Povodom 30-godišnjice izdanja “Last Splash” iz 1993. godine, indie četvorka The Breeders danas 22. septembra, za matičnu kuću 4 AD, objavljuje remaster verziju ovog legendarnog albuma pod nazivom “Last Splash 30th Anniversary” . Daleke 2013. godine, The Breeders su obeležili 20. godišnjicu “Last Splash” reizdanjem “LSXX”. Ovoga puta, ukupno 17 pesama je remasterovano sa originalnih analognih kaseta, medju kojima su i novo-otkrivene dve: objavljene “Go man Go” i “Divine Mascis” (saradnja s J Mascisom iz Dinosaur Jr. i omaž originalu ‘Divine Hammer).
The Breeders je osnovala Kim Deal tada basistkinja Pixies, sa gitariskinjom Tanya Donelly. Najranija inkarnacija The Breeders bila je “Surfer Rosa“ turneja Pixies, gde su bili predgrupa Throwing Muses, u kome je svirala Tanya. Kim je tokom te evropske turneje radila na materijalu koji će postati njihov prvi album “Pod”, objavljen 1990. godine za 4AD, diskografsku kuću koja je stajala i iza izdanja benda Pixies. Za tu priliku Deal poziva basistkinju Josephine Wiggs iz The Perfect Disaster da im se pridruži, a Steve Albini, producent inače i ‘Surfer Rosa” albuma predlaže bubnjara iz benda Slint, Britt-a Walford-a.
Album “Pod” nije dostigao veliku pažnju, ali za njega je Steve rekao da je najbolji album koji je producirao, a bio je i jedan od omiljenih Kurt-a Cobain-a koji je naznačio da je to jedan od 50 albuma koji su uticali na zvuk Nirvane:
„Glavni razlog zbog koga volim The Breeders je zbog njihovih pesama, zbog načina na koji su strukturisane, koji je potpuno jedinstven, veoma atmosferski. Voleo bih da je Kim bilo dozvoljeno da napiše još pesama za Pixies, jer je ‘Gigantic’ njihova najbolja pesma, a nju je napisala Kim.”
Pridrižuje im se sestra bliznakinja Kim, Kelley Deal, kao vokal i gitaristkinja. Nakon EP-a “Safari”, a koji je izašao 1992. godine, Tanya odlazi, kako bi se posvetila svom novom bendu Belly. Kim Deal, Kelley Deal, Josephine Wiggs i Jim Macpherson odsvirali su svoj prvi zajednički nastup u petak, 19. juna 1992. godine, u dvorani za snuker (vrsta bilijara) iza Warrington Rugby Club na severu Engleske. Dva dana kasnije, svirali su kao predgrupa Nirvani u Dablinu i Belfastu, a zatim i na Glastonbury-ju. Vrativši se u SAD, nakon što su odsvirali 27 rasprodatih koncerata, uputili su se ka San Francisku, a kako bi snimili album “Last Splash”.
Godine 1993 izlazi. “Last Splash” – najznačajni album The Breeders, ne samo zbog svetskog priznanja, već i zbog komercijalnog uspeha. Album su kritičari ocenili kao “žestok”, “živahan”, “nekoherentan”.
Najavni singl bila je legendarna zarazno privlačna pesma “Cannonball”, čije reči su poslužile za naslov albuma (Blown to hell, crash; I’m the last splash). Video spot je radila Kim Gordon zajedno sa Spike Jonze-om, a NME ju je proglasio za pesmu godine. Album je brzo postigao platinasti status u Velikoj Britaniji i SAD.
Tokom celog “Last Splash” albuma, The Breeders demonstriraju svoju svestranost i sjaj, neprimetno prelazeći sa sanjivih, melanholičnih melodija poput „Do You Love Me Now“ preko grube, frenetične energije „SOS-a“, do potpuno jezive čudnosti „Mad Lucas“. Način na koji Kim piše pesme — sa svojom autentičnom buntovnošću, atmosferskim instrumentima i razigrano ironičnim tekstovima — ima izuzetnu sposobnost da izrazi neopipljivo, što je, zajedno sa neospornim talentom i električnim prisustvom Kelley, Josephine i Jim-a, stvorilo moćnu snagu pesama. Iskustvo je, delimično, bila porodična stvar; kako je opisala Kim, „evo nas u Dejtonu, moja sestra je u bendu, moj tata vozi kombi na našu prvu turneju. Moj prijatelj Džim je iz Dejtona takođe. To je ono na šta me ovaj album podseća – vreme provedeno sa porodicom i prijateljima.”