IZVEŠTAJ: ROK DINOSAURUSI “URIAH HEEP” NAPRAVILI GRMLJAVINU U BEOGRADU 05.02.2019.

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Pevač Roni Romero (Rainbow) specijalno za Music Star Production o supergrupi Intelligent Music Project

Omiljeni muzičari su mi Fredi Merkjuri, Dejvid Kaverdejl, Riči BlekmorVeć smo pisali nedavno na stranicama našeg magazina o prvoj...

Nagrada “Shooting Stars” po 24. put u Berlinu 2021. godine

Deset najboljih glumaca kao podrška mladim talentima BERLIN – Promocija Evropskog filma (European Film Promotion - EFP) u svom 24. izdanju...

Metalika sprema novi album

Lars Ulrih je u razgovoru sa kantautorkom Fibi Bridžers za Rolling Stone magazin otkrio motive grupe, prenosi Headliner. "Već tri ili...

Izvor: Ivan Makragić – Music Pocket

Fotografije: Nemanja Đorđević

Punih pedeset godina uspešne karijere popularni britanski rok bend “URIAH HEEP” slavi na aktuelnoj turneji “Living the Dream”, što je i naziv njihovog poslednjeg albuma, ali i odlične pesme sa tog materijala, a nezaustavljivi rok veterani su na zapaženoj turneji stigli i u prestonicu Srbije, i održali izuzetan koncert za dugo pamćenje.


Uriah Heep su povodom 50 godina Gitarijade u Zaječaru imali koncert na ovom festivalu 2016, na stadionu, i tada je to bio jedan od apsolutnih događaja leta. Ipak, u intimnijem prostoru kakav je Sava centar više dolazi do izražaja sav vrhunski kvalitet jednog tako briljatno realizovanog koncerta, sve zahvaljujući uspešnoj koncertnoj agenciji Long Play.

Sa akademskih 15 minuta zakašnjenja, bez priče, bez pozdrava, večiti momci kao rok dinosaurusi izašli su na binu i raspalili pesmom “Grazed by Heaven” sa poslednjeg albuma. Ovaj neverovatan kvintet svira tako dinamično, energično, kao da im se žuri da za kratko vreme odsviraju što više pesama i hitova, vreme tako proleti da se i ne oseti kada stigne kraj pesme. Sjajan pevač Bernie Shaw, koji likom i ponašanjem pomalo podseća na legendarnog Roberta Planta, i koji je sredinom ’80-ih godina zamenio prvog  pevača grupe – David Byron-a, izvanredno postiže da mu glas eksplodira ali i da ga sačuva tokom impozantne set liste. Onda, nakon druge pesme “Return to Fantasy”, Bernie Shaw se latio mikrofona da se obrati publici:

“Dobro veče, nadam se da vam je lepo ovde. Večeras smo tu da se družimo malo sa vama, sa našim novim albumom, i to čak 25. po redu, samo da se zna (hvalio se Bernie veoma simpatično), ali naravno i sa svim našim popularnim stvarima iz ’70-ih, pa i ’80-ih, ali i -90-ih! Sledeća pesma, kako se i zove naš novi album: izvolite svi – “Living the Dream”! “.

