ZLATKO ZLAJA BOKUN, frontmen benda PLUTONIA

D.
D.
Kontaktirajte nas na redakcija@musicpocket.org

podeli

popularno

Počelo snimanje nastavka popularne TV serije “Besa”

Druga sezona biće još ambicioznija po svim osnovama Ljubitelji kriminalističke TV serije “Besa” imaju razloga za radost, jer je dugo...

Metalika sprema novi album

Lars Ulrih je u razgovoru sa kantautorkom Fibi Bridžers za Rolling Stone magazin otkrio motive grupe, prenosi Headliner. "Već tri ili...

Zaposlenima u ustanovama kulture 100 odsto plata ako dobiju kovid

Zaposleni u ustanovama kulture imaće pravo na naknadu plate u visini od 100 odsto prosečne plate ostvarene u prethodnih...

RADI POSAO KOJI VOLIŠ I NEĆEŠ MORATI DA RADIŠ CELOG ŽIVOTA

 Rođen u Splitu, sin poznatog neuropsihijatra Petra Bokuna. Specijalista opšte hirurgije i instruktor lapuroskopske hirurgije. Zaposlen je u KBC (Kliničko bolničkom centru) Zvezdara već četvrt veka, svakodnevno se suočava sa zahtevnim operacijama i zahvatima nad pacijentima. On je dr Zlatko Bokun svima poznatiji kao – ZLAJA. Ali, polako, šta radi priča o medicini u muzičkom magazinu? Da mi nismo zalutali malo, bolje da potražimo neki usko stručni medicinski portal da pravimo reportažu o ovom neobičnom večitom momku, izuzetno duhovitom, svestranom i nadasve osvešćenom u svakom pogledu. Ili smo na pravom mestu? Hajde da proverimo.
    Zlaja je preko dana hirurg na KBC Zvezdara, a preko noći, kao kakav superheroj (Superman, Batman, Spiderman) postaje izvanredni muzičar, vrhunski gitarista!
   Da, čuveni Zlaja frontmen je poznatog rock “cover” benda PLUTONIA, sa više od 600 nastupa u karijeri širom zemlje, koji je veoma aktivan u klupskom noćnom životu i na raznim manifestacijama i festivalima.


   Potpisnik ovih redova je bio na više koncerata grupe PLUTONIA, kao što je letnji festival na otvorenom – Beer Garden na Adi – uvertira Beer festa, i tada je bend imao dve pevačice – Jelena Sitarica i sadašnja Karolina Avramović – Nina, prašili su vokalima i gitarom iskusnog Bokuna izuzetno i energično, jasna je bila ljubav prema svom pozivu.
    Jedan od poslednjih nastupa bio je takođe na Adi, ali unutra, čuveni klub Sunset kafe, gde su Zlaja i Nina imali i efektne goste – pevačicu Jelenu Andonović i Nemanju Savića, vođu benda “Atlantida” kao i člana pop rock grupe “Neverne bebe”.
   Svaki od rock i pop rock hitova moderne britanske i američke scene Plutonia je veoma nadahnuto rockerski pržila kroz pomalo uštogljenu restoransku atmosferu samog kluba, gde su Nina i Zlaja disali kao jedan, nisu im smetali ni kolege – gosti koji se odlično dopunjuju. Obično veoma vredno Plutonia svira po dva bloka od skoro po dva sata, i deluju kao da to mogu satima bez prestanka. Uvek se daju maksimalno, “ginu” na pozornici, što je i te večeri bilo očigledno. Zlaja Bokun kao i da ne ume drugačije, osim da daje celog SEBE. I tako svake noći po zakazanim koncertima.
  Bend Plutonia je osnovao Zlatko Bokun još 2002. godine, kada veoma brzo postaje jedan od najpopularnijih beogradskih cover bendova, svirajući po svim važnijim prestoničkim klubovima, bajk-skupovima i manifestacijama po Srbiji. Kroz bend je tokom godina prodefilovao niz kvalitetih muzičara, menjale su se i pevačice, svaka na svoj način bila je efektna i posebna, a posebna zanimljivost benda je da svaku poznatu domaću ili stranu rock i pop numeru sviraju na izrazito žestok, rokerski način. Takvi aranžmani čine ovaj bend kompletno drugačijim od ostalih, jer se trude da prearanžiraju velike hitove, i u novom ruhu zvuče eksplozivno i svakako originalno.

