Irena Blagojević: Svi se osećamo hendikepirano u svetu bez koncerata

Priča o novom albumu “Pero”, periodu bez nastupa već godinu dana, nadi u bolje sutra, džezu kao žanru i potrebi danas u Srbiji, novim projektima, 4. albumu u nastajanju, mogućem osvajanju novih koncertnih prostora sa 3. albumom

Ivan Makragić
Diplomirani dramaturg sa Fakulteta dramskih umetnosti, kreativac, umetnik, u šali za sebe voli da kaže da je bedno piskaralo. Ali ne i skriboman.

podeli

popularno


Priča o novom albumu “Pero”, periodu bez nastupa već godinu dana, nadi u bolje sutra, džezu kao žanru i potrebi danas u Srbiji, novim projektima, 4. albumu u nastajanju, mogućem osvajanju novih koncertnih prostora sa 3. albumom


Ponovo je u Music Pocket-u sa nama jedna posebna umetnica, džez dama, svestrana i kreativna, koja je iskoristila je veoma produktivno i konstruktivno vreme tokom pandemije i nedavno je objavila svoj treći studijski album “Pero”.

Novi materijal u izdanju diskografske kuće i koncertne agencije Long Play uveliko prate dva spota i singla – obrada “Jutros mi je ruža procvetala” i autorska pesma “Bolujem ja”.
Takođe, u junu 2020. godine objavila je spot – singl “Milo moje” u tandemu sa svojim sinom koji svira gitaru i perkusije – Relja Peršić.

Rodom iz Valjeva, a uveliko živi i radi u Beogradu, diplomirala je flautu na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i do 2000. ozbiljno gradila karijeru flautistkinje.

Dom omladine, Džez za DŽ, “Tribute to Ella”
Foto: Stanislav Milojković




Tokom prve faze karijere, pevala je prateće vokale mnogim muzičarima (Filip Žmaher, Legende, Haris Džinović, Čobi) i učestvovala na raznim festivalima gde je osvajala nagrade – “Slavenski bazar” 2000 u Kijevu, pobednik “Večeri mladih nada” na Beogradskom proleću, Evrofestivalu u Makedoniji, ušla u finale čuvene muzičke emisije “3K Dur”.

Svestrana umetnica je sa svega 15 godina pobedila na takmičenju “Talenti dolaze”.
Onda odlučno kreće od 2008. u samostalnu karijeru i pre novog, iznedrila je dva zapažena studijska albuma – “Jutro bez ljubavi” i “Blistavi grad”.

Naravno, znate već o kome je reč: IRENA BLAGOJEVIĆ.

Istaknuta džez – soul muzičarka sigurno nije ni sanjala da će se jednog dana svima desiti jedan opasan virus i zaustaviti umetnost i kulturu na duže od godinu dana.

Pre toga Irena je imala uspešne koncerte na sceni Doma omladine kada je bio Svetski dan džeza ili tokom posebne večeri programa poisvećenih legendi džeza Eli Ficdžerald.

Nastupala je u mnogim atraktivnim klubovima, kao što je i “OUR P.U.B.” u samom centru Beograda, a sada na žalost nema mogućnosti ni za takve intimnije svirke.

Pred nama je još jedan sadržajan razgovor sa dragom umetnicom, jednom od najboljih solo autorki i najlepših vokala sa ovih prostora, ovog puta u periodu pandemije kome svi želimo da vidimo leđa što hitrije i hitnije.






Kako se oseća umetnik – muzičar danas posle godinu dana od pandemije koja se ne završava, gde i dalje nema koncerata niti susreta sa publikom?

Mislim da je muzičarima zaista najgore u ovom periodu od svih grana umetnosti, jer je nama najpotrebnije da imamo interakciju sa svojom publikom. Bez tog odnosa sa publikom, mi praktično ne postojimo. Zaista je jako teško, kao u mojoj novoj pesmi gde pevam “Bolujem ja, boluješ ti” sa najnovijeg albuma. Stvarno se tako osećam, jako mi nedostaje druženje sa kolegama i da publici prezentujem sve ono što sam radila. Činjenica je da svi živimo od koncerata, ili barem veći deo muzičara.
Onda se zaista osećamo hendikepirano kada ih nema.
Bila sam veoma tužna na tih nekoliko svirki koje sam imala u poslednjih godinu dana. Ti nastupi su izazvali su kod mene nalet burnih emocija, jer sam navikla na koncerte sa čime živim ceo svoj život.



