Mali podsetnik: Zašto su važni showcase festivali i kako utiču ?
Showcase festivali su prisutni globalno, a izuzetno su aktivni u Evropi te su međusobno umreženi zbog čega je biti prepoznat na njima u interesu svakog ambicioznog izvođača obzirom da su posetioci publika koja voli istraživati nova imena, muzička delegacija kao što su muzički diplomati iz export ureda, bookeri, agenti i menadžeri, mediji, blogeri, diskografi, preduzetnici, investitori, naravno, zadnje, ali i najbitnije – sami muzičari.
Izveštaj iz Pariza za sajt www.muzika.hr Edo Plovanić
Pa da počnemo… Gde se kreće muzička branša ?
Ovo je prva godina kako sam pozvan na showcase festival MAMA koji se odvijao u centru Pariza, u districtu poznatijem po ljubiteljima noćnih radosti i Moulin Rougea, odnosno u Pigalleu i to od 13. do 15. OKTOBRA. Na prvu, ono što me oduševilo je pristupačnost i osmeh na licu organizatora, koliko su istovremeno opušteni i profesionalni, iako pričamo o velikom i kompleksnom festivalu i ljudima pod stresom i odgovornošću.
Kažu kako je 6000 delegata ove godine na festivalu i više hiljada posetioca koji su došli otkrivati talente iz celog sveta, no s obzirom na pandemijske prilike, ipak većinom iz francuskih redova. Ono što krasi jake showcase festivale je i hajp koji je stvoren oko još neizgrađenih muzičkih imena.
Ako uzmemo u obzir da se Mama odvija u 8 klubova istovremeno, od kojih neki imaju kapacitet od svega 100 ljudi, onda je jasno i da se očekuje borba za ulaz u svaki klub ispred kojeg su redovi ponekad i po više hiljada ljudi. No, oni veći poput teatra La Cigale nisu imali takvih problem obzirom da imaju kudikamo veći kapacitet, od oko 1500 ljudi.
Ono što je karakteristično za Mamu je vrlo frankofonski program, da je većina predavanja na francuskom kao i ključnih gostiju iz Francuske.
Nastupi za pamćenje: Crystal Murray i Idris Elba90ak je nastupa u tri večeri, a nemoguće ih je pogledati sve obzirom da su mnogi bili istovremeno u 8 različitih klubova, a da se treba i izboriti za ulaz u svaki od njih iako bi pro propusnice tehnički to trebale omogućiti, no, u praksi je to malo teže.
Zato ću izdvojiti nekoliko, zagrebao, gde treba skrenuti pažnju, a to su Marina Satti, grkinja arapskih korena koja svoje uticaje i miksa u svom etno i pop izričaju uz jazz i teatar edukaciju. Energična i harizmatična Crystal Murray kao spoj Kendricka Lamara, Princea, Johna Coltranea i SZA, a čiji je nastup bilo teško nadmašiti. Teško, osim ako imaš adut u rukavu a to je James BKS (*Best Kept Secret) imao svojim afrobeat repom kad je na stage doveo možda i najveću francusku zvezdu danas Idrisa Elbu da začini već energičan nastup svojom rap deonicom.
Jedna kratka crtica – ono što je posebno dignulo rap / trap nastupe je pojačavanje live bandovima čime dobiju dodatnu energiju !.
Rast world fuzije, opada trap?
Kad pogledamo na ukupan dojam mladih izvođača i feedback publike kako reaguju na njih, ono što najbolje prolazi su većinom integracija uticaja “spoljnog sveta” u popularne “zapadnjačke” formate. Jedan od primera je afrobeat rap, ili pak arapski uticaj u techno i pop forme, spajanje najboljeg iz dva sveta. Doduše, ne zaboravimo i da ovde pričamo o Parizu, kakva populacija, takva i scena.
Druga stvar koja se ponavlja kod trendsettera je: “Ma, trap je gotov, jako pada.” Ne znači to da će nestati, ok, u primarnom obliku više nije zanimljiv, ali ipak držim da trap raste, no da se razvija van sfera trapa, u nove oblike, žanrovski neopterećene.
U isto vreme – suđenje terorističkom napadu na Bataclan.
Za vreme Mama festivala, u drugom delu grada, u toku je veliko suđenje preživelim teroristima napada ISIL-a na koncertni prostor Bataclan 2015. prilikom nastupa Eagles of Death Metal kad su teroristi ubili 130 ljudi, od čega 90 posetioca koncerta te ranili više od 400 ljudi. Suđenju prisustvuje i sam bivši predsednik Francuske Francois Holland, a osiguranje je deo grada blokiralo.
Novi talenti – gde je tu novac?
Jedan od bitnijih panela je potegnuo pitanje novca i gde se kreće branša. Ok, no ovde se radi kako je jedan od panelista rekao “starim belcima punih džepova”, a vezano je uz staromodna ulaganja u kataloge, odnosno, vlasništvo nad autorskim pravima samih pesama i špekulacije preprodaje. Za mlađe investitore to i nije toliko zanimljivo. Tu se nizaju primeri uspešnih i neuspešnih preprodaja i Bobu Dylanu koji je prodao svoj katalog za 350 miliona dolara, ali ipak je jedna ključna izjava panelistice Alison Wenham iz Music Credit Funda, a to je da većina vlasnika kataloga ne bi prodala ni za koju cenu jer je muzika ipak strast pre svega. Naime, ako već imaš toliko novaca da si poseduješ te pesme, postoji ipak i biznis kojemu možeš pristupiti s manje emocija kao što su nekretnine, deonice, NFT… Muzika ima veću ljudsku vrednost od same finansije.
Startupi, JUMP!
Takođe, razlog zašto sam došao na Mamu nije samo showcase talenat, već i akcelerator za music startupe imena JUMP. JUMP je mesto gde svoje startupe kreativci pičiraju delegatima, partnerima, medijima i potencijalnim investitorima, a istaknula su se neka imena poput Flower of Sound kao VR startup za meditativne potrebe, Overview Ark kao platforma za hibridne evente koji se fokusiraju na iskustvo, Sound Particles kao kompleksan softver za audio inžinjering i povećanje audio iskustva kojeg već koriste holivudski filmovi poput zadnjeg Star Warsa i serije Game of Thrones, jedan simpatični startup festivalskih arhitekata Lapee (pročitaj na francuskom naglasku i jasno je otkud ime) koji omogućava ženama da lakše vrše nužde na festivalima, kao i novi medij domaćeg nam imena Hajde koji olakšava Francuzima snalaženje po festivalima Balkana.
Još nešto, ako na kojoj fotki uočite masku, javite.