 Plutonia je karakteristična po preciznom, uvežbanom i žestokom rock zvuku i moćnom živom nastupu kao i po specifičnom autorskom pečatu koji daju pesmama koje sviraju, često menjajući aranžmane i stalno osvežavajući repertoar. U poslednjih nekoliko sezona, Plutonia konačno počinje da deluje i kao autorski bend objavljujući nekoliko zapaženih singlova koje prate veoma atraktivni spotovi: „Vatra“, “Sanjam”, “Anti G (Pobegni lažima)”, kao i promocijom spota na regionalnom MTV-u. Pesma “Vatra” još u to vreme odlično je predstavljala zvuk benda i pravac kojim će se Plutonia kretati – čvrst i dobro odsviran rock zvuk sa zaraznim refrenima i najkvalitetnijom savremenom produkcijom. Bend je izuzetno aktivan i van Beograda, kao i na brojnim festivalima (Fish Fest, Beer Garden, Rock in Niš, BARF, Gitarijada 2017 gde je Plutonia osvojila treće mesto, Užički rock fest).

Hajde da čujemo Zlajinu priču od … Zlaje! Ide otprilike ovako ….


Izgleda da je neminovno i da moramo početi sa možda pomalo bolnom temom: posle skoro dve decenije postojanja benda, i nekoliko autorskih pesama, kada će konačno izaći prvi album? I zašto toliko dugo svi željno čekamo na vaš prvenac? Osim pesama “Vatra”, „Anti G (Pobegni lažima)“,  “Sanjam”, šta nas sve očekuje, 12 pesama ukupno ?


Autorske pesme se “krčkaju” u mojoj glavi sad već decenijama, u muziku sam ušao još ranih devedesetih da bi se prvenstveno bavio autorskim radom i već tada sam pravio prve demo-snimke i imao autorske nastupe. Ti mladalački bendovi naravno nisu opstali, a mene je “povukla” cover svirka. Od formiranja Plutonije ponovo počinje ideja o autorskom radu ali uvek je nešto nedostajalo…ili sredstava za studio ili postava koja bi mogla adekvatno da prenese ono što sam zamislio. Veliko olakšanje je bilo kad sam pre par godina napravio kućni studio gde imam mogućnosti da zabeležim osnovne ideje koje dalje bend prorađuje, otprilike tada i krećemo aktivnije sa našim pesmama.

 Razlozi što album još nije izašao su brojni, ali se uglavnom svode na nedostatak vremena i perfekcionizam kojim pristupamo radu na albumu. I dosadašnjim autorskim radom trudili smo se da “podignemo lestvicu” i uradimo nešto s čime ćemo biti zadovoljni i mi i publika i da istovremeno prenesemo i na studijski snimak energiju živog nastupa jer smo pre svega svirački, live bend, koji se najbolje oseća i zvuči na bini . U tome nam je od velike pomoći i naš producent Zoran Šćekić-Šćeka koji je do tančina, bolje od nas samih, “prozreo” zvuk benda i ono što želimo da postignemo. Ostale pesme za album će biti snimane uživo u studiju što i nije uobičajen pristup ali se za bend našeg tipa pokazao kao najbolji. Publiku očekuje vrlo žestok, tvrd, energičan ali i dalje melodičan i moderan rock/heavy zvuk sa kompleksnim aranžmanima, bez neke paralele na domaćoj sceni. Ono što mogu da garantujem je da će biti mnogo headbanginga i skakanja!

