Ivan Blagojević: Ozbiljno razmišljamo da zbog nebrige države Nišvil izmestimo iz Srbije

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Direktor Nišvila Ivan Blagojević kaže za Danas da organizatori “ozbiljno razmišljaju” da ovaj internacionalni džez festival “izmeste iz Srbije” u neki od evropskih gradova od kojih su već dobili takve ponude, pre svega, zbog dugogodišnje nebrige države, pa i njenog ponižavajućeg odnosa prema festivalu.

On ocenjuje da je opstanak Nišvila ugrožen, a da bi spasonosno rešenje moglo da bude redovno budžetsko finansiranje najznačajnijih muzičkih festivala, koji bi na taj način prestali da zavise od “varljivih” konkursa ministarstava kulture i turizma.

“Dvadeset osam godina borbe da umetničku muziku predstavimo u formi spektakla donekle su dale rezultate, ali su korona i aktuelni skok cena, uz višegodišnju i konstantnu nebrigu države, sve to poništili. Zbog toga ozbiljno razmišljamo o ponudama da ceo festival izmestimo iz Srbije, koje smo dobili od nekih gradova i država Evropske unije kojima treba jačanje turističkih kapaciteta, a pritom ne bi želeli da to čine preko već uobičajenih festivala elektronske muzike”, kaže Blagojević za list danas.rs ne želeći još uvek da otkrije o kojim gradovima i državama je reč.

Blagojević precizira da je Nišvil ove godine na konkursu Ministarstva kulture dobio ukupno 5,32 miliona dinara, a na konkursu Ministarstva turizma- svega dva miliona.

Iz budžeta Grada Niša za festival je opredeljeno 24 miliona dinara, što je inače 12 miliona manje nego pre pandemije koronavirusa.

Prema njegovim rečima, najmanji budžet koji bi omogućio da Nišvil ostane u Top 10 najboljih džez festivala u Evropi, gde ga je svrstao britanski Gardian još 2016. godine, iznosi milion evra, od kojih bi po trećinu sredstava trebalo da obezbede Grad, država i organizator.

Da li i u kojoj meri finansiranje Nišvila od strane države i Grada, koje ocenjujete krajnje nedovoljnim, ugrožava opstanak ili kvalitet festivala?

-Sa ovako skromnom podrškom, pre svega države, ne samo da nećemo moći da ostanemo u Top 10 najboljih muzičkih festivala u Evropi, već nam je i opstanak apsolutno ugrožen, sada čak i više nego u doba korone. Uspećemo nekako da isplatimo izvođače, to nam je uvek prioritet. Ali, tehnika i infrastruktura moraće da budu isplaćene tek sledeće godine. Uostalom, ovo je loša praksa koja postoji godinama unazad, a na koju smo prinuđeni.

Godinama unazad predlažete da se nekoliko najboljih muzičkih festivala proglasi festivalima od nacionalnog značaja i da oni imaju svoju poziciju u budžetu. Kojim državnim instancama ste upućivali takve predloge i kako su oni reagovali?

-Predlagao sam to u par navrata premijerki Ani Brnabić, uz obrazloženje da bi to bio ozbiljan finansijski vetar u leđa najboljim domaćim festivalima, a da bi se izdvajanje iz državnog budžeta Srbije višestruko vratilo tom istom budžetu, pre svega kroz pojačanu posetu turista. Dobio sam odgovor da je ideja dobra, ali i da je teško sprovesti kategorizaciju najboljih festivala.

Takođe, grupacija organizatora događaja pri Privrednoj komori Srbije, čiji sam aktuelni predsednik, nekoliko puta je predlagala da Ministarstvo finansija kroz godišnji budžet sagleda još tri najznačajnija srpska festivala, uz Egzit, koji se tako sagledava već godinama. Na ovaj način Vlada Srbije bi pomogla najznačajnim srpskim festivalima da već u decembru prethodne godine znaju koliko će novca imati za ovu godinu, te da na vreme mogu da planiraju programe, a ne da čekaju odluke ministarstava kulture i turizma  o iznosu izdvojenih sredstava koje se po pravilu donose u maju ili junu tekuće godine. To bi nas spasilo i od konkursa ovih ministarstava, na kojima učestvujemo godinama, sa projektima od stotinu strana… Pritom, ne bi trebalo gubiti iz vida da je Nišvil umetnički festival koji nije moguće finansirati prihodima od ulaznica, i da ima 80 odsto besplatnih programa.

