobitnik je najznačajnijih domaćih priznanja – Oktobarska nagrada, Vukova nagrada, Zlatna lira, Gramata patrijarha Pavla, Zlatni beočug.
PREDAJA NIJE OPCIJA – U PETOJ GODINI SAM OSETIO DA JE VIOLINA MOJ ŽIVOT
Nakon 4000 koncerata, Kolundžija ne misli da prestane sa izvođačkim delatnostima, naprotiv.
“Pomislio sam pre desetak godina da mi je dosta, ali eto, čudno je kako se čovek reinkarnira. Odnosno, pitao sam se – otkud meni energija da nastavim dalje sa koncertima? Ipak, uvek razmišljam po sistemu – predaja nikad nije opcija. Mislim da čovek počinje da se suši ako ne izvlači ono zbog čega je rođen. Za sebe mislim da sam rođen za violinu. Ako sam to osetio već u petoj godini života, onda mora da je tako”, objasnio je muzički umetnik, i dalje kao večiti mladić spreman za nove izazove.
“Najvažnije je za ljude da ne promaše posao sa kojim će se družiti decenijama. Onda je to strašan poraz, ako radite nešto što ne razumete i ne inspiriše vas potpuno. Umetnost je najlepši posao na svetu u tom smislu. U nju ulazite, postepeno je istražujete, osećate se u tome prijatno, pod uslovom da to dobro radite. Naravno, uvek ima prepreka i prednosti u tome, pojavi se i neko “ali”, i zato je život zanimljiv, jer je nepredvidljiv, ne znate šta vas dalje čeka iza ugla”, ocenio je vredni Kolundžija.
Virtuoz klasike će i u novoj godini održavati cikluse koncerata “U susret beogradskim opštinama” i pokušati da mladima što više približi klasičnu muziku, što uveliko rade svetski, a naši violinisti Stefan Milenković i Nemanja Radulović.
Izgleda da ima nade da klasika prevagne u odnosu na savremene tokove raznih muzičkih pojava subkulture, a o tome Kolundžija ima poseban stav.
MNOGI MUZIČARI KLASIKE SU DANAS U SVOM SVETU
“Sve je to jako teško, jer prvo mora sve doći u ravnotežu, da se napravi jedan balans. Pre svega trebalo bi da svi imamo isti sistem mogućnosti u predstavljanju naše muzike. To znači da svi ti umetnici koji se bave klasičnom muzikom moraju imati šta da kažu, treba da se potrude da to i predstave”, analizirao je muzičar situaciju, osvrnuo se na medije, i rekao da bi oni koji vladaju medijskim nebom, morali da dozvole da se to sve čuje, realizuje, da i oni imaju neki interes.
“Ti vlasnici medija bi zapravo imali neki opšti interes, da oni to razumeju kao jednu vrstu potrebe, iako ih to ne interesuje. Dakle ovako da razmišlaju: imam televizijski program, odgovoran sam prema sredini u kojoj živim, jer moj kanal gleda na milione ljudi, a ne moraju samo ove razne petparačke priče svaku noć i dan”. Odgovornost nije samo zaraditi novac i kažete – evo, ja sam uspeo, snašao sam se. Vi ste medijski jaki i morate da se izborite da podržite i ono u čemu se lično ne snalazite, ali to je vaša obaveza kao čoveka koji ima odnos prema kulturi”, izričit je Kolundžija koji smatra da svaki umetnik mora da ima potrebu da se predstavi i bori za svoje mesto kao što se bori da svira što bolje, i to su dakle dva terena koje je potrebno savladati.
“Mnogi muzičari klasike su danas u svom svetu. I ja sam bio dugo u tom svetu i bilo mi je teško da se uključim u taj “normalan” svet koji život nalaže, a radi se o poslovnom aspektu. Sve to nije nimalo jednostavno za nas, i mnogi bi radije da sve to dodje samo od sebe, i da padne s neba. Dakle – ja sviram sjajno i to je dovoljno. Ali nažalost, to uopšte danas nije dovoljno”, sa ne mnogo optimizma je govorio Tanjugu / Music Pocketu – Kolundžija.
Prema njegovim rečima, muzički menadžer neće previše da se bavi poslom u Gvarnerijusu ili nekoj ustanovi kulture, jer ne može da zaradi dovoljno od tih umetnika, on mora da uzme svojih 15, 20 ili 30 posto, i više, sve je stvar dogovora.
TEŠKO JE MLADIMA DA U OVO VREME ŽIVE DOBA KOJE SAM JA ŽIVEO
“Lično to ne pozdravljam, ali ti odnosi postoje. Muzičar će da svira i za 10 posto, ako mu se čini da je to važno njemu lično, a menadžer može da uzme sve ostalo od zarade. Ne verujem da je to tako, ali evo zašto može da se to dešava: ako umetnik sam nema nijedan koncert, ne dobija priliku da ga publika vidi i sluša, a sa menadžerom jedino može da svira, onda se odrekne svega da bi se predstavio. Jako je važno nastupati javno, dovoljno intenzivno, da čovek oseti da ga to stalno tera da svira što bolje, da bude u formi, da menja programe na koncertima, i da sve ide uzlaznom linijom”, približio je situaciju Kolundžija, kako to izgleda na tržištu danas, gde nije u fokusu samo – umetnost.
“U ovom vremenu veoma je teško mladima da ostvare ili da žive u ono doba u kome sam ja živeo. To vreme je bilo mnogo lepo. Bio sam prvi umetnik koji je morao da svira isti program na Kolarcu i tri koncerta zaredom, jer je interes publike bio toliki, da nisu mogli da stanu u jedan nastup. Tako se dešavalo i sa Ivom Pogorelićem, jednostavno publika dolazi, kupuje karte, i začas se rasproda sve, i odmah se zakazuju novi koncerti, kada je Kolarac slobodan. Nas dvojica smo ovde sa tim počeli, da držimo više koncerata”, podsetio je violinista.
NEMANJA RADULOVIĆ IMA TU VRSTU PROVOKACIJE KOJA PRIJA PUBLICI
Tako on smatra da svi ti momci i devojke koji sviraju klasiku, zapravo nemaju publiku, nisu se za nju izborili, medijski nisu predstavljeni “možda se sami ne trude dovoljno, nemaju verovatno nijedan adut osim kvalitetnog sviranja, ali to je malo”.
“Za današnje vreme kada se traži još nešto osim talenta, oni moraju da smisle koji je to adut koji imaju uz svoj kvalitet. Može to biti – provokacija. Nemanja Radulović ima tu vrstu provokacije i to je ono što je privlačno publici. Sjajan je kao muzičar, svirač, i doneo je još jednu dimenziju koja ovde nije bila primećena, osim možda Najdžela Kenedija u manjoj meri, nikog nije eksploatisao. Jednostavno on to radi, ima tu energiju koja izlazi iz njega, rasplamsava se. Nemanja je onda našao put za dobro sviranje i mislim da publika više dolazi zbog njegovih nastupa, odnosno da vide kako će to da izgleda, pa onda iz razloga da čuju kako će to i da zvuči”, pohvalio je stariji kolega mlađeg na uspehu i receptu za isti.
“Znači, ima načina kako da mladi muzičari klasike postanu popularni, ali je veoma teško da ljudi iz sebe izvuku ono što publika hoće, a da to bude ipak spontano i prirodno, a ne isforsirano”, zaključio je Jovan Kolundžija za Tanjug & Music Pocket.
IVAN MAKRAGIĆ
TANJUG / Music Pocket