I nastavili su u svom maniru nepobedive rok mašine koja ne prestaje sa moćnim gitarskim solažama, visokim tonovima vokala, ceo kvintet je tako vešto uvežban, i prenosi kroz taj profesionalizam fantastičnu energiju na sve prisutne. Suosnivač benda Mick Box je sve vreme imao naočare za sunce i uživao je na svojoj gitari da svira sve te nezaboravne kompozicije, bile one sa novog albuma, poslednjih diskova, ili u najranijoj fazi karijere. Komunikaciju sa publikom je vodio majstor Shaw, koji se u tome odlično snalazi, a ne manjka mu ni duhovitosti. Tako će malo dotaći i gospođu iz prvih redova, vrlo odmereno i vispreno: “Kako vam je sada? Vi gospođo, kako vidim, malo kao da se izležavate, samo što niste zaspali”, i još je odglumeo tu damu kako se izležava. “Slobodno možete ovde da nam priđete ispred bine, da se družimo, jer ipak je opvo koncert, ne treba da sedite, već samo da plešete, da se zabavljate! Izvolite, dođite” – pozivao je Shaw veoma ljubazno, domaćinski, iskreno želeći da podeli sa publikom radost što je tu. Bernie je sa publikom dotakao tematiku ili je naglasio same nazive pesama koje interpretira – “Take Away My Soul” (kao odsjaj današnjeg vremena kada je sve na prodaju pa čak na kraju i duša) ili “Knocking at My Door” (neminovna sličnost sa kultnim remek delom Boba Dilana “Knockin’ on Heaven’s Door”).

Imao je potrebe Bernie da pravi pauzu dok su u toku izvanredne i vanserijske solaže i odlazio sa bine, što je i razumno u pogledu godina svih članova benda. Ipak, ništa tu nije nakalemljeno ili fejkovano, da se namerno razvlače gitarski rifovi ne bi li se pevač naodmarao, jednostavno njihove pesme imaju te neizostavne sastojke briljantnih instumentala, što je samo dobra prilika da Bernie osveži grlo i vrati se koji minut kasnije da rasturi onoliku salu Sava centra. Već na pola puta ovog koncerta stiče se utisak da bez obzira da li ste opsesivni fan i živa enciklopedija ovog benda, prosečan poznavalac ili kranji duduk koji je zimskim snom prespavao 50-godišnju karijeru rock giganata, ovaj koncert jednostavno toliko rastura da morate da ga volite. Eksplozija, dinamika, unikatna grmnjavina bubnjeva i gitara, svaki od petorice je posebna celina za sebe, a opet nesebično se daje i drugima u bendu, i tako lako i brzo stvaraju čaroliju koja ostavlja bez daha od samog početka, i ta gradacija se nastavlja do samog kraja. Ipak, prava euforija nastaje kada mikrofon obraćanja publici preuzima malo i gitarista, duša benda Mick Box i najavljuje suptilno ogroman hit “Gipsy”. Kao da je prvu polovinu koncerta protutnjao neverovatan rokerski tornado ili cunami gde obožavaoci nisu ni stigli da se vežu za sve pesme iz novijeg perioda ili novog albuma (“Waters Flovin’ ”), iako je bilo bisera sa početka karijere (“Too Scared to Run”), a onda – tras! “Gipsy” je ceo Sava centar podigao na noge! Ta šestominutna pesma sa mešavinom stilova i moćnih gitarskih solaža poremetila je tok koncerta, i sam bend je bio još više nadahnut da nastavi samo uzlaznom putanjom.

Publika od uživanja nije davala svom omiljenom bendu da uopšte i pomisli da ode sa bine. A ovo je bio tek početak. Sledi serija hitova koji su bili vrhunac večeri, i sala Sava centra se pretvorila u kolektivnu igranku – “Look at Yourself”, da bi uplovili u priču o posebnoj pesmi, koju će dočarati Mike Box, i dalje sa tamnim naočarima, kao neki junak vestern filma. “Kada smo stvarali ovu pesmu, bilo je tu zapravo više nekih manjih delova, ali oni još nisu imali svoj krajnji oblik. Te celine, kao slagalicu, mi smo postepeno sklapali i dobili smo – “July Morning”, skromno je izjavio Mike, što naravno znači nova euforija i ludnica na svim nivoima u sali. Briljantna pesma koja je i obeležila dobar deo karijere Uriah Heep-a, u prvoj fazi karijere sa prvim pevačem kada su se iznedrili kultni albumi “Demons and Wizzards” (1972), “The Magician’s Birthday” (1972), “Sweet Freedom” (1973). Žanrovski Uriah Heep je negde oduvek bio na liniji Deep Purple, Led Zeppelin, Black Sabbath, iako manje popularniji od svih nabrojanih, ali ta izuzetna hard rok estetika im je svakako prijala, kao i obožavaocima širom sveta. Posle rokerskog hrama od 10 minuta “July Morning” na sceni ostaju samo Mike Box i Bernie Shaw. Klavijaturista Phil Lanzon, koji je u bend došao sredinom ’80-ih gotovo kada i Shaw, odlazi sa bine sa ostatkom grupe, na zasluženu pauzu, i oni imaju dušu. Tišina, muk, i onda kreću prvi taktovi, jasno je da sledi moćna rock balada “Lady in Black”, što znači naravno i novo vrhunsko uzbuđenje bez kraja za publiku.