 
 Svakako je neobično da si po zanimanju – doktor specijalista abdominalne hirurgije, stalno zaposlen u KBC Zvezdara. Na prvi pogled, šti bi mladi danas u žargonu rekli – „niđe veze“. Ili, da li postoji neka tajna veza između medicine (hirurgije) i muzike (rokenrola)? 

Možda na prvi pogled nekome površnom i nema, ali veze muzike i medicine su ogromne i neraskidive. Nemali broj mojih kolega se vrlo uspešno bavi ne samo muzikom već i drugim granama umetnosti. I muzika i medicina su altruistički orijentisane, čine dobrobit čoveku, traže veliko teorijsko i praktično znanje kao i strogu disciplinu ali opet ostavljaju ogroman prostor za kreaciju i improvizaciju kao i napredak. Takođe, i u hirurgiji i u rokenrolu potreban vam je pored znanja i umeća i pomalo buntovnički, samouveren stav, ali iza kog morate čvrsto stajati rezultatima i kvalitetom. Uostalom postoje i brojni svetski primeri ljudi koji su ostvarili vrhunske karijere na više polja, samo da pomenem Brian-a May-a, Bruce-a Dickinson-a, ne u smislu da se poredim sa njima, to su moji idoli, već da ukažem da je sve moguće uz dovoljno veliku volju, rad i organizaciju.

DR ZLATKO BOKUN, HIRURGIJA KBC ZVEZDARA, GRADSKA BOLNICA 15.6.2011. FOTO: NIKOLA FIFIC

   Kako praktično uspevaš da vodiš dve odvojene karijere? Na primer, čeka te obavezno noćno dežurstvo na klinici, a onda imaš isto veče dogovorenu rock svirku u nekom od prestoničkih klubova? Da li si jedini koji je pronašao način kako da se kloniraš ili postoji i za to normalno rešenje?
 

Pa pre bi klonuo nego se klonirao! Neko je rekao „radi posao koji voliš i nećeš morati da radiš celog života“. Ja zaista živim tu rečenicu. Hirurgija i muzika su moja ljubav, strast i zadovoljstvo, obožavam ih i bez njih ne mogu. One čak nisu ni posao, one su poziv. Ne mogu da im odolim, a i ne pokušavam. Naravno sve je stvar dobre organizacije, nisu ni svirke ni dežurstva baš toliko česti, a i uvek vodim računa da mi se termini ne poklapaju.

  Radiš jedan izuzetno human posao kao lekar – hirurg, suočavaš se sa operacijama svaki dan, stresan posao u kome pomažeš ljudima da se nikada više ne vrate na taj krevet ispred tebe, a onda uveče – pretvaraš se u rock zvezdu. Da li nekada imaš utisak da vodiš praktično dva odvojena života? 

   Pre svega, nema kod nas zvezda. Nismo mi ta kategorija, mali je ovo prostor da bi iko bio rock zvezda.  Ja sam samo čovek koji živi svoju ljubav i moj život nije podvojen. Naprotiv, jako je komplementaran i muzika i medicina jednu drugu idealno dopunjuju. Izuzetno sam, možda čak i previše pristupačan ljudima, a nikad nisam ni imao ambiciju da budem „zvezda“ već isključivo da se bavim onim što volim.  Nažalost, ovde su za zvezde proglašene osobe koje bi u bilo kojim normalnim okolnostima bile talog društva, pre svega tu mislim na političare, a onda i njihovu prateću svitu, estradno-kriminalno-medijsku.

   Kada je bio period u bendu da si imao dve pevačice – Jelena Sitarica i Karolina Avramović, da li su vas malo poredili sa grupom “NEVERNE BEBE”? Sasvim slučajno ili namerno upravo si sa članovima ovog benda u jako dobrim i bliskim odnosima, nastupate često zajedno, posebno na velikom koncertu u Valjevu, kada ste im bili predgrupa prošlog leta 2018. Od kada traje ljubav sa ovom grupom? Da li se međusobno podržavate i bodrite ?