Opet, u novom poretku zvanom Covid-19 ti si bila veoma kreativna, objavila si novi studijski album “Pero”, ali i snimila dva spota za pesme sa tog albuma – “Jutros mi je ruža procvetala” i “Bolujem ja”. Da li je to jedino pozitivno što je pandemija donela – snimanje novih albuma, singlova, spotova, za šta možda ne bi imala vremena da je “normalno stanje” kada imaš puno nastupa svuda po zemlji?

Ovo vreme se svakako može iskoristiti na kreativan način i mislim da je pametan svako kod na taj način iskoristi svoju energiju. Opet, sa druge strane, kada se snimi novi materijal, postavlja se pitanje – kome ga danas u doba kovida 19 prezentovati?”,
Nisam nimalo sigurna ko uopšte u ovom trenutku ima koncentracije i želje da čuje bilo šta drugo, osim da se posveti rešavanju svoje egzistencije.
Kako god, mislim da sam veoma konstruktivno i pametno iskoristila svo to vreme pandemije, jer osim što sam snimila i uveliko promovišem treći album, ja već radim intenzivno i na četvrtom!
Živim u nadi da ćemo se vratiti u neku normalu, ali mi se čini da ona sigurno neće biti ista kao do sada.









Kako bi ukratko opisala svoj novi projekat “Pero” u odnosu na prethodna dva albuma? Šta donosi novo, ili je to sve sličan senzibilitet, treće poglavlje, treći čin ?

Novi album predstavlja skoro direktan nastavak prošlih albuma, gde sam u potpunosti zaokružila planiranu priču u odnosu na to šta sam do sada radila. Daleko od toga da ću ostati u toj priči, jer mislim da umetnost i služi tome da čovek u određenom trenutku spoznaje dolazi do nekih novih rešenja i velikih promena.
Svaki novi događaj u životu čini da se mi kao jedinke menjamo.
Album “Pero” donosi nešto novo u smislu komunikacije sa kolegama, pustila sam da energija teče kroz druge ljude da proverim kako to zvuči.
Izdvojila bih svakako bluz muzičara – Dragoljub Crnčević Crnke, iz čuvenog benda Point Blank, ili bubjar Trut (poznat iz alternativnog rok sastava E-Play).
Te pesme donose neku novu energiju, jer sam sa jako puno ljudi sarađivala ovaj put. Videćemo kako će na to publika da reaguje.


Džez kao specifičan žanr muzike nudi širok spektar mogućnosti da se oprobaš i kao kompozitor primenjene muzike za filmove, TV serije, reklame, predstave.
Kako ima dosta ambijentalnog prizvuka vokalno i instrumemtalno, čini li ti se da je idealno upravo da stvaraš melodije za pokretne slike i da li si imala do sada iskustva u tome?

Istina, do sada nisam imala prilike da se time bavim. Međutim, priznajem da me veoma privlači i ta sfera kreativnosti u muzici, imam interesovanja za to, ali nije bilo prilike. Uvek sam bila fokusirana na svoje stvaralaštvo, ali se nadam da će doći i do takvih saradnji, time bih se jako obradovala, gde bih sigurno imala mnogo toga da kažem. Nikada nisam samo u jednom formatu stvaranja, u svojoj umetničkoj ličnosti imam širinu i dosta elemenata koje mogu da sažmem u jednu priču.



Milica Ševarlić (Dom omladine) i Irena Blagojević
Irena Blagojević i Vladan Vlajko Đurđević (Neverne bebe), oboje rodom iz Valjeva






Skoro svaki grad u Srbiji ima svoj džez festival (Beograd, Pančevo, Valjevo, Niš, Novi Sad, Kanjiža), tako da se ima utisak da je ovaj žanr, potekao iz američke kulture ipak dovoljno prisutan u zemlji.
Koliko je jazz danas stvarno prisutan i privlačan u Srbiji? I da li smatraš da je potrebno znatno više uraditi po tom pitanju?