Samo gitara i glas – dovoljno. Iako je tokom koncerta bilo snažnih svetlosnih efekata tokom rock grmljavine pesama, što je uvek vizualno uživanje, ovde to nije nedostajalo. Gitarska umešnost Box-a i neprevaziđen glas Shaw-a učinili su da “Lady in Black” napravi manji tektonski poremećaj u sali. Bernie je pozvao publiku da obavezno peva sa njima, jer je ovo jedno kolektivno zadovoljstvo. Posle ovog zavođenja publike, vokal i gitara su napustili pozornicu. Jasno je da ovaj spektakl ne može proći bez barem još dve ultimativne rok himne. Tako i biva, istina malo predvidivo, te na bis oni izvode remek dela – “Sunrise” i naravno – “EasyLivin’ “, koji će napraviti pravu pometnju za samo finale koncerta. Možda je trebalo da se i ranije krene sa najjačim pesmama, da se ne ostavljaju u drugoj polovini i za sam kraj, već da se doziraju, red novijih albuma (“Wake the Sleeper” (2008), “Into the Wild” (2011), “Outsider” (2014) u mešavini sa aktuelnim CD-om “Living the Dream”) i red neprolaznih hitova, ali opet, i ovako nema se šta zameriti, osim da je sve moglo trajati i duže od, istina, veoma efektnih 100 minuta neopisivo žestokog, istinski snažnog rock koncerta. Šteta što nisu dolazili i koju deceniju ranije u Srbiju, onda bi punili i Arenu, ovako nisu ispunili ceo Sava centar, mada je parter bio zaista prepun. Ovi hard rok velikani svakako zaslužuju mnogobrojniju publiku, i ta razmena energije i hemije koja je odmah ostvarena na prvoj pesmi, jedinstveni je doživljaj koji se ne može tek tako ponoviti. Da se zna i zabeleži, ovo je bend koji ima 125 nastupa godišnje, pred oko 500 000 posetilaca. Uz to, tokom 50 godina turneje prodali su preko 40 milion primeraka albuma širom sveta. Zlatnih 50 godina kultnog benda Uriah Heep u Beogradu proslavili su u publici i domaće kolege – Đule Van Gogh, Maja Cvetković E-Play, Miša Aleksić i Džindžer iz “Riblje čorbe”, Filip Žmaher, svi redom su uživali uživo u britanskim rock legendama.


OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Promocija kolekcije svih albuma YU grupe povodom 50. rođendana u petak (4.12.)

Šta je pola veka za čovekaIzuzetan i značajan jubilej od 50 godina postojanja, rok sastav YU grupa (nastali...

Pevač Roni Romero (Rainbow) specijalno za Music Star Production o supergrupi Intelligent Music Project

Omiljeni muzičari su mi Fredi Merkjuri, Dejvid Kaverdejl, Riči BlekmorVeć smo pisali nedavno na stranicama našeg magazina o prvoj stranoj grupi koja je negde...

Martin Mills legenda indie scene gost Runda Digital Day

Drugo izdanje Runda Digital Day-a kreće za dva dana, u sredu 02.12., pa će sve do petka, 04.12. sve biti u fokusu regionalne muzičke industrije....

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!