Verovatno je ljude asocirala ta situacija sa dve pevačice iako ni mi ni Bebe nismo ni prvi ni poslednji bend koji je imao takvu postavu. Opet, veliki je kompliment da te neko uporedi sa bendom koji iza sebe ima takav kvalitet, uspeh i karijeru. Bebe pamtim i pratim od samih početaka, od prve postave 1993-će i njihova svirka, scenski nastup i opseg repertoara je dosta uticao na viziju benda koju sam posle pokušavao da postignem. Bebe su pre svega sjajni ljudi, vrhunski muzičari i naši divni prijatelji, velika podrška i pomoć u svim aspektima. Godinama se družimo uz fantastičnu saradnju i mislim da su oni na neki način prepoznali sebe u nama. Slična priča cover benda punog entuzijazma koji vredno i naporno radi, vežba, ulaže u sebe i svira  u želji da ostvari svoj autorski rad  u okolnostima koje su za rokenrol krajnje nepovoljne, ali ne odustaje. Bebe su i uzor da to ipak može da se postigne, bez skandala i kompromisa, bivajući dosledan sebi.

  Autorska saradnja sa “Nevernim bebama” nije bila samo na nastupima, već i na vašim autorskim pesmama. Milan Đurđević je bio producent pesme “Sanjam”, a PR menadžer “Beba” – Marijana Rajić autor vizuelnog identiteta spota. Kakvi su kao saradnici Milan i Marijana? Slušaš li ti njih ili oni tebe?

   Milan nam je ne samo producirao pesmu „Sanjam“ već je na njoj odsvirao i Hammonda a Vladimir Ružičić-Kebac je odsvirao bubnjeve. I Milan i Marijana su ljudi u čiji sud i procenu verujem, a za saradnju su savršeni. Nema tu podele da li neko nekog sluša, svi smo tu zbog zajedničkog cilja i da damo sve od sebe da rezultat bude najbolji. I na drugim autorskim pesmama imali smo pomoć divnih i talentovanih ljudi, na akustičnoj verziji pesme „Sanjam“ naša prijateljica  Biljana Slijepčević je odsvirala violončelo i uradila aranžman  za gudače dok je na pesmi „Anti G“ klavijature odsvirao pretalentovani Dejan Aksić. Biće još gostiju na predstojećem albumu, ali njih ćemo naknadno otkriti.

Gorana Obradović

  Na svim vašim svirkama, bilo da je festival Beer Garden na Adi, ili takođe na Adi klub Sunset kafe, ili Fish fest – uvek zvučite eksplozivno, snažno, energično, dinamično, kao da svirate pred milion fanova. Odakle toliko inpiracije da se dajete na sceni, što vokalno, što gitarski? Da li zaista toliko obožavate da svirate?

To smo – MI! Da li je prostorija za probe, klub ili open air festival, Plutonia se daje cela. Ovo je zaista bend na nuklearni pogon.  Obožavamo da sviramo i to se na nama vidi. Bez lažne skromnosti, mislim da je to jedna od najvažnijih stvari koja nas odvaja od većine scene, pored inovativnih aranžmana i kompaktnog zvuka.  Meni nisu jasni muzičari koji se na bini udrvene ispred mikrofona ili sakriju iza svog instrumenta, a još ako sednu na barsku stolicu, a da nisu akustičari, to doživljavam kao uvredu publike koja je došla da ih sluša.  Koja je onda razlika između njih i CD-a? Ljudi dolaze da vide i čuju, da osete i razmene energiju sa bendom. Plutonia nikad nije svirala tezgu, gažu, Plutonia uvek svira KONCERT, čak i kad svira covere. Nažalost, i na toj cover sceni primećujem jednu ružnu pojavu zadnjih godina, bendovi su postali zvučna kulisa bez identiteta. Imate danas gomile klupskih bendova koji uglavnom sviraju nekakav MTV, eventualno ex YU  repertoar koji svi zvuče identično, sa istim pesmama, aranžmanima,  istim matricama koje koriste, bez trunke pokušaja da se unese bar zrno individualnog pristupa ili kreacije. Čude me muzičari, često mladi i u osnovi kvalitetni, koji su odabrali da toliko sebe kastriraju i ubiju bilo kakav pokušaj ličnog pečata. To je po meni mnogo gora stvar od turbofolka, jer ovi bendovi pretenduju da budu nosioc „urbane“ zabave, a zapravo zatupljuju i sebe i publiku.