Kako je to rešeno u Evropi? Kolika sredstva se izdvajaju za džez festivale?

Džez je umetnička muzika, a džez festivali su umetnički, a ne komercijalni. Zbog toga se u ozbiljnim državama za takve festivale kao podrška izdvajaju ozbiljna sredstva. Budžeti evropskih festivala koji su u Top 10, i slični su Nišvilu, iznose između pet i 20 miliona evra. Nedavno sam sa mladim muzičarima iz Niša, u okviru projekta Kreativa Jurop, koji realizujemo sa Belgijom i Francuskom, posetio jedno francusko selo sa 1300 stanovnika – Marciac. Njihov festival ima budžet od pet miliona evra, a jedan bend plaća koliko Nišvil plaća svih 100 bendova i 20 teatara. Ovo selo tokom festivala poseti 250 000 turista, pa se uložena sredstva višestruko vraćaju.

Koliko je izdvojilo Ministarstvo kulture?

Ivan Blagojević kaže da je Nišvil na ovogodišnjem konkursu Ministarstva kulture dobio 4,5 miliona dinara, čime je bio najbolje rangiran muzički festival na konkursu. Uz ta sredstva, dobio je još 120.000 dinara za program “Prijatelji Šabanu (Bajramoviću)”, 200.000 dinara za filmski program i 500.000 dinara za Nišvil teatar.

On dodaje da su, istovremeno, Evropski filmski festival Palić i Kustendorf dobili 13 miliona, odnosno 14 miliona dinara. Ukupni budžet muzičkog stvaralaštva je 85 miliona dinara, a budžet za filmske festivale 111 miliona dinara, uz 1, 85 milijardi dinara za snimanje filmova.

“U Srbiji film nije sedma već prva umetnost, mada je on generalno više industrija nego umetnost. Pritom se gubi iz vida da je muzičko stvaralaštvo najskuplja delatnost, sa najvećim obimom posla. Za naš muzički festival je potrebno deset bina i hiljadu učesnika, od kojih je značajan deo iz inostranstva, a za filmski festival je potrebno jedno platno i projektor. Ministarstvo bi moralo da odredi prioriotete i pravedniju raspodelu”, ocenjuje on.

Nišvil sledeće godine neće konkurisati kod Ministarstva trgovine, ponižavajuće je

Nišvil naredne godine neće učestvovati na konkursu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija jer je ministarstvo nastavilo praksu ponižavanja ovog festivala koja postoji od dolaska ministarke Tatjane Matić, kaže direktor Nišvila.

Blagojević kaže da je Nišvil ove godine od Ministarstva trgovine dobio dva miliona dinara, dok je Lav fest iz Vrnjačke Banje dobio sedam miliona dinara, odnosno 3,5 puta više. U vreme dok je Rasim Ljajić vodio ovo ministarstvo Nišvil je dobijao četiri miliona dinara, a Lav fest, recimo- dva miliona.

Opšte je poznata činjenica da Nišvil posle Egzita generiše najveća sredstva u budžet Srbije i privlači najviše turista. Po podacima Turističke organizacije Niša, prošle godine tokom festivala su 70 odsto gostiju u hotelima činili strani turisti. Nišvil je, uostalom, proglašen turističkom manifestacijom prve kategorije, a dobitnik je i nagrade Zlatni Cvet Ministarstva trgovine”, kaže naš sagovornik.

- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

MARKO LOUIS PREDSTAVLJA NOVU PESMU „BONITA“ PRED BEOGRADSKI KONCERT

U periodu kad je koncertna sezona stala, muzičar Marko Louis je bio vrlo kreativan i objavio je album “Sloboda”,...
Reklama
musicpocket