Čini mi se da su sve te manifestacije neka vrsta podrške i želje da se džez promoviše, to je neosporno, a da li dovoljno stiže do publike, nisam sasvim sigurna.

Divno je da festivali postoje i neizmerno hvala svim tim ljudima u malim sredinama koji se ipak trude da kulturu stave na veoma važan trenutak u njihovim životima.
Pritom ne mislim tu samo na osnivače, organizatore, već je tu i publika važna koja redovno posećuje takve festivale. Zato smatram da bi trebalo da tih smotri bude više i da džez muzika dobije svoj zasluženi prostor na svim televizijama, gde bi svi u TV programu morali da imaju priče o svetskim i domaćim džez imenima.
Mediji tu imaju veoma važnu ulogu, mada meni sin često kaže – “Mama, ko danas uopšte gleda televiziju”, mada ne mislim da je baš tako.
Potrebno je da urednici na televizijama stvore atmosferu da je to nešto veoma važno, da se uključe ljudi iz regiona i da se napravi ta vrsta saradnje.


Posle zapaženih koncerata džeza u Domu omladine i nekoliko prestižnih klubova u Beogradu, koji su to novi prostori, sale i hale koje bi volela da osvajaš u prestonici i celoj Srbiji sa trećim albumom?

Pre svega bih jako volela da učestvujem na Beogradskom džez festivalu. To mi je pod broj jedan, a svakako me privlači da napravim koncert na Kolarcu ili Domu sindikata, odnosno sada Kombank Dvorani. Mislim da to nisu nerealne mogućnosti, jer se poslednjih godina stvorila jedna mala grupa publike koja bi volela da uživo sluša ovu muziku, neka bude i 300, 400, 500 ljudi, to već ima smisla. Tako da se nadam nekom od ovih prostora gde verujem da će biti publike za jazz.





Džez je tvoj izbor u karijeri, zahvaljujući kome si odavno afirmisana. Ali, zašto baš jazz muzika kao žanr i otkud on u sferi tvog profesionalnog interesovanja? Da li si imala ponude i prilike da možda jazz prilagodiš u smislu da napraviš kompromise i da se on pretvori zapravo u pop muziku radi veće komercijalizacije i dostupnosti širem auditorijumu?


U suštini, da tu bude jasnije, jazz nije to jedini žanr koji je prisutan u mom stvaralaštvu. Nije samo on prisutan u mom kreativnom biću, iako jeste najvažniji segment.
Uvek džezu dodajem malo soula, i pop muzike, čak malo ima i bluza, kao začine.
Na taj način želim da ga prilagodim podneblju u kome živim, a vrlo je teško na srpskom jeziku raditi baš samo isključivo džez.
Neka vrsta kompromisa svakako mora da postoji. Ali ne u smislu mog izraza, i onoga što ja želim reći, tada kompromis nikako kod mene ne postoji. Onda sam vrlo jasna šta je to što želim i na koji način, i od toga apsolutno ne odustajem.

Volela bih da uradim i jedan vokalno – instrumentalni album koji bi bio u žanru world music, odnosno da bude kombinacija etna, džeza, da se razmahne dosta svirački kroz flautu i pevanje. Mislim da bi kao takav projekat bio interesantan i za inostranstvo.

Za džez sam se pre svega zainteresovala jer mi je bio veliki izazov.
Nije mi bilo dovoljno da na nastupima pevam samo “cover” repertoar, te pesme nisu izazov za bilo kog muzičara.
Ako čovek želi da napreduje, da stalno ima prosperitet u svom životu, mora stalno da prati dalje i sa puno koraka ka džezu, stalno se istražuje, tu nema kraja.
Stalno se uči nešto novo i prisutna je neprekidna inspiracija.
Džez je ustvari jedan veliki eksperiment.


Ivan Makragić


P.S. Singlovi – spotovi Irene Blagojević sa novog albuma “Pero” nastalim u doba pandemije 2020 / 2021.



- Advertisement -

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

spot_img
Reklama

Aktuelno

Muzikom se moguće zaraziti jednako kao i virusom

Da je moguće zaraziti nekoga muzikom, odavno smo pretpostavljali, a sad je ova tvrdnja dobila svoje mesto. Dora Rosati,...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Reklama
musicpocket