Predstavi nam članove svog benda, ali sa njihovim osnovnim zanimanjima i strukama. Ti nisi jedini koji je neobičan spoj regularnog posla i muzike?

Evo neka dame imaju prednost pa da počnem sa Ninom, odnosno Karolinom Avramović, pevačicom koja je zbog majčinstva prekinula studije medicine, umalo da mi bude koleginica i u day job varijanti. Doduše, nije otišla daleko od medicine, prekvalifikovala se za farmaceutskog tehničara. Naš basista Predrag Ćesarović Ćesar je ponosni pripadnik Sektora za vanredne situacije, hrabri i skromni vatrogasac ali to nije sve, on je i diplomirani inžinjer mašinstva. Bubnjar Srđan Duždević je ustvari jedna nežna duša koja obožava cveće i radi u Botaničkoj bašti. Pored toga što su sjajni muzičari, članovi Plutonie su i divni i obrazovani ljudi i više od običnih članova benda, to su najbliži prijatelji.


Imao si i jedan izlet na engleskom jeziku? Pričaj nam o “Himni patologa”.

Godine 2015.-te me je pozvala moja rođaka i sjajan specijalista patologije Zorana Vukašinović iz KBC Zemun sa idejom da za tadašnji Evropski kongres patologa, koji se održavao u Beogradu, uradi nešto što se niko pre nije setio – speva himnu svoje struke. Zorana je na engleskom napisala fantastičan, gotovo montipajtonovski duhovit i inteligentan tekst, a na meni je bio zadatak da ga uglazbim. Budući da su patolozi jedna heterogena populacija, različitih godišta, porekla, nacionalnosti, stil koji sam odabrao je bila power rock balada u stilu Queen-a ili Guns’ N ‘Roses sa idejom da bude muzički što prihvatljivija, iako je sam tekst više vukao na neki death metal. I dan-danas je svetski patolozi međusobno share-uju, a na kongresu je pobrala ogromno interesovanje.


Na tvojim nastupima gostuju ti i kolege muzičari – pevačica i autorka Jelena Andonović, ali i Nemanja Savić iz “Nevernih beba”. Da li voliš da ugostiš isključivo svoje prijatelje i koga još planiraš na svojim koncertima?

Jelena i Nemanja su samo jedni od brojnih kolega muzičara koji su nam gostovali ili sa nama nastupali tokom svih ovih godina, premali bi bio ovaj intervju da ih sve navedem. Sjajan je osećaj razmenjivati energiju na bini sa tolikim talentovanim ljudima, a i kompliment za bend čim požele da bar na kratko budu deo našeg nastupa. Kvalitetan gost vas uvek inspiriše da bolje svirate i gotovo da nemamo svirke na kojoj ne bude bar neko gostovanje. U principu, više volim da znam ko mi se penje na binu, ali bilo je slučajeva kada su nas i potpuno nepoznati ljudi zadivili svojim pevačkim i sviračkim talenom. Volimo da nam gostuju a ni mi ne odbijamo gostovanja!


  Ko te inspiriše od savremenih svetskih autora danas?

Plejlista je ogromna i puna nespojivog. Ne pravim razliku između savremenih i starijih autora i sa lakoćom slušam i progressive djent jednog Peripherya, jazzy bravuroze Guthrie Govana, sjajan gothic metal Lacune coil ili slatki soul Joss Stone i Indie Aire, ozbiljnu rokačinu Alter Bridgea ili Godsmacka i pop/rock jednog Totoa ili Pink, funk metal Extremea do raznih etno fuzija. Naravno tu su i svi stari bendovi i autori, proverene vrednosti. Muziku delim samo na dobru i lošu i nikad ne znaš u kom stilu ćeš pronaći neki riff, temu, frazu, harmoniju koja će te inspirisati.

Kada pogledaš unazad, tokom svih ovih godina od nastanka benda, dakle od 2002. godine, da li bi nešto menjao? Da li bi ranije uradio svoj prvi album? Da li bi imao manje promena pevačica? Da li bi pristajao na neke kompromise ne bi li svirao na većim manifestacijama kao što je doček Nove godine u Beogradu, ili značajni festivali kao EXIT? Da li danas muzičar mora imati granicu za sve?

Marko Zorić

Nisam čovek koji živi u prošlosti niti se preterano osvrće na istu, vreme je linearno i ide samo unapred, nikad unazad. Ne gledam šta je bilo već šta će biti. Naravno da je tokom svih tih godina bilo i loših odluka i pogrešnih osoba, ali na to gledam kao na iskustvo i okolnosti koje su nas osnažile i formirale. Članovi benda su dolazili i odlazili sami, u Plutoniji nikad nije bilo presinga sem da se vežba i radi na sebi, što je uostalom obaveza svakog ko se bavi muzikom. Retko kad sam morao ja da budem taj koji nekog izbacuje iz benda, a i to je bilo isključivo u situacijama kad su takvi članovi ugrožavali sve ostale. Nažalost neki od njih  su posle defecirali u bunar iz kog su vodu pili, ali to uostalom više govori o njima samima. 

Što se tiče pevačica, svaka je na svoj način obeležila neku fazu benda i svima sam im zahvalan zbog toga. Nakon svih ovih godina mislim da je Nina ipak pevačica koja  svojim pevačkim, scenskim, profesionalnim i kreativnim kvalitetom najautentičnije iznosi ono što Plutonia jeste – energičan, strastven, ali i utegnut i usviran bend karakterističnog zvuka. Takođe, mislim da je tu došla i da ostane (mada bolje nju da pitate, možda se predomisli). Prezadovoljan sam postavom koja trenutno predstavlja Plutoniu. Šta se tiče kompromisa, on je dozvoljen dok ne prelazi granice ličnog integriteta. Na isti ne pristajem ni u svojoj struci ni u muzici. Imam tu sreću da se muzikom bavim iz zadovoljstva i zahvaljujući tome nisam morao da pristajem na raznorazna poniženja tipa političkih angažmana, druženja sa društvenim talogom greškom postavljenim na visokom i uticajnim pozicijama, koketiranjem i usvajanjem nakaradnih muzičkih stilova i sviranjem nečega čega se ustvari gnušam. Koliko god je čast kad te na neke nastupe pozovu, još veća je da te na neke ne pozovu. Savest je time u potpunosti mirna.

Izvor: Ivan Makragić music pocket

Fotografija: Marina Pešić

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Aktuelno

Nagrada “Shooting Stars” po 24. put u Berlinu 2021. godine

Deset najboljih glumaca kao podrška mladim talentima BERLIN – Promocija Evropskog filma (European Film Promotion - EFP) u svom 24. izdanju...

Popularni muzičari aukcijama pomažu industriju zabave u Velikoj Britaniji

Opasna kriza ipak nailazi na višestruku pomoć LONDON, 29. novembra - Erik Klepton, Nik Kejv, Lijam Galager, Nil Rodžers, Mark Nofler, neki su od slavnih...

Muzičari se opraštaju od Miše Aleksića, svi naravno u šoku (Crni dan 29.11.2020.)

Izuzetno tužan i tragičan dan  BEOGRAD, 29. novembra - Kolege umetnici se opraštaju preko društvenih mreža od prerano preminulog muzičara, bas gitariste Miroslava Miše Aleksića...

Prijavi se na Newsletter

Nedeljni pregled musicpocket objava na tvoju email adresu!

Do NOT follow this link or you will be banned from the site!